Отац Зоран Ђуровић о екуменизму - поново

[Ivan Marković]

пре 8 минута, kopitar рече

Vjeruj malo i sebi , bog ti je dao razum. Pa onda i Saboru . Što ćeš odgovoriti Isusu kad te pita : "kad ti dođoh kao brat katolik da te zagrlim " a ti ....marš jeretičko nekršteno smeće  ti ćeš meni prodavat ekumenizam. Zato kažem da su ovi prosti u prednosti koji po ljudski opažaju da krst na krst ne ide.

Dragi Kopitaru, nikada ni jednom bratu rimokatoliku nisam odbio zagrljaj. Tako da je ovo što ti sada radiš, čovek od slame. Ali, zahvaljujući mom strpljenju, neću te još uvek blokirati, jer verujem u tebe, i nadam se da će te proći ti napadi duhovitosti. Da si neki brat pravoslavac ekumenista, do sad bi te davno blokirao, ali kao rimokatolik uživaš poseban tretman. 

[kopitar]

пре 2 минута, елТорнеро рече

Суштински плод молитве је, пре свега, смирење, крајње смирење... горд сам човек, зар ћу такав говорити о молитви...

Oćemo biti suđeni po tome koliko smo smireni i dali smo u stalnom blaženom stanju ili po onom : bijah gladan, žedan itd.  

[Ivan Marković]

пре 27 минута, елТорнеро рече

Зар је Тројични Бог одсутан.

El Amigo, na korak si od bloka...no me gusta nada que tu haces...haces los hombres de la paja...

[елТорнеро]

пре 16 минута, kopitar рече

Oćemo biti suđeni po tome koliko smo smireni i dali smo u stalnom blaženom stanju ili po onom : bijah gladan, žedan itd.  

Тамо је нека тема о поповима и учесталости причешћивања, мислим да има везе са овим што те интересује.

Ми биркамо попове и тражимо оне који задовољавају наше жеље, тако је и са причешћивањем. Налазимо да је поп грешан и идемо код неког другог трећег. Верујем да ћемо бити у вези тога питани следеће: "Знаш ли да сам ти Ја грешног свештеника ставио на пут, да верујеш, да се смириш, да те спасем? Значи знаш. Знаш ли да су најтеже ране греховне ране? Значи знаш. Па зашто онда Самарјанине испрескака толике које сам ставио у крај твога пута?" Смирење је темељ сваке врлине, имаш га имаш све, немаш га немаш ништа. Права, дубока, милост креће са смирења. Да би био стварно милостив човек мора да осети свим срцем колико је непојмљиво велика милост Божија ка њему.

[kopitar]

пре 1 минут, елТорнеро рече

Тамо је нека тема о поповима и учесталости причешћивања, мислим да има везе са овим што те интересује.

Ми биркамо попове и тражимо оне који задовољавају наше жеље, тако је и са причешћивањем. Налазимо да је поп грешан и идемо код неког другог трећег. Верујем да ћемо бити у вези тога питани следеће: "Знаш ли да сам ти Ја грешног свештеника ставио на пут, да верујеш, да се смириш, да те спасем? Значи знаш. Знаш ли да су најтеже ране греховне ране? Значи знаш. Па зашто онда Самарјанине испрескака толике које сам ставио у крај твога пута?" Смирење је темељ сваке врлине, имаш га имаш све, немаш га немаш ништа. Права, дубока, милост креће са смирења.

Kako da budeš smiren kad vidiš toliku panju nevinih oko sebe..muka i patnja to je život ovdje ..A blaženo gledanje kad nas Isus poslije smrti zagrli .Nemirna je naša duša dok se u Njemu ne smiri kaže Augustin.

[елТорнеро]

пре 11 минута, kopitar рече

Kako da budeš smiren kad vidiš toliku panju nevinih oko sebe..muka i patnja to je život ovdje ..A blaženo gledanje kad nas Isus poslije smrti zagrli .Nemirna je naša duša dok se u Njemu ne smiri kaže Augustin.

Рођени мој, друго име Цркве је Трпљење, нисам говорио о ђавољој равнодушности, већ о сваком трпљењу, свега, као достојан, у Христу Исусу милостивом и добром Богу нашем. "Да, у Богу се смири душо моја", на то је мислио блажени Аугустин, о том смирењу говорим. Христом човек остаје миран и у највећим патњама. 

[елТорнеро]

Оче, најури ме из теме, довољно сам горд и без оволиког лајковања.

[Zoran Đurović]

пре 5 минута, елТорнеро рече

Оче, најури ме из теме, довољно сам горд и без оволиког лајковања.

Сад ћу, али ако те опсујем има и мене редакција да банује!

[елТорнеро]

пре 11 минута, Zoran Đurović рече

Сад ћу, али ако те опсујем има и мене редакција да банује!

Поп, професор, доктор, Авва, сликар, спортиста, сањар,Србин, и ко зна шта још, а неозбиљан. Па ја бре на псовке трчим ко муве на лепак.

Била ми је најискренија част и задовољство, дружећи се са свима вама, нарочито са љубазним домаћином. Ако сам кога повредио, нека се сети речи " које синове љуби оне и кара", а ми смо позвани да Му следујемо.

[Zoran Đurović]

Морам нешто да мењам...

После више година на Поукама, и после првобитног шока, почели су поукаши да ме доживљавају као нормалну особу, мада употребљавам непристојне речи и неортодоксне методе, наима да се после сваке изјаве не прекрстим и не кажем: Молитвама светих отаца (чак ми је допуштено да свети оци пишем без великих слова).

Морам нешто да мењам... само тешко могу нешто да измислим ново... И Аву напусти дух новотарства!:))) 

Признајем да сам ипак задовољан. Доста људи је почело да употребљава мозак. Да се интересује за досадну теологију. Па чак и крље као што је Боксит су позитивци. Нису послушали Ап кад каже да се треба клонити јеретика после 1-2 пута. Доживео сам да ми Иван Инквизитор Марковић - надам се да ми неће замерити што износим нешто из приватне преписке - каже: Ја знам да ти верујеш у Писмо!... Срећом да сам тог дана пио, а Бог чува пијане, па нисам погинуо кад сам пао са столице!

Наш добри о. Сава, који је истински теолог, показао је велики искорак у својој еклисиологији, што је и сам приметио, али и нагласио, мада није било потребе за мене, јер сам ја стара змија, тако да сам одмах приметио тај напредак, и трасирао пут ка једном квалитетном екуменском дијалогу. Наравно да ми не можемо да решимо проблеме цркве, али је наше да се сви трудимо на томе. Да имамо вере да ствари могу да се побољшају. Али без нас оне не могу да дишу. Зато, колико год да је мали наш допринос, он може да буде велик. Јер се трудимо око врта Господњег. Има зилион корова, па неко кад то види каже: Шта ћу да урадим ако почупам 100? - Нећеш ништа, али има и других 100 који то чупају, па ће се онда коров сатански истранчити, колико је могуће. Да шишамо траву на свом травњаку. Јустин Поповић беше ухапшеник, али ко све проговори из тог затвора? Лохи, Иринеј, Атанасије, Артемије (после му се грло осуши), Димитрије Богдановић, Сава Дечански, Ава Римски... И све је то са једног чокота, ма колико чудно изгледало. Само луд човек би могао да каже како ми нисмо обележени Јустином Ћелијским. Но, сви смо развили неке од путева које је велики Ава трасирао (мислим на Јустина, не на себе).

Дакле, сви смо у том процесу. У Јерме има она слика како се црква гради... Нема статике и задатости, која би била солипсистичка. Имамо само пројекцију, пружање у напред. Као што је Ис ходао Галилејом а пружио се по целом свету. И испунио оно што је рекао Авраму: твог потомства ће бити као песка и као звезда. Никада црква не може бити секта, како је замишљао Донат, па је нама негирао сакраменте, него је велико дело Божије, које, како приметише Аг (са Поука) и други, вишеслојно, и да Дух криоз разне форме спашава људе.            

 

[Архимандрит Сава Јањић]

пре 6 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pa vi oce Savo kao da ste se dogovorili sa rimokatolicima, teoloski niko ne moze da ospori punocu sakramenta ali dosetno politicki moze I negacija.

Meni kao Hriscaninu je podjednako neuverljivo da punoca tajni nije dovoljna za spasenje jer tu punocu tajni nije moguce dobiti ni bez svetoga duha ni bez Petra kao istorijskog vlasnika kljuceva.

Dakle imamo kontradiktornost imamo priznavanje tajni pa posle negiranje tih tajni.

Ne postoje polu tajne.

Они су покушали на свој начин да изразе како признају деловање благодати ван Цркве тј. ван заједнице са папом. За разлику од Православне Цркве која ни на једном сабору до сада није потврдила да признаје инославне тајне, римокатолици нам их признају али само нам недостаје оно кључно - да прихватимо папу, па ћемо бити савршени:) . Бизарно је када се после толико прича све опет сведе на једну врло просту чињеницу - поклони се папи и све може да прође. Ја и даље мислим да нигде у православној традицији нема ни признака признавања светих тајни ван евхаристијске заједнице Цркве. У инославним заједницама имамо знамења тајни, обличја, контуре, али не и суштину. Зато не можемо говорити ни о црквама у пуном смислу већ више о еклисиоликим структурама које имају своју историјску везу са Црквом првих 10 векова. Мислим да је то суштинска разлика са њиховим ставом. Оно што им одајем признање јесте да су барем јасно и прецизно изнели свој став за разлику од критског документа о односу према хришћанском свету који је права "мешана салата" без јасног богословског става и логике и зато тражи дораду и поправку. 2 Ватиканум је требало да се заврши у кратком року, али тек су отворена питања и на крају је трајао 3 године. Леп пример да се и ми нечему научимо. 

Митрополит Амфилохије је на Криту јавно чак поменуо у дискусији да као што су римокатолици јасно дефинисали у Lumen gentium i Unitatis redintegratio свој еклисиолошки став и своје виђење екуменизма (суштински различито од оног у ССЦ, па зато нису ни чланови Светског савета) и ми православни имамо обавезу да много прецизније изнесемо искуство православног предања о овој теми. Али пошто је нацрт већ био спремљен такакв какав јесте и пошто су направљене неке минорне исправке, на крају је буквално прогуран текст који је сада камен спотицања и суштински доводи под знак питања свеправославни легитимитет Сабора. СПЦ је дала одличан предлог да се заседање на Криту прихвати као прва седница Сабора који би се убрзо наставио на другом месту, где би се озбиљним богословским радом текстови довели у пуну сагласност са претходним православним саборним искуством Цркве. Али организаторима се журило да се да се све заврши у року од 10 дана и ту смо где смо. Резултат је да један број епископа на Криту није ни потписао овај документ. Штета што овом предлогу наше Цркве није посвећено више пажње. Поред великог доприноса који смо дали да се барем Енциклика уради ваљаније, овај предлог СПЦ је други највећи допринос наше Цркве на Критском сабору који ће, надам се, остати у памћењу. 

Наравно увек постоји могућност да се на следећем Сабору на коме би учествовале све Цркве усвоји предлог СПЦ тако да Критски сабор буде заправо само почетак тог процеса. Уосталом, увек следећи Сабор потврђује легитимитет претходног и то посебно након рецепције одлука од стране пуноће Цркве. Тако је увек било у историји Цркве. 

[Zoran Đurović]

пре 3 часа, Ivan Marković рече

Ja.Ne.Mogu.Da.Verujem.Šta.Ovde.Čujem.

Опрости што ти опет отписујем, али се загуших од суза!!! 

Јао, био сам заиста безобразан ! Још ти се чудим како си био пристојан!  

[Архимандрит Сава Јањић]

пре 4 часа, Zoran Đurović рече

Да су паламитски сабори били православни, Крит би их признао. 

Енциклика Критског сабора:

http://beleskesasabora.blogspot.com/2016/07/blog-post_3.html 

"3.  Православна црква, у свом јединству и саборности, јесте Црква саборā, од Апостолског сабора у Јерусалиму (Дап 15, 5-29) до данашњег дана. Сама Црква у себи је сабор, установљен од стране Христа и вођен Духом Светим, у складу са апостолским речима „угодно би Духу Светоме и нама“ (Дап 15, 28). Путем васељенских и помесних сабора, Црква је објавила и наставља да објављује тајну Свете Тројице, откривену оваплоћењем Сина и Речи Божије. Саборски рад наставља се непрекидно у историји, кроз касније саборе свеопштег ауторитета, као што су, на пример, велики сабор (879-880) сазван у време Светог Фотија Великог, патријарха цариградског, као и велики сабори сазвани у време Светог Григорија Паламе (1341, 1351, 1368), преко којих је потврђена иста истина вере, нарочито када је реч о исхођењу Духа Светога и учествовању људи у нествореним божанским енергијама, и надаље кроз свете и велике саборе сазване у Цариграду, 1484. како би се одбацио унијатски сабор у Фиренци (1438-1439), 1638, 1642, 1672 и 1691. како би се одбацила протестанска веровања и 1872. како би се осудио етнофилетизам као еклисијална јерес."

Енциклику су сви присутни епископи потписали и прихватили!

 

[Августин]

Neko je ovde pomenuo,a ne mogu sada da tražim to da je i apostol Pavle bio isihasta.To govori o potpunom nerazumevanju hrišćanstva.Apostola Pavla je Božija milost presrela i pozvala i on ju je sledio.Koliko različito od duhovnog bildovanja i polupegijanstva ili pelagijanstva onih koji hrišćanstvo doživljavaju kao jogu.

[Zoran Đurović]

пре 3 минута, Архимандрит Сава Јањић рече

да прихватимо папу, па ћемо бити савршени:)

Не да нам Дух Свети да будемо пуни без папе

пре 4 минута, Архимандрит Сава Јањић рече

Ја и даље мислим да нигде у православној традицији нема ни признака признавања светих тајни ван евхаристијске заједнице Цркве.

Не стоји. Сви они васељенски канони који признају тајне, али их ти читаш кроз Агиорита, што је потпуно перверзно, како сам већ образложио. Калист и ја не виђамо фантазме... Морао би да избациш из ПЦ Августина и многе свеце који су причали као Калист и ја. И Василија Великог би морао да се одрекнеш.

пре 7 минута, Архимандрит Сава Јањић рече

2 Ватиканум је требало да се заврши у кратком року, али тек су отворена питања и на крају је трајао 3 године. Леп пример да се и ми нечему научимо.

Наравно да можемо да се учимо од католика. У оном посту у коме си хтео да изједначиш 1Ват са 2Ват ниси узео у обзир да је 2Ват направио стравичан искорак у односу на 1, и да то треба контестуализовати. Не треба да се према нашим саборима односимо са једном мером, а другу, строжију, да употребљавамо на католичке.

пре 11 минута, Архимандрит Сава Јањић рече

ославни имамо обавезу да много прецизније изнесемо искуство православног предања о овој теми.

За једно 200 година...

пре 12 минута, Архимандрит Сава Јањић рече

Али организаторима се журило да се да се све заврши у року од 10 дана и ту смо где смо.

Па кад нема папе да направи сабор... То је сада католицима било необично. Као, саветујемо се и саборно расправљамо. Омрзли су многи Франциска због овога.