Шта је то депресија?

["Tamo daleko"]

 

Hvala draga Aleksandra na iskrenoj, poucnoj I molitvenoj reci ohrabrenja! To bi svi koji vole bliznje trebali da cine I da ne odustaju od "price". Pa zar nas Utesitelj ne govori cesto kroz druge, ama sve sto je do nas, kao slovesno bice treba neodstupno davati, a Gospod ce se pobrinuti, On daje mahove na razne nacine, a I u nepogresivo pravo vreme! Slava Bogu za sve!

[Аурор]

пре 17 минута, Кратос рече

fizička aktivnost pre svega

Ovo je veoma važno.

Svaki dan nešto raditi, terati sebe, razviti rutinu...

[Кратос]

пре 7 минута, АлександраВ рече

нити сам била физички неактивна, нити докона... баш супротно...

да би стигао до радне терапије треба прво да устанеш из кревета... да се обучеш... да нешто поједеш... да те не боли светло које долази кроз прозор... да ти не буде успех да скупиш косу обичном шналом... да те заинтересује рана коју си случајно покупио ударцем на ивицу комоде распремајући сатима две бачена ствари на под... да успеш да дочекаш децу из школе, да им даш да једу, а да те то не сруши, или да те не расплаче, а онда плачеш сатима у купатилу и не можеш једноставно да се зауставиш... да те буде брига за то што си жив и што је било ко жив... радна терапија, да... али прво ментална, духовна, емотивна... да би уопште устао из кревета...

Pa rekao sam obično,nisam rekao da su svi slučajevi takvi.Svaki čovek je opet neki svoj mikrosmos koji stvari doživljaja na sebi svojstven način.

[АлександраВ]

пре 2 минута, Кратос рече

Svaki čovek je opet neki svoj mikrosmos koji stvari doživljaja na sebi svojstven način.

Слажем се у потпуности са тобом. Због тога треба добро да ослушкујемо једни друге и када се дајемо и када примамо другог у себе.

[Снежана]

пре 19 минута, Рапсоди рече

Позитивно размишљање је превентива....

Па не баш, и не увек. Позитивно размишљање код оваквих случајева може да одведе у другу крајност, тотално нереални оптимизам, ничим одкрепљену еуфорију...

Реални отимизам, прихватање болести као атавни део живота. Ослушкивање и упознавање својих стања, јер депесија је циклична болест...

[Grizzly Adams]

пре 37 минута, Juanito рече

Али брате, депресија не настаје од негативних осећања.

Па не знам, од чега настаје?

[Рапсоди]

пре 10 минута, Снежана рече

Позитивно размишљање код оваквих случајева може да одведе у другу крајност, тотално нереални оптимизам, ничим одкрепљену еуфорију...

Рекла сам  позитивно размишљање  као превентива да не дође до депресије. А не поз.размишљање у стању депресије које може условно да одведе у нереални оптимизам.

[Аурор]

пре 56 минута, Grizzly Adams рече

Па не знам, од чега настаје?

Pada sa neba i nema nikakvih rešenja izgleda...

/ironija

[АлександраВ]

пре 11 минута, Grizzly Adams рече

Па не знам, од чега настаје?

Могу бити биолошки фактори као што је већ рекао Александар, недостатак серотонина, неки метаболички поремећаји итд, могу бити наследни фактори, болна искуства, негативна осећања и сећања, итд, међутим то су све углавном ризико фактори, и то те чини рањивијим, а да ли ћеш развити депресију или не и у којој форми, од блаже до тешке клиничке, зависи од различитих околности. Постоје окидачи који те само гурну у то, а постоји и лагано упливавање од благе "нерасположености" и туге до уплива у заиста депресивно стање. Туга иде руку под руку са депресијом, међутим није свака туга депресија, нити је туга једино осећање које те окупира. Већ сам поменула бес и равнодушност. Код мене је ишао бес, па туга па равнодушност, математички речено. Туга траје и има смисла, а код депресије то је нека туга која ти скочи на леђа и зграби те, нити има реалног разлога нити знаш шта је то покренуло, у сред лепог дана, у сасвим добрим тренуцима, креће из груди, стомака, зграби те и знаш да је ту. Онда те врти тамо овамо, из прошлости ти ископава сво могуће ђубре и болове и слама те. И онда иде тај ирационални пакао. Онда натераш себе буквално на све рутински, како рече Аурор, направиш неку шему дана, покушаваш да се уклопиш и да све обавиш. И понављаш да је све то иза, да нема разлога да будеш тужан, да је све то било некада, да све то више не постоји, да постојиш ти и тај твој живот са толико лепог, да није тужно када видиш слику насмејаног детета, него напротив, да има толико радости у свету и у твом животу, само треба да изоштриш и да се за то ухватиш. Борба.

Још нешто. Депресивни људи временом науче, углавном кријући своју депресију, да варају. Да, колико сам варала својим расположењима. Превариће вас. Чиниће пуно тога да изгледају уклопљено, биће роботизовани, нећете открити да су на корак од ивице. Смејаће се са вама а у себи ће вриштати. А онда, лако се исклизне из свега тога. И оде у дубљу, клиничку депресију или у суицид. Како рече ВСБ, чувајте своје ближње, посматрајте како се смеју, дишу, ако већ живите са неким, нека то буде у потпуности.

[Кратос]

пре 5 минута, Аурор рече

Pada sa neba i nema nikakvih rešenja...

/ironija

Duhovi podnebesja.Ima rešenja.Beli lukac tera te zlotvore uz dobru domaću naravno.

[Juanito]

пре 13 минута, АлександраВ рече

Како рече ВСБ, чувајте своје ближње, посматрајте како се смеју, дишу, ако већ живите са неким, нека то буде у потпуности.

@Grizzly Adams

[goranger]

пре 15 минута, Аурор рече

Pada sa neba i nema nikakvih rešenja...

/ironija

Može i sa neba da padne. Neki ljudi prihvataju bolest kao da je odozgo i nose breme koliko je to potrebno i u tome je dobar dio rešenja za taj problem

i nemoj molim te  da ajronišeš ipak je ovo ozbiljna tema 

[goranger]

пре 21 минута, Кратос рече

Ima rešenja.Beli lukac tera te zlotvore uz dobru domaću naravno

stvarno, koliko ljudi leči depru pivom, rakijom, gudrom, svim i svačim. Samoliječenje je masovna pojava

["Tamo daleko"]

On ‎5‎/‎29‎/‎2017 at 13:03, Жељко рече

 

Знам дефиницију али не знам како изгледа то стање душе.

Знам шта је туга, жалост и душевни бол, али не разумем како то може бити трајно стање.

Ако вам није тешко објасните ми.

 

Da li Vam je priblizena slika, sada posle 15 stranica, povodom pitanja koje ste imali?

[Lady Godiva]

1 hour ago, АлександраВ рече

Постоје окидачи који те само гурну у то, а постоји и лагано упливавање од благе "нерасположености" и туге до уплива у заиста депресивно стање.

Пре неколико дана сам схватила да је исувише лако склизнути. До тада никад не бих рекла да је могуће да ми се тако нешто икада више деси. И онда схватим да једна обична глупост може да ме гурне и скроз сломи. Који је то застрашујући осећај када схватиш да ниси на сувом, ниси безбедан.. да увек постоји шанса да се вратиш на старо и паднеш још горе. Схватиш да заиста мораш читав живот да стражариш над собом.