Православни хришћански креационизам

[Александар Милојков]

То и јесте проблем и ствара забуну. Људи текст из Књиге постања доводе у дијалог са научном теоријом. То је грешка, зато што се у дијалог доводе две ствари које су суштински различите. Исти као када би говор уметника о бојама довео и дијалог са говором научника о бојама. 

[Александар Милојков]

Такође, Књига постања се не мора нужно тумачити буквално-историјски. То нису чинили ни свети оци раних векова. Неки су је тумачили буквално-историјски, неки опет метафорично и алегоријски. На пример, један Свети Максим Исповедник не види постајање никакве историје "пре пада". То значи да ни ми нисмо у некаквој обавези да ту Књигу тумачимо на један буквалан начин. Треба читати савремене свете оце, попут Светог Силуана Атонског и Светог Софроија Сахарова, па видети како су они тумачили личност Адама. А тумачили су га као колективну личност, као причу о човечанству, о једној људсккој природи коју пројављују многе личности. И тај један, колективни Адам, распао се на индивидуалност. И двојица светитеља су се милила да Адам "понво буде цео". То су повезали са Христом, као Новим Адамом, у чијем Телу (Цркви) многи поново постају једно, један Адам.

[Justin Waters]

  On 4. 6. 2017. at 9:34, Александар Милојков рече

Креационизам има за циљ да налазеи сликовито, "отиске Божијих прстију".

Expand  

Ovo je ubjedljivo najveca zabluda kreacionizma. Pokusaj mimo covjeka da se traze otisci Bozijih prstiju. Put ka tome upravo vodi onom u cemu si napimenuo u panteizam. Nema takvog traga, izmedju postanka tvorevine koji kada je bio - ne znamo i dugog perioda evolucije kosmosa do razvoja zivota sa covjekom, nema uopste Bozijeg prsta sve dok covjek nije postao samosvjesno bice i dok se Bog nije u njemu javio, a kasnije i sam u ljudskom tijelu, i kasnije nakon toga Boga treba trazitu u ljudima i kroz ljude. 

Trazenje tih Bozijih tragova jako je opasno iz jednog istorijsko iskustvnog razloga zato sto jedan po jedan takav trag je otpadao. Kretanje nebeskih tijela, nebeske pojave, elementarne nepogode, razne bolesti, razne prirodne pojave itd.. sve do jedne mogu se objasniti metodoloskim nautralizmom, a u proslosti su pripisavianje direktnim Bozijim djelovanjem. 

[Justin Waters]

  On 4. 6. 2017. at 10:49, Desiderius Erasmus рече

Sve ove stvari se jako teško mogu pomiriti sa TE (ispravite me ako grešim).

Expand  

Naravno da je tesko. Zaboravio si i zmije koje govore. Pomiriti TE i zmije koje govore nemoguce je. 

[Ivan Marković]

  On 4. 6. 2017. at 19:06, Александар Милојков рече

Такође, Књига постања се не мора нужно тумачити буквално-историјски. То нису чинили ни свети оци раних векова. Неки су је тумачили буквално-историјски, неки опет метафорично и алегоријски. На пример, један Свети Максим Исповедник не види постајање никакве историје "пре пада". То значи да ни ми нисмо у некаквој обавези да ту Књигу тумачимо на један буквалан начин. Треба читати савремене свете оце, попут Светог Силуана Атонског и Светог Софроија Сахарова, па видети како су они тумачили личност Адама. А тумачили су га као колективну личност, као причу о човечанству, о једној људсккој природи коју пројављују многе личности. И тај један, колективни Адам, распао се на индивидуалност. И двојица светитеља су се милила да Адам "понво буде цео". То су повезали са Христом, као Новим Адамом, у чијем Телу (Цркви) многи поново постају једно, један Адам.

Expand  

Možeš li da navedeš konkretne citate? 

[Ivan Marković]

  On 4. 6. 2017. at 19:13, Justin Waters рече

Kretanje nebeskih tijela, nebeske pojave

Expand  

Navedi bilo koju fizičku teoriju kojom možeš da objasniš kretanje rubova spiralnih galaksija.(samo bez pominjanja tamne materije). Navedi bilo koju teoriju koja objašnjava inicijalno nisku početnu entropiju kosmosa (a da pri tome ne potegneš metafizičku doktrinu multiverzuma). 

  On 4. 6. 2017. at 19:13, Justin Waters рече

Kretanje nebeskih tijela, nebeske pojave, elementarne nepogode, razne bolesti, razne prirodne pojave itd.. sve do jedne mogu se objasniti metodoloskim nautralizmom, a u proslosti su pripisavianje direktnim Bozijim djelovanjem.

Expand  

Nisu sve i uvek. Citat iz Damaskinovog Tačnog izloženja pravoslavne vere:"Pomračenje Sunca, pak, biva kada se Mesec svojim telom, kao neki pregradni zid, ispreči i zaseni Sunce, i ne dopušta mu da nam ono daje svetlost. Dakle, koliko dugo Mesec svojim telom bude pokrivao Sunce, toliko će i biti pomračenje. A što je telo Meseca manje od Sunca, nemoj se čuditi. Jer neki vele da je Sunce mnogo puta veće od Zemlje. A sveti oci opet uče da je jednako sa Zemljom.;naime, često ga oblačak ili brežuljak ili neki zid sakriva."Jovan Damaskin, Istočnik znanja, 2014, str.194.

[Ivan Marković]

  On 4. 6. 2017. at 19:13, Justin Waters рече

Put ka tome upravo vodi onom u cemu si napimenuo u panteizam.

Expand  

Ne vodi.

[Александар Милојков]

  On 4. 6. 2017. at 19:46, Ivan Marković рече

Možeš li da navedeš konkretne citate? 

Expand  

Могу, али сада заиста немам времена. Налазе се у књигама старца Софронија Сахарова. Има неколико његовх књига у издању манастира Хиландара. Кад нађем врмена, написаћу.

[Ivan Marković]

  On 4. 6. 2017. at 20:13, Александар Милојков рече

Могу, али сада заиста немам времена. Налазе се у књигама старца Софронија Сахарова. Има неколико његовх књига у издању манастира Хиландара. Кад нађем врмена, написаћу.

Expand  

Ok. Držaću te za reč. Veoma je važno da ovo navedeš. Naravno, sa sve kontekstom.

[grigorije22]

  On 4. 6. 2017. at 19:01, Александар Милојков рече

То и јесте проблем и ствара забуну. Људи текст из Књиге постања доводе у дијалог са научном теоријом. То је грешка, зато што се у дијалог доводе две ствари које су суштински различите. Исти као када би говор уметника о бојама довео и дијалог са говором научника о бојама. 

Expand  

Ima teologa koji su sasvim lepo pokazali kako se dani stvaranja i savremena nauka slazu. Protojerej Stefan Ljasevski koji je bio geolog i Leonid Cipin u svojoj knjizi Tri dana stvaranja.

[Александар Милојков]

Историја, у правом смислу речи, што се тиче Библије, почиње (прича о њој) од 11. главе Књиге постањ. То је прича о Авраму. Оно пре тога је дијалог са митским парадигмама оног времена. Постанак света који је описан у Библији није у дијалогу са научном теоријом већ са ондашњом митском сликом света (космогонијским и теогонијским митовима). Библија говори, наспрам митске слике, о нествореном Богу и о свету који има апсолутни почетак. Такође, Библија "истерује" божанско из света, правећи радикалну разлику између бића Бога и бића света. Ако се узме било који космогонијски и теогонијски кит (јер у митовима не настаје само свет из вечног хаоса већ и богови), види се какве се поставке заступају: свет и богови настају из вечнопостојећег хаоса; нема разлике бића између божанског и свестског. Онда, ако се упореди библијски текст, види се и какве промене доноси библијско откривење: разлика бића Бога и света; Бог је нестворен и он ствара свет ни из чега. То су суштинске поруке библијског постања, суштински нове у односу на митске слике са којима је текст у својеврсној дебати.

[Александар Милојков]

Иначе, сам текст Постања написан је у облику песме, химне Богу. Има своју метрику. То је литургијска химна која велича Бога Творца.

[Александар Милојков]

Настао је у време вавилонског ропства Јевреја. Управо, када Јевреји нису могли да практикују своју веру приношењем жртава Јахвеу, полако су почели да постају религија књиге, тада настају и синагоге. Текст Постања имао је и улогу да сачува Јевреје од асимилације у вавилонске паганске митске парадигме. Зато надахнути писац руши мит а не биолошку теорију еволуције.

[Ivan Marković]

  On 4. 6. 2017. at 19:21, Justin Waters рече

Naravno da je tesko. Zaboravio si i zmije koje govore. Pomiriti TE i zmije koje govore nemoguce je. 

Expand  

Aj pomiri ovo što piše veseli Ćirković:  

"

5. Filozofski (Luisov) multiverzum

 

 

Savremeni američki filozof Dejvid Luis (David Lewis, 1941–2001) bio je nesumnjivo jedan od najdubljih i najprodornijih mislilaca moderne metafizike i analitičke filozofije. Njegova ključna ideja jeste takozvani modalni realizam – osnova najradikalnijeg oblika multiverzuma. U svojoj najčuvenijoj knjizi Mnoštvo svetova (The Plurality of Worlds, Oxford, 1986), Luis postavlja drastičnu hipotezu – da svaki logički mogući univerzum realno postoji. 

Ova ideja se može, u manje radikalnim oblicima, pratiti unazad do Lajbnica i njegove Teodikeje. Luis navodi niz intrigantnih – mada ne nužno ubedljivih – argumenata u prilog ove dramatične doktrine. Verovatno najzanimljiviji jeste filozofski argument da se o protivčinjeničnim situacijama (tj. onim kada kažemo “šta bi bilo da je” ili “šta bi bilo kad bi bilo”) može logički smisleno govoriti samo u kontekstu stvarnog postojanja takvih svetova u kojima su ove situacije tačne! 

Po Luisu, ono što čini neku protivčinjeničnu tvrdnju, kao recimo “Svega ovoga ne bi bilo da je Pera otišao pravo u policiju” istinitom jeste postojanje sveta, isto tako konkretnog kao što je naš i veoma sličnog našem, u kome je Pera (odnosno Perin tamošnji dvojnik) doista i otišao u policiju. Mi imamo snažnu predstavu da se ovakvi protivčinjenični sudovi mogu podeliti na istinite i lažne; Luis je vrlo ubedljivo argumentisao da to proističe iz postojanja ili nepostojanja odgovarajućih svetova. 

Luis je prihvatao da je teorija modalnog realizma suprotna “zdravom razumu” (koji i inače nije u savremenoj nauci na dobrom glasu!), ali je bio uveren da njene prednosti daleko nadmašuju ovu slabost – ako je to zaista slabost – i da toga ne bi trebalo da oklevamo da je prihvatimo! Naš svet je aktuelan, ali to je zato što se mi nalazimo u njemu, a ne zato što je on po samim svojim osobinama. Stvari koje su nužno tačne (kao recimo dokazane matematičke istine, poput 2 + 2 = 4) su one koje su tačne u svim svetovima Luisovog multiverzuma.

 

 

“Svaki logički mogući univerzum realno postoji” Dejvid Luis

 

Većina Luisovih svetova ne sadrže nikakve naše dvojnike, ali ako postoje, oni mogu biti proizvoljno bizarni. Ne možete, naravno, istovremeno imati pet prstiju na svakoj ruci i šest prstiju na svakoj ruci, pošto je to logički kontradiktorno (nužno lažno). 

Ali, svetovi u kojima imate šest prstiju ili šest ruku ili šest glava postoje, kao i svaki drugi svet o kome se može misliti bez logičke kontradikcije. Mogu li prasići da lete? Naravno, jer nema ničeg kontradiktornog u vezi sa prasićima sa krilima. U beskonačnosti mogućih svetova postoje i zemlje Oz ili Mu, grčki bogovi na Olimpu, i gotovo sve što se može zamisliti. Svaki roman je mogući svet, dakle postojeći u Luisovom multiverzumu. Negde milioni Ahaba love kitove. Svaka vrsta svemira postoji ukoliko je logički konzistentna. 

Veoma je značajno razdvojiti sliku sveta koju nam pruža modalni realizam od onih koje impliciraju drugi nivoi multiverzuma diskutovani gore. Postoji veoma raširena – i pogrešna! – predrasuda da je Luisov multiverzum samo varijanta Everetovog ili Tegmarkovog. Ovo nije slučaj pre svega zato što komponente Everetovog multiverzuma imaju bar delić zajedničke prošle istorije (do trenutka relevantnog izbora), što je daleko, daleko manji broj mogućnosti od svih zamislivih. Što se razlikovanja od matematičkog Tegmarkovog multiverzuma tiče, tu teškoće nastaju zbog toga što Luis nema potrebe da pretpostavlja istinitost platonizma, kao što to Tegmark mora učiniti. Naprotiv, Luisov multiverzum može uključivati i svetove u kojima matematika (nasuprot Ajnštajnu i Vigneru) ne funkcioniše valjano u opisivanju fizičkih pojava.

Revolucionarna sinteza

 

 

Nema verovatno termina u nauci koji ima bolje osnove da se smatra izrazom 21. veka od multiverzuma. Ovde smo pogledali samo par najuticajnijih i najinteresantnijih verzija multiverzuma. Fridmanov multiverzum je nesporan, a Lindeov postaje sve bliže tome. Ostale verzije su i dalje izrazito spekulativne – ali ih to ne čini išta manje ozbiljnom temom naučnog istraživanja! "

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=238250

[Александар Милојков]

Хришћани из Књиге постања извлаче теолошке, христолошке, антрополошке и егзистенцијалне истине, а не научне теорије. Размислите добро. Чак и да је Бог писцу саопштио научну теорију, какав је став науке у односу на време? Променљив. Нема у науци апсолутне, завршене и дефинитивне истине. Наука је отворен систем. Нема већег сумњичавца у ставове науке од саме науке и научника. Е сад, да се у Библији налазе научне тврдње, оне би свакако кроз време биле превазиђене. Али, то није смисао Библије.