Jump to content

Проблем попова

Оцени ову тему


Препоручена порука

 

Проблем попова

 

Кап ми се прелила преко чаше... Попови су проблем. А зашто су проблем? Зато што они желе да буду проблем? Не, зато што су жртве и саучесници проблема.

У преамболи се обично не износи решење или закључак. Али сам га изнео зато што не бих хтео да оправдам попове, али ни да их сасвим криминализујем. Јер су они продукт система. Но, рећи, крив је механизам, то не значи ништа. Крив је Деда Мраз! Неће бити...

Мој случај, који је атипичан, и једноставно не може да се уклопи у један објаснитбени модел, ипак може нешто да каже. Ја сам у систему али и ван њега. И зато сада могу да се „сурово“ осврнем на њега.

Попови су главни котачи у целом механизму. Највише их је. Мислим конкретно на СПЦ и на њу се овде односим, а не на остале ПЦ. Та пак машинерија има потребу да се новчано издржава. И терет је на поповима. Они су задовољни јер у 80% случајева зарађују боље него просечни грађани. И плаћају рекет. То се тако не назива, али су то разрези који служе за епархије. И то је највећа врлина која се тражи од поповске касте. Паре. Знати музти.

То је систем религије. Он задовољава паству и вишу касту. Вук сит и јаганци на броју. А да ли је Исус мислио на јаганце као овце? Не бих рекао. И шта пирамидално имамо? Владика тражи паре од попа, поп од народа. Наравно да има и међу-карика (ђакони, клирици разних фела). И шта одговара попу? Послушне овце које дају паре. Што више оваца, то више руна.

Систем функционише. Пример: Градимо цркву у селу, народ традиционално побожан, не таласати да се не би узбунио, градски отац даје све могуће дозовле за градњу, поп налази молера кога представља уметником, парохијани дају паре за „фреске“, од тога један део иде попу, други одборницима, трећи владици, а сића сликарским помоћницима, ако дође... Поп на гозби добија напрсни крст, пред владиком јагње пуњено кајмаком, музика, сви весели. Систем је савршен. Владика на сабору представља извештај како је ОН обновио или подигао или живописао цркву. И зато прима лепу плату. Колика год да је, он не плаћа из свог џепа струју. Не излази на пијацу да купи хлеба и лука... Јер то би било омаловажавање владичанског чина. Не зна колико кошта литар млека. И човек са џепарцем управља туђим животима.

Поповима је у интересу да имају овце. Јер су попови довољно интелигентни да виде како за надређене имају људе који не живе у овом свету. И онда ни попови не таласају. Зашто би уводили неке „новотарије“ у парохији?        

   Систем власти у СПЦ је феудални. Турски. Кадија те куди, кадија ти суди. Принчеви цркве имају бесконачну власт. И немаш апелационо право. Закон о мобингу још није заживео. Као да су одвојени светови црква и држава. Због тога, ако содомзујеш или убијеш неког у цркви, то државу не интересује. А то не би смело да буде тако.

Имају попови неке школе и интелигенције. Но, 90% њих не знају нешто друго да раде. Зато су заточеници заната. Још их стисну жене и одговорност према породици. И радили би многи нешто ново у парохији, али како се свако мало мењају владике по епархијама, не знаш какав лудак може да ти излети у то руском рулету. Умешност преживљавања.

Кад већ попови имају памет (не баш сви, али добар део да), испада да је проблем у нечему што немају. А шта је то? Попови немају муда! Кастрирали их калуђери.

Попови су муда продали за тањир чорбе. И зато кажем да су истовремено жртве и саучесници у злочину. Јер ово није систем који је регулисн правилима него злочиначки систем. Који губи душе. Буквално као у обреду продаје своје душе.

Намерно се изражавам у овим терминима. Да би тама могла да каже: О чему вам говори овај безбожник? Е, ја то хоћу. У најгорем могућем облику. Да здерем кожу са овог зла ако је икако могуће. Јер, ја сам могао рећи: часним оцима, свештеницима Бога Живога, недостаје храбрости. Не, ја хоћу да ти закопам прст у око! И ништа ми не можеш. Рекао сам нешто лажно? Нисам. Ако сам рекао добро, што се буниш и што ме кудиш?

Одмах ће да устану демагози међу владикама и да кажу како ја желим да се направи „комунистичко“ свештеничко удружење. Не, пријатељи, ја сам увек био ван комунизма. Од детета. Али се вама мора стати на пут. Ово је бласфемија. Јер колико год да је тежак грех силовања једног дечака толико је тежак и грех силовања једног свештеника. А то се дешава више него често. И други попови гледају као биволи кад лавови одвоје неко грло и растргну га...

Да ли је вама, владике (наравно да се не односим на све), јасно да када бисмо се ми, попови, понашали према пастви као ви према нама, не би нам остало ни једног верника? Јер верници не зависе финансијски од нас. Послали би нас у мајчинске изворе...

Приче о хришћанском персонализму су само форе које се користе за завођење простодушних. У пракси је само динар Личност. Но Исус не рече да су блажени богати. Напротив. Рекао је да се не може служити Динару и Богу. И сваки од вас је пред тим искушењем. Не надајте се да ће бити неке друге пробе. Све је овде. Један живот само имамо. И у томе у чему нас затече Господ, у томе ће нас судити. Сваки да гледа лице ближњег.

Штитити ближњег од себе, то је чојство, по Марку Миљанову.  То се цитира често. Али не аплицира. Пророчки вапим, нас неће бити ако ово не усвојимо као принцип. Ако немамо довољно интелигентних владика, који ће урадити на систему самозаштите, да интегришу попове у систем одлучивања и контроле, ми смо изгубљени. Да се вратимо Јеванђељу, да који хоће да буде први, има свима да служи. Као што то данас ради папа Франциско. Пере ноге и женама криминалцима. Лажно? Лицемерно? - Допуштам да тако мислиш. Али нека узме сада патријарх Иринеј и свима владикама да опере ноге. Лажно и лицемерно, али нека уради. Нека узме миртополит Амфилохије да купи кило хлеба...            

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 81
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

29 minutes ago, Zoran Đurović рече

Приче о хришћанском персонализму су само форе које се користе за завођење простодушних. У пракси је само динар Личност.

:skidamkapu:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Плутон рече

Није Бог случајно позиционирао Авву и у систем и ван њега. :)

Није, али се ни не радујем превише... Шалим се, ја се радујем, али није лако. Нико нормалан ово не би преживео...:cheesy3:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dobro, niste suptilni kao vladika Grigorije, ali pričate istu priču.

Ja bih na osnovu ovoga izgradio malu širu priču. Crkva je kod nas vekovna, tradicionalna i ne možemo o joj govoriti kao nekom autonomnom, drugačijem od svih ostalih insttucija u našem društvu. Svaka profesija kod nas je mali uzorak našeg naroda, profesori, policija, lekari, advokati, sudije, sveštenici. Oni ni govre konkretno o sebi i svojoj profesiji, to je skundarno, oni primarno govre o narodu iz kojeg su potekli.

Govore o vaspitanju, empatiji , osećaju za zajedništvo koji su pokupili tokom svog odrastanja na tlu ove države.

Svi smo mi ovde rodjeni, imali roditelje koji su nas vaspitavali, familiju, komšije, prijatelje, vaspitače, nastavnike, profesore. Čitav život u sebi skupljamo iskustva odnosa roditelja, porodice, familije, obrazovnog sistema, društva prema nama, kada se diferenciramo u neku profesiju, krenemo da radimo, to tada i ispoljavamo. Rezultate prethodnih iskustava  vidimo u kriminalu i korupciji u društvu i banan državi koju smo stvorili.

I kad suštinski pogledate, stvari su svuda iste. Ovaj način delovanja unutar same Crkve je istovetan kao na nekom fakultetu, policiji, ministarstvu zdravlja...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Систем јесте феудални али није турски. На жалост то је наш систем.

Но ни тај систем није лош, него је проблем што је заостао.

Тај систем је био савршен у време Немањића, јер је држава стајала иза Цркве.

Или што каже Душанов законик: Ако се нађе у епархији ког епископа човек гладан, да се свргне тај епископ.

Али Душан је тако могао да напише у законику јер је епископ добијао новце од државе и задатак му је био да храни гладне и сромашне.

Ми смо после комунизма као црква изгубили 90% својих средства и онда смо постали гори од комуниста у тој борби за материјална добра. Тако да данас када би нам се вратило тих 90% средстава бојим се да би били гори од Ротшилда и Рокфелера и да би се као и они почели трпати у светску политику, потплаћивати неки лоби у Америци да сви гласају за Трампа или томе слично.

Тачно је да попови у таквом систему немају муда и само ретки јуродивци некако излазе на крај са тим системом.

Ја сам живчан човек од малена, дуго трпим и ћутим и то често 10 пута горима од себе, али кад ми прекипи не покушавам да објасним другачије до песницама.

Зато се сада по старе дане захваљујем Богу што нисам постао поп, јер би био брука за ову нашу СПЦ кад би у новинама изашло да сам сломио ком колеги руку, ногу , ребро или владики разбио главу.

Но проблем је кад тако безмуди попови временом постану кварни људи, јер је тешко, заиста тешко бити без муда и бити добар човек. Временом то све оде у пизду материну и човек или полуди или постане говно.

Као што можемо видети у нашој ПЦ нема много лудих, дакле мислите о томе.

 

Ипак ко претрпи до краја спашће се. Не товари Бог на човека крст који не може да носи.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2 minutes ago, Дејан рече

Dobro, niste suptilni kao vladika Grigorije, ali pričate istu priču.

I kad suštinski pogledate, stvari su svuda iste. Ovaj način delovanja unutar same Crkve je istovetan kao na nekom fakultetu, policiji, ministarstvu zdravlja...

Суптилност ми није јача страна... Али је тужно што си у праву да нам је цело друштво корумпирано... Тужна истина.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4 minutes ago, Жељко рече

Систем јесте феудални али није турски. На жалост то је наш систем.

Но ни тај систем није лош, него је проблем што је заостао.

Тај систем је био савршен у време Немањића, јер је држава стајала иза Цркве.

Но проблем је кад тако безмуди попови временом постану кварни људи, јер је тешко, заиста тешко бити без муда и бити добар човек. Временом то све оде у пизду материну и човек или полуди или постане говно.

Као што можемо видети у нашој ПЦ нема много лудих, дакле мислите о томе.

 

Ипак ко претрпи до краја спашће се. Не товари Бог на човека крст који не може да носи.

 

Ти у кратко написа бољи текст од мене... Само могу да се потпишем, али ти није фора!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5 minutes ago, Дејан рече

Dobro, niste suptilni kao vladika Grigorije, ali pričate istu priču.

Ja bih na osnovu ovoga izgradio malu širu priču. Crkva je kod nas vekovna, tradicionalna i ne možemo o joj govoriti kao nekom autonomnom, drugačijem od svih ostalih insttucija u našem društvu. Svaka profesija kod nas je mali uzorak našeg naroda, profesori, policija, lekari, advokati, sudije, sveštenici. Oni ni govre konkretno o sebi i svojoj profesiji, to je skundarno, oni primarno govre o narodu iz kojeg su potekli.

Govore o vaspitanju, empatiji , osećaju za zajedništvo koji su pokupili tokom svog odrastanja na tlu ove države.

Svi smo mi ovde rodjeni, imali roditelje koji su nas vaspitavali, familiju, komšije, prijatelje, vaspitače, nastavnike, profesore. Čitav život u sebi skupljamo iskustva odnosa roditelja, porodice, familije, obrazovnog sistema, društva prema nama, kada se diferenciramo u neku profesiju, krenemo da radimo, to tada i ispoljavamo. Rezultate prethodnih iskustava  vidimo u kriminalu i korupciji u društvu i banan državi koju smo stvorili.

I kad suštinski pogledate, stvari su svuda iste. Ovaj način delovanja unutar same Crkve je istovetan kao na nekom fakultetu, policiji, ministarstvu zdravlja...

Слично али није исто.

Пре свега не може бити исто јер је одговорност свештеника пред Богом другачија од одговорности полицајца.

Овде поп одговара за људске душе. А руке су му везане. Кад почне да се бави својим послом упадне у машинерију којој је циљ само новац и којој те душе стоје насупрот тог новца и онда га буквално колеге униште.

Примера колико хоћеш...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Жељко рече

Слично али није исто.

Примера колико хоћеш...

Зато Ава каже да је блажен јер је у систему и ван њега. Мада сам се уморио и велим и другим опоимада треба да имају уда. Не могу да очекују да ће поново да сиђе са неба неки Исус и све гратис да да. Нема чаробног штапића. Није га било ни први пут. Петар је био на црти, склонио се, али је после поново стао. Тако и попови сада. Јер ако чекамо да се владике сете, начекаћемо се још 2-3 века. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da... Kažem ja svešteniku, grešan sam ni sam ne znam kako i koliko. Osećam da mi je dobro dato a u meni manje zahvalnosti no kad ništa od Boga ne imadoh.

Da..sveštenik mi reče, nema veze daj neki veći prilog Crkvi. A ja si mislim, što mi barem jedan OTAC ne reče, nadji bre čoveče nekog ko nema, pa mu daj veći prilog i da vidiš istinsku zahvalnost kad već tebi toliko nedostaje i koja ti se negde zagubila...

 

Zašto ja idem kod OCA, vaistinu vas pitam i čekam već godinama, da mi OTAC to kaže a ne ja onako na svoju ruku iznesem novac i dam onome koji me u oči gleda dok mu pružam.

 

Ne ide braćo duhovna obnova sa 13 metara visokim Časnim Krstom u pozlati. Ne ide.... 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 minutes ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da... Kažem ja svešteniku, grešan sam ni sam ne znam kako i koliko. Osećam da mi je dobro dato a u meni manje zahvalnosti no kad ništa od Boga ne imadoh.

Ne ide braćo duhovna obnova sa 13 metara visokim Časnim Krstom u pozlati. Ne ide.... 

Ава те разуме... Ови не.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

6 minutes ago, Zoran Đurović рече

Зато Ава каже да је блажен јер је у систему и ван њега. Мада сам се уморио и велим и другим опоимада треба да имају уда. Не могу да очекују да ће поново да сиђе са неба неки Исус и све гратис да да. Нема чаробног штапића. Није га било ни први пут. Петар је био на црти, склонио се, али је после поново стао. Тако и попови сада. Јер ако чекамо да се владике сете, начекаћемо се још 2-3 века. 

Опет ћу се позвати на Тарабиће. Где веле да ће неки арханђо Микаило да суниђе с небеса, негде, некад у будућности у Русији и да поново све васпостави како ваља.

Мислим, немам појма оћели или неће, углавном тај божији интервенционизам се догоди тако на сваких иљаду до две година. Јер религија као и све у овом свету има ту тенденцију с једне стране распадања с друге стране окамењивања. И онда се то мора размрдати. Тако беше Авраам, па после Мојсије, па после Јошуа Месија, па после неки словенски учитељи који изађоше мало из учаурене Византије нама Словенима па после тај Микајло и тако...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4 minutes ago, Жељко рече

Пре свега не може бити исто јер је одговорност свештеника пред Богом другачија од одговорности полицајца.

Naravno, kao i lekara. Niko ti u Crkvi neće tražiti velike pare da bi ti spasio život ili život bližnjih.

Koliko Srbi zarezuju Boga, toliko zarezuju državu, zakon, pravdu i sl...dakle, ne zarezuju.

Ja sam na Crkvu uvek gledao kao na zajednicu koja nije na teretu države, već joj pomaže, ali stvar kod nas je uvek takva da se govori ko nam je šta dao, tipa, :" Tito nam je dao". Svako hoće da mu neko nešto da. Nema davanja, ili sam zaradiš ili ništa. Crkva, kao i svaka državna institucija ima problem sa kvalitetom ljudi. Imaš mali proj primera gde su neki episkopi iz ruševina izdigli i sagradili vrlo stabilne i uredjene parohije i primera onih koji ili urušavajau, ili zadržavaju već postojeće stanje. Crkvi jeste mnogo oduzeto, al ajde da se ne lažemo , postoji potencijal ozbiljan da se čudo napravi, ali, nažalost, nema ko to da sprovede.

Krivični zakon naš je prepisan od Švajcarske. Verovatno se razlikuje nešto malo , ali to suštinski nije bitno, bitno je da se na tom primeru vidi da nije važno kakav je zakon već kakav je narod koji neki zakon treba da sprovede.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...