Претражи Живе Речи Утехе

Нема сумње да ће нам се оно што жртвујемо Богу вратити стоструко у будућем животу. На пример, Господ каже богатом младићу: иди, продај што имаш и подај сиромашнима; и имаћеш благо на небу ( Мт. 19:21 ). Исту истину открива и апостол Јаков речима: милост се хвали на суду ( Јак. 2:13 ). И коначно, можда, апостол Павле сведочи о истој ствари, саветујући свог ученика да заповеда богатима да буду богати добрим делима, како би тада могли добити вечни живот за себе ( 1. Тим. 6:17-19 ). Али ево питања: хоће ли наше жртве принете Богу бити награђене од Њега у овом животу? Можемо ли се надати да ће нам се оно што смо дали вратити овде? Хоћемо ли примити оно што смо дали Богу у овом веку? Одговоримо на ова питања примером. Један младић се истакао у уметности ковања разних предмета од злата. Неки богати племић га је једном позвао к себи, дао му много злата и наредио му да од њега направи крст за цркву. Вративши се кући од племића, младић је помислио и рекао себи: „Племић ће добити велику награду од Господа за тако велику количину дарованог злата; али зашто не бих и ја постао учесник у награди од Господа заједно са њим? Узећу и уложићу бар мало свог злата у крст, и надаћу се да ће Господ примити моју жртву као што је примио две лепте јеванђеоске удовице.“ И са овим речима је уложио својих десет златника у израду крста. Када је крст био готов, младић га је донео племићу. Потоњи је ставио крст на вагу и, нашавши да је тежи од количине злата коју је дао, посумњао је младићу у крађу и рекао: „Зашто си украо моје злато, замењујући га у крсту неким другим металом?“ - „Бог, Познавалац срца, види да нисам присвојио ништа од твог злата за себе; али сам био љубоморан на награду која ће бити за тебе и желео сам да и сам будем учесник у њој, и зато сам, са своје стране, ставио десет златника у крст, верујући да ће их Бог прихватити као што је прихватио две лепте удовице у Јеванђељу.“ Чувши то, племић се зачудио и рекао младићу: „О, сине мој, јеси ли заиста то учинио?“ - „Јесам, господару“, одговорио је младић: „Учинио сам како сам ти рекао.“ Тада племић узвикнуо је: „Дакле, ако си заиста дао своја добра Богу из љубави, желећи да са мном учествујеш у Његовој награди, онда знај да те од данас усвајам као свог сина и чиним те наследником све моје имовине.“ И племић није оклевао да спроведе своје речи у дело. Јер, завршава се прича, и он и младић, живевши заједно у љубави и миру, обојица су примили спасење. Тако, не само у будућем животу Господ враћа стоструко оно што је дато Његовој слави, већ и у овом и у овоме Он награђује милостиве и показује им чуда Своје милости. И више од једног примера који је управо наведен доказује ову истину. Дакле, знамо да је Товит принео многе жртве за Бога: а заузврат Бог је ослободио његовог сина од Асмодеја и дао му вид, а са њим и богатство и миран живот. Удовица из Сарепте поделила је свој последњи дан са Илијом ради Бога, и због тога, током глади, од тог дана њен лонац са брашном није понестајао, а њена чаша са уљем није се смањивала ( 1. Царевима 17:16 ). И коначно, Давид каже да он, доживевши старост, није видео праведника напуштеног, нити његове потомке да просе хлеб ( Пс. 36:25-26). Сви ови примери делују веома убедљиво. И зато нема потребе више, браћо, да вас убеђујемо у поменуту истину. Остаје, у закључку речи, само да од свег срца пожелимо да нам не буде жао да дамо своја добра Богу, да будемо милостиви и саосећајни према несрећнима и да чешће бришемо сузе удовица и сирочади, како би вас за ваше жртве и милостињу Господ Бог благословио и у овом животу у свим вашим делима и у свему ( 5. Мојс. 15:7-10 ), а у будућности вас увео у вечна окриља. Амин. Протојереј Виктор Гурјев извор