Искуство ме је научило да сам, онда када сам била најзаљубљенија, била слепа код очију! Дивно је то стање, али пролазно. Све ти лепо, све ти је слатко, осмех не спада с лица..Међутим, свако стање заљубљености једном прође и тада човек отприлике види на чему је. Тада полако сагледаваш и оне лоше стране особе са којом си. Одједном ти постану очигледне неке мане, које ти до тад уопште нису упадале у око и просто не верујеш себи откуд оне ту. Међутим, оне су све време биле ту, али стање заљубљености заслепљује, па није ни чудо што ти нису биле очигледне.
Када стање заљубљености спласне, када сагледаш и позитивне и негативне стране особе са којом си, онда остаје или да их прихватиш и реално будеш спреман да их још гомилу откријеш временом или да све прекинеш. Љубав почиње онда кад одлучиш да прихватиш особу са којом си, са свим њеним манама и врлинама. Знаш да је то то онда када сте и после свега заједно, спремни да се трпите и даље.
Савршеног човека нема, поента је да се двоје заједно усавршавају у Христу.