Отац Зоран Ђуровић о екуменизму - поново

[Zoran Đurović]

пре 42 минута, Vedran рече

А ја не знам како они тамо лече, дал лопатом ил неким другим алатом?

Па начелник на одељењу је о. Бранислав... 

[Ведран*]

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Можда још увек Боксит мисли да се нисам шалио:))) 

Истрауматизирао се човек. 

Аво да ти ниси отворио неки додатни бизМис?

Нека мутљага је ту у питању, види се. Немре бити друго. 

Намерно трауматизираш људе на све стране, само да би их упутили у твоју клинику: 

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

...на лечење 

А онда директор шаље "cut" теби због одржавања бизМиса. Набављаш му свеже месо (клијентелу).

А још, ако је како @елТорнеро каже, да тамо (уз терапију ) и сликају папе , све са ореолима, онда двоструко профитираш. 

Добијаш и проценат и слике папапа са ореолима. А клијентели за узврат успевају "вправить мозги". Ил вако  ил нако  па јопет профитираш (преко ватиканске банке). 

Немреш изгубити у овој шеми. 

[Zoran Đurović]

пре 2 часа, Vedran рече

Немреш изгубити у овој шеми. 

Ће думрем:))) 

[Zoran Đurović]

Драги о. Саво,

ја ћу у зеленом ставити твој текст, а надам се да нам се Патријарх неће због тога наљутити, а мој нека иде у монашко црном...

Опет идемо у бескрајну дискусију око онога што смо више пута расправљали. Апсолутно поштујем слободу твог става, али се у погледу инославних апсолутно не слажемо и то смо већ више пута видели... It's time to finally agree that we disagree!

Наравно да капирамо да се из фундамента разликујемо поводом овог проблема, али је барем то утврђено као сигурно. Око „бескрајне дискусије“ немој да се жалиш јер је то увек тако било у цркви. Није Нисенац рекао: Мој бата, Василије, написао је књижицу против поганог и богумрског Евномија, то је довољно! Не, него је и он написао једну књижурину, вероватно једну од најдосаднијих за коју знамо. Ти си срећан човек, воли те Бог, јер када бих био крља као св. Августин, ти би већ имао 20 књига против Саве (Јулијана)! А не дај боже, да сам као нервозни Јероним, форум би блокирала црквена полиција!:))) Наш Атанасије у најбољим моментима заличи мало на Јеронима... Тако је било са свим споровима у цркви, нису се завршавали после једне-две преписке. Расветљавала се позадина формулисаних теолошких решења. Ти је у мене крстиш у „синкретистичком екуменизму“, ја код тебе у „фарисејском квасцу, тј. крипто-артемизму“. Зато мислим да ми овај проблем треба да решимо. Ја твоју позицију никако не бих могао да потпишем као православну, као ни ти моју. Ми, дакле, не истинујемо у љубави. Овако се волимо и поштујемо, али да обе позиције су једнако православне, мени се то не чини.

Што је најзабавније, ти сада учествујеш у „синкретистичком екуменизму“, јер не истинујемо у љубави. Односно, ми смо сада „сентименталистички екуменисти“ јер не учествујемо у једној истини. Дакле, запоставили смо истину, али учествујемо у љубави, односно у једној чаши. Ето га екуменизам на делу. Дакле, ти практикујеш екуменизам, што је много битније, него да га исповедаш. Ја тако видим да имаш неких заблуда, као и католици, као и сви свети оци до данас, али као Кипријан Картагински остајеш у заједници са нама који признајемо тајне католицима, и као што је Јустин Поповић остао у јединству са СПЦ иако је приватно осуђивао „свејерес екуменизма“.

Нити су католици, нити је екуменизам осуђен на неком општем сабору. Флоровски је био већи теолог од мене и тебе заједно, а био је екумениста. Наравно да никога не обоготворавамо него да сваког аутора критички читамо (они које је Бог украсио расуђивањем), али да је екуменизам јерес и трула ствар, не бисмо имали Флору на тим скуповима.

Скренуо бих ти пажњу на још једну занимљивост на примеру Кипријана и Јустина: људи су исповедали веру у коју су тврдоглаво веровали. Мислили да је исправна. Али опет остајали са „екуменистима“. Дакле, показивали су здраве сумње у своје погледе. И одатле можеш да закључиш да „догматика у длаку“ није спасоносна, односно да не може да упропасти сакраменте. Јер не крштавамо ја и ти, него Христос. Наравно да су догматске заблуде много теже, али не и пресудне. Тешко би неко улетео у календарче, када би ствари биле такве. Писах једном приликом твом некадашњем духовнику: „Иако је ово довољно да покаже каква је ваљаност овог чудног Радосављевићевог метода, ипак се морам осврнути и на контекст Нисенчевог писма. Оно је упућено јеретику Ираклиону, који је, како се може наслутити из писма, био узорног живота. Зато Григорије иде корак даље и аксиолошки дели ове две области: мање штетна по спасење душе је етика. Човек може и грешити, па се стога ђаво, како настоји да нас убеди Нисенац, стара да уведе човека у јерес, јер му је (човеку) онда и врлински живот узалудан. Оставља га на миру да врши Божије заповести јер га је корумпирао у уму“.

Овде се говори о учитељима. Они ће награисати. Да не понављам: Ко више зна... Наравно да сада треба знати да су артемити све упропастили, јер иако наглас исповедају делове православне вере, Симбол без филиокве, они су јеретици у еклисиолошком смислу јер понављају у пракси јерес Доната и Новацијана, мада и ону оригиналну за пост у суботу на води пред причешће. То није тек раскол, као што је македонски. Нико се не анатемише што је лопов. Анатемише се зато што је у погрешној вери. Зато мислим да и ти не би требало да се поносиш да си увек стрејт, јер си предуго био у том окружењу. Просветљујућа је прича разлаза Василија Великог са Јевстатијем Антиохијски... Мало је нових ствари под сунцем.

За поштовање је кад велиш: Из мог личног искуства, тражења Бога у мојим годинама студија, могу да кажем да никада не бих постао хришћанин да није Православља.

Али је то апсолутизовање личног искуства. Никада ми не би пало на памет да кажем да си погрешио. И мени се највише допада православни стил. Иако имам мноштво замерки. Католицизам који исповеда и практикује папа Франциско једнако потписујем. То је лепо хришћанство. И, руку на срце, много ми је Христоликији од нашег покојног Павла. Да ли сада да апсолутизујемо тај мој осећај? Не. Многим Србима се више допадао Бенедикт од Франциска. То је све ствар гушта, не вере.

Мислим да сам приближно тачно интерпретирао и твоје ставове, оче (ако нисам, можеш да коригујеш). Дакле, међу нама постоје суштинске разлике како разумевамо Цркву.

Амин!

и у случају да још дискутујемо десет година, мислим да нећемо ништа постићи...

Не буди маловеран!:))

Најбогољубљенији мој о. Саво, овде смо дошли до сржи! Релативизовање истинитог исповедања вере и евхаристијског општења које потврђује заједницу у једној вери у Христа, дубоко је противно предању Цркве. Не знам ниједног православног светитеља који је био заступник таквих идеја. Сви светитељи наше Цркве који су писали или говорили о тој теми били су врло јасни и нико од њих није ни у помисли био спраман да прихвати неправославне традиције као истину и јереси као Цркву. НИЈЕДАН! (Зато нема ниједног поборника синкретистичког екуменизма међу светитељима Православне Цркве, ни епископа, ни свештеника, ни монаха, ни било којег човека).

Видиш, ти немаш никакакав проблем да разумеш моје ставове и сопственим речима их препричаш. Јасно је да си интелигентан човек и да капираш ствари. Као што и ја капирам тебе. Твој проблем сада, на страну реторика које се не можеш ослободити, и постављање у први план личног искуства, ти тврдиш нешто што је у апсолутној супротности са васељенским предањем. Наиме, да православни јеретицима (одређеној групи, мојнеме са синкретистичким екуменизмом, јер овде говоримо само о католицима) признају само форму обреда, ала не и валидност сакрамента! Добри мој, то је лудачко читање проблема крштења у Африци, као и васељенских канона. Наведи ми, пријатељу, један једини текст до Агиорита, који тврди сличну глупост! Један! Нисте били у стању да приведете ниједан текст, јер св. оци нису били баш толике будале па да се свађају око форме а не и садржаја. То је хула на оце.

Да ли схваташ каква је глупост да ја прихватам твоју форму? - Кажем: о. Сава је рекао, БЕ, ја прихватам да је рекао БЕ, али ћу сада да то његово БЕ испуним садржајем! Ти заиста мислиш да се Кипријан око тога препирао? Човек је тврдио да ко нема Духа Светога нема ни крштења и мора да буде крштен. Јасна ствар. И ја бих то рекао. Где си ти прочитао ту перверзију да Кипријан прихвата крштење јеретика ако је исправно изговорена формула? Дај ми један текст! Нема га! Ако ми нађеш такав текст, ја се кунем да идем на брдо, па као онај поп што се наљути на село, сечем мог ратног друга!

Сада се сконцентриши. Јер рекох да си савршено пренео моје ставове. Размисли у чему је био проблем око крштења. Кипријан аргументује: ко нема Духа Светога не може ни да га да. Нема крштења. Зато мора да се крсти. Зашто се он свађа са Римом који не понавља крштење него само полаже руку (еквивалент нашем миропомазању)? Јер тврди да ови људи нису крштени и да само кроз крштење могу да буду крштени. Нема миропомазања или полагања руке да би се «оживело» крштење у исправној формули. Зато када теби васељенски сабори кажу да прихватају крштење одређених јеретика, прихватају га као сакраментално крштење и оно се не понавља, јер не крштава човек, него Христос Првосвештеник. И објасни ми, како то, да ако је црква, по перверзном Никодимовом умовању, признавала форму (а који лудак не би признао форму?), а не и садржај, ми немамо ниједан текст који ту перверзију потврђује? Једноставано се набрајају крштења јеретика која се прихватају и не понављају, без да игде пише можете и да га поновите! За сваки случај...

Опет је све јасно: или ти сасвим накарадно интерпретираш отачке текстове (Не знам ниједног православног светитеља који је био заступник таквих идеја), или ја. Мислим пак да га превише зилотишеш, јер ти наведох и Калиста Вера, а њега си ваљда добро схватио, јер он каже да су крштење, свештенство и евхаристија у католика валидни, као што и ја говорим, тако да му пишеш ако имаш неке двојбе. Ја их немам. Разумем човека када каже да су тајне валидне да су оне валидне и да то нема везе са формализмом. Зато нисам ја једна ласта...

Црква је у овим стварима увек била или или, али ти нећеш да прихватиш када црква каже: Да, прихватамо сакраменте. Мада је мало чудно да црква има једну политику 17 векова, и онда се појави Агиорит који би да нам појасни шта у ствари ми мислимо... Неће бити да је тај фарисеизам исправна интерпретација отачких текстова. Опште предање вас негира.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Сада се сконцентриши. Јер рекох да си савршено пренео моје ставове. Размисли у чему је био проблем око крштења. Кипријан аргументује: ко нема Духа Светога не може ни да га да. Нема крштења. Зато мора да се крсти. Зашто се он свађа са Римом који не понавља крштење него само полаже руку (еквивалент нашем миропомазању)? Јер тврди да ови људи нису крштени и да само кроз крштење могу да буду крштени. Нема миропомазања или полагања руке да би се «оживело» крштење у исправној формули. Зато када теби васељенски сабори кажу да прихватају крштење одређених јеретика, прихватају га као сакраментално крштење и оно се не понавља, јер не крштава човек, него Христос Првосвештеник. И објасни ми, како то, да ако је црква, по перверзном Никодимовом умовању, признавала форму (а који лудак не би признао форму?), а не и садржај, ми немамо ниједан текст који ту перверзију потврђује? Једноставано се набрајају крштења јеретика која се прихватају и не понављају, без да игде пише можете и да га поновите! За сваки случај...

Da zaista, da li pravoslavna Crkva ima i jednog jedinog svetoga oca koji govori to što je Nikodim razumevao da bi se sakrament mogao razdeliti na formu i sadržaj.

I kako je to opšte moguće mom umu nije sasvim najjasnije.

Ukoliko nemamo nijednog svetitelja koji bi govorio o tome, onda zaista pozivati se na Nikodimovo lično mišljenje i na pokušaj sabora na Kritu kao i na sopstvenim iskustvima u ovako važnim pitanjima nije dobro govoriti u tonu opšteprihvćenog pravoslavnog stava.

Rimokatolička Crkva nije jeretička Crkva to jeste pravoslavni stav i sve što ima ton koji bi to mogao da promeni, jeste nešto što sada može podleći i osudi.

Pitao bi oca Zorana a kasnije ću kopirati ovde odgovor dragog nam o.Save koji mi je dao na svojoj temi da bi njegova tema ostala u kako takvoj namensko prepoznatljivoj formi rasterećena ovih naših promišljanja.

Dakle o.Zorane možete li mi navesti primere gde se pravoslavni mole rimokatolickim svetiteljima u privatnim molitvama i da li takvi pravoslavni (pretpostavljam da tu ima i određenih bogoslovskih autoriteta) prepoznavaju te svetitelje kao istinske Hristove svetitelje ili im se mole tako da se ustvari mole za njih i njihove duše a ne da od njih traže zastupništvo pred Bogom.?

 

[Ivan Marković]

пре 3 часа, Жичанин рече

Сестринске цркве стоје једна поред друге столећима, нити се воле нити се заједнички моле, нити се разумеју, нити се споразумеју, не моле се заједно и да сви буду једно.

Гордо говоре свака од њих: "Ми се можемо молити за њих, али не с њима" или "Ако пристанемо на заједничку молитву, онда смо пристали и на све заблуде сестринске цркве."

Уместо што једна другој траже грешке и грехове, боље би било да се окупе око исте истине, исте вере, истих светих Тајни.

Уместо да оставе по страни ко се коме присаједињује, боље би било да се сви уједине у Христу, јер што су ближе Њему, то су ближе једна другој.

Добро каже један писац да је узалудно "помодно манекенски него мудро екуменски".

Ако је Христос један, онда је и Црква једна, Његова, Света.

Ако су некад сестринске цркве живеле у пуном заједништву, онда је могуће да се оно и оживи, јер сви смо хришћани, само на други начин.

Разговор сестринских цркава не подразумева само да се оне добро разумеју, него и да једна другој опросте и забораве старе увреде.

Иако је Христос молио да сви будемо једно, од јединства, бар за сада, нема ништа, ма какав облик оно могло имати.

Растављену браћу исте вере није могуће ујединити, иако "зидови који одвајају вере не досежу небо".

Па ипак, екуменски покрет за уједињење хришћанских цркава показатељ је колико су оне отворене, или, боље рећи, затворене, тј. неспремне за искрен разговор, споразумевање, приближавање, сарадњу, заједништво, уједињење.

Разлике нису препрека јединству хришћанских цркава, већ украси општој Цркви.

Христов позив на јединство свих верника данас је хитан и битан.

"Мир имајте и светињу са свима; без овога нико неће видети Господа." (Јев. 12,14) 


ЂУРО ШУШЊИЋ

E pa kad to kaže jedan sociJolog religije, šta mi tu onda dalje da diskutujemo. Komitej tako reko, ima da se privati i tačka. Msm, ljudi, sad šalu na stranu, ako je nekome Đuro Šušnjić referenca za bilo šta iz teologije , onda stvarno...

[Ivan Marković]

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Мада је мало чудно да црква има једну политику 17 векова, и онда се појави Агиорит који би да нам појасни шта у ствари ми мислимо...

Jasno je da ovo uopšte nije tačno. Svedoci smo i ja i ti kolika se polemika vodila oko ovog pitanja nekoliko meseci na Forumu, i ti si na kraju (nemam pojma zašto i kako ti je to promaklo) sam citirao svetoga Vasilija u kom citatu isti pominje da neki primenjuju ikonomiju kod svetih tajni kada je prijem jeretika u Crkvu u pitanju. Pri tome da stvar po tvoju poziciju bude gora, sam Vasilije je kritikovao nekog svetitelja što je ikonomisao sa montanistima,i primao ih u Crkvu bez krštenja (tj. priznajući montanističko krštenje). Mi smo ti (Sava, Vasijan, Bokisd i ja) skrenuli pažnju na te stvari, ti si junački oćutao i nastavio baš kao da se ništa nije desilo. Onda se tema valjda zaključala, ti se par meseci nisi oglašavao po tom pitanju, a sad, valjda računaš na kratko pamćenje čitalaca pa ponovo pokrećeš temu na kojoj si sam sebe pobio (i to junački oćutao i nastavio baš kao da se ništa nije desilo). Stvarno ne vidim koja je poenta upornog ponavljanja davno prežvakanih stvari osim onog klasičnog "hiljadu puta ponovljena neistina postaje istina" E sad, problem je što je Bog istina, pa to u ovom slučaju neće ići...

 

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Опет је све јасно: или ти сасвим накарадно интерпретираш отачке текстове (Не знам ниједног православног светитеља који је био заступник таквих идеја), или ја.

Naravno da ti. Ni ja, kao ni otac Sava, nemamo pojma za nekog takvog svetitelja...e sad, to što ćeš ti hiljadu puta ponoviti da ih ima, ništa neće promeniti.

 

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

оставано се набрајају крштења јеретика која се прихватају и не понављају, без да игде пише можете и да га поновите! За сваки случај...

Osim što piše (ako misliš na sedmi kanon Drugog vas) da se ti jeretici koji se primaju u Crkvu bez krštenja primaju da bi se spasili...ali tebi to ne govori ništa. I štami tu da radimo...slobodan si da prihvatiš aključkemka kojimate vode tvoje emocije...ali ne možeš ih nametati kao pravoslavan stav jer nije pravoslavan stav...

 

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Зато нисам ја једна ласта...

Dobro, ima vas nekoliko...i šta sad?

 

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Наведи ми, пријатељу, један једини текст до Агиорита, који тврди сличну глупост! Један! Нисте били у стању да приведете ниједан текст, јер св. оци нису били баш толике будале па да се свађају око форме а не и садржаја. То је хула на оце.

Naveo si ga sam, a onda se pravio nevešt...sam Vasilije govorio o ikonomiji, a ti to preveo sa "globalizacija". Da, sasvim je jasno da ovde neko huli na oce...

Ne znam šta bih još rekao....pokušaću da potražim temu, da publikum vidi šta se sve tamo pisalo...

[Ivan Marković]

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Нити су католици, нити је екуменизам осуђен на неком општем сабору.

Nisu ni luterani, anglikanci, baptisti, adventisti...inače, pretpostavljam da bi bilo čisto gubljenje vremena da ti ponovo kačim šefa Misionarskog odeljenja pri Svetom sinodu Ruske Crkve...

[Ivan Marković]

Evo linka gde se vodila ta rasprava...pa neka ljudi vide...

[Zoran Đurović]

пре 35 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Dakle o.Zorane možete li mi navesti primere gde se pravoslavni mole rimokatolickim svetiteljima u privatnim molitvama i da li takvi pravoslavni (pretpostavljam da tu ima i određenih bogoslovskih autoriteta) prepoznavaju te svetitelje kao istinske Hristove svetitelje ili im se mole tako da se ustvari mole za njih i njihove duše a ne da od njih traže zastupništvo pred Bogom.?

Поред мене, и хиљаде других, који иду код католичких светаца, па и Грације Которског о коме писах, читах да се Јустин Поповић молио неким католичким свецима (Августин са овог форума га наведе), имамо митрополита Амфилохија који се моли св. Франциску Асишком, а за то га критикује онај равноземљашки архимандрит Никодим Богосављевић, као и борбаши за неверу, имамо Парадоксологију, безбројне православне људе који иду у католичка светилишта, као што имамо целу руску цркву која се данас моли пред моштима св Франциска, као што се католици моле пред моштима св. Серафима Саровског, а и Василија Острошког. 

Lex orandi увек претходи lex credendi, а то управо не жели да разуме наш добри о. Сава. Он је непоправљиво католичкомислећи. Срце иде испред интелекта. Требају да буду спојени, да бисмо били савршени људи Божији, да не ћопамо. Никодим Агиорит ладно украде од фра Лоренца Скуполија књигу коју приказа као своју, и назва је "Невидљива борба", без да је приметио како су филиокве "уништиле" духовни живот тог францисканца .  Исту ту духовност, као православну, препознао је св. Теофан Затворник. И он ју је превео. Неће бити да ми преводимо књиге опрелешћених људи. Добро, ја то могу, пошто сам стран свакој божаственој благодати, а како ови посрнуше? Ипак су у календарчету? Да папизам и филиокве делује тако поражавајуће на људску душу, како то да православни свеци преводе католичког аутора као духовног ауторитета? Зато ја млатим глупости када кажем да је православна баба исто што и католичка, јер нисам довољно рафинисан па да приметим те разлике, како је то филиокве произвело атеизам, нихилизам, фашизам или комунизам... Људи се мало заносе... 

Када се католици моле светом Сави и славе га као славу, ми се самозадовољно смешкамо (попа Николу Мајића су исти католици у Спичу хтели да анатемишу када је покушао да искорени тај гнусни обичај), а када се православци обраћају католичким свецима, онда им удари пена на уста! Е, па не може тако, братијо. 

Ја јесам човек научник, и ту нема шале. Али сам и поп прост(ак), штоно веле, народски и здраворазумски поп. Као мачка се накостршим на сваку идеологију. Јер је то лаж. То не припада Божијем свету. Бог је желео овај свет. Створио нас је као животиње, али не само као такве, него као пројекат за богоостварење. Зато имамо усправан став, да гледамо на небо, а не на земљу. Само су греси и расколи наши. Бог је љубав, а да би био љубав мора да буде не-самац. Зато је и ученицима рекао да ће се препознати као његови ако буду имали љубави међусобно. Ја овде објашњавам да ми немамо никаквог рационалног разлога да мрзимо другачијег од нас, али многи неће у то да верују и онда измишљају разлоге. Када би то тако било, не би постојао 1 владика који би могао свима да угоди и да му сви кажу аксиос! А ми смо чланови цркве у којој имамо и неке владике који су педофили (или, у најмању руку тужени за те гнусобе). Дакле, смирења треба, не да лудујемо. Да се не позивамо на праведност Божију, јер бисмо тако сви угасили. Да знамо да када негирамо црквеност католицима смо на путу погибли, јер је следећи корак да ћемо негирати тајне и самим православцима (пример старокалендараца и артемита). То је секташка матрица размишљења, која изгледа примамљива јер је као херојска (сам против целог света) и која те ослобађа размишљања и неизвесности (јехове знају да ће бити спашени, благош њима). Сатана је интелигентан, тако да помеша са отровом врлину, јер у супротном глупи човек се не би примио. Зато је врлина разликовање духова.      

[Bokisd]

пре 1 сат, Ivan Marković рече

Komitej tako reko, ima da se privati i tačka.

Pioniri maleni......

 

[Bokisd]

пре 35 минута, Zoran Đurović рече

Никодим Агиорит ладно украде од фра Лоренца Скуполија књигу коју приказа као своју, и назва је "Невидљива борба", без да је приметио како су филиокве "уништиле" духовни живот тог францисканца

Ali, o ovome smo takodje vec ranije raspravljali na nekoj predhodnoj temi. Zasto opet potencirati istu stvar? 

Lepo Nikodim Agiorit uzeo knjigu od Lorenca, dobre stvari ostavio , one stvari koje nisu odgovarale duhovnom predanju Istocne crkve ispravio i tako je nastala Nevidljiva borba.

Koliko se secam i Pidalion ( kanoni crkve sa tumacenjima ), nije njegovo originalno delo, nego je nastalo kao dopuna jedne druge knjige kanona.
 

[Zoran Đurović]

1 hour ago, Ivan Marković рече

Jasno je da ovo uopšte nije tačno. Svedoci smo i ja i ti kolika se polemika vodila oko ovog pitanja nekoliko meseci na Forumu, i ti si na kraju (nemam pojma zašto i kako ti je to promaklo) sam citirao svetoga Vasilija u kom citatu isti pominje da neki primenjuju ikonomiju kod svetih tajni kada je prijem jeretika u Crkvu u pitanju. Pri tome da stvar po tvoju poziciju bude gora, sam Vasilije je kritikovao nekog svetitelja što je ikonomisao sa montanistima,i primao ih u Crkvu bez krštenja (tj. priznajući montanističko krštenje). Mi smo ti (Sava, Vasijan, Bokisd i ja) skrenuli pažnju na te stvari, ti si junački oćutao i nastavio baš kao da se ništa nije desilo. Onda se tema valjda zaključala, ti se par meseci nisi oglašavao po tom pitanju, a sad, valjda računaš na kratko pamćenje čitalaca pa ponovo pokrećeš temu na kojoj si sam sebe pobio (i to junački oćutao i nastavio baš kao da se ništa nije desilo). Stvarno ne vidim koja je poenta upornog ponavljanja davno prežvakanih stvari osim onog klasičnog "hiljadu puta ponovljena neistina postaje istina" E sad, problem je što je Bog istina, pa to u ovom slučaju neće ići...

Добри мој, ти си интелигентан човек, али мислим да имаш неке друге проблеме који ти онемогућавају да исправно расуђујеш. Јер је Василије био анализиран у резанца у 2 наврата, тако да ове тлапње које сада понављаш значе или да из страсти ништа не можеш да разумеш, или пак да ниси читао. Како ти је промакло, није ми јасно. Узећу да накачим поново. 

Сасвим је јасно из Василија да нема никакве икономије што се тиче прихватања тајни. Оне се прихватају само као валидне. Управо вас је он разобличио и ставио надгробни камен на будуће Агиоритове тлапње. Не постоји могућност да се прихвати рог за свећу. И то Василије јасно говори, а ви лупате невиђене глупости и иживљавате се над његовим текстовима. Али то је сада ваш проблем што или нећете или немате могућности да разумете Свечеве текстове. Ипак требају неке школе. 

Василије је био омиусијанац, не омоусијанац. Схваташ ли ту разлику? Да ли разумеш развојни пут? Он је поводом крштења остао непроменљив, али су се јереси мењале, али вама објаснити ту динамику то је некада немогућа мисија. Мислим да вам зависи и од хормона, како вас када туче... Нити сте теолози по професији, а још мање вас препознајем као људе са духовним опитом. Не бисте млатили како вам ветар дуне. Бокситу Бог није био штедар, али ме за тебе чуди. Као да те Алцхајмер спичи на моменте. 

пре 1 сат, Ivan Marković рече

Osim što piše (ako misliš na sedmi kanon Drugog vas) da se ti jeretici koji se primaju u Crkvu bez krštenja primaju da bi se spasili...ali tebi to ne govori ništa.

Саслушај се сам: канон ти забрањује да крстиш крштеног, ти кажеш да је то на вољу владике... Како ћеш, манијаче (од милоште ти кажем) да поново обрежеш обрезаног? Да му отфикариш главић? - То је био Августинов аргумент против поновног крштавања. Ако си обрезан ниси кобајаги обрезан! Капираш ли то? - Дакле, крштење је валидно, ма претурио се ти преко главе 100 пута. И то је васељенска вера која је као таква канонизована. Ти немаш проблем са мном, него са Православном вером. Све док то не укапирате, нећете моћи да идете напред. Јер ти канони нигде не допуштају да се крштење прихвата због форме. То ти одбија сам Василије, али ко га шиша кад не говори нама у прилог, као и факат да су покрштавали оне са исправном формулом, следбенике Павла Самосатског (Никејски сабор).

пре 1 сат, Ivan Marković рече

Dobro, ima vas nekoliko...i šta sad?

Па Сава каже да нема никога, а онда наводи Калиста Вера као ауторитета у материји, а он сасвим јасно признаје, као и ја крштење, свештенство и евхаристију католицима. Неки минимум интелектуалног поштења треба да задржимо.    

[Zoran Đurović]

пре 12 минута, Bokisd рече

Ali, o ovome smo takodje vec ranije raspravljali na nekoj predhodnoj temi. Zasto opet potencirati istu stvar? 

Lepo Nikodim Agiorit uzeo knjigu od Lorenca, dobre stvari ostavio , one stvari koje nisu odgovarale duhovnom predanju Istocne crkve ispravio i tako je nastala Nevidljiva borba.

Koliko se secam i Pidalion ( kanoni crkve sa tumacenjima ), nije njegovo originalno delo, nego je nastalo kao dopuna jedne druge knjige kanona.
 

Добро, докторе, да ли би ти сада био љубазан, као што си леп, да нам наведеш такстативно промене које је Агиорит урадио у односу на фратров текст? Пошто си ти стручњак, а читао си оба дела, дај нам сада те разлике. Да нас поучиш где нас то Агиорит упозорава на духовне промашаје у Лоренца. 

Да не буде, не дај боже, да неко помисли како млатиш као муда по самару... Има злобних људи. Зато ти сада направи тај списак отклона које је Никодим направио. 

[Bokisd]

пре 11 минута, Zoran Đurović рече

Добро, докторе, да ли би ти сада био љубазан, као што си леп, да нам наведеш такстативно промене које је Агиорит урадио у односу на фратров текст? Пошто си ти стручњак, а читао си оба дела, дај нам сада те разлике. Да нас поучиш где нас то Агиорит упозорава на духовне промашаје у Лоренца.

Да не буде, не дај боже, да неко помисли како млатиш као муда по самару... Има злобних људи. Зато ти сада направи тај списак отклона које је Никодим направио.

Duhovne ispravke koje je odradio poznaje samo svetitelj Nikodim, koji je bastinio isihisticko duhovno predanje Svete Gore ciji je bio aktivni clan.

Ne znam sta drugo da kazem, naravno da ne posedujem jedno takvo istancano duhovno iskustvo da bih mogao da razaznam sve te' neke duhovne obmane i prelesti koje postoje u praksi.