Jump to content

"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Веронаука неће бити обавезна

Оцени ову тему


Guest

Препоручена порука

пре 51 минута, Филозоф рече

Jbg bato, skole su drzavne i dok je tako ne znam zasto ne bi postojao predmet za koji dobar deo roditelja, poreskih obveznika, zeli da im deca pohadjaju

Zato sto dobar deo roditelja dve blage veze nemaju sta je dobro za njihovu decu. Inace bi kuvanje bilo obavezno kao osnovno obrazovanje... ovako kad tramp napravi treci svetski rat i nasa civilizacija nuklearno kolabira svi ce pocrkamo od gladi jer niko nece umeti da pripremi hranu, al cemo zato umeti da se molimo ko zmjevi dok ne umremo... ;)

 

пре 53 минута, Филозоф рече

Poredjenje notara i profesora bilo cega ili generalno bilo kog zanimanja je potpuno glupa, znas to i sam.

Ne zapravo ne znam, jer ja ne poredim nikoga ni sa cim. Samo ukazujem na princip. Osim toga, zar ta evropa nije satanisticka tvorevina? Kako se to sad odjednom ugledamo na antisrpsku, antipravoslavnu i antirusku evropu i sledimo njen primer? Odjednom nam truli zapar predstavlja svetao primer koji treba slediti? :D Prodajete veru za veceru prvome ko se slozi  s vasim idejama ;)

Osim toga, zasto mislite da ce profesori ostati bez posla? Pa ne ukida se veronauka, samo se stavlja za izborni predmet? U zemlji u kojoj zivi 90% vernika cija deca s nestrpljenjem ocekuju svaki naredni cas veronauke (po svedocanstvu veroucitelja) moze samo da se desi da fond casova poraste... zar ne?

пре 39 минута, haveaniceday рече

Lek protiv kovida postoji. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 32
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 14 минута, cloudking рече

Osim toga, zasto mislite da ce profesori ostati bez posla? Pa ne ukida se veronauka, samo se stavlja za izborni predmet? U zemlji u kojoj zivi 90% vernika cija deca s nestrpljenjem ocekuju svaki naredni cas veronauke (po svedocanstvu veroucitelja) moze samo da se desi da fond casova poraste... zar ne?

Онда се свакако слажеш, по тим принципима које прокламујеш за нешто друго, и да се престане са обавезним финансирањем уметности, сем тамо где људи иду у позоришта или у оперу?

Пошто наша уметност вреди много, барем по речима наших уметника, и то свако треба да види, и онда нема потребе да се више финансирају установе културе из државних буџета? Или макар да се не финансирају оне установе културе које немају довољну посећеност, пошто нема потребе за њиховим постојањем.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 53 минута, RYLAH рече

Онда се свакако слажеш, по тим принципима које прокламујеш за нешто друго, и да се престане са обавезним финансирањем уметности, сем тамо где људи иду у позоришта или у оперу?

Пошто наша уметност вреди много, барем по речима наших уметника, и то свако треба да види, и онда нема потребе да се више финансирају установе културе из државних буџета? Или макар да се не финансирају оне установе културе које немају довољну посећеност, пошто нема потребе за њиховим постојањем.

Ne uspevam da skapiram vezu izmedju finansiranja umetnosti i prevodjenje skolskog predmeta u izborni?

Mozda si hteo da napravis poredjenje sa npr. prevodjenjem likovnog i muzickog u izborne predmete? To bi vec imalo dodirne tacke sa pomenutom temom. Ako si to mislio kazi da ti lepo odgovorim, jer trenutna tvoja konstatacija nema bas smisla. Grandmothers and frogs sto bi reko dragi i nikad prezaljeni ministar Draskovic :)

A ako pricamo o finansiranju umetnosti ili crkve od strane drzave, ne znam sto potezes tu temu kad finansijska injekcija koju dobija vera u srbiji desetostruko prevazilazi svako ulaganje u kulturu srbije.

 

пре 39 минута, haveaniceday рече

Lek protiv kovida postoji. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ali veronauka jeste izborni predmet. Čak nije u pitanju jedan predmet, već učenici biraju između građanskog vaspitanja s jedne i jednog od sedam programa verske nastave s druge. Tako da se može reći da imaju osam opcionih programa na spisku, pa je moguće da odatle dolazi ta nova formulacija "izborni programi" umesto izborni predmeti. Ovo o čemu se ovde raspravlja je prevođenje veronauke u fakultativne predmete, što bi bilo blisko ukidanju, jer vidimo da ti fakultativni predmeti praktično ne funkcionišu. Nisam siguran da je to smisao novog zakona, a ako pažljivije pročitate izjavu profesora Lipkovskog, videćete da ni on nije baš siguran šta ta nova formulacija tačno znači.

Послато са 8079 уз помоћ Тапатока

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Radim u srednjoj stručnoj školi, koja je sa većinom smerova, pre koju godinu prešla na inovirane programe. Tu se sad, osim građanskog - veronauke, u trećem i četvrtom razredu, pojavljuje još po jedna grupa izbornih predmeta, uglavnom opšteobrazovnih, između kojih su đaci obavezni da biraju, dakle opet nisu fakultativni.

Послато са 8079 уз помоћ Тапатока

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, RYLAH рече

Онда се свакако слажеш, по тим принципима које прокламујеш за нешто друго, и да се престане са обавезним финансирањем уметности, сем тамо где људи иду у позоришта или у оперу?

Пошто наша уметност вреди много, барем по речима наших уметника, и то свако треба да види, и онда нема потребе да се више финансирају установе културе из државних буџета? Или макар да се не финансирају оне установе културе које немају довољну посећеност, пошто нема потребе за њиховим постојањем.

С тим што нико не тврди да људи масовно воле и конзумирају уметност, док се за веру то тврди и то званично, скривајући се иза резултата пописа. Уметници су отворени елитисти. Они кажу: ”Ми нудимо нешто квалитетно и свесни смо да у земљи Србији нема довољно људи који разумеју и воле ово што ми радимо и истовремено имају новца да плате да нас гледају, слушају или читају. Зато, државо, спашавај и давај паре да се не затре ово наше благо!” Црква наступа потпуно другачије: ”Србија је православна држава! На попису се 90% људи изјаснило да су православни! Какав је то начин да се то и то ради у православној држави!” Знамо већ... И онда истовремено тражи да држава законом обавеже клинце да одаберу један од понуђених изборних предмета јер се испоставља да за потпуно слободну веронауку нема довољно интересената у истој тој православној држави. Лицемерно је то мало. Нека црква иступи отворено и елитистички, као уметници: ”Ми нудимо спасоносну веру која је истовремено тесно испреплетана са традицијом и културом Србије и Срба. Свесни смо да у Србији огромна већина не разуме и не жели да прихвати ово што ми нудимо, осим пар пуких традиционалистичких обичаја. Имамо само око 1% заиста црквених, литургијских људи. У опасности смо да православље у будућности буде заборављено од стране свих, осим оног 1% стада, малог али одабраног. Зато, државо, помози нам да кроз школски систем очувамо православље макар као информацију, па после нек људи раде како им је воља. Знамо да предмет не може да буде обавезан, али макар учини да деци буде теже да га не одаберу тако што ће бити један од обавезних изборних предмета.” То би било поштено. Овако је смејурија, заиста. Испада да школа треба да се злоупотребља за давање услуге коју не жели довољно људи. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Juanito рече

Имамо само око 1% заиста црквених, литургијских људи.

Manje, mislim da je realan broj oko 0,1%. :)

U Beogradu bude oko 1500-2000 ljudi na bogosluženjima svake nedelje (izveštaji sveštenika), a stanovnika je oko milion i po - dva miliona...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, cloudking рече

Ne uspevam da skapiram vezu izmedju finansiranja umetnosti i prevodjenje skolskog predmeta u izborni?

Претходним постовима уводиш принцип добровољности као главно мерило када се ради о одређеним школским предметима, а када је речено да би то резултовало губитком посла, саркастично додајеш да мислиш да се то никако неће десити, и да те баш брига за то што ће неко изгубити посао, јер то, према теби, није ни требало да постоји. Из тога следи да онај који има довољно деце, односно полазника свог предмета, добија паре, а они други не добијају паре. 

То је сасвим легитимно гледиште, наравно. Само што би било мало безвезе ако ниси и доследан. 

Значи, ако идемо том логиком да је потребно да нешто буде изборно да би било финансирано од стране државе, и да се као критеријум финансирања и мерило потребе уведе број полазника, зашто бисмо се зауставили само на школи? Зашто не увести исти принцип буквално за све?

Значи, позориште, као институција у коју идеш добровољно, али у њега иде једва три до пет посто људи (и ово је надувано вероватно), не треба да постоји и самим тим нема потребе да буде финансирано из буџета. Опера такође. Коме треба опера? Музеји и овако зврје безвезе, само да их замандалимо, џабе се троше паре. 

Ако није обавезно, углавном неће да буде посећено, колико год да је интересантно, битно, и уздиже. Ако је рацио увођења веронауке/грађанског васпитања макар некакво вапситање младих и у школама, онда је тешко да све сводимо на бројке или на принцип добровољности. Та деца ће вероватно тек касније да сконтају шта је вера и колико им је битна, ово је доба у ком им се дају основе вере, макар ради моралног васпитања.

А ако бисмо све свели на тржишни принцип, Црква би преживела, али култура никад не би. Само што ја не бих волео земљу ни без културе ни без Цркве, ма шта ти мислио о овом потоњем. И зато мислим да верска настава треба да остане обавезан изборни предмет, јер децу у том узрасту не би нахватао да морају да гледају борбе робота два пута недељно, а не за веронауку.

пре 16 минута, Juanito рече

С тим што нико не тврди да људи масовно воле и конзумирају уметност, док се за веру то тврди и то званично, скривајући се иза резултата пописа.

Капирам да се овај одговор односи и на твој пост.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, RYLAH рече

А ако бисмо све свели на тржишни принцип, Црква би преживела, али култура никад не би.

А зашто мислиш да не би? У развијеним земљама са тржишном привредом је мањина од пар процената довољна да нешто постоји и опстаје. На довољно слободном тржишту се увек појављују људи спремни да задовоље потражњу малих ниша. А да не занемаримо и богате људе који огроман део свог богатства поклањају и остављају разним добровољним фондацијама. То су све историјске чињенице, не морамо да замишљамо. Друга је ствар што у Србији људи често немају ни да једу, а камоли за неко тамо позориште, а већина богатих су дно дна.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Juanito рече

А зашто мислиш да не би? У развијеним земљама са тржишном привредом је мањина од пар процената довољна да нешто постоји и опстаје. На довољно слободном тржишту се увек појављују људи спремни да задовоље потражњу малих ниша. А да не занемаримо и богате људе који огроман део свог богатства поклањају и остављају разним добровољним фондацијама. То су све историјске чињенице, не морамо да замишљамо. Друга је ствар што у Србији људи често немају ни да једу, а камоли за неко тамо позориште, а већина богатих су дно дна.

Мислим да не би, не само у Србији, него ни било где у свету. Јер док није постојало система у финансирању културе, док је све зависило од личне иницијативе богатих појединаца, истина је да су направљена грандиозна дела у свим сегментима културе, али она су пре била изузетак него правило. Остатак културе је чинила банална ласцивна забава, за коју су и Курсаџије појам. А тако је било у целом свету.

Што се данашњег стања тиче, можда би пар стотина највећих установа културе преживело, али без системског приступа култура, као грана која не иде на најниће пориве најширих народних маса, не би преживела. Да ли би преживело било шта у Србији поред Великог брата, парова, Фарме, Гранда, Пинка и целе те треш културе да није на државним јаслама?

Не верујем да би било другачије и свуда у свету. Јесте да имаш Бил Гејца и сличне, али они нису довољни да се не затвори градски музеј у Бојзију, држава Ајдахо, или дечје позориште у некој припиздини. То су и историјске чињенице.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

једини смисао нечег "изборног" је да не буде обавезно (да се бира између две опције). То јест, мора да постоји опција "нећу ниједан изборни предмет". овако како је сад је накарадно. чујем да је, на нивоу Србије, однос броја деце која похађа ВН. и ГР. отприлике 50-50. То само говори да је и једнима и другима (већини!) СВЕЈЕДНО. ///// дакле: укините оба! ///// вероучитељи нека организују приватне часове. држава нека им изнајмљује учионице. мислим да добром вероучитељу може да "остане" пар стотина евра месечно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Čuveno "neka veroučitelji drže privatne časove" licemerje. Međutim demanti stiže iz Ministarstva prosvete: "Status veronauke i građanskog vaspitanja se neće menjati, što znači da će oni i dalje biti obavezni izborni predmeti, potvrđeno je Danasu u Ministarstvu prosvete."

Izgleda da je veronauka postala koska koju redovno bace pred izbore.

http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=338826&title=Povu%C4%87i+sporni+nacrt+zakona+o+obrazovanju

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре 20 година се и у Србији и у Румунији много маштало о томе шта ћемо и како ћемо када коначно једном вратимо веронауку, а у разним сусретима са представницима других помесних цркава Грци су изражавали отворено изненађење што ми томе придајемо толики значај. Ако сам добро упамтио, они су имали и неке конструктивне савете везано за сам садржај наставе, уз напомену да је верска настава код њих заправо најсличнија историји религије и је то општеобразовни предмет, а да се оставља да свако у родитељском дому и при храму учи како се моли, шта се за који празник ради, кад се који светац слави... Није да сам се баш детаљно бавио овим проблемом док ми деца пре нешто мало мање од 12 година нису пошла у школу, али после свега што сам видео у међувремену могу да кажем да ми је жао што се нисмо угледали мало више на Грке. Моја деца су од рођења сваке недеље у храму, и врло добро увиђају разлику између суштине и пуке форме. Најстарија ћерка ускоро пуни 19 година, и први избор који смо јој као пунолетној особи оставили био је да ли ће да настави да иде на веронауку и у 4. разреду средње школе, и она је одабрала да иде на грађанско васпитање јер не жели да седи на часу веронауке на коме се не ради ништа. С друге стране, у њеној школи грађанско васпитање предаје професор филозофије који је том предмету дао потпуно нову димензију, часови су инспиративни и провокативни, и ја сам врло задовољан њеним избором. Када стане предавач пред пуну учионицу средњошколаца, који су по својој природи радознали и вољни да истражују, и који одлично реагују на праве стимулансе, и када се дозволи да се тај њихов потенцијал потопи и да се са часа не понесе ни једно памћења вредно искуство - то је злочин! Мислим да се овде расправља о погрешној ствари. Да је истина да је тај предмет дао тако лепе резултате како се често тврди, и да је истина да постоји тако велика заинтересованост онда се ми сада не бисмо бринули да ли ће то да буде обавезни изборни предмет или само изборни предмет. Да је настава била боља, да су надасве инспиративне теме представљене на инспиративан начин, онда би можда било сасвим свеједно да ли је то обавезни изборни или изборни предмет. Покојни ђакон Милорад Лазић се код поновног увођења веронауке пријавио као предавач, али како је звање магистра (а касније и доктора) стекао на Филозофском факултету није му било дозвољено да постане вероучитељ, јер су пуштали да предају само они који су завршили Богословски факултет или Богословски институт. Ко зна понешто о раду покојног ђакона Милорада зна колики је његов допринос нашој култури и богословљу, и његово познавање материје је вишеструко превазилазило знање некога ко је рецимо као апсолвент Богосовског института имао право да конкурише за радно место. Један врсни интелектуалац и надасве инспиративна особа није добила могућност да се младим људима обрати како доликује, и ту се испуњавала пука форма. То нема никакве везе са здравим разумом а посебно не са духом православља. И зато тај предмет и тавори на овај начин, и зато и не даје резултате.

Помирите се с тим да хришћанство као избор мора да буде дубоко лична одлука, да никад не може да буде државна религија, и да није добро да се замајавамо статистикама јер ће увек све да зависи од малог стада. 1945. година - то вам је реално стање. Повратак цркви је имао своју узлазну линију до пре неких 15 година, па смо онда ушли у период стагнације и сада је у опадању, и ја сам убеђен да је то због тога што се људи у великом броју случајева нису враћали Христу него су се враћали нацији. Не може на том темељу да се зида. Веронаука није зауставила тај опадајући тренд, и по мени није оправдала очекивања и улагања. Ако се ова најновија ситуација не схвати као опомена, ако се приступ овом предмету не промени рачунајте да ће у наредним годинама само да опада интересовање за исти, неће бити потребна било каква одлука министарства да се и формално укине.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...