Зоран Ђуровић - Онан - Онанија

[mirko1929]

Пре сат времена, Volim_Sina_Bozjeg рече

Тешко стање.

С друге стране свети Исак Сирин је рекао: Попут шачице песка у бескрајном океану, такви су телесни греси наспрам Божијег промисла и милости. Саосећање Творца не може бити поражено злоћом створења.

Разумем страх од моралног релативизма, поготово у данашње време. Међутим, оне које Црква не занима, баш брига шта Црква уопште има да каже о било ком питању, а с друге стране мазохистички је сакатити оне који су Јој верни. Ми данас имамо ситуацију да разни духовни ауторитети и псевдо-ауторитети ментално сакате људе и одвлаче их у пропаст.

[Bokisd]

Ima i ovo od sv.Isaka Sirina :

"Као што се велико море не може препловити без барке и лађе, тако нико без страха не може достићи љубав. Смрадно је море међу нама и у духовни рај може се отпловити једино лађом покајања, на којој је веслач страх. Али, ако овај веслач страха не управља лађом покајања, на којој по мору овога света одлазимо Богу, утопићемо се у том смрадном мору. Покајање је  лађа, а страх његов кормилар, док је љубав  Божанско пристаниште. Стога нас страх уводи у лађу покајања, којом пливамо по смрадном житејском мору и упућује нас ка Божанском пристаништу које је љубав. У ову луку доспевају сви који се труде и који су обремењени покајањем. А када достигнемо љубав, тада смо достигли и Бога, наш пут је окончан и дошли смо на острво тамошњег мира на коме су Отац, Син и Свети Дух. Њему нека је слава и моћ! Нека и нас помоћу страха учини достојним славе и љубави његове! Амин."

[mirko1929]

пре 40 минута, Bokisd рече

Ima i ovo od sv.Isaka Sirina :

"Као што се велико море не може препловити без барке и лађе, тако нико без страха не може достићи љубав. Смрадно је море међу нама и у духовни рај може се отпловити једино лађом покајања, на којој је веслач страх. Али, ако овај веслач страха не управља лађом покајања, на којој по мору овога света одлазимо Богу, утопићемо се у том смрадном мору. Покајање је  лађа, а страх његов кормилар, док је љубав  Божанско пристаниште. Стога нас страх уводи у лађу покајања, којом пливамо по смрадном житејском мору и упућује нас ка Божанском пристаништу које је љубав. У ову луку доспевају сви који се труде и који су обремењени покајањем. А када достигнемо љубав, тада смо достигли и Бога, наш пут је окончан и дошли смо на острво тамошњег мира на коме су Отац, Син и Свети Дух. Њему нека је слава и моћ! Нека и нас помоћу страха учини достојним славе и љубави његове! Амин."

Човек је изгледа баш волео те метафоре са морима и водом. Твој цитат садржи малу, али изузетно битну, такорећи кључну, изоставку (нећу тебе да оптужујем да си фалсификатор, јер не знам одакле си то копирао):

Као што се велико море не може препловити без барке и лађе, тако нико без страха од греха не може достићи љубав. Смрадно је море међу нама и у духовни рај може се отпловити једино лађом покајања, на којој је веслач страх. Али, ако овај веслач страха не управља лађом покајања, на којој по мору овога света одлазимо Богу, утопићемо се у том смрадном мору. Покајање је лађа, а страх његов кормилар, док је љубав Божанско пристаниште. Стога нас страх уводи у лађу покајања, којом пливамо по смрадном житејском мору и упућује нас ка Божанском пристаништу које је љубав. У ову луку доспевају сви који се труде и који су обремењени покајањем. А када достигнемо љубав, тада смо достигли и Бога, наш пут је окончан и дошли смо на острво тамошњег мира на коме су Отац, Син и Свети Дух. Њему нека је слава и моћ! Нека и нас помоћу страха учини достојним славе и љубави његове! Амин.

Онај који се плаши греха бежи од греха, онај који се плаши Бога бежи од Бога.

[Bokisd]

пре 10 минута, mirko1929 рече

Човек је изгледа баш волео те метафоре са морима и водом. Твој цитат садржи малу, али изузетно битну, такорећи кључну, изоставку (нећу тебе да оптужујем да си фалсификатор, јер не знам одакле си то копирао):

Као што се велико море не може препловити без барке и лађе, тако нико без страха од греха не може достићи љубав. Смрадно је море међу нама и у духовни рај може се отпловити једино лађом покајања, на којој је веслач страх. Али, ако овај веслач страха не управља лађом покајања, на којој по мору овога света одлазимо Богу, утопићемо се у том смрадном мору. Покајање је лађа, а страх његов кормилар, док је љубав Божанско пристаниште. Стога нас страх уводи у лађу покајања, којом пливамо по смрадном житејском мору и упућује нас ка Божанском пристаништу које је љубав. У ову луку доспевају сви који се труде и који су обремењени покајањем. А када достигнемо љубав, тада смо достигли и Бога, наш пут је окончан и дошли смо на острво тамошњег мира на коме су Отац, Син и Свети Дух. Њему нека је слава и моћ! Нека и нас помоћу страха учини достојним славе и љубави његове! Амин.

Odavde sam uzeo :

http://web.archive.org/web/20101201153839/http://verujem.rs/sveti_oci/isak1.html

Gledam ovde :

https://zen.yandex.ru/media/inok_nikodim/o-pokaianii-6005a465a3a08c096f6b99cd

https://azbyka.ru/otechnik/quotes?q=id%3A246356

https://www.rulit.me/books/slova-podvizhnicheskie-read-89709-79.html

https://azbyka.ru/otechnik/Isaak_Sirin/slova-podvizhnicheskie/83

"Как невозможно переплыть большое море без корабля и ладьи, так никто не может без страха достигнуть любви...."

Nema ...od greha,.... ali recimo ima ovaj dodatak :

Страх (Божий) вводит нас на корабль покаяния, перевозит по смрадному морю жизни и путеводствует к Божественной пристани, которая есть любовь

Стога нас страх уводи у лађу покајања, којом пливамо по смрадном житејском мору и упућује нас ка Божанском пристаништу које је љубав.

Meni se cini da ovde sv.Isak pise o strahu Bozijem,.... jer na kraju i kaze :

"Њему нека је слава и моћ! Нека и нас помоћу страха учини достојним славе и љубави његове! Амин."

Ovde je bolje prevedeno :

"Ему слава и держава! И нас страхом Своим да соделает достойными славы и любви Его! Аминь.

[Bokisd]

Пре сат времена, mirko1929 рече

Онај који се плаши греха бежи од греха, онај који се плаши Бога бежи од Бога.

Ovo si dodao kasnije i nisam uneo u moju poruku,..... pa mozemo da pricamo o strahu od greha, iako ovako na prvu loptu strah od greha u smislu da nas to moze odvesti u vecnu muku,.... dok Mirko pa nije bas strah Boziji da se bezi od Boga, to je pojednostavljeno shvatanje,.....svi svetitelji su pisali o strahu Bozijem kao osnovi za pocetak i dalji tok duhovnog zivota...itd...

[mirko1929]

пре 12 часа, Bokisd рече

Ovo si dodao kasnije i nisam uneo u moju poruku,..... pa mozemo da pricamo o strahu od greha, iako ovako na prvu loptu strah od greha u smislu da nas to moze odvesti u vecnu muku,.... dok Mirko pa nije bas strah Boziji da se bezi od Boga, to je pojednostavljeno shvatanje,.....svi svetitelji su pisali o strahu Bozijem kao osnovi za pocetak i dalji tok duhovnog zivota...itd...

Пробај да живиш као да ћеш сутра да одапнеш, а ако умреш са све и једним јединим неисповеђеним грехом идеш право у вечне муке па ћеш да видиш где ће то да те одведе...

[Bokisd]

пре 4 часа, mirko1929 рече

Пробај да живиш као да ћеш сутра да одапнеш, а ако умреш са све и једним јединим неисповеђеним грехом идеш право у вечне муке па ћеш да видиш где ће то да те одведе...

To je princip, ali ne znaci da sad trebamo da zivimo kao monasi, pa i sami ovi nasi danasnji monasi tesko da ispunjavaju bas sve, znaci treba da se nadje umeren i neki srednji (siguran) put (duhovni).

[mirko1929]

On 12.4.2021. at 14:41, Bokisd рече

To je princip, ali ne znaci da sad trebamo da zivimo kao monasi, pa i sami ovi nasi danasnji monasi tesko da ispunjavaju bas sve, znaci treba da se nadje umeren i neki srednji (siguran) put (duhovni).

То је ужасан принцип за било кога. Знаш све ми ово вуче на Пелагијанизам. Човек не може да не греши, и што је још важније не може сам себе да спасе штагод радио. Аскетизам је алат, аскетизам не спасава иначе бисмо морали многе светитеље који су били крајње неморалног живота избацити из календара, а у календар убацити јогије и којекакве будистичке испоснике. Ђаво нити једе, нити пије...

[Bokisd]

пре 5 часа, mirko1929 рече

То је ужасан принцип за било кога. Знаш све ми ово вуче на Пелагијанизам. Човек не може да не греши, и што је још важније не може сам себе да спасе штагод радио. Аскетизам је алат, аскетизам не спасава иначе бисмо морали многе светитеље који су били крајње неморалног живота избацити из календара, а у календар убацити јогије и којекакве будистичке испоснике. Ђаво нити једе, нити пије...

Pa nisam rekao da mi mozemo da budemo nesto idealno ako se oslanjamo samo na sebe, nego pricamo o osnovnim principima duhovnog zivota u koje spada i asketizam i duhovni i telesni podvizi kojim su se svi svetitelji spasavali po svojim snagama i mirjani koji su se takodje spasavali po svojim snagama.

I, ono, nije logicno da su svetitelji bili krajnje nemoralnog zivota, nego je svetiteljski zivot krajnje moralan i extra asketski, svoj predjasnji krajnje nemoralan zivot su ostavili kroz pokajanje i ovaj krajnje moralan i asketski i pobozan zivot.

[mirko1929]

пре 11 часа, Bokisd рече

Pa nisam rekao da mi mozemo da budemo nesto idealno ako se oslanjamo samo na sebe, nego pricamo o osnovnim principima duhovnog zivota u koje spada i asketizam i duhovni i telesni podvizi kojim su se svi svetitelji spasavali po svojim snagama i mirjani koji su se takodje spasavali po svojim snagama.

I, ono, nije logicno da su svetitelji bili krajnje nemoralnog zivota, nego je svetiteljski zivot krajnje moralan i extra asketski, svoj predjasnji krajnje nemoralan zivot su ostavili kroz pokajanje i ovaj krajnje moralan i asketski i pobozan zivot.

Ако аскетизам и подвизи спасавају, што се онда не молиш Гаутами Сидарти? Иначе, ако гуглаш budhist mummies видећеш гомилу нетрулежних моштију будистичких испосника, па их не сматрамо никаквим светитељима. Напротив. Спасава Бог, ти можеш да не једеш, не пијеш и демоне да изгониш, а опет да будеш проклет.

Нећу помињати нашег краља Милутина, али да си цару Јустинијану рекао да мора да се каје за нешто, вероватно би наредио да те живог одеру. Свашта су он и његова жена Теодора (такође у календару) радили, укључујући и један огроман масакр. Иначе, куда је он (и царица Теодора) пролазио људи (чак и високорангирани попут нпр. сенатора) су морали да му врше велику метанију (иако су он и његова жена били ниског порекла, он паорског, жена дошла из проституције). Поред свега што су радили, приде су били монофизити. Зато постоји категорија преподобних, где упадају ти морални свеци, аскете. Остали, непреподобни, могу да буду и били су свакакви.

 

[Bokisd]

пре 9 часа, mirko1929 рече

Ако аскетизам и подвизи спасавају, што се онда не молиш Гаутами Сидарти? Иначе, ако гуглаш budhist mummies видећеш гомилу нетрулежних моштију будистичких испосника, па их не сматрамо никаквим светитељима. Напротив. Спасава Бог, ти можеш да не једеш, не пијеш и демоне да изгониш, а опет да будеш проклет.

Нећу помињати нашег краља Милутина, али да си цару Јустинијану рекао да мора да се каје за нешто, вероватно би наредио да те живог одеру. Свашта су он и његова жена Теодора (такође у календару) радили, укључујући и један огроман масакр. Иначе, куда је он (и царица Теодора) пролазио људи (чак и високорангирани попут нпр. сенатора) су морали да му врше велику метанију (иако су он и његова жена били ниског порекла, он паорског, жена дошла из проституције). Поред свега што су радили, приде су били монофизити. Зато постоји категорија преподобних, где упадају ти морални свеци, аскете. Остали, непреподобни, могу да буду и били су свакакви.

Cu te uputim na sv.Antonija Velikog mozemo njega da priupitamo   zasto je potreban asketizam i podvizi ......naravno po svojim snagama i mogucnostima  ne moz boksit sad da zamislja sebe kao da je neki novi Antonije Veliki ..... mislim da na asketizam i na podvige i napore upucuje i ono o tesnom putu i uzanim vratima.... to oko napora i podviga zna i seljak koji ako se ne potrudi oko njive moze da jede samo travu i vodu  .... to oko truda i napora i podviga znaju i u drugim verama i religijama da se tako jaca um i uzdize duh iznad tela (ali ne znaju za istinitog Boga).... to zna i Boksit jer da nisam danas dirincio ko lud ne bi ni primio platu..... tako da kada sve skupimo na jedno mesto bez asketizma i podviga tj. duhovnog napora i truda tesko mozemo da se nadamo da cemo moci da napredujemo u vrlinskom i poboznom zivotu tj. treba da bude sinergija izmedju nas i Boga, mi da se trudimo koliko mozemo i onda ce i Bog zajedno sa nama da poradi na nasem spasenju....

Inace, deluje mi kao da imas neko lose misljenje o nasem svetom kralju Milutinu, savetovao bih ti da procitas njegovo zitije i videces koliko je to veliki svetitelj bio, kao i u vezi sv.Justinijana da malo to bolje proucis, jer se upokojio u pravoj veri i dobrom zivotu i miru sa Crkvom.

Ja mislim da bez odredjenog moralnog zivota ni mi necemo moci da se spasemo, vera i dela ili kako kaze nas sv.Sava da budemo na obe noge zdravi, jedna noga po veri i druga noga moralna dela, kako bi mogli pravilno da hodamo sa obe noge kroz ovaj zivot.... itd...

[mirko1929]

 

пре 13 часа, Bokisd рече

Cu te uputim na sv.Antonija Velikog mozemo njega da priupitamo

Па Антоније Велики се није бавио мирјанима, али Јован Лествичник јесте. Додуше узгредно. Ово је из Лествице:

Неки од оних што воде површан живот у свету, поставили су ми следеће питање: „Какосе можемо приближити монашком животу и поред својих жена и пословних брига?“ Одговорио сам им: „Свако добро дело које можете учинити, учините. Никога немојте ружити. Никога не пљачкајте. Никога немојте лагати. Не правите се важни ни пред ким. Никога немојте мрзети. Често посећујте цркву. Будите милосрдни према сиротињи. Никога не саблажњавајте. Туђе се жене не дотичите: нека вам буде довољна ваша. Ако тако будете поступали, нећете бити далеко од Царства небеског“.

Дакле сам свети Јован Лествичник, није саветовао подвизавање мирјанима, зато што је схватао да су другачија искушења световног живота.

 

  

пре 13 часа, Bokisd рече

mislim da na asketizam i na podvige i napore upucuje i ono o tesnom putu i uzanim vratima

Не, не упућује. Тако сам ја то тумачио, али то је погрешно. Сада схватам да смо превише оптерећени монашком духовношћу. То о подвизима и аскетизму важи само кад си обезбеђен од свих брига, и одсечен од света, у неком манастиру, и онда само размишљаш како да достигнеш стање апатеје (бестрашћа) и сагледавања Таборске светлости. Истина је да човек може да иде широким путем све и да хода босоног и једе једном дневно хлеба и соли и пије само воду. Једна искушења имају монаси, а сасвим друга мирјани. Различите су харизме и таланти, и није све за свакога. Зато се и каже да је дар разликовања духова већи од васкрсавања мртвих. Лако је „зглајзнути“ са било које стране. Зато и јесте узак пут.
 

[Bokisd]

Пре сат времена, mirko1929 рече

Па Антоније Велики се није бавио мирјанима, али Јован Лествичник јесте. Додуше узгредно. Ово је из Лествице:

Неки од оних што воде површан живот у свету, поставили су ми следеће питање: „Какосе можемо приближити монашком животу и поред својих жена и пословних брига?“ Одговорио сам им: „Свако добро дело које можете учинити, учините. Никога немојте ружити. Никога не пљачкајте. Никога немојте лагати. Не правите се важни ни пред ким. Никога немојте мрзети. Често посећујте цркву. Будите милосрдни према сиротињи. Никога не саблажњавајте. Туђе се жене не дотичите: нека вам буде довољна ваша. Ако тако будете поступали, нећете бити далеко од Царства небеског“.

Дакле сам свети Јован Лествичник, није саветовао подвизавање мирјанима, зато што је схватао да су другачија искушења световног живота.

Sigurno se Antonije bavio i mirjanima jer su dolazili i mirjani kod njega i trebao je i za njih da ima duhovnu pouku i savet, jednostvavno opsti kontekst pouka svetitelja mirjanima jeste da iako nisu monasi to ne znaci da ne treba da se trude u duhovnom zivotu i da trebaju da imaju odredjeni podvig i asketizam naravno u skladu sa svojim mogucnostima i snagama, neko ce imati snage i volje za nesto jaci podvig, nego malo manji, neko ce imati snage za neku odredjenu vrlinu, neko opet za drugu, pa mislis da ovo sto je ovde naveo Lestvicnik da je to bas boza i da je lako ispuniti,..... ajd neka neko cesto i redovno posecuje crkvu, recimo liturgija nedeljom i praznicima da ne pricamo nesto vise, pa nikoga ne ogovarati i ne ruziti i ne mrzeti i ciniti svako dobro delo, milosrdje non stop, zovu te non stop da nekom nesto drugaru ili komsiji ili rodbini pomognes, i tako svaki dan, pa nikoga ne sablaznjavati na svaki moguci nacin svaki dan, pa za to sve ti treba bas odredjeni veliki duhovnu i mentalni napor i podvig, ko to moze ispuniti danas kako ovde pise Lestvicnik.

Pa, u istoj toj glavi u kojoj je napisao ovo gore pise i ovo :

https://svetosavlje.org/lestvica/3/

"Хришћанин је сушта слика Христова, колико је могуће човеку, у речима, делима и мисли, са правом и непогрешном вером у Свету Тројицу..."

Vidis da hriscanin treba da bude po Hristu koliko je kome moguce sto znaci da treba koliko je moguce svakome trud i podvig sto je sinonim za askezu, i kaze Lestvicnik ne samo u recima i delima da podrazavamo Hrista, nego cak i u mislima, i logicno je da nije to tako lako ispuniti tj. treba tu dosta truda i napora i razlicitog duhovnog podviga, crkvene sluzbe, dobra vera i dela, post i molitva, milosrdje i razne druge vrline i slicno.

[Bokisd]

пре 1 сат, mirko1929 рече

Не, не упућује. Тако сам ја то тумачио, али то је погрешно. Сада схватам да смо превише оптерећени монашком духовношћу. То о подвизима и аскетизму важи само кад си обезбеђен од свих брига, и одсечен од света, у неком манастиру, и онда само размишљаш како да достигнеш стање апатеје (бестрашћа) и сагледавања Таборске светлости. Истина је да човек може да иде широким путем све и да хода босоног и једе једном дневно хлеба и соли и пије само воду. Једна искушења имају монаси, а сасвим друга мирјани. Различите су харизме и таланти, и није све за свакога. Зато се и каже да је дар разликовања духова већи од васкрсавања мртвих. Лако је „зглајзнути“ са било које стране. Зато и јесте узак пут.

Ti trebas da shvatis ako si ti prosao nesto extremno lose u svom poimanju i delovanju duhovnih podviga ne znaci da je to tvoje obrazac stvari, i sad deluje da si otiso u drugi extrem i deluje suprotno da sad skroz odrices podvig i asketizam, kazu svetitelji da je bolje malo i da skrecemo u levo i raslabljenost jer mozemo kasnije da malo i ojacamo u podvigu, dok onaj koji skrece u desno ne vidi od gordosti svoj problem i kada padne i ulubi se skroz i kasnije ne moze ni malo da sebe zamisli u bilo kakvom cak i nekom laganom duhovnom podvigu (imao sam i ja takva iskustva i mislim da je vecina nas imala slicna takva iskustva)

13. Udjite na uska vrata; jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njime idu.

"Uskim vratima" naziva podvige koje dobrovoljno prihvatamo, dakle post i drugo, kao i iskušenja koja nam dolaze mimo naše volje, na primer, zatvori i progoni. Kao što krupan ĉovek, ili onaj koji nosi veliki teret, ne mogu da prodju kroz uska vrata, tako isto kroz njih ne moze da prodje ni slastoljubac ili bogataš. Takvi ulaze na široka vrata. Da bi pokazao kako je teskoba kratkotrajna, a širina prolazna, koristi reĉi "vrata" i "put". Kroz "uska vrata", to jest, zlostradanja prolazi onaj koji se zlopati, dok slastoljubljem, kao "širokim putem", ide ĉovek koji zivi bez uzdrzanja. Pošto su oba puta prolazna, treba izabrati onaj koji je bolji.

Sv.Teofilakt Ohridski

 

[mirko1929]

пре 3 часа, Bokisd рече

pa mislis da ovo sto je ovde naveo Lestvicnik da je to bas boza i da je lako ispuniti,..... ajd neka neko cesto i redovno posecuje crkvu, recimo liturgija nedeljom i praznicima da ne pricamo nesto vise, pa nikoga ne ogovarati i ne ruziti i ne mrzeti i ciniti svako dobro delo, milosrdje non stop, zovu te non stop da nekom nesto drugaru ili komsiji ili rodbini pomognes, i tako svaki dan, pa nikoga ne sablaznjavati na svaki moguci nacin svaki dan, pa za to sve ti treba bas odredjeni veliki duhovnu i mentalni napor i podvig, ko to moze ispuniti danas kako ovde pise Lestvicnik.

Па није боза, ето у томе и јесте фора. Не треба ти на све то још и да спаваш на бетону, да ходаш бос, да се тушираш леденом водом, да се посипаш пепелом, да се ваљаш го у копривама, да једеш једном дневно, да живиш на хлебу и соли...
 

пре 2 часа, Bokisd рече

Ti trebas da shvatis ako si ti prosao nesto extremno lose u svom poimanju i delovanju duhovnih podviga ne znaci da je to tvoje obrazac stvari, i sad deluje da si otiso u drugi extrem i deluje suprotno da sad skroz odrices podvig i asketizam, kazu svetitelji da je bolje malo i da skrecemo u levo i raslabljenost jer mozemo kasnije da malo i ojacamo u podvigu, dok onaj koji skrece u desno ne vidi od gordosti svoj problem i kada padne i ulubi se skroz i kasnije ne moze ni malo da sebe zamisli u bilo kakvom cak i nekom laganom duhovnom podvigu (imao sam i ja takva iskustva i mislim da je vecina nas imala slicna takva iskustva)

Кад унуштиш здравље онда ти џаба све. А онда, кад си неспособан за било шта, сви ће те се одрећи. Ти ниси искусио ништа ни близу онога што сам ја искусио. И нико не треба то ни да искуси. А ко то није искусио, не може ни да замисли, нити да појми. Пакао на Земљи.

 

пре 2 часа, Bokisd рече

kao i iskušenja koja nam dolaze mimo naše volje

Па како си зацрвенео оно монашко, а ово си испустио молим те? Па управо о овоме ја и причам. Аскетизам је мирјанима непотребан јер су за њих ово подвизи. Они су стално изложени искушењима мимо воље.

 

 

пре 3 часа, Bokisd рече

Vidis da hriscanin treba da bude po Hristu koliko je kome moguce sto znaci da treba koliko je moguce svakome trud i podvig sto je sinonim za askezu, i kaze Lestvicnik ne samo u recima i delima da podrazavamo Hrista, nego cak i u mislima, i logicno je da nije to tako lako ispuniti tj. treba tu dosta truda i napora i razlicitog duhovnog podviga, crkvene sluzbe, dobra vera i dela, post i molitva, milosrdje i razne druge vrline i slicno.

Само заборављаш да Христос уопште није није био Гаутама Сидарта. Јео је, пио, прихватио луксузни парфем...

Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.

И када је био у Витанији у кући Симона Губавог, док је лежао за трпезом, дође једна жена која је имала суд од алавастра са скупоценим правим нардовим миром; она разби алавастарски суд и изли на његову главу.

Понекад ми се чини да хришћани желе да надисусе Христа.