Правилно место емоција у животу

[Paradoksologija]

Такође је битно сетити се да наша вера није унихоп чарапе нити списак упутстава са интернета или из молитвеника или из монашке литературе.

Хуанита јединог одавде знам и знам да је до бола искрен и аутентичан човек који мрава не би згазио, а као дете је ушао у контакт са најтврђим зилотским струјама које су терале на гушење сваког трага животне радости. Њему би сваки нормалан духовник рекао Синак, диши, живи, слушај севдалинке, плеши, свирај, воли, пиши песме и моли се Богу.

А не би имао исти приступ према неком ко каже "Жив сам човек, шта ћу ако мало некад планем па пребијем дете, нисам ваљда робот?" или "Био сам тужан па сам морао да се напијем, не одем на посао и заборавим детету рођендан, осетљива ми душа..."

Нити би имао исти приступ неком, а таквих нажалост знам доста у цркви, и ту је кључни проблем код овог питања, ко душевне, психолошке проблеме хоће да завуче под тепих неким наводно духовним дисциплинама. Па они који су, рецимо, у породици научили да је забрањено наљутити се или бити тужан, уместо да прво продишу и постану обично здраво људско биће а затим евентуално крену у дисциплинован однос према својим емоцијама, лепо само инстант све закопају скроз наскроз и направе од себе окречени гроб или темпирану бомбу.

То негде значи ово моје "Lilies that fester smell far worse than weeds".

[Grizzly Adams]

пре 7 часа, Таша рече

s tim sto je kod njega kontrola, stecena godinama ili licnim iskustvom ne znam,  iz mog ugla prenaglaasena

То се лако види одакле је. Зато што је Гризли у животу пуно ризиковао, ишао уз воду и скакао из авиона без падобрана са надом да направи један пре него што тресне о земљу. У таквим ситуацијама мораш да развијеш јак механизам контроле емоција иначе си пуко. Нема времена за самосажаљевање итд. Мора да се дигнеш изјутра, искључиш све негативне аларме у глави и завршаваш посао.

Е сад, лепо је све то о "здравом исказивању емоција", али практично свако ко живи у Србији и оружењу је у екстремној ситуацији. Још смо ми изгледа мало склони "емотивном претеривању", самосажаљевању итд. Значи, ту нема милости. Мора да се буде много пажљив и дисциплинован, иначе за час се суновратиш. Ако хоћеш да живиш боље, прво мораш да доведеш себе у ред. Можда звучи чудно, али та веза је директа да директнија не може бити. Оно што осећаш и мислиш свакодневно управља твојим животом - одлуке које доносиш, поступци итд. Први корак да би се живело боље је "завођење реда" изнутра. А то у нашој ситуацији значи непрестани бокс-меч са негативним и пасивним емоцијама.

Лако је "здраво испољавати емоције" нама који живимо у америчким предграђима и ништа нам не фали. Али кад је човек у екстремној ситуацији онда је то сасвим друга ситуација. Емоције могу да ти буду највећи непријатељ ту, ако их пустиш да дивљају. Ако оћеш да се извадиш одатле нема времена за то. No pain, no mercy. Одатле пре свега долази ова моја прича.

[Grizzly Adams]

пре 3 часа, Paradoksologija рече

Хуанита јединог одавде знам и знам да је до бола искрен и аутентичан човек који мрава не би згазио, а као дете је ушао у контакт са најтврђим зилотским струјама које су терале на гушење сваког трага животне радости. Њему би сваки нормалан духовник рекао Синак, диши, живи, слушај севдалинке, плеши, свирај, воли, пиши песме и моли се Богу.

Онда је потпуно јасно одакле овде долази неспоразум. Гледамо на ствар из сасвим различитог угла и искуства.

Мени је сасвим јасно у том случају да је некоме одбојан сваки мој коментар на ту тему. Само треба разумети да пишем о нечем сасвим другачијем. Овде се не ради о некаквом "емотивном злостављању", него о томе да ако желиш нешто у животу, имаш неки здрав, нормалан циљ (на пример да пребродиш тешке дане и живиш боље), онда радиш на томе. То је онда радост, није гушење животне радости. Као што човек који гради нешто се физички мучи, зноји, али зна зашто то ради - да би се радовао кад направи.

Мени доноси велику радост кад победим неко "расположење", скоро да паднем у екстазу. Кренем у нешто непознато, неизвесно и појави се онај кмечавац у мени што се свега плаши, само га звекнем по глави из све снаге. И цепам даље. Каква је само радост кад стигнеш тамо где си хтео па му покажеш средњи прст!

Кад човек стекне ту навику да страх од непознатог и неизвесности претвори у радост постаје незаустављив. Нема шта не може.

[АлександраВ]

пре 2 минута, Grizzly Adams рече

Мени доноси велику радост кад победим неко "расположење", скоро да паднем у екстазу. Кренем у нешто непознато, неизвесно и појави се онај кмечавац у мени што се свега плаши, само га звекнем по глави из све снаге. И цепам даље. Каква је само радост кад стигнеш тамо где си хтео па му покажеш средњи прст!

ОК је да пронађеш свој начин функционисања који ће ти бити, хајде да кажем "најудобнији". У крајњој линији, свака особа би требало томе да тежи, наравно да притом не угрожава туђу "удобност". Проблем настаје када очекујеш да и други људи "обуку" твој модел. Или, где већ долазимо на онај текст који сам ја поставила, када васпитаваш друге (не односи се само на децу), да негирају своје емоције, не напросто да их гуше, него да негирају њихово постојање. Е то је већ равно злочину. Последице су огромне.

[Juanito]

Значи не постоје изарзито емотивни, а истовремено успешни људи који су догурали далеко...  

[Grizzly Adams]

Управо сада, Juanito рече

Значи не постоје изарзито емотивни, а истовремено успешни људи који су догурали далеко...  

Наравно, да би био успешан мораш да будеш емотиван. Али не у смислу "тугаљив", "меланхоличан" итд. Мораш да гајиш оне емоције које те гурају напред, а пребродиш  оне које те ометају и вуку назад.

Као што рекох изнад - емоције су покретачка снага, мотор. Баш зато их треба усмеравати правилно.

["Tamo daleko"]

пре 6 минута, АлександраВ рече

када васпитаваш друге (не односи се само на децу), да негирају своје емоције, не напросто да их гуше, него да негирају њихово постојање

Da, to je vrlo tesko breme nema sumnje, medjutim opet se radi o ekstremnim slucajevima (pretpostavljam?) jer ako smo odrasli ljudi, medjusobni uticaji u licnim odnosima ne moraju nuzno da budu nametnuto "vaspitanje", naprosto svedocimo licnim primerom da ohrabrenje u vidu pozitivnih gledista, emocija koje podsticu na ljubav, borbu, zivot, radost ne znaci da treba potisnuti sve ono suprotno sto nas unazadjuje, pravi depresivnim I sl, vec da kao carsko svestenstvo, hrabro hodimo u susret Istini.

Eto, opet I opet, dolazim na ono staro I oprobano - u svemu imati meru, ravnotezu, a na korist kako svoju licnu, tako I za sve druge oko sebe; pa zar nije to dar bliznjem, da podsticemo jedni druge na ovom uskom putu spasenja...

[Juanito]

пре 11 минута, Grizzly Adams рече

Наравно, да би био успешан мораш да будеш емотиван. Али не у смислу "тугаљив", "меланхоличан" итд.

ла ла лааа лаааа....

http://www.slate.com/articles/health_and_science/science/2013/06/business_success_from_mental_illness_steve_jobs_henry_heinz_and_est_e_lauder.html

Заправо, у историји је минималан број генијалних и успешних људи који нису били поприлично флипнути психички на овај или онај начин. Изгледа да ти све гледаш кроз бизнис и то само одређени тип и начин бављења бизнисом који бих најпрецизније описао као ”завршавање посла”. Свет је далеко, далеко шири од тога.

[Grizzly Adams]

пре 9 минута, Juanito рече

ла ла лааа лаааа....

http://www.slate.com/articles/health_and_science/science/2013/06/business_success_from_mental_illness_steve_jobs_henry_heinz_and_est_e_lauder.html

Заправо, у историји је минималан број генијалних и успешних људи који нису били поприлично флипнути психички на овај или онај начин. Изгледа да ти све гледаш кроз бизнис и то само одређени тип и начин бављења бизнисом који бих најпрецизније описао као ”завршавање посла”. 

Па није било питање да ли су били "нормални", то свакако нису.

Али ајде да видимо који тип емоција је код Стив Џобса преовлађивао? Одма ми падају на памет две најуочљивије:

1. Екстаза. Био је екстатичан, кад се са нечим одушеви скоро манијакалан.
2. Бес, љутња. Кад нешто не иде или треба решити проблем знао је да буде тотални псајко.

О томе и причам. То су све емоције које "вуку напред", помажу у преброђивању проблема и тешких ситуација.

P.S.

Да додам само, прилично сам сигуран да је он тиме мало "управљао". Није то све било тако "спонтано" како се представља у популарној култури. Човек се бавио и будизмом, медитацијом, омиљена књига му је била "Zen Мind, Beginner's Mind", може доста да се види одатле.

[florenntina]

Slazem se sa Grizlijem posto razumem da on potencira upravljanje emocijama, ne njihovo potiskivanje ili nepriznavanje.

Svi mi upravljamo i kontrolisemo svoje emocije u manjoj ili vecoj meri. Kad si gladan neces pasti u ocajanje jer ti niko ne nudi da jedes niti ces uleteti u frizider prvog restorana na koji naletis. Naprotiv, razmislices, malo iskontrolisati svoje emocije i doneti neku racionalnu i manje ili vise optimalnu (u meri u kojoj mozes da iskontrolises emocije) odluku kako da resis tu svoju glad.

Kada te dete naljuti, iskontrolisaces bes da bi nasao prihvatljiv nacin da svom detetu posaljes poruku, da ga naucis a ne povredis...

U tom smislu, upravljanje emocijama je izuzetno vazno i moze nas sacuvati od mnogih nevolja.

Mislim da je Grizli pokrenuo sjajnu temu i da je vrlo korisno pozabaviti se mestom koje emocije imaju u nasem zivotu...

[Juanito]

пре 9 минута, florenntina рече

Slazem se sa Grizlijem posto razumem da on potencira upravljanje emocijama, ne njihovo potiskivanje ili nepriznavanje.

Svi mi upravljamo i kontrolisemo svoje emocije u manjoj ili vecoj meri. Kad si gladan neces pasti u ocajanje jer ti niko ne nudi da jedes niti ces uleteti u frizider prvog restorana na koji naletis. Naprotiv, razmislices, malo iskontrolisati svoje emocije i doneti neku racionalnu i manje ili vise optimalnu (u meri u kojoj mozes da iskontrolises emocije) odluku kako da resis tu svoju glad.

Kada te dete naljuti, iskontrolisaces bes da bi nasao prihvatljiv nacin da svom detetu posaljes poruku, da ga naucis a ne povredis...

U tom smislu, upravljanje emocijama je izuzetno vazno i moze nas sacuvati od mnogih nevolja.

Mislim da je Grizli pokrenuo sjajnu temu i da je vrlo korisno pozabaviti se mestom koje emocije imaju u nasem zivotu...

А има ли некога на овој теми ко мисли да треба да пљачкамо ресторане кад смо гладни и повређујемо децу кад смо љути? Коме је тако нешто уопште потребно објашњавати? Пре бих рекао да се тема односи на неке друге емоције које уопште ниису по себи лоше, али их се Гризли плаши и гуши свом снагом.

Сам је једном признао да је престао да слуша Балашевића у једном тренутку јер је ухватио себе да је превише емотиван. Реално бре, дајте ми некога ко није могао да ради или је млатнуо дете јер га је погодила Ђолетова песма...

[florenntina]

пре 16 минута, Juanito рече

А има ли некога на овој теми ко мисли да треба да пљачкамо ресторане кад смо гладни и повређујемо децу кад смо љути? Коме је тако нешто уопште потребно објашњавати? Пре бих рекао да се тема односи на неке друге емоције које уопште ниису по себи лоше, али их се Гризли плаши и гуши свом снагом.

Сам је једном признао да је престао да слуша Балашевића у једном тренутку јер је ухватио себе да је превише емотиван. Реално бре, дајте ми некога ко није могао да ради или је млатнуо дете јер га је погодила Ђолетова песма...

Zasto ti stalno pricas u ime vecine? Zar je vazno "ima li nekoga". Iznesi svoje licno misljenje ako hoces, ne treba ti valjda podrska skupstine za to.

Elem, problem je po meni u ambivalentnosti emocija. Hoces odmah da jedes, a bi i da izaberes nesto lepo za sta je potrebno vreme (primer restorana). Lepo ti da se druzis a bi i da spremis ispite, bi da saznas da li se nekome dopadas a strah te da pridjes itd itd.

E tu na scenu stupa tvoja sposobnost da upravljas emocijama, da jedne malo smiris a druge malo podrzis kako bi ostvario zeljeni cilj. Ja tako nekako razumem Grizlija i zato se skroz slazem. To ne iskljucuje ni "kafanu ni pesmu" nego im samo daje neko prihvatljivo mesto i meru u zivotu.

btw. Nisam znala to za Balasevica, ali tek sad mi je porastao u ocima. Odavno sam mu pisala da treba da se mane te zamlate koja samo kuka nad prolaznoscu zivota i da se prihvati Stulica hahaha

 

[Juanito]

пре 9 минута, florenntina рече

i da se prihvati Stulica hahaha

Причаш о оном матором џангризалу које нонстоп кука и крив му је цео свет за све?

[Paradoksologija]

Dobro je staviti disclaimer da li se neki stav ili savet odnosi na kako imati uspeh u biznisu ili na kako biti normalan i ispunjen pravoslavac, jer apsolutno ne mora biti isto.

[uros]

пре 2 часа, Grizzly Adams рече

Мени доноси велику радост кад победим неко "расположење", скоро да паднем у екстазу. Кренем у нешто непознато, неизвесно и појави се онај кмечавац у мени што се свега плаши, само га звекнем по глави из све снаге. И цепам даље. Каква је само радост кад стигнеш тамо где си хтео па му покажеш средњи прст!

Jeste, veliko je zadovoljstvo nadvladati sopstveno "raspolozenje" samo sto mislim da ne moze skroz zdravo to da se uradi "na gurku". Mislim da treba da se prvo dobro saslusa taj kmecavac, da njegove argumente razmotrimo (i cak ponekad usvojimo jer strah je nekad sasvim na mestu i "u pravu"), da ga "smirimo", i onda da nastavimo napred. Hocu da kazem da mi analogija sa "zveknem po glavi iz sve snage" mozda nije najzdraviji pristup?