О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

[Драгана Милошевић]

Ovaj tekst je dosao kao kec na deset!

[Ljubić Nenad Šone]

Молитва је први дар Божији, кроз којега се сви остали дарови задобијају.

Да би просјак добио милостињу - треба да пружи руку, да би дијете узело себи храну - треба да отвори своја усташца; слично овоме потребно је да човјек тежи к Богу, да добије благодат Божију - треба да има отворену душу. Молитва је пружена рука за задобијање милости Божје; она је отворена уста ради окушања небеског пића. (Филарет Московски).

Молитва, као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих. (Димитрије, арх. Херсонски).

Молитва узлази, а благослов Божији силази....

[N.Petrovic]

Iz knjige: Duhovno Rukovodjenje  Ave Varsanufija Velikog i Jovana Proroka: ( Hilandarski Prevodi knjiga br 10) 

 

 

 

 

338. Pitanje istog. [Dešava se da] saosećam sa nekim kad čujem da se nalazi u borbi ili da je bolestan. Kaži mi, najpre, da li takvo saosećanje proizilazi od demona koji bi hteli da me odvoje od sećanja na moje vlastite grehe? Osim toga, da li sam dužan da ga pominjem u molitvama kad se i sam nalazim u još većoj bedi i u većim gresima? On me, naime, moli za tako nešto i hoće da o tome obavestim i nekoga od otaca. Zar ne vaspitava bar unekoliko u ljubavi molitva za bližnjeg, pa čak i stranog čoveka? Kako ti rasuđuješ o tome?

Odgovor Jovana: Otačke reči: "Niko nije dužan da, ostavivši svog mrtvaca, ide i oplakuje tuđeg", odnose se na mlade, budući da je [samo] savršenima svojstveno da saosećaju sa bližnjim. Ako mladi ukazuje saosećanje drugome, radi se o izrugivanju od demona. Jer, on nerazumno drugoga smatra bolesnim i stradalnikom, dok o sebi misli da vrši neko dobro delo. Njemu će, pak, mnogo korisnije biti da se uopšte ne brine o drugom. Ako ga se seti u svom srcu ili od drugih čuje o njemu, neka kaže: "Bog da pomiluje i mene i njega". Sam, pak, ne išti od nekog među starcima da se pomoli za drugog. To, naime, znači raditi po svojoj volji. Da bi to izbegao, jednostavno kaži da se dotični nalazi u nevolji. Starac će se, čuvši, pomoliti za nemoćnog duhom. Ukoliko te neko zamoli da o tome obavestiš starca, ti radi zapovesti kaži: "Pomoli se oče za njega". Ako ti kaže: "Pomoli se za mene", takođe radi zapovesti kaži: "Gospode, oprosti nam", ili: "Bože, pomozi nam", ili: "Pokri nas u ovom delu", i nemoj misliti da postupaš svojevoljno. Jer, ti si pitao o tome i čuo si šta treba reći. A da sa bilo kim saosećaš, pa makar i iz ljubavi, [ti još nisi u stanju]: još uvek nisi došao do te mere. Ukoliko te uznemirava bilo koja misao, pitaj starca i čućeš šta treba da radiš. Bog da te pomiluje, brate.

[forumas]

Neverovatno toplo i blisko.

Zahvaljujući ovoj tekstu saznao sam nešto više o blaženopočivšem episkopu Hrizostomu (Vojinoviću).

Veoma bih voleo da pročitam njegovo kapitalno delo "Tihi glas". Divno bi bilo da postoji elektronsko izdanje. Ako neko ima štampano, da izvoli reći ko je izdavač, da bi znao gde da tražim.

Ове године је изашао напокон из штампе ТИХИ ГЛАС владике Хризостома. [инфо на страни http://izdavastvo.sabornost.org/izdanje.php?d=4&id_izdanje=30]

[nana]

Iz knjige: Duhovno Rukovodjenje  Ave Varsanufija Velikog i Jovana Proroka: ( Hilandarski Prevodi knjiga br 10) 

 

338. Pitanje istog. [Dešava se da] saosećam sa nekim kad čujem da se nalazi u borbi ili da je bolestan. Kaži mi, najpre, da li takvo saosećanje proizilazi od demona koji bi hteli da me odvoje od sećanja na moje vlastite grehe? Osim toga, da li sam dužan da ga pominjem u molitvama kad se i sam nalazim u još većoj bedi i u većim gresima? On me, naime, moli za tako nešto i hoće da o tome obavestim i nekoga od otaca. Zar ne vaspitava bar unekoliko u ljubavi molitva za bližnjeg, pa čak i stranog čoveka? Kako ti rasuđuješ o tome?

Odgovor Jovana: Otačke reči: "Niko nije dužan da, ostavivši svog mrtvaca, ide i oplakuje tuđeg", odnose se na mlade, budući da je [samo] savršenima svojstveno da saosećaju sa bližnjim. Ako mladi ukazuje saosećanje drugome, radi se o izrugivanju od demona. Jer, on nerazumno drugoga smatra bolesnim i stradalnikom, dok o sebi misli da vrši neko dobro delo. Njemu će, pak, mnogo korisnije biti da se uopšte ne brine o drugom. Ako ga se seti u svom srcu ili od drugih čuje o njemu, neka kaže: "Bog da pomiluje i mene i njega". Sam, pak, ne išti od nekog među starcima da se pomoli za drugog. To, naime, znači raditi po svojoj volji. Da bi to izbegao, jednostavno kaži da se dotični nalazi u nevolji. Starac će se, čuvši, pomoliti za nemoćnog duhom. Ukoliko te neko zamoli da o tome obavestiš starca, ti radi zapovesti kaži: "Pomoli se oče za njega". Ako ti kaže: "Pomoli se za mene", takođe radi zapovesti kaži: "Gospode, oprosti nam", ili: "Bože, pomozi nam", ili: "Pokri nas u ovom delu", i nemoj misliti da postupaš svojevoljno. Jer, ti si pitao o tome i čuo si šta treba reći. A da sa bilo kim saosećaš, pa makar i iz ljubavi, [ti još nisi u stanju]: još uvek nisi došao do te mere. Ukoliko te uznemirava bilo koja misao, pitaj starca i čućeš šta treba da radiš. Bog da te pomiluje, brate.

[JESSY]

Oтац Глигорије Марковић је у сали Патријаршије одржао предавање на тему „Молитвено тиховање у ужурбаном свету“ у оквиру трибине Верског добротворног старатељства“

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/03/26.03.13_-_zbor_-_o.gligorije_markovic_molitveno_tihovanje_u_uzurbanom_svetu_64kbps_.mp3

[Бојан Сарачевић]

Снага Молитве

из књиге "Помоћ из оностраности - шта може молитва", Rhom Verlag, Bietigheim

 

 

https://www.pouke.org/agape/index.php/molitvenik/o-molitvi/173-snaga-molitve-

 

 

Добитник Нобелове награде, проф. др. медицине Алексис Карел, назива молитву најмоћнијим обликом енергије. По њему, то је снага једнако стварна као и сила теже. Након њега је чувени амерички научник др. Х. Ј. Стовел, у једном чудесном открићу, измерио моћ молитве.

 

"Био сам цинични атеиста... Једног сам дана радио у великој патолошкој лабораторији једне клинике. Бавио сам се задатком како да измерим таласну дужину и јачину зрачења људског мозга.

 

Хтели смо истраживати шта се догађа у људском мозгу кад човек прелази из живота у смрт. Изабрали смо једну жену која је боловала од смртоносног рака мозга. Жена је била духовно, психички потпуно нормална. Гледајући уопштено, управо је изненађујућа била њена животна ведрина, при њеном безнадежном телесном стању. Знали смо да је на умору. И она је то знала. Такође смо знали да се ради о жени која је живела са вером у свог Спаситеља Христа.

 

Непосредно пре њене смрти, сместили смо у њену собу високо осетљив апарат за снимање. Тај апарат требало је да нам покаже шта се одиграва у њеном мозгу у последњим минутима. При томе смо још на кревет сместили мали микрофон да би смо могли чути шта говори, уколико уопште још буде могла дати какав знак живота.

 

За то време сместили смо се у собу до њезине. Било нас је петоро трезвених научника. Међу нама ја сам био најтрезвенији и најтврђи. Пуни исчекивања и унутрашње напетости, стајали смо испод својих инструмената. Казаљка је стајала на нули и могла је показивати све до 500 ступњева у позитивном вредновању на десно и 500 ступњева у негативном вредновању на лево. Пре неког времена, помоћу истог апарата, мерили смо емисију једне радио станице чији је програм био одашиљан у етар јачином од 50 кЊ. Радило се о поруци која је морала бити пренесена око читаве кугле земаљске. Тим мерењем установили смо вредност од девет степени позитивног мерења.

 

Учинило нам се да је болесници дошао последњи тренутак. Одједном смо зачули како је почела молити и славити Бога. Молила је Бога да опрости свима људима који су јој у животу учинили неправду. Тад је изразила своју чврсту веру у Бога речима: "Знам да си Ти једини поверљив извор снаге за сва Твоја створења и то ћеш остати". Захваљивала Му је за снагу којом ју је носио читав њезин живот, као и за сигурност што сме бити Његово власништво. Сведочила Му је да њена љубав према Њему упркос свој патњи, није постала мања. У тренутку кад је говорила о опроштају својих грехова кроз Исусову жртву, из њених речи одјекивала је неописива срећа. Коначно, захватила ју је радост при помисли да ће ускоро смети гледати свога Искупитеља.

 

Потресени стајали смо пред својим апаратом. Већ смо и заборавили да смо заправо хтели истраживати. Погледали смо се и при том се нисмо стидели својих суза. Толико сам био захваћен тиме што сам чуо, да сам морао плакати, како од свог детињства нисам чинио.

 

Изненада, док је жена још молила, чули смо на свом инструменту неки тон који је туцкао. Кад смо погледали, видели смо да је сказаљка показивала 500 ступњева позитивно и непрестано ударала на границу апарата.

 

Наше су мисли сустизале једна другу. Техничком мерењем сад смо по први пут открили невероватну стварност: мозак умируће жене, која је била молитвом сједињена с Богом, развио је снагу која је била 55 пута јача од снаге зрачења оне светске радио станице!

У том тренутку почео се рушити мој атеистички поглед на свет. Стајао сам пред лицем свезнајућег Бога. Потпуно ми је смешном постала моја невера. Тако сам постао сретан Христов слебденик...".

 

из књиге "Помоћ из оностраности - шта може молитва", Rhom Verlag, Bietigheim

 

[Бојан Сарачевић]

Не волим када људи причају да нешто не ваља,а нису ни пробали.

 

Лепо каже један наш Брат, Христос - Дођи и види!

 

Пробајте, па онда причајте!

[Бојан Сарачевић]

Ево! Шта треба више доказивати? Све је већ доказано.

[Бојан Сарачевић]

301

[Бојан Сарачевић]

Дакле научно дакаозано!

[Miroslav Mandić]

U redu, vjerujem da kroz molitvu možemo da komuniciramo sa Bogom i da na taj način molitva ima svojevrsnu moć. Ali u ovu priču iznad ne želim da vjerujem. Jer kakva je to priča koja više zamagljuje nego razjašnjava? Ako se ne varam ovdje su se spominjali kW. Nekome ko se ne razumije u elektromagnetiku ovo ništa ne znači, ali meni koji imam osjećaj o jedinicama u elektrotehnici može samo da zvuči smješno neuvjerljivo. Ne trebaju mi priče ovakvog tipa da mi dokazuju postojanje Boga. Ništa ovdje ovom pričom nije dokazano. Lijepa je priča ali ako se iščitava kao naučna fantastika.

[Бојан Сарачевић]

То је сведочење Нобеловца кроз причу о експерименту, после које је и сам поверовао.

 

Ако не верујеш у сведочење отићићеш на нет и ископати негде оригинал.

 

Ако хоћеш и даље тврдоглаво да одбацујеш било коју могућност да Бог постоји, онда пишеш такве ствари горе.

[Sidarta]

Materijalisti ostaju materijalisti, pa makar tvrdili da su poverovali. Ja ovde nisam čuo veru u Boga i onostrano već da kada se moli i to u velikom strahu ili samo uzbuđenju zbog blizine  smrti mozak stvara tako jak signal, jači od radio stanice, bez veze. Mi kada se molimo u miru i tišini srca i tada Bog čuje naše molitve. Prva pomisao mene kao vernika bila je da  se u sobi kod te žene pojavila sila Duha Svetoga ili neki Božiji anđeo, sila koju je ona prizvala. Jedino lepo je što je postao vernik početnik. Slava Gospodu. Aleluja!

[Бојан Сарачевић]

Могуће је, или је сам Бог желео да покаже овом циничном Атеисти да Нешто постоји,а кад крене да тражи Шта је дође до Христа или Христ дође до њега.