О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

[Srdjan Kotur]

Док се молим ,на Литургији,осећам мирис тамјана,вина,хлеба,осећам промају,осећам како народ жамори и шушка,осећам црквењака како се осећа на лук,осећам бол у леђима,осећам када хор фалшира... Да ли сте мислили на таква осећања или ...?

Hehe, ja sam mislio da su sveštenici, naročito za vreme Liturgije, "van" ovoga sveta. A vidim da svasta cujete i vidite. Bar poneki. Sad mi je lakše, priznajem. Hvala!

[Candy Butcher]

осећам црквењака како се осећа на лук

хахахахахахааххаахахахахахахаха   smej.gif  smej.gif  smej.gif  smej.gif

[w.a.mozart]

 

moj skroman doprinos temi

[Никола Ђоловић]

Jel ovo ono: da citiram sebe samog

fuck yeah!

 

(mislim, ako je to sve sto si uspeo da izvuces iz kontexta, blago tebi)

[Batman]

Pa izvuko sam samo najbitnije

[Драшко]

 

Sve i svasta mi se desava u smislu iskusenja.Desavalao mi se vise (na sluzbi) da se osecam kao potpuno bespomocno i uplakano dete, vise bespolno - nego polno, i ne samo misao (napadi od djavola) da je "ljubav-fuj" nego i da sam "zastranio"

i da cu da "poludim" ako ostanem dalje (na sluzbi) i da se molim. greengrin

 

iskusenja, strahovi, bolesti, strasti....misaona i fizicka borba ,sta god hoces, stalno je nesto drugo na raznovrsnom meniju u pokusaju da te odvoji od molitve i Hrista .

Best answer! LiKe

[Mamica Forumska]

Dobrodošlica Sanji i Munji bighugbighug algabacaju

[JESSY]

чини ми се да до сада нисам нигде прочитала о ''месту'' где се молите....то ме веома занима....да ли имате неко своје посебно место у кући....да ли вам јеппотребна тишина......да сте сами....?

[Јадранка-Дервента]

Немам посебно мјесто за молитву, у ствари имам али га не користим, увијек се молим у покрету, кад ходам кроз град, кад сам сама тад успјевам да све молитве које знам напамет измолим и по неколико пута. Док нисам научила напамет, молила сам се у кући кад никога нема да ми не одвлаче пажњу, сад је много лакше.

[JESSY]

 Помаже Бог браћо и сестре.

 

 Хвала JESSY која је поставила питање. Тема је јако занимљива па ево да и одговорим...

 

 

 Молим се углавном ујутру и увече и прво ,,радим,, Слава Оцу и Сину и Светоме Духу... затим Слава Теби Христе Боже наш, слава Теби... и Царе небески, утешитељу душе истине... , дакле после овога радим молитвено правило Светог Серафима Саровског: три пута Оче Наш, 3 пута Богородице Дјево и 1 Символ вере. 

 Након овога, не увек, молитве јутарње или вечерње, молитве светитељима и разне молитве. 

 

 За ово молитвено правило које сам поменуо потребно је око 5 - 7 минута, мада ми је у почетку то изгледало доста дуже .

Молитве радим искључиво у својој соби, стојећи пред иконама и за то су ми потребне самоћа и тишина. Молитву Господе Исусе Христе помилуј ме, некад радим идући улицом, у превозу и тд.

 

 Да не мислите да сам неки велики молитвеник, признајем да ме некад мрзи да радим те молитве, али осећам тада да ми посебно дан прође доста празно. 

 

 

JESSY нека ти је причест на здарље и спасење! И дај још неко питање  ; )

добродошао и хвала на лепим речима...

хвала ти и на дивном одговору......а моје теме мошеш потражити на форуму, па одабери шта ти је интересантно за читање.... .smesko.

[Ljubić Nenad Šone]

Bogu se treba češće i usrdno moliti,jer bez njega mi smo potpuno nemoćni: bez mene ne možete ništa činiti-rekao je on (Jovan 15,5). Molitvom sve da isprosimo od Boga,kako je rečeno u njegovom svetom Evanđelju: ištite i daće vam se; prosite i dobićete; kucajte i otvoriće vam se. Jer koji prosi prima i koji ište nalazi,i koji kuca otvoriće mu se (Mat.7,7-8). Po rečima svetog Makarija Velikog, molitva je predvodnica u četi vrlina; ona je najsjajnije oružje protiv neprijatelja. Po rečima svetih otaca, udri protivnika imenom Hristovim, od ovoga nema snažnije oružje ni na nebu,ni ne zemlji. Ako želimo da steknemo kakvu vrlinu,da se izbavimo iz iskušenja, sve se to postiže usrdnom molitvom Bogu, sjedinjenom sa smirenjem a ko se moli i gordi se, njegova molitva je na greh; isto biva i onome koji se moli a ima zlobu u srcu svome protiv brata svoga i njegova molitva pretvara se u greh i prokletstvo i njegove žrtve nisu ugodne Bogu dok se ne izmiri sa bratom...
U nedeljne dane treba crkvu posećivati i na službama stajati sa strahopoštovanjem jer se tu nalazimo pred licem Božjim pa zato da odgonimo od sebe sujetne i grešne pomisli.
Krsni znak sa tri složena prsta u ime Svete Trojice,treba pažljivo na sebe stavljati. Ko to čini nemarno tome se zli duhovi raduju po rečima svetog Zlatousta.
Rđave pomisli odgoniti prizivanjem imena Gospoda Isusa Hrista.
Gnevu Božjim podležu i oni koji se u delima svojim ne uzdaju u Boga nego u sebe ili druge ljude ili u bogatstvo svoje. Srce takvih odstupilo je od Gospoda kako nas uverava Sveto Pismo.
Za vreme molitve vrag nam nabacuje razne pomisli o delima tobože neophodno nužnim ali na njih ne treba obraćati nikakvu pažnju, jer što nam je neophodno potrebno, to će nam Gospod napomenuti i posle molitve. Treba se moliti, ne samo kada postoji raspoloženje nego se treba prisiljavati na molitvu i kada nema raspoloženja,kad nas obuzme lenjost ili san ili drugo što po dejstvu vraga jer on to čini da nas odbije od molitve.
Za takvu molitvu sleduje veća nagrada od Boga. Treba se starati da molitvu propratimo sa suzama; takva molitva prijatna je Gospodu. Ako za vreme molitve osetimo osobitu toplotu, ne treba da prestanemo sve dok takvo blagodatno stanje u sebi osećamo, jer se u to vreme sa nama moli naš anđeo čuvar. Događa se da nešto prosimo i ne dobijemo. To biva ili zato što Gospod iskušava naše strpljenje ili to ne bi bilo korisno za spasenje naše duše o čemu je reč u svetom pismu: prosite i ne primate, jer zlo prosite (Jakov 4,3). Pre svega treba prositi spasenje duše, po rečima Gospodnjoj: ištite najpre carstva Božjeg i sve drugo dodaće vam se (Matej 6,33).

[Ljubić Nenad Šone]

Bogu se treba češće i usrdno moliti,jer bez njega mi smo potpuno nemoćni: bez mene ne možete ništa činiti-rekao je on (Jovan 15,5). Molitvom sve da isprosimo od Boga,kako je rečeno u njegovom svetom Evanđelju: ištite i daće vam se; prosite i dobićete; kucajte i otvoriće vam se. Jer koji prosi prima i koji ište nalazi,i koji kuca otvoriće mu se (Mat.7,7-8). Po rečima svetog Makarija Velikog, molitva je predvodnica u četi vrlina; ona je najsjajnije oružje protiv neprijatelja. Po rečima svetih otaca, udri protivnika imenom Hristovim, od ovoga nema snažnije oružje ni na nebu,ni ne zemlji. Ako želimo da steknemo kakvu vrlinu,da se izbavimo iz iskušenja, sve se to postiže usrdnom molitvom Bogu, sjedinjenom sa smirenjem a ko se moli i gordi se, njegova molitva je na greh; isto biva i onome koji se moli a ima zlobu u srcu svome protiv brata svoga i njegova molitva pretvara se u greh i prokletstvo i njegove žrtve nisu ugodne Bogu dok se ne izmiri sa bratom...
U nedeljne dane treba crkvu posećivati i na službama stajati sa strahopoštovanjem jer se tu nalazimo pred licem Božjim pa zato da odgonimo od sebe sujetne i grešne pomisli.
Krsni znak sa tri složena prsta u ime Svete Trojice,treba pažljivo na sebe stavljati. Ko to čini nemarno tome se zli duhovi raduju po rečima svetog Zlatousta.
Rđave pomisli odgoniti prizivanjem imena Gospoda Isusa Hrista.
Gnevu Božjim podležu i oni koji se u delima svojim ne uzdaju u Boga nego u sebe ili druge ljude ili u bogatstvo svoje. Srce takvih odstupilo je od Gospoda kako nas uverava Sveto Pismo.
Za vreme molitve vrag nam nabacuje razne pomisli o delima tobože neophodno nužnim ali na njih ne treba obraćati nikakvu pažnju, jer što nam je neophodno potrebno, to će nam Gospod napomenuti i posle molitve. Treba se moliti, ne samo kada postoji raspoloženje nego se treba prisiljavati na molitvu i kada nema raspoloženja,kad nas obuzme lenjost ili san ili drugo što po dejstvu vraga jer on to čini da nas odbije od molitve.
Za takvu molitvu sleduje veća nagrada od Boga. Treba se starati da molitvu propratimo sa suzama; takva molitva prijatna je Gospodu. Ako za vreme molitve osetimo osobitu toplotu, ne treba da prestanemo sve dok takvo blagodatno stanje u sebi osećamo, jer se u to vreme sa nama moli naš anđeo čuvar. Događa se da nešto prosimo i ne dobijemo. To biva ili zato što Gospod iskušava naše strpljenje ili to ne bi bilo korisno za spasenje naše duše o čemu je reč u svetom pismu: prosite i ne primate, jer zlo prosite (Jakov 4,3). Pre svega treba prositi spasenje duše, po rečima Gospodnjoj: ištite najpre carstva Božjeg i sve drugo dodaće vam se (Matej 6,33).

[Ljubić Nenad Šone]

А ти када се молиш,
уђи у клијет своју,
и затворивши врата своја,
помоли се Оцу своме који је у тајности;
и Отац твој који види тајно,
узвратиће теби јавно (Матеј 6-6).
Јака вера у човеку неминовно изазива и тражи молитву, дугогодишња јака молитва свакако уроди љубављу. А циљ људског живота и јесте очистити своје срце да оно пропева радошћу. Молитва срца води тако радости срца. А радосном човеку ништа није тешко јер је пун љубави.
Безазлели, простодушни, неоптерећени бригама овога света брзо примају Божански огањ ради непрестане молитве. Али ми који желимо да сазнамо шта је ово, а шта је оно, ми смо се натоварили овосветским бригама и интересима.
Треба тога да се ослободимо,да се обновимо. А не можемо то сами, треба Дух Свети да сиђе у срце. Док смо у простодушности сједињени са Господом, мудрост овога света не улази у нас, него истиниту мудрост и истинито знање добијамо од Господа. Уколико се душа постепено смирује, утолико јој се откривају тајне небеске. Смиреноме и кроткоме откривају се тајне свега што нас окружује, он схвата много дубље од оних који су годинама студирали мудрост овога света. У молитви првенствено треба да има пажња. Без пажње молитва не вреди ништа. Значи трудом. Свети оци су се молили да их Господ избави од заборава молитве. Без пажње ако се молимо онда се не молимо истином, нити духом. Кад је пажња,знамо шта тражимо, шта се молимо,са нам је концентрисана пажња за речи које изговарамо. Кад се обратимо човеку да нам нешто учини и знамо да је он моћан да нам то учини,ми се обраћамо такорећи целокупним својим бићем и молимо га: да ми то и то учиниш,знам да си могућан да ми то учиниш. Значи ми смо потпуно уверени и молимо га. Али ми се често пута молимо без пажње,реда ради и сматрамо да смо се молили а у ствари нисмо били присутни на молитви него смо мислили на нешто друго. У свако посао да се унесемо са Господом. Јер непријатељ стално извлачи из ума: где смо били, шта смо радили,шта смо чули,чак све од детиљства,па то онда врази све комбинују а ми мислимо да је све то наше. Они имају читав регистар нашег живота: шта смо чинили и како смо се понашали. Зато нам је потребан веома велики напор да се срцем приближимо Господу и да стално са њим боравимо. То је радна молитва.

[Ljubić Nenad Šone]

Благодарим ти, Господе и Боже мој, за све што се догађа са мном! Благодарим ти за све бриге и искушења, које си ми ти послао ради очишћења грехова којима сам упрљао, грехова којима сам ранио моју душу и тело!
Помилуј и спаси оружја која си ти употребио за моје лечење: те људе, који су ме жалостили. Благослови их у овом и у будућем веку! Урачунај им у врлину то што су учинили ради мене! Одреди им обилне награде од твојих вечних блага!
А шта сам ти ја приносио? Какве благоугодне жртве? Ја сам приносио једино грехе, једино нарушавање твојих божанствених заповести. Опрости ми Господе, опрости кривоме пред Тобом и пред људима! Опрости неодговорноме! Даруј ми да се искрено уверим и сазнам да сам ја грешник! Даруј ми да одбацим лукава оправдања! Даруј ми покајање! Даруј ми скрушеност срца! Даруј ми кротост и смирење! Даруј љубав према ближњима, љубав непорочну, исту према свима, и онима који ме теше и онима који ме жaлосте! Даруј ми трпљење у свим мукама мојим! Умртви ме за свет! Узми од мене моју греховну вољу и насади у срце моје твоју свету вољу, да творим једино њу, делима, речима, помислима, и осећањима мојим.
Теби приличи слава за све! Теби једином приличи слава! Једино што је моје - стид лица и ћутање уста. Стојећи пред страшним твојим судом у мојој убогој молитви, не налазим у себи ниједно добро дело, ниједну врлину, и стојим, одасвуд окружен једино небројеним мноштвом мојих грехова, као густим облаком и маглом, са једином утехом у мојој души: са надом на неограничену милост и доброту твоју. Амин.

[Ljubić Nenad Šone]

И рече Исус: "До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена" (Јован 16,24). Апостоли су се молили Исусовом молитвом и они нас уче: "А изнад свега узмите штит вјере о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога; и кацигу спасења узмите, и мач Духовни који је ријеч Божија"(Ефесцима 6,16-17). Честим причешћивањем и "Исусовом молитвом" очистимо себе и онда ће најомиљенији гост Исус Христос доћи сам у срце наше. "Да се Христос вјером усели у срца ваша"(Ефесцима 3,17). Силом, нити било каквом техником, не можемо приморати позивајућег госта сместити у нечије срце. "Уселићу се у њих и живећу у њима", (2. Корин. 6,16).

- Господ говори: "Именом мојим изгонићете демоне" (Марко 16,17). Као најснажније оружје против невидљиве борбе против невидљивог непријатеља, служи име Господње: "Господе Исусе Христе, Сине и Логосе Божији, Богородице ради, помилуј ме грешнога/ну"
Обратите пажњу на речи: Обавезни смо били да целога свога живота са сваким уздахом произносимо Молитву Исусову, а ми нисмо обраћали пажњу на своја срца. Али, као што ми без ваздуха не можемо живети, тако је и душа без молитве - мртва. Ми смо људи, споља гледано, најбољег владања, испуњавали смо све дужности, само једну, најважнију - молитву, нијесмо вршили..." Исто тако на следеће речи: Свевишњи може да васкрсне и стогодишњег мртваца, а да би им свједочио о животу после смрти, али они му неће поверовати и убиће га! Према томе Апостол Павле говорио је и писао: "Молите се без престанка" (1 Сол. 5,18). Господе Исусе Христе, Сине и Логосе Божији, Богородице ради, момилуј нас грешне.