Шта је то депресија?

[Агница]

I ako je to samo ukazivanje na izvor problema mislim da sa takvim ukazivanjem treba biti jako jako oprezan i nnarocito obratiti paznju u licnom odnosu(taman posla preko interneta gde niti znamo niti vidimo osobu) kada i koliko je depresivna osoba spremna to da cuje. Jer mislim da u takvom stanju moze to jos dodatno da je povredi a ne da joj pomogne. 
 

није поента у осуђивању себе,већ у неосуђивању других..у праву си да се то,као и све,а нарочито преко интернета,може
протумачити..није ми циљ да савјетујем нити сам кадар,и сама се борим са разним злом у себи,већ само да кажем да наде увјек има,и да укажем на неке свијетле ликове наше цркве који имају искуство депресије и јавно свједоче о својој борби и исцељењу..

[Golub]

пре 5 часа, Иван ♪♫ рече

Pa, možda... samo deluje nekako usiljeno, zvuči kao: ,,ti si kriv"... 

 

Па не каже доктор Јеротић да је депресивна особа крива... јер сви смо криви, за све...

Нешто се, нажалост, добије у генима, а нешто се стекне у породици, школи, окружењу... 

[Агница]

Зависи како се посматра..мени се ово не чини као-"ти си крив" већ као-"до тебе је"..никако као осуда већ као конкретно указивање на то да је у нама самима конкретно и проблем,али и исцелење..чим макнемо фокус са других,да су нам они криви,а прихватимо одговорност да смо сами одговорни за свој живот,исцељујемо се..мати Злата у својој књизи о св.Марији Гатчинској каже за себе да тек кад је све друге оправдала(до тад су јој сви били криви,и родитељи и сви),а себе "осудила" и прихватила одговорност за све што јој се дешавало у животу,тек тад је почела да се избавља из тешког стања у који је била запала..

све ме страх да ће неко погрешно да ме схвати,па само да појасним..врло је могуће да су други,рецимо лоше окружење,утицали на то да постанемо депресивни,и да има њихове кривице у томе,али док их не оправдамо нема нам мира.,све док кривимо друге одбијамо Господа..такав је духовни закон,значи треба да то чинимо ради нашег мира..

[Paradoksologija]

пре 1 сат, Агница рече

све ме страх да ће неко погрешно да ме схвати,па само да појасним..врло је могуће да су други,рецимо лоше окружење,утицали на то да постанемо депресивни,и да има њихове кривице у томе,али док их не оправдамо нема нам мира.,све док кривимо друге одбијамо Господа..такав је духовни закон,значи треба да то чинимо ради нашег мира..


 

Opet, teško generalizovati... nekad su drugi u okruženju uticali a mi nismo smeli i hteli nikakvo nesavršenstvo, a kamo li krivicu da im pripišemo, pa smo sve usmerili na sebe, i onda nam realnije sagledavanje situacije i dopuštanje raznih osećanja sebi pomaže da izađemo iz depresije. A nekad je fiziološka komponenta jaka. A nekad je uzrok ili okidač nešto treće ili neka deseta kombinacija.

[Снежана]

Имам једно питање, ако је неко вољан да одговори, приметила сам да се људи склони депесији више друже и више им прија окружење слично њиховом, наравно не генерализујем, али ме занима ме како се осећате у друштву које нема исти проблем, и да ли вам више пријају људи који пате од депресије, јер просто осећате да вас они разумеју.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 18 минута, Снежана рече

Имам једно питање, ако је неко вољан да одговори, приметила сам да се људи склони депесији више друже и више им прија окружење слично њиховом, наравно не генерализујем, али ме занима ме како се осећате у друштву које нема исти проблем, и да ли вам више пријају људи који пате од депресије, јер просто осећате да вас они разумеју.

Kako kad, samo što je bolje reći problem koji imaš, pa nek ljudi u tvom okruženju sami odluče da li im prijaš ili ne prijaš kao drugar.

Najgore je ćutati i držati problem u sebi, takođe je najgore potencirati stalno problem.

Dakle najidealnija varjanta jeste da problem svima objaviš i da ga ne potenciraš, te da tako stekneš raznovrsno društvo jer ćeš biti bogatiji za raznovrsne i ne subjektivne stavove u nekim pogledima.

Recimo ne možeš baš od depresivca do dobiješ u nekom razgovoru volju za život i promenu u tom domenu dok recimo slušaš nekog ko nije depresivan i prepričava u nekoj družbi neku životnu dogodovštinu ili nešto slično opuštajuće i veselo...

Živiš sa problemom ali živiš normalno, kao što dolikuje čoveku, po svojim mogućnostima i sa trudom da ćeš sutra biti za nijansu bolji nego danas....

I tako... ponovo se vrati radost na mala vrata ali je tu i nije sve izgubljeno a bitka se može na kraju i dobiti u potpunosti.

[Juanito]

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Živiš sa problemom ali živiš normalno, kao što dolikuje čoveku, po svojim mogućnostima i sa trudom da ćeš sutra biti za nijansu bolji nego danas....

Е то је то. 

[Juanito]

Како се на теми лепо види које имао искуства с тим стварима, а ко је само (можда) читао нешто...

[Драгана Милошевић]

1 hour ago, Снежана рече

Имам једно питање, ако је неко вољан да одговори, приметила сам да се људи склони депесији више друже и више им прија окружење слично њиховом, наравно не генерализујем, али ме занима ме како се осећате у друштву које нема исти проблем, и да ли вам више пријају људи који пате од депресије, јер просто осећате да вас они разумеју.

Зависи и од тренутног расположења а и од особе с којом се држим.

Мене је пола фамилије отписало, ни да сам шугава.

Тако ми и треба кад настојим да говорим истину. Но, то спада под број два.

[Paradoksologija]

пре 10 минута, Juanito рече

Како се на теми лепо види које имао искуства с тим стварима, а ко је само (можда) читао нешто...

Ili su prošli kroz period malo veće mrzovolje iz koga su se prenuli snagom volje, molitve, pozitivnog razmišljanja...

Što je sve OK dok oni koji nisu imali iskustvo ne počnu da insistiraju da je dovoljno da neko samo prihvati njihovu generalizaciju, i sve će biti sjajno.

[Bokisd]

пре 1 сат, Juanito рече

Како се на теми лепо види које имао искуства с тим стварима, а ко је само (можда) читао нешто...

Treba biti maksimalno oprezan sa ovim stvarima. U pitanju je ljudska psiha i dusa. Ne valja da se nesto pogresno kaze i da neko mozda pomisli da je to istinito i da moze da primeni na svom primeru.

Licno, trudio sam se da budem maksimalno oprezan i precizan u izrazavanju. Imam iskustva sa bas jakom depresijom i zaista je vrlo tesko tacno i precizno opisati, koji su uzroci i kako se izvuci. Recimo, ja i dan danas , kada se vratim u mislima na taj period, ne znam tacno, ne mogu razumski da opisem , sta je uzrok i kako sam usao u depresijui. Jednostavno, skupilo se nesto i u jednom trenutku,.....booom, ... osamari te svom snagom.

Iako, neke iracionalne razloge mogu da vidim koji su postojali u mojoj dusi, koji su mozda i pokrenuli depresiju ( ne mislim na neke demonske stvari u hriscanstvu , to je posebna prica ). 
 

[АлександраВ]

пре 3 часа, Bokisd рече

Recimo, ja i dan danas , kada se vratim u mislima na taj period, ne znam tacno, ne mogu razumski da opisem , sta je uzrok i kako sam usao u depresijui.

Исто. Само сам одједном била у томе. Међутим, сада веома добро осетим и знам када долази. И знам где је граница до које могу, а да је иза тога понор. И знам да ли долази брзо или ме умотава полако као паук. Све то знам сада. И знам да бих могла да склизнем док трепнем. Прошле године сам се преварила и препустила, после неких исцрпљујућих животних борби, мислила сам да одмарам тугујући, док ме је живо блато гутало. Док сам се тргла већ ми је само глава вирила. Сада сам научила и стално то држим у глави, то да је смирење здраво само када је повезано са радошћу. Држим себе будном и не дозвољавам. И имам пар људи око себе којима сам рекла да ми извуку уши када ме виде да обесим нос они знају како, мало зато што сам им ја то открила а мало и зато што им је стало... и тако...

[Матусал]

Увек активан став према депресији, осећам је када се примакне. Не дозвољавам да ме обузме, обично кроз неку рекреацију или молитву. Појачане налете депресије и раслабљености нисам морао да мистификујем, углавном ми је био јасан разлог због кога долази. Неки животни промашаји или губљења неких особа, разочарење итд. Склон сам да улажем огромну енергију у поједине ствари и промашаји, небитно да ли су узроковани мојим грешкама или туђим су знали итекако да ме поремете. Кренем једним путем са једним циљем а завршим на сасвим другом крају у ситуацијама које нисам могао да разумем нити да наслутим ни у сновима Сада размишљам много мудрије, не задајем сам себи циљеве нити планирам унапред како би ствари требало да се одвијају. Препуштам се Божијој вољи, моје је да урадим шта је до мене а Божије да благослови или не. Не треба се бринути за сутра у том смислу јер не можемо ми контролисати токове ствари, треба се препустити промислу и веровати да нас Бог води путем који је најбољи за нас, наше је да се што више потрудимо у ономе што до нас стоји.

[njasa]

Ова тема ме је јако заинтересовала јер сам прошла кроз то и хвала Богу много је боље. Моје осећање је било падање у све већу рупу а опоравак је постепен. Треба стално радити на себи, поправљати се и не одустајати. Чим дигнеш руке - кренеш уназад...

Постојао је и осећај "одсутности", психотерапеути то зову деперсонализација, знате ли нешто више о томе?


Envoyé de mon iPhone en utilisant Pouke.org

[GeniusAtWork]

@njasa   Добро дошла на форум