О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

[Ignjatije]

Mislim da se ova emisija bavi problematikom meditacije i mantranja.

http://www.svetigora.com/node/3501

[Богољуб]

Или ако је можда мислио на нешто друго, шта конкретно се то "понавља"?

Не постоји у православном молитвенику ни један део где се "непрестано понавља једна реченица".

Можда се питање односило на ово:

(почиње од 55. секунде)

http://www.youtube.com/watch?v=_D_1IMPvxyA

[Grizzly Adams]

Као што сам писао изнад - речи су само форма. Овде је у питању монах, особа која је читав живот посветила молитви и он користи сваки тренутак за то. То није нека "мантра" која се понавља да би се дошло у "екстазу".

[Богољуб]

Као што сам писао изнад - речи су само форма. Овде је у питању монах, особа која је читав живот посветила молитви и он користи сваки тренутак за то. То није нека "мантра" која се понавља да би се дошло у "екстазу".

Значи овако:

"Речи су само форма". Речи нису небитне, речи су сила, И Христос је назван Реч.

"У питању је монах". Реч монах из Твог контекста би требало да значи "непогрешив". Неко каже "то је монах", и сви заћуте. Живим близу манастира и сваки монах из њега би ти посведочио колико су и они, као и свако од нас, склони погрешним верским праксама. И међу њима има фанатизма, глупости, тврдоглавости - и свега што има и међу нама.

"Читав живот посветио молитви". Одлично, али то не одговара на питање зашто понављање једне реченице.

Мора да постоји разлог, и то је човек који је питао хтео да зна.

Ако ти и ја не знамо разлог,

не треба да се упињемо на силу да бранимо ту ствар, ко да ће цело Православље пропасти ако ми нешто не знамо.

[Sherlock H.]

"Читав живот посветио молитви". Одлично, али то не одговара на питање зашто понављање једне реченице.

Zato sto hriscanin koji upraznjava Isusovu molitvu nastoji da uvek ima Hrista u sebi i da tako neutralise sve ostale negativne misli.

Naravno, ne znaci da se tako mora. Mozes ti da koristis i druge molitve.Kljucno je da se odrzava molitveno stanje duha.

[Sophrosyne]

али то не одговара на питање зашто понављање једне реченице.

Понављање је неопходно за дубљи улазак у молитвеност као дисање бића.Јер наше срце,ум и воља су по учењу светих у потпуној дисхармонији.

[Grizzly Adams]

Значи овако:

"Речи су само форма". Речи нису небитне, речи су сила, И Христос је назван Реч.

"У питању је монах". Реч монах из Твог контекста би требало да значи "непогрешив". Неко каже "то је монах", и сви заћуте. Живим близу манастира и сваки монах из њега би ти посведочио колико су и они, као и свако од нас, склони погрешним верским праксама. И међу њима има фанатизма, глупости, тврдоглавости - и свега што има и међу нама.

"Читав живот посветио молитви". Одлично, али то не одговара на питање зашто понављање једне реченице.

Мора да постоји разлог, и то је човек који је питао хтео да зна.

Ако ти и ја не знамо разлог,

не треба да се упињемо на силу да бранимо ту ствар, ко да ће цело Православље пропасти ако ми нешто не знамо.

Хајде да занемаримо бесмислице попут "речи нису небитне, и Христос је назван Реч"...

Покушавам да ти објасним да постављаш погрешно питање. Молитва нису "речи", нису чак ни "мисли". Ми немамо шта Богу да "саопштимо" што Он не зна, немамо ништа "ново" и "занимљиво" да му кажемо као када, на пример, сретнемо старог пријатеља и кренемо - "е, оедавно се нисмо видели, да ти испричам шта се десило!". Зато нема неке посебне вредности у молитви "својим речима", осим у неким посебним тренуцима. Ако молитву сведемо само на "својим речима" онда је то управо "погрешна верска пракса".

Молитва није само "обраћање Богу", то је пре свега салгедавање себе. У молитви нам није циљ да Богу "испричамо шта има ново", већ да нам Он покаже "шта има ново" у нашој души. Замисли своју душу као једно језеро. У току дана, имаш стотине помисли, жеља, страсти, оваквих и онаквих мисли итд. које језеро узбуркају и заталасају. Циљ молитве је да то језеро смириш и онда на површини можеш да огледаш свој лик. Е сада, шта чини простестантска молитва? Човек у току такве молитве и даље напреже душу и ум. У таквој "молитви" он и даље "размишља", "жели" итд. И зато се његово језеро никада потпуно не смири. Он никада не добије шансу да види себе онаквим какав заиста јесте, јер се и не труди да сагледа себе. Он се труди и напреже да нешто Богу саопшти. И ту је главна разлика.

Православна молитва је управо супротно од тога. Циљ је да своје мисли, осећања, жеље и све остале "покрете душе" смири и заустави. Она је "служба" која има свој ток и циљ. Тај циљ је сагледати себе кроз Божије очи, јер Он нам тако говори. Ту су речи само "средство", а не "сврха". Њихов циљ је да зауставе неконтролисано "кретање душе" које је, нажалост, наше свакодневно нормално стање. И зато ми молитве читамо, чак и када их знамо напамет. Монах се моли читав дан и бесмислено би било да стално измишља нешто "ново" да каже. Јер циљ његове молитве и није да нешто "каже", већ да престане да "говори". Циљ те молитве је да одржава мир у души који је понео са богослужења. Да одржава пламен вере и љубави који носи у себи.

Речи нису битне... нити је битно да ли се "понављају"...

[Sherlock H.]

@

Potpis!

[w.a.mozart]

kaže vladika Nikolaj- dete nema ništa novo da kaže roditelju što roditelj ne zna ali roditelj voli da čuje i raduje ga kada mu dete to govori svojim jezikom

[Јелина]

Јер циљ његове молитве и није да нешто "каже", већ да престане да "говори"

facenew22222222

[Перса]

[Rašo]

Слава теби  Господе, Слава теби....

[JESSY]

Мени су 17 пута ломиле срце и ко зна колико пута сам ја некоме сломио срце? Све је то било у неко погрешно време, па је испадало погрешно. Ја волим да волим и волим много људи (на различите начине) и волим то да знају.

 

Никада се нисам осећао као мање мушко, без обзира шта радио, а поготово не због љубави и молитве.

 

Када се молим, осећам се... Ово ми је мало теже да објасним. Не осећам бригу, не осећам страх, не осећам тугу... Хм... Као да "напуним батерије". Глуп израз, али ја стварно имам такав осећај.

 

Сада бих ја могао још свашта да напишем, али боље је да прекинем. Мало сам и отворио душу, па ми немојте замерити.

likefaceeeeeeee

[Јадранка-Дервента]

Иначе се свако јутро на путу до посла молим, то су јутарње молитве и то ми је прешло у навику.

Али јутрос сам имала посебан осјећај да те своје молитве појачам и продуљим, осјетила сам да ми је потребна Божија помоћ више него прије. Била сам у праву јер се на мене сручила сила оптужби, неоправдано, али сам осјетила сигурност због молитве.

Не знам како да вам опишем тај осјећај.

Хвала Богу, надлежни су увидјели да нисам ја ништа погријешила, нашли су кривца, а ја настојим да заборавим све ружне ријечи.

[свештеник Александар]

Док се молим ,на Литургији,осећам мирис тамјана,вина,хлеба,осећам промају,осећам како народ жамори и шушка,осећам црквењака како се осећа на лук,осећам бол у леђима,осећам када хор фалшира... Да ли сте мислили на таква осећања или ...?