Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'новак'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Новак Ђоковић је одавно ушао у анале светског тениса, а у недељу, 11. јуна у Паризу је угравирао 23. гренд слем титулу за тениску вечност. Тениски ветеран (36) је у финалу Ролан Гароса победио борбеног Норвежанина Каспера Руда 3:0 у сетовима (7:6, 6:3, 7:5) и освојио трећу титулу на Отвореном првенству Француске. Ђоковић је уједно постао и најстарији освајач Ролан Гароса свих времена. Ђоковић се са 23. гренд слем титулом издвојио на врху листе вечитих шампиона - Рафаел Надал има једну мање, а Роџер Федерер је остао на 20. Од понедељка, Ђоковић ће поново бити светски број један. „Ма тако је, бре! Идемооо!", написао је на камери поред терена Ђоковић после тријумфа. Каспер Руд (24) није ни био рођен када је Ђоковић, када му је било само четири године, почео да тренира тенис, а Норвежанин је имао тек 10 година када је Србин освојио први гренд слем.Било је ово Ђоковићево 34. финале у гренд слем - највећим турнирима на свету - а Рудово треће, друго узастопно на Ролан Гаросу, а прошле године изгубио је од Рафаела Надала.Норвежанин за сада не успева да крунише добру игру титулом на неком од највећих светских турнира.Није ово био најбољи меч Ђоковића у неком гренд слем финалу, али је још једном показао да уме да одговори на притисак, да се извуче из готово немогуће ситуације и да потврди да јесте велики шампион. У тренерци на којој је већ био исписан број 23, Ђоковић је на француском језику рекао публици да је ово невероватан и посебан тренутак у његовој каријери. „Можда је коинциденција што сам 23. титулу освојио баш у Паризу, овај турнир је увек био најтежи за мене и зато сам оволико емотиван и зато ми много значи", рекао је Ђоковић, захваливши се публици и у шали обећао да ће наћи професора француског језика. Одао је признање Касперу Руду, називајући га једном од најбољих личности међу играчима и тренерима. „Сви те воле и цене са великим разлогом", рекао је обративши се Руду, додајући да је то „веома важно у данашњем свету". Ђоковић је пожелео Руду да побеђује увек. „Осим против мене", додао је Ђоковић уз осмех. Посебно се захвалио породици и тиму, а камера је поново зумирала Горана Иванишевића, његовог главног тренера. „Ви људи, не знам шта да вам кажем, знате кроз шта смо прошли, кроз муке и недаће, знате колико могу да будем незгодан, хвала вам за стрпљење и толеранцију. Веома ценим што сте моја стена, моја подршка", рекао је Ђоковић. Поручио је младим људима да следе снове и подсетио да је имао само седам година када је сањао да осваја Вимблдон. „Веруј у будућност, узми ствар у своје руке, створи је", порука је најбољег тенисера света, кога су са трибина поздравиле и велике фудбалске звезде попут Златана Ибрахимовића, Килијана Мбапеа, Оливијеа Жируа, као и најбољи играч америчког фудбала Том Брејди. https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-65871777
  2. Новак Ђоковић, најбољи тенисер планете (од понедељка и званично), демонстрирао је силу у финалу Аустралијан опена, победивши Грка Стефаноса Циципаса без изгубљеног сета – 6:3, 7:6, 7:6. Србин који је у Мелбурну подигао јубиларну 10. титулу и изједначио се са Надалом по броју Гренд слем трофеја – 22, послао је јаку поруку будућним тенисерима. Само један сет препустио је својим противницима Новак Ђоковић на првом календарском Гренд слему. Доминантно од првог до последњег поена у Аустралији. Истој оној кога га је прошле године отерала и депортовала, сада се Новак Ђоковић вратио и попут осветника - с осмехом на лицу, очитао је лекције свима, показашви да је за класу изнад свих и да нема правог ривала када је здрав. А у финалу је био здрав, јер коначно завој и бандажа нису били на левој бутини с којом је муку мучио још од Аделејда, где је такође освојио титулу. Ипак, она не може да се мери с овом у Мелбурну, која је његова 10. на Аустралијан опену, а укупно 22. у пребогатој каријери. Ђоковић је прво нахвалио Циципаса који је претходно рекао да му је Новак инспирација, пославши затим поруку будућим тенисерима и тенисеркама, која ће дуго одзвањати. „Добро вече свима, дирнут сам стварно речима Стефаноса Циципаса. Велико хвала на свом том поштовању и дивним речима. Ја то ценим. На терену смо неустрашиви ривали, али то не значи да не треба да се поштујемо и да признајемо труд сваког противника. Ја признајем твој труд, невероватан турнир си имао. Ниси имао среће у финалу, велика битка. Ово дефинитивно није твоје последње Гренд слем финале, имаш много више времена од мене. Честитке твом тиму и твојој породици, знам колико времена и труда улажу да будеш још бољи. Ти си један од најзанимљивијих момака и најперсективнији на туру. Изузетно си интересантна особа. Волео бих нешто га кажем за Грчку и Србију. Ми смо две мале земље које немају превише тениску традицију, нисмо имали превише играча на које можемо да се угледамо. Порука за било ког младог тенисера или тенисерку који сања да буде овде где смо Стефанос и ја, усудите се да сањате велико. Немојте да дозволите да вам било ко одузме снове. Одакле год долазите, мислим да што сте у већем минусу, да имате што лошије детињство, имате веће шансе да успете као Стефанос и ја. Немојте да пустите да вам било ко одузме сан. Заливајте га, као што заливате цвеће. Нађите једну особу која ће да вас подржи и сањајте велико, јер можете да успете“, рекао је Новак. А затим се Ђоковић осврнуо на сопствени учинак и исписану историју у Мелбурну пред крцатим трибинама, на којима су доминирале српске тробојке и мајице с његовим ликом. „Нисам овде играо прошле године, вратио сам се и желим да се захвалим свим људима који су учинили да се осетим добродошлим у Мелбурну и Аустралији. Постоји разлог зашто играм најбољи тенис у Мелбурну, испред господина Род Лејвера. Хвала вам господине што сте овде. Трудим се да се уштинем и да живим кроз ове тренутке. Ово је мој дугачак говор, али останите још мало уз мене. Само мој тим и породица знају кроз шта смо прошли у последњих неколико недеља. Моја највећа победа у каријери, с обзиром на околности. Волео бих да се захвалим и организаторима турнира, волонтерима, свима који су део овако невероватног догађаја и оргнаизације. Крег (директор турнира) је био од велике помоћи сада и током година. Хвала ти што си увек давао све од себе, да се осетимо као код куће ја и моја породица, да се осетимо лагодно. Знам да је био рекордан број публике овде и широм света који су гледали, ово је један од најбољих турнира на свету. Надам се да се видимо и следеће године", рекао је Ђоковић и добио громогласан аплауз присутних. Новак Ђоковић се после изјаве са терена и подигнутог трофеја, преселио у студио код Барбаре Шет, која је констатовала да је стигао до 22. Гренд слем титуле. После тога га је замолила да покуша речима да опише како се осећа. „Све у том спектру од најгорег до најбољег искуства што се тиче емоција. Оно што сам рекао на терену, стварно мислим. Дефинитивно једна од најважније две-три победе у мом животу је ова у Мелбурну против Циципаса. Рачунајући на околности и какав је улог био. Вратио сам се у Аустрлаију после годину дана. То је створило велики притисак на мене, била је потребна огромна енергија, осећам огромно олакшање. Осећам се као издувани балон и сада ћу да уживам с мојом породицом", истакао је Новак. Барбару је занимало откуд му јакна на којој је с десне стране на грудима био исписан број 22, што означава број његових освојених Гренд слем титула. „Не знам када је одштампана ова јакна. Узео сам другу јакну, а онда је тим рекао обуци ову на којој је исписан број 22", објаснио је светски број један. На питање како је толико успешан и шта га чини толико доминантним, уследио је одговор: „Радим, трудим се као и сви остали. Тренирам, без те посвећености и паметног рада нема успеха. Успео сам током година да нађем увек формулу за успех на начин да радим са својим тимом, да побошљам своју игру и стремим ка томе да будем бољи. То је једини начин да напредујеш, наравно да ако стагнираш, ти уствари идеш уназад. Све што смо радили последњих неколико недеља је уродило плодом", истакао је Ђоковић. Барбара га је замолила да узме трофеј и покаже га, а за крај је сачувала питање да ли ће уследити славље српског тенисера или ће ићи у кревет да одмори. „Не знам шта ћу да радим, ајде да видимо. Вероватно нећу много спавати, али славићу са Србима и мојим навијачима. Вероватно ћу да идем на трг са њима да славим, видим да их има много, они су ме носили до ове победе", рекао је Ђоковић Барбари Шет. Хиљаде српских навијача одевених у црвено плаво и бело, за заставама и мајицама с ликом Новака Ђоковића, окупирали су Род Левер Арену како би пружили подршку Нолету на путу ка писању историје у Мелбурну, а потом су и бурно прославили његову победу. Уз песму и аплауз слали су добре вибрације Новаку Ђоковићу. Нису изостале ни шајкаче, српске тробојке које су доминирале испред и на Род Лејвер арени, а није изостало ни велико славље после дуела, уз трубаче и традиционално Ужичко коло. https://sputnikportal.rs/20230129/novak-djokovic-titula-australijan-open-melburn-stefanos-cicipas-sport-tenis-1150102287.html
  3. У петак 21. јануара Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије у манастиру Острог, заједно са братством манастира угостио је Новака Ђоковића, најбољег светског тенисера. Овом приликом Новак Ђоковић поклонио се моштима Светог Василија Острошког Чудотворца,те обишао манастирске светиње потом је Вископреосвећени Митрополит угостио Новака у манастирској трпезарији , где се разговарало о последњим дешавањима и искушењима кроз које Новак пролазио последњих месец дана. Митрополит Јоаникије је пожелио Новаку да се што пре врати на терен и поново почне да се бави оним по чему је прославио не само себе већ и свој народ и своју државу. У знак молитвеног сећања на ову посету Митрополит Јоаникије је Новаку Ђоковићу поклонио икону Светог Василија Острошког и пожелео да му Свети Василије буде помоћник на свим његовим путевима. Извор: Телевизија Храм
  4. НАЈБОЉИ ОД НАС Новак Ђоковић: Бити Србин Пише: МУХАРЕМ БАЗДУЉ Недеља, 11. јул 2021, 17:55 -> 18:59 Он је вратио понос једној оклеветаној култури и једном упропаштеном језику. Сам. Има ваљда и десетак година како се вирално ширила она досетка да смак света мора да је близу пошто је најбољи репер на планети - белац, а најбољи голфер - црнац. Новак Ђоковић је и тада био међу бољим савременим тенисерима, али тешко да је ико - осим можда њега самог - веровао да ће постати најбољи свих времена. А то је толико велико достигнуће да се од њега не може правити досетка, мада је много веће чудо да један Србин буде најбољи светски тенисер свих времена, него да у једном историјском тренутку белац буде најбољи светски репер, а црнац најбољи голфер. Штоно кажу, прва ствар је дијахронијска, а друга синхронијска. Али има и још нешто: више је Новак Ђоковић Србин, него што је Еминем белац, а Тајгер Вудс црнац. Не мислим, наравно, да постоји „српство", „белство" и „црнство" као неки апстрактни квалитет који ова или она особа има у овом или оном проценту. Мислим на начин на који је сваки од њих глобално перципиран кроз припадност колективитету. Много је више Ђоковићу „фактурисано" то што је Србин, него овој двојици што је први белац, а други црнац; на известан начин је платио и већу цену. Вимблдон 2021. Новак Ђоковић се родио у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, почео је тренирати тенис у Савезној Републици Југославији, започео професионалну каријеру у бојама Државне заједнице Србија и Црна Гора, али је постао велики играч играјући под заставом Републике Србије. У време док је постојала било каква Југославија, српство и југословенство често су функционисали као синоними. Наоко парадоксално, у том смислу су сличан став имали искрени Југословени из Србије и заклети антијугословени из остатка Југославије као и из иностранства, углавном са немачког говорног подручја. За прве је то била посве природна верност практично консензуалном избору српске елите с почетка двадесетог века, за друге пак шифра о, из њихове перспективе, непоправљиво хегемонистичкој природи целокупног југословенског пројекта. Међутим, кад је свака Југославија престала да постоји, наоко још парадоксалније, обе ове групације су одустале од поменуте синонимизације: за бивше искрене српске Југословене, Југославија је постала име за највећу и најпогубнију српску заблуду, док је за бивше антијугословене од Љубљане и Загреба до Франкфурта и Минхена, Југославија одједном постала леп сан који није имао шанси да се заиста оствари. Стога је у међународној пропаганди, крајем осамдесетих и почетком деведесетих, југословенство била тек злокобна маска за погубни српски национализам, док је тридесетак година касније постало лирска кантилена за утопију којој опет Срби нису дали да се оствари. Српство као српство пак је у оба случаја носило негативну ауру, али касније чак и више него пре, ако ништа друго, а оно јер више није имало конкуренцију. Негде крајем пролећа 1992, кад је српство као такво већ почело стицати статус који један новинар скоро свакодневно назива „црном легендом", песника Стевана Тонтића је један његов дугогодишњи колега и пријатељ упитао шта то уопште значи бити Србин, уписујући у ту именицу максимум негативног капацитета; бити Србин за њега је у том тренутку било горе него бити злочинац. Све се то збива у опкољеном Сарајеву. Тонтић је одговорио антологијским есејом „Бити Србин" објављеним на једином месту и у једино време у којима то тада има смисла. Већ скоро петнаест година, Новак Ђоковић сваком својом победом практично одговара на исто питање. Медијске провокације, на први поглед ирационално навијање против њега, анализе тобоже базиране на статистици које потцењују његове резултате у поређењу с Федереровим или Надаловим, све је то последица заставе под којом игра. А он је истовремено редак пример шампиона који заиста личи на своју земљу и свој народ. Свако ко је живео у западној Европи или Скандинавији или барем тамо боравио туристички иоле дужи период, има то искуство када у маси, искључиво по стасу и цртама лица, препозна „нашег човека". Новак Ђоковић у том смислу изгледа као стереотипни Динарац, као неки лик из „Горског вијенца" или „Старца Вујадина". Истовремено, он никад, ниједним својим потезом нити исказом, није заступао идеју да „бити Србин" представља неку вредност само по себи. Чувена је она његова реченица да су Срби и Хрвати мање-више иста ствар. Кад је у време поплава нашем народу делио хуманитарну помоћ, није правио ни етничку ни географску селекцију. Он само, што рече један мудар и добар човек у једној давној полемици, не налази потребу да мења личну карту. Крлежа је говорио како су му Достојевског омрзнули људи који су се у њега заклињали. Да бисте заволели Ђоковића, довољно је видети ко су људи који га мрзе и клевећу. Било да се изнервирано испсује, било да похвали доктора Несторовића или Семира Османагића, било да се изгрли са Ханком Палдум, наћи ће се каква квазиелитистичка будала да га извређа. Као играч, он је истовремено савршен пример балканског менталитета и сасвим небалканске менталне и сваке друге дисциплине. Један наш песник је за Балканце рекао да су „северни јужњаци, јужни северњаци, западњаци истока и источњаци запада". Све је то и Новак Ђоковић, само је и више од тога. Он је вратио понос једној оклеветаној култури и једном упропаштеном језику. Замислите српску историју од 2006. године, потпуно исту каква је и била, само да нема Новака. Има озбиљних људи који тврде да је Немачку као земљу и као друштво спасила светска фудбалска титула из 1954. Без икакве друге паралеле, оно што су за Немачку урадили Турек, Посипал, Либрих, Колмејер, Екел, Мај, Ран, Морлок, Отмар Валтер, Фриц Валтер и Ханс Шафер, на челу са Сепом Хербергером, за Србију је сам самцит, са своје две руке и десет прстију, урадио Новак Ђоковић. Бог га поживео.
  5. Новак Ђоковић и аутофагија Колико постимо и да ли је пост здрав за организам? Да ли пост и гладовање оштећују организам? Ево како се задњих неколико година Новак храни. Гладује 16 сати дневно. Више о открићу јапанског нобеловца за медицину (2016.) Јошинорија Осумија у видеу који је пред вама. Занима ме шта ви мислите о лековитости аутофагије и какав је однос православља и аутофагије? Није ли аутофагија скривена тајна поста и једна од тајни доброг телесног здравља верника?
  6. Новака Ђоковић је освојио рекордни осми Аустралиан опен. Ђоковић од понедељка неће бити само најбољи српски, већ и најбољи светски тенисер. Ђоковић је титулом на Аустралијан опену обезбиједио повратак на прво мјесто АТП ранг-листе. Новак је у финалу савладао Доминика Тима резултатом 6:4, 4:6, 2:6, 6:3, 6:4 и тако дошао до осмог трофеја из исто толико финала у Мелбурну Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић игра против Доминика Тима финале Аустралијан опена, првог гренд слема у сезони. Дуел Ђоковића и Тима почео је нешто после 9.30 по средњоевропском времену. Историја, рекорд, шампион, најбољи на свијету: НОВАК ЂОКОВИЋ! WWW.IN4S.NET Новака Ђоковић је освојио рекордни осми Аустралиан опен. Ђоковић од понедељка неће бити само најбољи српски, већ...
  7. На тениском такмичењу на Вимблдону 2019. трофеје су однела два православна хришћанина. Српски православни верник Новак Ђоковић победио је на Вимблдону у мушкој категорији Роџера Федерера, а румунска тенисерка Симона Халеп победила је у женској категорији Серену Вилијамс. Симона је румунска православна хришћанка за коју се наводи да је одана православној вери и да са собом увек носи православну икону. Њој је Румунска Патријаршија доделила орден Патријараршијског крста за световна лица, највише одликовање Румунске Патријаршије, након што је постала апсолутни победник у такмичењу на Вимблдону 2019. године. Иначе, Симона Халеп је 2018. године добила такође од Румунске Патријаршије крст Светог апостола Андреја. „Вера је важна ствар у мом животу“, рекла је она. „Верујем у Бога, не идем у цркву сваке недеље јер не стижем, али верујем у Њега и носим иконе са собом и целивам њих,“ истакла је Симона. Извор: Српска Православна Црква
  8. Тениски шампион Новак Ђоковић је изјавио да је спреман да помогне да се сачува капела Покрова Пресвете Богородице у Ници, јавља Orthodoxie.com, а преноси сајт СПЦ. Француски спортски вебсајт је известио да је тенисер Новак Ђоковић рекао да је спреман да помогне православну Покровску капелу у Ници, која припада Западноевропској епархији Српске Православне Цркве, а која се налази у згради предвиђеној за продају. У овој капели се налазе фреске епископа Јована Нектарија (Евграфа Коваљевског). Кристијан Естроси, градоначеник Нице, рекао је да ће се састати са српским тениским шампионом како би размотрили ово питање и сачували ово место за богослужбену употребу. Новак Ђоковић се недавно са сином молио у капели. Радио Слово љубве је известио о посети Новака Ђоковића Ници и учешћу у свечаностима Савеза Срба Француске, а емитовали смо, благодарећи председнику овог Савеза, Ђуру Ћетковићу, и аудио - разговор са Новаком: http://www.slovoljubve.com/slovoljubve/Cir/Newsview.asp?ID=17972 http://www.slovoljubve.com/slovoljubve/Cir/Newsview.asp?ID=17974
  9. Покретач иницијативе је Мијомир Пејовић. „Уз изузетна достигнућа на спортском пољу, Новак Ђоковић је препознат у читавом свијету и као личност која шири љубав међу људима, подстиче солидарност и изузетно доприноси развоју свијести за унапређење вриједности демократског друштва. Због врхунских спортских остварења, али и као доказани хуманиста и доброчинитељ Новак Ђоковић је именован за националног амбасадора Уницефа”, наведено је у образложењу предлога. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. Скупштина општине Будва је на данашњој сједници усвојила једногласно Предлог одлуке о покретању поступка за проглашење Новака Ђоковића као почасног грађанина Општине Будва, преноси РТВ Будва. Покретач иницијативе је Мијомир Пејовић. „Уз изузетна достигнућа на спортском пољу, Новак Ђоковић је препознат у читавом свијету и као личност која шири љубав међу људима, подстиче солидарност и изузетно доприноси развоју свијести за унапређење вриједности демократског друштва. Због врхунских спортских остварења, али и као доказани хуманиста и доброчинитељ Новак Ђоковић је именован за националног амбасадора Уницефа”, наведено је у образложењу предлога. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  11. Човек који је Србији донео толико титула, чија каријера захтева — па и да за земљу није урадио то што је урадио — поштовање, не заслужује хорско посипање ђубретом. Ма колико то био део, не само српске, навијачке субкултуре. Жељко Обрадовић цепач. Тако су га прозвали још у Чачку, јер је давао кошеве, а лопта не дотакне обруч. Такав погодак се у овом спорту назива цепање (мрежице). Отуда надимак Жоц. И тај надимак Обрадовић играч, а поготово тренер, оправдава деценијама. Енергија. Неуништива енергија Жељко, како га ословљавају они који га воле, а сви га поштују, можда није био таленат као Дражен (Петровић) или Мока (Зоран Славнић), сигурно није имао педигре Фила Џексона (легендарног тренера Лејкерса) или у фудбалу сер Алекса Фергусона (дуговечног тренера Манчестер Јунајтеда), али је цепао радом и преданошћу. То је аксиом. И још једном особином. Константним вишком вишка енергије. Зато само они који први пут виде његово нервирање поред терена или на конференцијама за штампу могу да помисле да ће добити срчани удар. Не, такви не умиру. Никад. И то је давало резултате. Осим једанпут. Тада, на Европском првенству у кошарци 2005. у Новом Саду Жељко Обрадовић се, науштрб репрезентације и државе, одрекао себе и својих принципа који су га довели ту где данас јесте (најтрофејнији кошаркашки европски тренер) и екипа је неславно прошла. Да не подсећамо на ту ружну прошлост. Од тада памтимо и ону чувену конференцију за штампу за коју неки кажу да је „Жељко ударио на своје играче“, а други који представљају већину тврде да је Жељко тада само рекао оно што је трпео у себи током припрема и такмичења, те да није ударио на своје играче. Наиме, да су стварно били његови, онда би и он био свој и победио би. Били су, нажалост, сваки свој, зато се и догодио фијаско. Још једна таква конференција за новинаре догодила се синоћ, после пораза његовог Фенербахчеа од Црвене Звезде у Београду. Жељко за конференцијским столом био је као Жељко поред терена — темпераментан, потресен, изнервиран, али сигуран у себе. Могао је и да прећути. Није први пут био у противничкој хали, али је проговорио. И добро је што та сувислост отишла у етар. Не сме се онако (намерно нећемо цитирати) нешто прећутати. Као што не смеш себе ставити испред државе и екипе — што Жоц никад радио није. Дакле, синоћ је Жељко био Жељко. И поцепао. Ехо се још чује. Субкултура мора имати међу Тачно је, посао навијача је, осим бодрења, и да провоцирају. Могуће је и да они те квалификације на рачун противника забораве после изласка из хале. Видљиво је и да, често, скандирају оно што не мисле. Међутим, некад би и навијачи требало да мисле. Или би, барем, управе клубова морале да мисле. На њих је Жоц највише и киван. Човек који је Србији донео толико титула, чија каријера захтева — па и да за земљу није урадио то што је урадио — поштовање, не заслужује хорско посипање ђубретом. Ма колико то био део, не само српске, навијачке субкултуре. Једнако као што звиждање противничкој химни није подршка сопственој екипи већ једном речју: простаклук! Навијачи, а то није исто што и хулигани, требало би да буду витезови. Витез на част никад не дâ, а вређање противника је нечасно. И даље га двојица чувају Такође, не може успех Новака Ђоковића да буде књижен као колективни успех нације, а тренутно друго место, тог истог Новака Ђоковића, да буде његов наводни неуспех због којег је део нације срамота. Бедастоћа. Недопустиво је да део нације из фотеља замера било коме било шта, а да притом осим времена испред ТВ екрана у тог играча и човека није уложио ништа. Зато је добро што Жељко Обрадовић синоћ није ћутао. Ћутање је одобравање. Он је говорио у име свих легенди. У име џентлменства. У име пристојности. У име вредности као врлине. „Какав играч, и у овим годинама га двојица чувају“, била је шаљива опаска цивилизацијски поразне сцене кад легенду, а Драган Џајић то истински јесте, хапсе пред ТВ камерама са лисицама на рукама и одводе га у полицијску марицу као нарко дилера. Ма какав прекршај да је ономад направио. Рецепт пристојности је једноставан. Требало би да они насупрот поменуте тројке легенди — иза којих стоји огроман рад, највећи успеси и резултати које ће памтити историја — почну да се опходе према њима као што се Жељко, Новак и Џаја односе према послу који раде. Ко има минули рад као Обрадовић, Ђоковић и Џајић — нека први баци камен. Дабоме, таквих нема. А до тад, према рецепту. Наравно, за овакво решење је потребно време. То је процес. Међутим, процес једном мора да почне. И почео је синоћ у хали „Александар Николић“. Ненад ЗОРИЋ, СПУТНИК
×
×
  • Креирај ново...