Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима

[Zoran Đurović]

Помало Ава Јустин личи језиком на Аву Зорана: "Одрицати промисао значи бити безуман" (Догматика, 1, 313).

[Volim_Sina_Bozjeg]

Топло препоручујем,тумачење преподобног оца Јустина,на тему Јеванђеља Светога Јована Богослова" У почетку беше Логос(...)" и доста бре више,морам да радим...сутра славимо нашу Богородицу има све да пршти од радости

Сретно предпразништво свима!

Milanov tekst mi je bio na pameti kontekst nema veze sa ikonomijom, srecan praznik.

[Теофан]

Помаже Бог оче Зоране.

 

Хвала на постављеним цитатима. Ипак још увек не видим довољан разлог за ваш прилично радикални потез одбацивања привременог Небеског Царства и могућности да душа обитава у разоваплоћеном стању. Тако сте увели мноштво парадокса између света и есхатона, обесмислили молитву за упокојене („и усели их у места светла“) и на крају крајева обрисали читаву мисао из Символа православне вере („и Који је сишао у ад и сатро силу ђаволску“) као немогућу и непотребну.

 

Навод аве Јустина се односи на Божанско свезнање али тиме се нимало не негира постојање оног невидиљивог а у времену створеног света. Управо ава Јустин прави јасну разлику између васкрслог Тела Христовог и мистичног небо-земног Тела Христовог тј. Цркве. (Чини ми се да их ви поистовећујете.) Ми се причешћујемо првим а не другим. Ово прво је исто и непроменљиво, а оно друго се надограђује и узраста до страшнога Суда. Где је ту "крњи Христос" кога помињете?

 

 

Опрости оче.

Пресвета Царице Небеска спаси нас!

[Zoran Đurović]

@Теофан Помаже Бог оче Зоране

Бог ти помогао и нитков ти ништа не могао!

Ипак још увек не видим довољан разлог за ваш прилично радикални потез одбацивања привременог Небеског Царства и могућности да душа обитава у разоваплоћеном стању. Тако сте увели мноштво парадокса између света и есхатона, обесмислили молитву за упокојене („и усели их у места светла“) и на крају крајева обрисали читаву мисао из Символа православне вере („и Који је сишао у ад и сатро силу ђаволску“) као немогућу и непотребну.

Привремено Небеско Царство је лоша идеја и она је искомпликовала живот православнима у Фиренци. Католици су били доследнији: После смрти, душа иде у рај, пакао или чистилиште. Покушали су православни да одговоре са идејом да душе не иду на небо, као да и друге не иду у пакао него се налазе у некој међу фази. Ако се чита без предрасуда ова расправа, католици су били нешто убедљивији. И то је мишљење и данас код нас, православних, преовлађујуће.

Довољно сам објаснио да се молитве за мртве не обесмишљавају.

Символ Вере говори: и за наше спасение сошедша и воплощшася и вочеловечьшася, и страдавша, и в третий день воскресша, и восшедша на небеса и паки грядуща судити живым и мертвым, а не то што ти наводиш. И о томе сам доста писао, да се не понављам.

Навод аве Јустина се односи на Божанско свезнање али тиме се нимало не негира постојање оног невидиљивог а у времену створеног света. Управо ава Јустин прави јасну разлику између васкрслог Тела Христовог и мистичног небо-земног Тела Христовог тј. Цркве. (Чини ми се да их ви поистовећујете.) Ми се причешћујемо првим а не другим. Ово прво је исто и непроменљиво, а оно друго се надограђује и узраста до страшнога Суда. Где је ту "крњи Христос" кога помињете?

Не причешћујеш се онда са Христом, нити ћеш га икад видети. Прочитај овде пренету полемику моју са Мистер Но. Јустин уопште није наведен у контексту који ти намећеш; наведен је због оних који негирају Божији промисао и мисле да Бог нагађа будућност а не да је види као актуелизовану. На томе и почива моја идентификација есхатолошког Христа и цркве. Ко га раздељује не види да тиме себи укида могућност спасења. Један је Христос и он је исти јуче данас сутра. Јер је Алфа и Омега.

Иначе, баш ме интересује где Јустин дели Христа и његово Тело. Ако би био љубазан да ми даш тај текст.   

[Zoran Đurović]

Да, још једна напомена: Свет, како понавља Јустин оно што је научио од Августина, је створен са временом, а не у времену. То све одаје ваше веровање у апсолутно време и због тога не можете да разумете како есхатон бива присутан у историји.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Да, још једна напомена: Свет, како понавља Јустин оно што је научио од Августина, је створен са временом, а не у времену. То све одаје ваше веровање у апсолутно време и због тога не можете да разумете како есхатон бива присутан у историји.

da

[Zoran Đurović]

da

Августин је пре Ајнштајна убио идеју апсолутног времена - времена које постоји ван створеног света. Разумео га је као било коју другу творевину, а нама је сада тешко да то укачимо и подсвесно имамо Њутнов појам апсолутног времена. 

Ваљда сам већ поменуо. Августин вели: Дође неки манихејац католичком владици и упита га: Шта је Бог радио пре него је створио свет? - Овај му одврати: Правио је пакао за такве који постављају та питања! - Аг вели да неће тако духовито одговарати на проблем времена...   

Није било времена пре времена. Зато је свет створен ван времена а опет није савечан Богу. Аг интуиција је била исправна: qui vivit in aeternum creavit omnia simul, без обзира што се не може рећи да то тачно тако тврди гр. текст (питање је чак и шта би јеврејски текст имао за основу).  

[Volim_Sina_Bozjeg]

Августин је пре Ајнштајна убио идеју апсолутног времена - времена које постоји ван створеног света. Разумео га је као било коју другу творевину, а нама је сада тешко да то укачимо и подсвесно имамо Њутнов појам апсолутног времена. 

Ваљда сам већ поменуо. Августин вели: Дође неки манихејац католичком владици и упита га: Шта је Бог радио пре него је створио свет? - Овај му одврати: Правио је пакао за такве који постављају та питања! - Аг вели да неће тако духовито одговарати на проблем времена...   

Није било времена пре времена. Зато је свет створен ван времена а опет није савечан Богу. Аг интуиција је била исправна: qui vivit in aeternum creavit omnia simul, без обзира што се не може рећи да то тачно тако тврди гр. текст (питање је чак и шта би јеврејски текст имао за основу).  

U sustini, hvala vam za svasta nesto.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da li se Bog, moze gledati i kao stvaraoc u samoj Njegovoj sustini, jer ipak Kroz Rodjenje i ishodjenje Bog stvara.?

 

Mislim, Bog ipak nije postao Stvaraoc, nego je ono sto mi mozemo zvati Jeste.

[Ламех]

Не може се назвати Ствараоцем (Творцем) у својој суштини. Нити ствара кроз Рађање и Исхођење. Постоји формулација да Отац ствара кроз Сина у Духу Светом. Али не ствара Сином и Духом него својим божанским енергијама које су заједничке Оцу, Сину и Св. Духу.

[Zoran Đurović]

Da li se Bog, moze gledati i kao stvaraoc u samoj Njegovoj sustini, jer ipak Kroz Rodjenje i ishodjenje Bog stvara.?

 

Mislim, Bog ipak nije postao Stvaraoc, nego je ono sto mi mozemo zvati Jeste.

Само ако се одвоје планови. Син и Дух су на божанском плану, једносушни са Оцем. Свет је производ воље. Опет, јесте одраз тог акта његове природа, која се не може никако дефинисати нашим речима, која је плодна. Тако да и та творевина није само нешто случајно, него нешто што је он сјединио са собом. Јесте са њиме и унутра у смислу да ју је обожио и сјединио са собом (кроз енергије); није са њиме у смислу да не дели исту природу са Три лица. Бог је љубав, а то значи да се дели (само у том смислу се може прихватити твоје расуђивање).

Увек ипак стављати Ипостас Оца као корен свега, а не саму природу, суштину божију. Ни природа, ни воља, ни слобода не доминирају над Њим. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Увек ипак стављати Ипостас Оца као корен свега, а не саму природу, суштину божију. Ни природа, ни воља, ни слобода не доминирају над Њим. 

 

Da, poprilicno jasno i dobro sazeto.

 

Da li se ovom vasom recenicom moze bolje razumeti nacelo Oca? 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Не може се назвати Ствараоцем (Творцем) у својој суштини. Нити ствара кроз Рађање и Исхођење. Постоји формулација да Отац ствара кроз Сина у Духу Светом. Али не ствара Сином и Духом него својим божанским енергијама које су заједничке Оцу, Сину и Св. Духу.

Mislio sam na taj nasem umu blizi pojam poriv, nagon, deo Njegove prirode koja nije samo to.

 

Da, u smislu tacno je da ne stvara rodjenjem i ishodjenjem napisao sam kroz rodjenje, vise poetski naglasavajuci ljubav.

[Ламех]

Св. Григорије Богослов каже у Беседи на Пасху (45. слово): "Но, пошто доброти (Божијој) није било то довољно да се покреће само созерцањем Себе (τη εαυτής θεωρία), него је требало да се добро излије и прошири се (= крене напред), тако да више буде одобротворених,[6] јер то је својство крајње Доброте."

 

Али постоји зачкољица..доброта, милост, промисао, величанственост, сијање, светлост, правда јесу оно што је око природе, како Оци кажу. Природа сама је апсолутно несазнатљива и непричасна. Другим речима јесу наша именовања божанских енергија које се остварују као правда, доброта, милост...

Исто тако, као што мислим да знаш, Рођење и Исхођење јесу својства, особине које припадају Сину тј. Духу. И та својства су несаопштива.

[Zoran Đurović]

Da, poprilicno jasno i dobro sazeto.

 

Da li se ovom vasom recenicom moze bolje razumeti nacelo Oca? 

Не. Њега ни природу не можемо спознати. Критиковао сам Лаута због његовог "православног" читања Августина кад је у питању виђење Божије суштине, односно Бога како он јесте. Ми се иживљавамо и као дебили хоћемо да читамо Аг у категоријама које не могу бити паламитске, а још мање су схоластичке. Аг потврђује писамско да ће чисти срцем Бога видети, као што Палама вели да ћемо видети, тј. учествовати у божанским енергијама, светлости. Аг у брк ових недобронамерних и непажљивих православних читалаца вели: То не значи да ћемо учествовати у божанској природи као Тројица нити да ћемо моћи да владамо њоме. Дакле, пре 16 векова рекао јасно и гласно, а папагаји без размишљања и не читајући га, понављају неоправдане судове. Како када би неко рекао: Ава Зоран је позивао на пост на води у току 260 дана у години! Глупости, али су људи смртници и подложни њима... тако се праве митови.