Православни хришћански креационизам

[Александар Милојков]

Зашто креационизам, са хришћанске тачке гледишта, није и не може бити научна терорија? И зашто би, као научна теорија, био за хришћанство јерес?

Зато што се природна наука заснива на методолошком натурализму. Шта то значи? То значи да је редукована на природу и њене законитости и механизме. Унутар те редукције налази се појмовност и свако научно објашњење неког природног феномена. Природна наука објашњава природне феномене кроз природне механизме и законитости саме те природе. То су јасне методолошке границе природних наука.
Ако се има у виду наведени методолошки натурализам, без којег НЕМА ПРИРОДНЕ НАУКЕ, онда у научно објашњење било којег природног феномена није могуће увести појам Бога. Барем не, ако је тај Бог онај којег исповедају хришћани. Зашто? Зато што је Бог којег исповедају хришћани у онтолошком слислу ДРУГИ у односу на свет. Шта то значи? То значи да његова природа није наша природа, те да се као такав, по својој природи, не налази унутар света нашег постојања. Ово значи да природна наука, са својим методолошким натурализмом, мора остати слепа за Бога. У супротном, свако убацивање Бога у такав методолошки натурализам значио би псеудо науку, али и јерес. Зашто? Зато што би оностраног Бога свукли у овострани свет. Поистоветили бисмо природу Бога и природу света (Творца и твар). Дошли бисмо до античког политеизма и пантеизма. Дошли бисмо до онога што је за хришћанство - јерес.
Креационизам, зато, може да буде философија и вера у Бога Творца, али не може да буде научна теорија. Уколико би био научна теорија, тај бог којег види наука, очима свог методолошког натурализма, не би био хришћански Бог. И зато би такав "научни креационизам" и "бог доказан научним експериментом", за нас хришћане био - јерес.

Мислите о овоме, хришћани. Нажалост, мало их је којима је ово данас јасно и који вам ово могу објаснити. Чувајте се смутње.

[Александар Милојков]

Једна примедба на овај мој пост, на мом фејсбук профилу:

 

Нисам креациониста, нисам еволуциониста, немам дефинитиван став, али желим да напоменем једну чињеницу која је занемарена, и даје половичну слику о креационизму, скоро да га карикира.

Креационизам нема за циљ демистификацију Бога, да објасни Његову суштину нити да препозна законе по којима се Бог мора понашати.
Креационизам има за циљ да налазеи сликовито, "отиске Божијих прстију". Сви његови напори су у томе да налази феномене који се не могу објаснити теоријом еволуције, и да је доведу до контрадикције, а да понуде сценарио ближи библијском опису догађаја стварања света, и неких давних догађаја, који имају утицаја и на данашње време, а могу се подвргнути тестовима из других наука.

Не говорећи о Божијој суштини нити начину како је, којим законом, он извршио свој конкретан утицај на развој материјалног света, он само хоће да докаже да се неки догађај одиграо, чисто да га констатује, и покуша да га представи унутар шеме која је представљена у библији.
Креационизам је чак ближи форензици или историји, него класичним природним наукама. 

Примера ради, потопа (и Ноја) је било, или га није било, и он је, као такав, био конкретан догађај, а од догађаја таквих размера се може очекивати да остави неке, опет конкретне последице, које се могу, конкретним методама верификовати. По мени то уопште није ван оквирима природног. 
Ту заиста постоје нека лепа научна запажања, изнета у званичним научним заједницама, подвргнута критици, неоспорена, која сасвим лепо иду уз библијску сторију о тим давним временима, а косе се са развојем догађаја који износе еволуционисти.

Са друге стране, креационизам нема неку своју дубљу суштину, није нешто што би могло да надживи свог противника, он се заиста може дефинисати као алтернатива еволуционизму. То је више научни покрет него сама наука, и он када би доказао своје, престао би да постоји. 
Проблем са њим и јесте што "делује смешно" када се упореди са другим наукама, које имају претензију да објасне све, и имају неограничен простор за развој. Али ако смо свесни његовог домета и домена, он уопште не мора бити нешто што води у јерес, и не заслужује подсмех, напротив, представља онај део слагалице који фали научној заједници да би се могло рећи да је непристрасна.

Ја се извињавам, ако је ова Ваша изјава дошла као реакције нпр на изјаве неког другог ко покушава да креационизам стави у раван са физиком, или да на било који други начин изађе изван домена креационизма, али таква особа не познаје креационизам, а те две ствари се, такође, не би требале мешати.

[Александар Милојков]

Мој одговор:

 

Није споран креационистички став, као став вере или као философски став. Ја сам верујући човек и свакако исповедам веру у Бога Творца. Такође, у философским разматрањима, заустпам теистичке поставке. Међутим, концепт Бога Творца није и не може бити научни концепт (овде имам у виду стриктно природне науке). Из разлога који сам навео у посту. Када споменеш метафору "прст Божији", онда то има смисла ако заступаш један верски, теолошки или философски став. Међутим, "прст Божији" не може бити закључак природне науке. Зашто? Зато што се Бог и божанско, била то божанска суштина или његово дејство, енергија, не могу појмовно изразити (суштина Бога је као таква неизразива и за теологију), нити уопште узети у испитивање у природној науци - због самог методолошког натурализма прирдних наука. Оно што природна наука "види" и изриче је диктирано њеним "видом", а тај "вид" је њен метод. Тај метод редукован је искључиво на природу појавног света - зато га и зовемо методолошки натурализам. Natura, значи природа.

[Александар Милојков]

Из овог, дакле, разлога креационизам не може бити научна теорија. Може бити искључиво теолошки и философски став.

[Александар Милојков]

Ово не значи да се самој Теорији еволуције не сме приступати критички. Не никако, јер би некритички приступ урушио и саму суштину науке која почива на сумњи. Теорија еволуције се може критиковти, може се и мењати, поправљати, допуњавати.... Али, искључиво "видом" којим је и сама настала. А то значи уз поштовање и примену методолошког натурализма. Дакле, научна теорија се критикује и замењује само другом научном теоријом, која кроз методолошки натурализам природних наука покаже да боље објашњава неки природни феномен него што то чини конкретно Теорија еволуције.

[Александар Милојков]

Креационизам, који претендује да буде научна теорија и пандан Теорији еволуције, не може своје ставове да базира на кључном методу природних наука. И зато он није научна, већ псеудо научна теорија.

[Александар Милојков]

Опет, хипотетички, чак и када би природна наука, кроз свој метод, дошла до неког појма Бога, то за хришћане не би имало никакву тежину. Односно тај "бог" не би био Бог откривења у којег хришћани верују. Јер, тај научно "виђени" бог, као плод методолошког натурализма, био би део природе створеног. Као такав, није и не може бити Бог у којег верују хришћани. Зато, хришћани који се труде да Бога откривења искажу кроз метод природних наука, да Бога учине научним исказом, свесно или несвесно - исповедају јерес.

[grigorije22]

  Цитат

Креационизам је чак ближи форензици или историји, него класичним природним наукама. 

Expand  

Evolucija je isto bliska forenzici jer se na osnovu nekih cinjenica izvodi zakljucak da se evolucija zivog sveta desila.

[Дидим]

  On 3. 6. 2017. at 23:06, Александар Милојков рече

[...] у научно објашњење било којег природног феномена није могуће увести појам Бога. [...] Ово значи да природна наука, са својим методолошким натурализмом, мора остати слепа за Бога. У супротном, свако убацивање Бога у такав методолошки натурализам значио би псеудо науку, али и јерес.

Expand  

Оно са чиме у задње време смарам по форуму јесте питање: зашто се поједини хришћани љуте када се у природним наукама нешто објашњава "случајношћу"? У научном смислу, случајност је непредвидљиви фактор, без видљивог узрока, дакле малтене чудо које није могуће предвидети. Они управо траже од науке да "докаже Бога научним експериментом", иначе ту науку не признају. Са једне стране верују у чуда и моле се Богу за чудо, а кад наука црно на бело изјави да је нешто настало чудом (живот, космос, еволуција врста итд.), то се одбацује.

[grigorije22]

  On 4. 6. 2017. at 9:34, Александар Милојков рече

Мој одговор:

 

Није споран креационистички став, као став вере или као философски став. Ја сам верујући човек и свакако исповедам веру у Бога Творца. Такође, у философским разматрањима, заустпам теистичке поставке. Међутим, концепт Бога Творца није и не може бити научни концепт (овде имам у виду стриктно природне науке). Из разлога који сам навео у посту. Када споменеш метафору "прст Божији", онда то има смисла ако заступаш један верски, теолошки или философски став. Међутим, "прст Божији" не може бити закључак природне науке. Зашто? Зато што се Бог и божанско, била то божанска суштина или његово дејство, енергија, не могу појмовно изразити (суштина Бога је као таква неизразива и за теологију), нити уопште узети у испитивање у природној науци - због самог методолошког натурализма прирдних наука. Оно што природна наука "види" и изриче је диктирано њеним "видом", а тај "вид" је њен метод. Тај метод редукован је искључиво на природу појавног света - зато га и зовемо методолошки натурализам. Natura, значи природа.

Expand  

Sveti oci su uvek kao apologetske argumente koristili razne zakonitosti u prirodi kada su propovedali o Bogu. Sama tvorevina mnogo toga govori o onome ko ju je stvorio. A tvorevina i prirodni procesi se ispituju uz pomoc nauke.

[grigorije22]

  On 4. 6. 2017. at 9:44, Дидим рече

Оно са чиме у задње време смарам по форуму јесте питање: зашто се поједини хришћани љуте када се у природним наукама нешто објашњава "случајношћу"? У научном смислу, случајност је непредвидљиви фактор, без видљивог узрока, дакле малтене чудо које није могуће предвидети. Они управо траже од науке да "докаже Бога научним експериментом", иначе ту науку не признају. Са једне стране верују у чуда и моле се Богу за чудо, а кад наука црно на бело изјави да је нешто настало чудом (живот, космос, еволуција врста итд.), то се одбацује.

Expand  

Profesorka genetike Biljana Stojkovic kaze da nastanak zivota nije nikakvo cudo.To se automatski kosi sa ucenjem Crkve da je Bozije stvaranje sveta cudo. Po njoj je to tako prosto da prostije ne moze biti.

[Дидим]

  On 4. 6. 2017. at 9:35, Александар Милојков рече

Из овог, дакле, разлога креационизам не може бити научна теорија. Може бити искључиво теолошки и философски став.

Expand  

И такав став може имати и неко ко не одбацује науку, подједнако као и онај који је одбацује.

Заједно имамо став да је Бог створио човека, само што један верује да га је створио еволуцијом и природним законима, а други да се пре 5-6.000 година материјализовао на земљи и човека створио од глине у коју је удахнуо ваздух.

[Дидим]

  On 4. 6. 2017. at 9:46, grigorije22 рече

Profesorka genetike Biljana Stojkovic kaze da nastanak zivota nije nikakvo cudo.To se automatski kosi sa ucenjem Crkve da je Bozije stvaranje sveta cudo. Po njoj je to tako prosto da prostije ne moze biti.

Expand  

"Чудо" није научни појам и ту је став професора генетике потпуно равноправан са ставом простог сељака, да ли је нешто чудо или не.

Ја, као неко ко се бавио проблематиком случајност, случајност сматрам "чудом". Пре неколико година сам се сплетом околности, који није био ништа друго него случајност, нашао на неком другом место од оног где је требало и срео са једном особом са којом се иначе никад не бих срео и од тог догађаја мој је живот кренуо неким другим правцем и ја оно што сам данас, дакле оно што јесам, уопште не бих био да није било тог догађаја. Тај догађај се није десио по природним законима или по некој логици, отприлике исто тако што и данас не можемо да у лабораторијским условима изазовемо стварање ДНК из неорганске материје. За то је потребан читав сплет непредвидљивих околности, укључујући чак и космичко зрачење и пад метеорских супстанци и о томе и говори професорка Стојковић. Она ће то назвати случајношћу и нечим што има веома низак степен вероватноће, али да се може очекивати да се догоди током екстремно дугог периода времена, као што би и човек на крају добио 7 на лото-у да има могућност да га игра 10 милијарди година. За мене то, међутим, јесте чудо, јер је могло и да се не догоди.

Данас на земљи имамо високоинтелигентну врсту (човека) која је из рода примата. Исто тако имамо и њеног најближег сродника (шимпанзу), са којим је по ДНК сроднија него шимпанза и горила, али се по менталним капацитетима разликује 1000 пута више него шимпанза и горила, који су обоје животиње сличних менталних способности. Исто тако немамо високоинтелигентне врсте из рода глодара иако су се и из глодара могле развити итд. То за мене јесте чудо, јер уопште није морало да се догоди, а догодило се.

[Матусал]

  On 4. 6. 2017. at 10:04, Дидим рече

Ја, као неко ко се бавио проблематиком случајност, случајност сматрам "чудом"

Expand  

У једној лепој књизи ,, несвети а свети,, постоји изјава једног Божијег молитвеника која је мени привукла пажњу, а гласи ,, када сам престајао Богу да се молим, престајале су и случајности,,

[Александар Милојков]

  On 4. 6. 2017. at 10:49, Desiderius Erasmus рече

Ili, hajde da konkretizujemo stvari. Kreacionizam je vera u Šestodnev. Kreacionizam je uverenje da su sve životinje nakon Stvaranja bile biljojedi. Kreacionizam je uverenje da je Zemlja postala "prokleta" nakon Adamovog sagrešenja i počela da "rađa trnje i korov". Kreacionizam je uverenje da je smrt "ušla u svet" nakon čovekovog sagrešenja. Kreacionizam je uverenje da su patrijarsi živeli po više stotina godina. Kreacionizam je uverenje da se desio globalni Potop. Itd., itd.

Sve ove stvari se jako teško mogu pomiriti sa TE (ispravite me ako grešim).

Expand  

 

Не, то није креационизам. Креационизам је вера или философски став који заговара Бога као Творца света. Није цела Књига Постања прича о стварању. Конкретно, причао о стварању завршава се стварањем човека и "Божијим починком".