Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима

[Zoran Đurović]

пре 3 минута, Кратос рече

Аво требаш да напишеш неку књигу на ову тему типа:Садашњост будућности есхатолошке вечности .Мислим да би била револуционарно теолошко штиво.

За зезање Аве се иде у 9и круг пакла!:))) Земља те дабогда прогутала, змије ти се у очне дупље уселиле!  Да се подсетимо мало мог омиљеног епископа и његових благосЛивљања:)) 

Могло би, ако узмемо да интегришемо и Николићеве максимовштине: Логоси времена из прошле будућности у актуелизацији непостојећих атемпоралности са динамичким апликацијама на стреле времена у и преко закона термодинамике... Мислим да би то био моћан наслов! 

[Zoran Đurović]

пре 12 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Reci mi da li je Hristos nas poznavao iz eshatološke stvarnosti. Jednostavno da li je znao u telu pre vaskrsenja sa kojima od nas jeste a sa kojima nije u eshstonu Carstvu?

Мислим да није. Лука (не Чубрило): Дете напредоваше у знању. Али Марко (не Артемије): Знађаше помисли њихових срца.

Мислим да су та знања била повремена, као да је имао неку полупропусну мембрану. Александринци су негирали реалност Ис незнања, антиохијци га прихватали. Као дете се смејао и плакао, то је сигурно. А у складу са Логосом је освајао и знање у оквиру своје људске природе. Као што је имао људску душу (против Аполинарија), као и вољу и енергију (Максимова теологија) тако је имао и људима својствено незнање, али како се све то одигравало у том прожимању, перихорези, природа, тешко да можемо да укачимо.    

[Кратос]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

А у складу са Логосом је освајао и знање у оквиру своје људске природе

Да ли то онда значи да се развијао као личност као што се сваки човек  развија?

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 3 минута, Zoran Đurović рече

Мислим да није. Лука (не Чубрило): Дете напредоваше у знању. Али Марко (не Артемије): Знађаше помисли њихових срца.

Мислим да су та знања била повремена, као да је имао неку полупропусну мембрану. Александринци су негирали реалност Ис незнања, антиохијци га прихватали. Као дете се смејао и плакао, то је сигурно. А у складу са Логосом је освајао и знање у оквиру своје људске природе. Као што је имао људску душу (против Аполинарија), као и вољу и енергију (Максимова теологија) тако је имао и људима својствено незнање, али како се све то одигравало у том прожимању, перихорези, природа, тешко да можемо да укачимо.    

A što bi ga sprečavalo da se smeje ili da plače, iako nas već zna iz eshatološke perspektive, to je baš tako ljudski a nije mogao izmenjivati slobodnu volju čoveka na silu. Dakle iako nas zna kao Alfa i Omega iako nas zna od početka do kraja, on plače, smeje se, začudi se nama, jer nam ne menja slobodnu volju, nego kao Otac učestvuje da baš ne poginemo u večnu smrt?

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Кратос рече

Да ли то онда значи да се развијао као личност као што се сваки човек  развија?

 

Po meni nemora da znači ali svakako znači da učestvuje u razvijanju naše ličnosti po našoj slobodnoj volji svim čulima, pa se tako i smeje i plače i čudi i ljuti... kao pravi Otac.

[Кратос]

пре 4 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Po meni nemora da znači ali svakako znači da učestvuje u razvijanju naše ličnosti po našoj slobodnoj volji svim čulima, pa se tako i smeje i plače i čudi i ljuti... kao pravi Otac.

Питам то због Ипостасног сједињења двеју природа у Христу.Личност држи две природе у заједници.Божанска личност нема шта да се развија.Она је пуноћа бића.

[Zoran Đurović]

Ђе ја стадох, ви продужите... 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 8 минута, Кратос рече

Питам то због Ипостасног сједињења двеју природа у Христу.Личност држи две природе у заједници.Божанска личност нема шта да се развија.Она је пуноћа бића.

Aha dobro sačekaćemo odgovor o.Zorana, svakako da ima prirodni razvitak jer je i čovek ali ne znam šta bi to bilo neznanje za njega, kad je jedno sa Ocem.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Zanimljivo da je na svadbi u Kani rekao Mariji, Ženo još nije došlo moje vreme. Dakle sigurno se razvija kao ličnost i zna šta kada treba uraditi u smislu punoće. Verovatno ne bi bilo baš sjajno da Krsno stradanje bude u dobu kad je bio dete...

Dakle razvijanje njegove ličnosti treba možda više posvetiti mogućnostima i pojmanju tipa "sve u svoje vreme" "nešto mora prvo da sazri" a ne u smislu "znanje ili ne znanje, poznavanje budućnosti ili ne poznavaanje budućnosti"

[Volim_Sina_Bozjeg]

Одговори Исус: заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.

Иса.:44:3Мат.:3:11Мар.:16:16Дела:2:38Титу:3:51 Пет.:3:21

 

6

Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је.

Гал.:4:23

 

7

Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.

 

8

Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човјек који је рођен од Духа.

1 Сам.:10:12Проп.:1:6Проп.:11:51 Кор.:2:111 Кор.:12:11

 

9

Одговори Никодим и рече му: како може то бити?

Јован:6:52

 

10

Исус одговори и рече му: ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?

 

11

Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо што знамо, и свједочимо што видјесмо, и свједочанства нашега не примате.

 

12

Кад вам казах земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем небеско?

 

13

И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, син човјечиј који је на небу.

Приче:30:4Јован:6:33Дела:2:341 Кор.:15:47Ефес:4:9

 

14

И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба син човјечиј да се подигне.

 

 

 

 

 

Šta bi bila ta zmija koju Mojsije podiže? Preobraženje čovekovo kad nije više samo telo nego je i od duha? Dakle mojsije podiže zmiju i preobrazi je u drvo? Preobraženje? Iz tela samo od tela do tela i od duha (eshatološko) ?

[Milan Nikolic]

Личност је дете од главе до пете.

[Zoran Đurović]

пре 17 минута, Milan Nikolic рече

Личност је дете од главе до пете.

Ја прочитах: Лудост... 

Данас имам разноразне санђаме, тако да је добро да поново прочитах:))

[Zoran Đurović]

пре 32 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

 nije više samo telo nego je i od duha? Dakle mojsije podiže zmiju i preobrazi je u drvo? Preobraženje? Iz tela samo od tela do tela i od duha (eshatološko) ?

После из Августина ћу ти одговорити...

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

• Po Mateju, glava 11

• Узмите мој јарам на себе и научите од мене, јер ја сам кротак и смеран у срцу, и наћи ћете одмор у својим душама.

• Po Mateju, glava 26

• Тада им рече: претужна је моја душа до смрти; останите овде и бдите са мном.

• Po Marku, glava 14

• и рече им: претужна је моја душа до смрти; останите овде и бдите.

• Po Luki, glava 1

• Марија пак рече: "Велича душа моја Господа,

• Po Jovanu, glava 12

• Моја душа је сад узнемирена, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа; не, због овога сам дошао до овога часа.

 

Само сам ово нашао у Писмо где се споминје душа, нисам узео у обзир посланице хтео сам да видим где Христос говори о души.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 12 часа, Архимандрит Сава Јањић рече

личи на троловање.

Ни најмање ми није на памети. Више оно Сократово: Највеће блаженство је расправљати о врлини.

" већ одмах бива васкрсење, не само светитеља, већ и свих других".

- Ако Хр васкрсење није било физичко, и није се односило на све људе, оно је онда модел, што је чисти пелагијанизам.

пре 12 часа, Архимандрит Сава Јањић рече

зашто то ником од отаца до сада није пало на памет. Нећемо ваљда ми да откривамо топлу воду.

Нису овако поставили питање. И питање о енергијама Божијим је чекало на ред 14 векова. А довољно сам до сада трагова из отаца навео да би ово моје решење била нека ексклузива. Но да се не понављамо. Поставио сам крајње конкретна питања на која нисам добио одговор. О АН, рају...

" Поштовање мошти светитеља најбољи је показатељ, да поновим опет, чињенице да су тела светитеља обожена, али да нису васкрсла и нису још добила свој вечни облик".

Апсолутно не видим на који начин си ово повезао.

" Говорећи о томе шта бива са душом после смрти није добро да човека поредимо са Богом. Бог је надвремен, свудаприсутан, нестворен и вечан по себи".

Ја Бога замишљао као да сам јехова. Дакле, без ових баналности. Испада да заговараш докетизам. Заборављаш на Павла 1Тим 2, 5: Оваплоћени је медијатор утолико што је човек. Медијација иде по човечанској природи. Аг пише у Trin 1, 7, 14: „...једнак је Оцу по својој божанској природи, а посредник између Бога и људи по својој ропској природи (in forma Dei aequalis Patri, in forma servi mediator Dei et hominum homo Christus Iesus, quis non intellegat quod in forma Dei etiam ipse se ipso maior est, in forma autem servi etiam se ipso minor est?)“, по којој је, дакле, мањи од Оца.

"Он је као Бог био душом у аду, и као Бог је био у рају са Разбојником и као Бог је вечно са Оцем и Духом Светим".

Да ли примећујеш како си избацио човечанску природу из Оваплоћеног? Све само Бог, Бог, Бог. А није. Тропар каже супротно. Пажљиво га наново прочитај и то са оним мојим примедбама.

"Тако ће и у вечности, након Суда и стварања новог неба и земље Христос све сјединити и биће свуда и све у њему".

Опет пелагијанизам. Хр је само модел, то што је урадио је само потенцијална ствар, а једног дана ће тек да префабрикује човека.

"Промена фокуса пажње у Цркви од нестрпљивог очекивања  поновног доласка Христовог и Васкрсења на привремено стање, довела је оце и црквене писце пред апорију како да разумеју шта се дешава са човеком после смрти".

Ово си јако лепо рекао, јер си приметио да постоји апорија. Зато ми се не допада твоја реторика када заборавиш да постоје апорије.

"Велики број сведочанстава Цркве, о чему сам већ говорио, упућује на то да човекова душа наставља да живи иако је раздвојена од тела".

Да, то је најзаступљеније мишљење у отаца. Али не значи и да је исправно. Оно што јесте исправно је уверење да нема смрти и прекида битисања и да су свеци дејствени. Ко би негирао тако нешто био би јеретик.

"Какав је конкретно modus operandi душе, како светитељи чују наше молитве, а многи други покојници нам се не јављају и друга питања не могу се једноставно сместити у категорије нашег ума".

И "посрнули" свети Августин је исто то рекао. У О бризи према мртвима наводи из Писма да мртви не знају шта раде живи. И нема решења. Остаје углавном да то ради Дух Свети.

" Негде су Св. Златоуста питали где је смештен ад, а он је одговорио, колико сам упамтио, да то није толико важно колико је важно да у њега не доспемо".

Да, постоје многа бескорисна питања. Ово пак није географске природе и јако је битно. Решење које се нуди кроз теорију о бесмртности душе итекако се одражава на наш духовни живот. Ово које ја афирмишем, а пре мене владика Николај, као и неки други, даје дигнитет телу које оно заслужује и укида све те међустанице које се на основу Писма не могу верификовати. 

 Амин!