Ко je шампион као Жељко, Новак и Џаја нека први баци камен или оглед о "навијачима"

[Милан Ракић]

Човек који је Србији донео толико титула, чија каријера захтева — па и да за земљу није урадио то што је урадио — поштовање, не заслужује хорско посипање ђубретом. Ма колико то био део, не само српске, навијачке субкултуре.

Жељко Обрадовић цепач. Тако су га прозвали још у Чачку, јер је давао кошеве, а лопта не дотакне обруч. Такав погодак се у овом спорту назива цепање (мрежице).

Отуда надимак Жоц. И тај надимак Обрадовић играч, а поготово тренер, оправдава деценијама.

Енергија. Неуништива енергија

Жељко, како га ословљавају они који га воле, а сви га поштују, можда није био таленат као Дражен (Петровић) или Мока (Зоран Славнић), сигурно није имао педигре Фила Џексона (легендарног тренера Лејкерса) или у фудбалу сер Алекса Фергусона (дуговечног тренера Манчестер Јунајтеда), али је цепао радом и преданошћу. То је аксиом.

И још једном особином. Константним вишком вишка енергије. Зато само они који први пут виде његово нервирање поред терена или на конференцијама за штампу могу да помисле да ће добити срчани удар. Не, такви не умиру. Никад.

И то је давало резултате. Осим једанпут. Тада, на Европском првенству у кошарци 2005. у Новом Саду Жељко Обрадовић се, науштрб репрезентације и државе, одрекао себе и својих принципа који су га довели ту где данас јесте (најтрофејнији кошаркашки европски тренер) и екипа је неславно прошла. Да не подсећамо на ту ружну прошлост.

Од тада памтимо и ону чувену конференцију за штампу за коју неки кажу да је „Жељко ударио на своје играче“, а други који представљају већину тврде да је Жељко тада само рекао оно што је трпео у себи током припрема и такмичења, те да није ударио на своје играче.

Наиме, да су стварно били његови, онда би и он био свој и победио би. Били су, нажалост, сваки свој, зато се и догодио фијаско.

Још једна таква конференција за новинаре догодила се синоћ, после пораза његовог Фенербахчеа од Црвене Звезде у Београду. Жељко за конференцијским столом био је као Жељко поред терена — темпераментан, потресен, изнервиран, али сигуран у себе.

Могао је и да прећути. Није први пут био у противничкој хали, али је проговорио. И добро је што та сувислост отишла у етар.

Не сме се онако (намерно нећемо цитирати) нешто прећутати. Као што не смеш себе ставити испред државе и екипе — што Жоц никад радио није.

Дакле, синоћ је Жељко био Жељко. И поцепао. Ехо се још чује.

Субкултура мора имати међу

Тачно је, посао навијача је, осим бодрења, и да провоцирају. Могуће је и да они те квалификације на рачун противника забораве после изласка из хале. Видљиво је и да, често, скандирају оно што не мисле. Међутим, некад би и навијачи требало да мисле.

Или би, барем, управе клубова морале да мисле. На њих је Жоц највише и киван.

Човек који је Србији донео толико титула, чија каријера захтева — па и да за земљу није урадио то што је урадио — поштовање, не заслужује хорско посипање ђубретом. Ма колико то био део, не само српске, навијачке субкултуре.

Једнако као што звиждање противничкој химни није подршка сопственој екипи већ једном речју: простаклук!

Навијачи, а то није исто што и хулигани, требало би да буду витезови. Витез на част никад не дâ, а вређање противника је нечасно.

И даље га двојица чувају

Такође, не може успех Новака Ђоковића да буде књижен као колективни успех нације, а тренутно друго место, тог истог Новака Ђоковића, да буде његов наводни неуспех због којег је део нације срамота. Бедастоћа.

Недопустиво је да део нације из фотеља замера било коме било шта, а да притом осим времена испред ТВ екрана у тог играча и човека није уложио ништа.

Зато је добро што Жељко Обрадовић синоћ није ћутао. Ћутање је одобравање. Он је говорио у име свих легенди. У име џентлменства. У име пристојности. У име вредности као врлине.

„Какав играч, и у овим годинама га двојица чувају“, била је шаљива опаска цивилизацијски поразне сцене кад легенду, а Драган Џајић то истински јесте, хапсе пред ТВ камерама са лисицама на рукама и одводе га у полицијску марицу као нарко дилера. Ма какав прекршај да је ономад направио.

Рецепт пристојности је једноставан. Требало би да они насупрот поменуте тројке легенди — иза којих стоји огроман рад, највећи успеси и резултати које ће памтити историја — почну да се опходе према њима као што се Жељко, Новак и Џаја односе према послу који раде.

Ко има минули рад као Обрадовић, Ђоковић и Џајић — нека први баци камен. Дабоме, таквих нема.

А до тад, према рецепту.

Наравно, за овакво решење је потребно време. То је процес. Међутим, процес једном мора да почне. И почео је синоћ у хали „Александар Николић“.

Ненад ЗОРИЋ, СПУТНИК

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bravo Nenade!

[Зосима]

Прво није истина да су вређали Обрадовића,то су потврдили многи који су били јуче на утакмици,вређан је Богдановић...

Све се уствари врти око апсолутне доминације КК Црвене Звезде,која је тај примат узела партизану после 13 година, те ови никако не могу да се помире са таквом ситуацијом.

Обрадовић је рецимо духовни отац тог партизана,који је после водио вујошевић,али то не може до века,јер и Звезда је институција за коју навија 2/3 срба!

Дакле гробари,тишина,ово је тек трећа година доминације Звезде, ви лепо против Солнока и Шарлое ,а ми ће мо да деремо цска,фенер,реал и тако то...Још да напоменем да тренутну репрезентацију Србије која има светско и олимпијско сребро, углавном чине играчи који немају везе са партизаном, па и та прича више не пије воду!

[Дејан-Марковић]

"четници север" који навијају за црвену петокраку, вичу Саша турчине, бившем играчу клуба са именом "партизан" који такође има црвену петокраку на грбу, а притом су вође обе групације навијача водећи нарко дилери...

[МилошБГ]

1. Nije istina da su skandirali pogrdno Zeljku Obradovicu, dakle covek je izmislio da ga je neko vredjao.

2. Ono "ja sam veci Srbin od svih njih" je degutantno da degutantnije ne moze biti, a pogotovo ono ja sam Srbin svuda i gde sve... a pritom ne videh da je covek ikada reagovao kad je Srbin zaklan u gradu u kome trenutno zivi, da je ikada digao glas kad su se predstavnici klubova i njihovi navijaci gde radi na minutu cutanja prema zaklanom decku iz Beograda ophodili sa zvizducima i novim pretnjama ili pak dok je vodio Grcki Pao kad su njegovi navijaci iznosili ustaske zastave i pisali "Za dom spremni" posto su jelte u bratskim odnosama sa ustasama.  

Ocito covek nije umeo da prihvati poraz pa se odlucio da izmisli nesto sto se nije dogodilo, da bi sad pametnjakovici pricali o tome. Nije to nista novo, ali eto neki se i dalje pecaju.

A meni je fascinantno da niko ne polazi od osnove, cek vredjali su ga? pa kad? daj da vidimo, bio je prenos, culo se sve sa tribina, da nadjemo koji je to minut,sekund, da cujemo...ali posto nema onda polazimo od osnove da je to sve istina, bez ikakvog prethodnog dokazivanja samom sebi toga.

 

[Јанко]

Као кошаркашкој легенди - скидам капу.

Као човеку - боље да ћутим.

Човека са толико негативног набоја мислим да нисам срео. 

То кажу и многи његови чачани...