Православна порука, мисао дана....

[Биљана, два]

„Зар ја сад настојим да људе придобијем или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов“ (Гал. 1, 10).

[Биљана, два]

  „Послушање је чудо вере! То може да учини само Бог. И остварили су га они људи којима је Бог дао овај дар. Међутим, када људи сопственим напором пожеле да достигну оно што једино Бог даје, њихов труд бива безуспешан и јалов: тада они личе не оне зидаре тврђаве који се помињу у Јеванђељу и који започињу зграду, немајући средстава да је заврше“ (9, т. 4, писмо 54).
Св. Игнатије (Брјанчанинов)

[Smaragdni kamičak]

Kad je srce srećno, lice cveta. 

Sv. Vasilije Veliki 

[Jestira.]

On 11.1.2020. at 15:22, Anika рече

Hm, kakva izjava... 

Lepša je izjava koju sam čula u crkvi nije Bog spalio vinograde seljacima u selu već njihova nesposobnost da ga održe, a ljudi često misle aha vidiš samo njegov vinograd je sačuvan ostale je Bog spalio...

[Flojd]

 

о томе како се срцем задобија Царство Божје а не језиком
Неће сваки који ми говори: Господе! Господе; ући у царство небеско. (Мат. 7, 21)
Језиком се, браћо, не осваја царство Божје него срцем. Срце је ризница онога блага којим се царство купује, срце а не језик. Ако је ризница пуна блага Божјега, то јест јаке вере, добре наде, светле љубави и добрих дела, онда је и весник тога блага, језик, веран и мио; ако ли је ризница празна од свега тога блага, онда је и весник њен лажан и дрзак. Какво срце, онакве и речи. Какво срце, онаква и дела. Све, све зависи од срца.
Притворство је немоћно и пред људима, још немоћније пред Богом. Ако сам ја отац, говори Господ кроз пророка Малахију, ако сам ја отац, где је чест моја? И ако сам господар, где је страх мој? То јест: чујем да ме зовете оцем, али не видим да ме чествујете срцем. Чујем да ме зовете господарем, али не видим страха према мени у срцима вашим.
Наша молитва: Господе! Господе! красна је и корисна само онда када извире из молитвеног срца. Сам је Господ наредио да се молимо непрестано, али не само језиком, да би нас људи чули, него затворени у клијет срца, да би нас Господ чуо и видео.
Господе величанствени и дивни, избави нас од лицемерства и улиј страх Твој у срца наша, да би срце наше стајало непрестано усправно на молитви пред Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин

Ohridski prolog

[Smaragdni kamičak]

Православка - Шта је пакао? Сматрам да је то патња из немогућности да волиш. Достојевски | Facebook

M.FACEBOOK.COM

---

Шта је пакао? Сматрам да је то патња из немогућности да волиш. Достојевски

 

[JESSY]

Најбољи начин дружења и заједнице међу људима јесте да се молимо једни за друге. Ако молитва није савршена, њене недостатке према могућностима треба исправљати, а никако очајавати због њих. Треба разликовати активну молитву од стања када се неко наслађује молитвом. Активну молитву човек треба да чини свагда и неуморно, наравно према прописаном молитвеном правилу, а утеху дарује Господ по благодати Својој, онда када је то потребно да би привукао и укрепио човека, и онда када човек може да је прихвати. Исто тако, ако осетите да у вама нема снаге, немојте да вас због тога обузме немоћ и очајање, него се прво престаните да уздате у себе и молите се, уздајући се у Господа.

Свети Филарет московски

[JESSY]

"Mi smo u naše doba došli u takav period života roda ljudskog kad se ljudi spasavaju

isključivo poniznim trpljenjem patnji, sa verom u Boga i nadom na Njegovo milosrđe.

Drugim putevima sada niko ne može da se spasi. Za naše vreme ostao je samo jedan jedini

put: trpljenje patnji..."

"...Bez smirenja čovek ne može bez štete po sebe da dobije nijedan dar od Boga. Zato je i

predskazano da će se u poslednja vremena ljudi zbog povećane gordosti spasavati samo

trpljenjem patnji i bolesti, a podvizi će im biti oduzeti"

 

arh Lazar Abašidze

[JESSY]

Ја не познајем Христа грчког, руског, енглеског, арапског... Христос је за мене - Све, Биће надкосмичко. У Светоме Писму се често каже да је Христос умро за читав свет, за грехе целога света. Зато, када ограничимо личност Христову, када је унижавамо до плана националности, ми све губимо и падамо у таму. Тада је отворен пут за мржњу међу нацијама, за непријатељство међу социјалним групама.

Старац Софроније Сахаров

[Натан]

пре 28 минута, JESSY рече

Ја не познајем Христа грчког, руског, енглеског, арапског... Христос је за мене - Све, Биће надкосмичко. У Светоме Писму се често каже да је Христос умро за читав свет, за грехе целога света. Зато, када ограничимо личност Христову, када је унижавамо до плана националности, ми све губимо и падамо у таму. Тада је отворен пут за мржњу међу нацијама, за непријатељство међу социјалним групама.

Старац Софроније Сахаров

Да, али да би разумели Христов план ипак морамо да познајемо јеврејског Христа.

[stevan911]

❤

[Натан]

Када се заврши Литургија они мисле да наш литургијски живот престаје, а он треба да се настави у дијалогу. Наши свештеници се издвоје у своју собу, затворе врата, изолују се и немају више везе са верницима. Кад дође епископ и он се изолује од верника или у затворени круг коме ми не можемо да присуствујемо. Зашто они себе издвајају? То је одсуство црквености. Они морају да наставе са нама дијалог какав је вршен у Литургији.

(Жарко Видовић, "Парохијски живот - икона наше црквености")

[JESSY]

Погрешно схватање Бога је узрок страха од Бога, од Бога који нас воли. Нема човека без греха. Плата за грех је смрт. Ни највећи светац није без греха. Погрешна је представа о паклу у коме се грешни вечно муче. Пакао није простор, јер у Царству Небеском нема ,,тамо и овамо“ нема времена и простора који је подвојен – с једне стране уживају праведни а са друге испаштају грешници. Пакао је стање човека сада и овде; ако сада и овде, у оквирима историје не доживимо Царство Небеско и љубав Божију, нећемо моћи ни тамо да препознамо Бога зато што је пакао стање човеково.

Митрополит Порфирије (Перић)

[Биљана, два]

Утврдићу на Теби очи моје (Пс.31)

[JESSY]

Исповест није намет, инквизиторски – тако да кажемо, однос према вернику. Исповест је, јер је Црква то предвидела, наша потреба. Нема никакве потребе свештеник да испитује ко је шта радио, али ми имамо потребу да стојећи пред Господом изнесемо своје проблеме. Понекад то могу бити и духовни узлети! Није исповест само таксативно изношење својих грехова, може бити да неки верник има некаква позитивна духовна искуства, па хоће у Светој Тајни да их провери, да изнесе своме свештенику. Дакле, ми имамо потребу за исповешћу зато што смо грешни људи, нико није без греха, како каже Псалмопевац: Ти си једини без греха, правда је твоја правда вечна... Једини је Бог без греха! Значи нема тог човека који нема потребу за исповешћу. Зашто? Зато што је исповест потврда покајања. И зато што је исповест искање благодати Божје, да исцели наше ране које смо нанели себи кроз своје грехе. Дакле, ми треба дубоко да погледамо у своју душу, стојећи пред Христом и да се исповедамо кад год осетимо да постоји неки проблем...

Митрополит Порфирије