Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Плаво Небо рече

Чекај, није ми јасно @Zoran Đurović зашто си се ти осетио прозваним када сам овог овде питао за безбожништво и атеизам?

Ваљда што сам безбожан и атеиста. То је ваљда јасно свима?

[Justin Waters]

пре 1 минут, Плаво Небо рече

Чекај, није ми јасно @Zoran Đurović зашто си се ти осетио прозваним када сам овог овде питао за безбожништво и атеизам?

Pobrkao si me sa Avom.

[о.Горан]

пре 1 минут, Плаво Небо рече

Чекај, није ми јасно @Zoran Đurović зашто си се ти осетио прозваним када сам овог овде питао за безбожништво и атеизам?

Он му је главни фан и дрвени адвокат 

[Плаво Небо]

Управо сада, о.Горан рече

Он му је главни фан и дрвени адвокат 

Ма све ми је јасно.

[о.Горан]

Бесмислено је замајавати се празним причама ових који немају малтене ништа паметно да кажу о теми, него да се вратимо аргументима који побијају лажи којом се индоктринирају људи данашњице.

Коњ

 

 

Један од неколико често цитираних примера еволуционог развоја је коњ. У чему се састоји велики доказ који стоји у свим еволуционим уџбеницима?

Серија коњског развоја почиње са „исконским коњем" названим Hyracotherium (садашње име EOHIPPUS). Еохипус (величина мачке) је имао четири ножна прста и био је у почетку класификован као Hiraks или Daman и који још увек јури по Африци. „Еволуциони" фосили коња су били нађени од Отнела Марша у америчким државама Небраска и Вајоминг 1870. године. Прво је нађен један зуб који је касније идентификован као мајмунски. Касније фосилне налазе Марш класификује по његовој еволуционој замисли у серију која се још увек налази изложена на Јелском универзитету у Америци. Серија показује прогресију у расту и прелазу од четири прста на ногама на један „прст" тј. садашње копито код коња, од Eohippusa до Equus-a (модерног коња). Други фосили се налазе у Европи, али већи део фрагмената није одговарао серији или временском раздобљу у којем су нађени. Неслагање ко коме припада и ко је из кога еволуирао, одражава се не само у професионалним расправама већ и у секвенци како су приказане у разним музејима и уџбеницима. Еволуциониста А. Г. Керкут описује ту збрку у „Уплетеност у еволуцији" (1965. год. Биологија/Зоологија, Том 4)

 

Једно је постало јасно у еволуцији коња. Прича о еволуцији коња постаје све комплекснија упоредо са прикупљањем фосилне колекције - и уместо фамилијарног дрвета, гране дрвета су толико повећане да цела структура више личи на жбун него на дрво.

Разлог за ту изјаву, је што број ребара, као што је било изложено у Америчком музеју природне историје, иде од Еохипуса са осамнаест ребара, на деветнаест за Плиохипуса, и назад на осамнаест за Equus scotti. Исто тако за слабински део кичме, од шест или седам за Еохипуса, на осам за Орохипуса, и оида уназад само шест за Equus scotti.

Збрка је повећана што је фосил Еохипуса нађен на површини геолошког слоја заједно са фосилима модерних коња, Equus nevadensis и Equus асcidentalis.  Код Ретлснејк формације у Орегон држави, Neohipparion са три прста нађен је заједно са једним копитом Pliohippus-a. Ha другим местима као у држави Небраска нађени су на истом налазишту фосили који по еволуционој скали представљају разне временске генерације.

Као и раније, најбоље је пустити саме еволуционисте да се изјасне: Познати еволуциониста који и даље узима коњску серију као еволуциони доказ, назива у исто време званичну карактеризацију у уџбеницима „јадну". Бојс Генсбергер у извештају 1980. године пред скупом еволуциониста каже:

Популарни пример коњске еволуције, како је сугерисан као постепена промена од створа величине лисице са четири прста, који је живео пре 50 милиона година, до садашњег много већег коња са једним прстом, је прича за коју се већ одавно зна да је погрешна. Уместо постепених промена, фосили свих посебних међуврста појављују се потпуно дистинктни, непромењени и онда ишчезну. Транзиционе форме су непознате".

 

Велики француски палеонтолог Чарлс Деперет је рекао: „Тобожњи педигре од Equidae је обмањива варка."

Професор Гејлорд Симсон са Харвардског универзитета пише у Живот у прошлости": „Постепена трансформација Huracotherium-a (рана врстa коња), тако драга генерацијама писаца уџбеника, није се никад десила у природи".

Џејмс Перлоф прави аналогни закључак у својој књизи „Торнадо у ђубришту" у вези са хипотетичким развојем коњске серије: „Лако је подесити фосиле од најмањих до највећих, и онда тврдити да они потврђују еволуциjy. Човек би могао на пример да поређа кучеће кости по реду од најмањих чивава до зечара, од овчара до данске доге, и да то остави будућим генерацијама као доказ еволуције. To се у суштини десило са приказом еволуције коња. Ми данас имамо коње који се врло разликују по расту, од минијатурних понија до великих радних родова".

 

 

 

Бранислав Кевић `Стварање или еволуција`

 

[о.Горан]

КОЊСКА СЕРИЈА

 

                Једини ланац којим еволуционисти могу да се похвале - то је такозвана коњска среија. У уџбеницима се наводи уређени низ од четири сличице древних коња који се разликују по својем расту и облику копита (Сл. 14). Али не треба сметати са ума да је ова схема изграђена прилично условно и вјештачки. У стварности уопште нису нађена 4, него око 300 различитих врста коња, при чему научницима никако не полази за руком да у границама једне територије нађу поступност еволуционих промјена: према њиховој схеми, требало би да ниско у наслагама буду мали коњићи, а даље све крупнији и крупнији, све до наших данашњих. Напротив, остаци многих различитих типова налазе се у једним те истим наслагама. Како су онда једни од њих могли бити преци другим, ако су им ови били савременици?

                Осим тога, ако коње и распоредимо према замишљеној еволуционој поступности, испашће оваква "еволуција" количина ребара: испочетка 18, па онда 15, затим 19, и на крају опет 18. Сличне, пак, варијације су уочене и у броју пршљенова.

                С друге стране, и у нашим временима понекад се јављају коњи и муле са вишком прстију који се завршавају патуљастим копитима, баш као и код "првобитних" коња. Зато ни у постојању тро- и четверо- прстих коња у прошлости нема ничега чудног и натприродног. Једноставно, првобитно створени род коња је имао довољно велику залиху насљедне промјенљивости и првобитно се то испољило у мноштву разноликости, да би, током времена, очигледно, дио тог шаренила у формама био неповратно изгубљен.

                Ако некада у будућности еволуциониста-палеонтолог ископа остатке савремених паса - од бернандинца до минијатуурне пудлице - хоће ли он тада напокон моћи да изгради узлазећи еволуциони ланац од најмањих врста до највећих, као пут развоја од нижих форми ка вишим? Али о промјенљивости унутар граница једног рода подробније ћемо говорити мало касније.

                Било да су коњи првобитно били различите врсте у границама једне породице или да су припадали једном роду - у било којем случају, једно ребро вишка или патрљак копита вишка - још увије нису промјена крљушти на крзно или перје. Опште правило, којег се држе сви палеонтолози, гласи: што је већа таксономска одвојеност, од породица и родова према класа и типова, то је мања вјероватноћа да се сретне било каква форма каја би са ма како великим натезањем могла третирати као прелазна.Између класа се још и могу наћи мозаичне форме, али између типова ни тога више нема, а да не говоримо о прелазним формама.

ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД НА СВИЈЕТ И САВРЕМЕНЕ НАУКЕ О ПРИРОДИ

 

[Просечан србенда]

пре 9 минута, о.Горан рече

Разлог за ту изјаву, је што број ребара, као што је било изложено у Америчком музеју природне историје, иде од Еохипуса са осамнаест ребара, на деветнаест за Плиохипуса, и назад на осамнаест за Equus scotti. Исто тако за слабински део кичме, од шест или седам за Еохипуса, на осам за Орохипуса, и оида уназад само шест за Equus scotti.

Могу само да замислим како боли када ти ниоткуда расте ново ребро са којим не знаш ни шта ћеш ни куда ћеш ?

[Avocado]

пре 2 минута, Просечан србенда рече

Могу само да замислим како боли када ти ниоткуда расте ново ребро са којим не знаш ни шта ћеш ни куда ћеш ?

Hajde razmisli još malo pa ispravi to što si napisao... (pomoć prijatelja: imaš 12 pari rebara)

[о.Горан]

пре 2 минута, Просечан србенда рече

Могу само да замислим како боли када ти ниоткуда расте ново ребро са којим не знаш ни шта ћеш ни куда ћеш ?

Са`ће то наши научници да објасне у пар корака.

[Просечан србенда]

пре 2 минута, Avocado рече

Hajde razmisli još malo pa ispravi to što si napisao... (pomoć prijatelja: imaš 12 pari rebara)

Да ту је и пршљен у развоју?

[Просечан србенда]

пре 3 минута, о.Горан рече

Са`ће то наши научници да објасне у пар корака.

Ма све може...

[Просечан србенда]

пре 12 минута, Avocado рече

Hajde razmisli još malo pa ispravi to što si napisao... (pomoć prijatelja: imaš 12 pari rebara)

Једно ребро је Бог узео да би створио Еву

[Zoran Đurović]

пре 3 минута, Просечан србенда рече

Једно ребро је Бог узео да би створио Еву

Да ли си толико незналица па да не знаш шта је "ребро"?

[Avocado]

On 14.12.2018. at 18:27, Branka62 рече

Nije.

Sila potiska je suprotna od gustine. - ne zna da gustina nije vektor.

Što je veća gustina tela, više vode će istisnuti. - koješta

Zaboravih da odgovorim... elem, jesam li ja lepo rekao da za tu temu nisam plaćen da obmanjujem slobodouman narod, ali ima ko jeste... keep up the good work!

[Avocado]

пре 24 минута, Просечан србенда рече

Да ту је и пршљен у развоју?

Šta god... bitno da si se ti ipak setio u kom periodu razvoja rastu rebra i da li to boli...