Православна порука, мисао дана....

[Bokisha]

Нема веће силе од трпљења

Велика је сила трпљења па зато нас она и спаја са Богом и води у вечни живот. Трпљење ублажава гнев и љутњу, укроћује језик, управља разумом, чува мир и поредак, утишава жеље, упитомљава наглост и суровост и умирује непријатељство. Трпљење чини богаташа милостивим а сиромаха благим и безопасним а у породици одржава љубав, слогу и верност. Трпљење чини да су људи у срећи смерни и кротки, у несрећи храбри и издржљиви а при нападима благи. Трпљење је здравица на којој лежи темељ наше, вере. И ако смо ради да у истини будемо синови Божији, а ми се угледајмо на Божије трпљење нас оваквих какви смо.

 

Свети Јустин Нови Ћелијски

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2016-12-17/26.html

[Снежана]

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ МИСИОНАРСКА ПИСМА 6.

Писмо Пострадалом трговцу кога су сви напустили Пишеш да си пропао. Пријатељи те оставили. Једни окрећу главу од тебе, други ти се ругају. Само те вера у Бога држи, да не полудиш или да не учиниш зло од себе. Тако пишеш. Пропало имање, ниси пропао ти. Пропао трговац не значи још пропао човек. Богатство се није родило с тобом; на путу живота оно се прилепило уза те; на крају живота оно се мора одлепити од свакога. Али оно се одлепило од тебе пре краја твога живота, и то те огорчава. Но баш то многима је послужило на највећу срећу. Јер одлепивши се од гњилог богатства земље они су још имали довољно времена да обогате душу своју Богом. За оне пак који збацују са себе самар богатства у истом часу кад и самар тела, може да буде доцкан за све и изгубљено све. Поштено сам радио, пишеш. Но поштењу је обећана вечна награда а не привремена. Од поштена рада човек се може обогатити, може и осиромашити. Али као што богатство не чини поштењака више човеком тако га ни сиромаштво не чини мање човеком. Ко друкчије мисли, тај не живи у хришћанској ери него у старој незнабожачкој, у којој се вредност човека мерила на кантар теговима злата. Христос се зато и дао распети на Голготи, да би уништио то варварско мерило међу људима, и да би поставио друго, духовно и морално. По Христовом мерилу оно што чини трајну вредност у човеку нити се од богатства прилива нити од сиромаштва одлива. Него од јаче или слабије љубави према закону Божијем зависи плима или осека те трајне вредности, која не силази у гроб са телом. А што су те пријатељи оставили у невољи, па сад или окрећу главе од тебе или ти се отворено ругају, то је заиста болно, но то је само ново сведочанство прастарог људског искуства. Кад су Господа Христа распели на крст, где бише они који га пре тога хтедоше учинити царем? и они који му клицаху: Осана? Нигде ниједног. Под крстом су стајали само равнодушни и ругачи. Римски каплари досадно су зевали, а јеврејски пси злурадо су лајали. И под твојим крстом стоје или равнодушна зевала или злурада лајала. Буди радостан што капљица твоје горчине личи на море горчине распетога Господа. Добро је што држиш веру Божију. И она ће тебе држати у овим тегобним данима, који ће проћи као магла. Гле, човек држи у руци штап, а штап држи њега на низбрдици. Неки људи носе штап као украс, други опет ради помоћи на мучним путовима. Вера у Бога и краси и помаже човека. Док си био имућан ти си је држао више као украс; сада ти је она постала неопходан поштапач. Она има светлије лице кад служи и помаже него кад само краси. Да не полудиш, велиш. Не бој се: мало је њих полудело од сиротиње а много, премного, од богатства. Да не учиниш зло од себе, пишеш. На самоубиство ли помишљаш? Па то је тек пир ђаволски. То значи не ићи ни за вољом Божијом ни за вољом својом него за вољом сатане. Уже око врата - вечни живот изгубљен. И заиста, у наглом и неповољном преокрету у животу твоме ништа човека не може одржати изван живе вере у живога Бога, који даје и узима, и узима и даје, кушајући при томе веру нашу и љубав нашу. Безверци се спуштају с Јудом у поток да се обесе, а душе с јуначком вером пењу се на Голготу да испију чашу горчине и - васкрсну. Бог нека ти је на помоћ

[Bokisha]

Сила исповести

Старац Пајсије Светогорац

 

 

Душевне болнице биле би празне кад би се хришћани исповедали православно, чисто и искрено, смерно и са послушношћу, духовнику који поседује расуђивање, па нека је мало и строг. Па после да се достојно причешћују. Онда никога не би мучила тескоба, проблеми са великим искушењима. Треба да знате да све потиче од егоизма, непослушности и рђавих помисли. Послушност је живот, непослушност је смрт.

[JESSY]

Ходај пред Господом у простоти, а не у лукавости ума. Простота доноси веру; лукава и компликована размишљања доносе таштину; а таштина нам доноси напуштање од Бога.
свети Исаак Сирин

[JESSY]

[JESSY]

Поштуј све свештенике, а притрчи ка добрим.

Св.Нил Синајски

[АлександраВ]

пре 5 минута, JESSY рече

Поштуј све свештенике, а притрчи ка добрим.

[Bokisha]

Не брините

Свети Теофан Затворник

Не брините се (Мт.6,32). Али, како онда да се живи ? Треба да се једе, пије, одева. Међутим, Спаситељ не говори: "Не радите ништа", него - "Не брините се. Не морите себе бригом која вас једе дан и ноћ и не даје вам мира ни на трен". Таква брига је греховна болест. Она показује да се човек ослања на себе, и да је заборавио на Бога, и да све у вези са собом хоће да уреди једино на основу свога труда, да све што му треба хоће да добије и да га затим очува својим способностима. Он се ухватио срцем својим за оно што има, и мисли да на њему може почивати као на чврстој основи. Љубав према имању га је везала и он само мисли о томе како да што више згрне у своје руке. Тај мамон је њему заменио Бога.

Ти, међутим, ако је до труда - труди се, али немој да те мори зла брига. Очекуј сваки успех од Бога и у Његове руке се предај. Све што доживиш примај као дар из Господње руке и у чврстој нади очекуј продужење Његове милости. Ако Бог xoћe од свег богаташевог имања у једној минути може да не остане ништа. Све је пролазно као прах. Зар онда због тога мучити себе ? Не брините се!

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-01-10/26.html

[Аурор]

[Данче*]

Философирати о Богу не може свако и не може увек, и не пред сваким, и не свега се дотичући. Философирају они који су живот провели у сазерцању и очистили душу и тело, јер само чист може да се дотакне Чистога.

свети Григорије Богослов

[Bokisha]

Обнављање вере

Кад је Свети Сава, пре 800 година, у Дому Спасовом, у Жичи говорио своју познату Беседу о Правој вери, он је говорио не о „конзервирању“ него о обновљењу вере, обновљењу живота у Христу, о живом животу и путу који води у живот, а не о стерилном тапкању у месту, и фарисејском конзерваторском „не узми“, „не дотакни се“. 

Што се тиче Светог Причешћа и става Светог Саве о њему, читајмо Студентички типик, главу 5: ''О Св. Литургији'', али притом не говоримо да је то „само за монахе“, јер је он (Свети Сава) учио од Св. Василија и Св. Златоуста: да је разлика између монахa и лаика само у заветима девствености, а не у чешћем или ређем Причешћу, јер је само оно (свето Причешће), „за всјех и всја“ мерило учешћа свих верујућих у Једноме и Јединоме Телу Христовом. 

Вера, Црква, Света Литургија, Истина, Живот хришћански не „чувају се“ ничим другим осим само живим животом у Вечноживоме Христу, животворном благодаћу Духа Светога. Или речено псаламски: Окушајте и видите (дознајте), како је Благ Господ! Тело Христово примите, Источника Бесмртнога окусите - Светим и честим Причешћем!

Епископ Атанасије (Јефтић)

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2017-01-11/26.html

[Tumaralo.]

За онога ко верује – нема питања, а за онога ко не верује – нема одговора.

[Аурор]

On 12/28/2016 at 2:24, Снежана рече

јеврејски пси злурадо су лајали.

 

@Paradoksologija:   Nas mudri vladika!

Drugosrbijanska, inner Paradoksologija: Klerofasizaaam! Antisemitizaaam!

[Данче*]

Без нужде не треба другоме откривати срце своје. Мећу хиљаду могуће је наћи само једнога који би сачувао твоју тајну. Када је ми сами не чувамо у себи, како се можемо надати да ће је сачувати други.

Св.Серафим Саровски

[Bokisha]

Истинска вера

Истинска вера се увек састоји у узрастању у врлини једноставности - то је радосно, целовито и ослобађајуће. ''Проблеми'', ''потешкоће'', ''компликације'' су тривијални изговори  човека који је усредсређен на самог себе и заљубљен у слику о самом себи као компликованом и намученом човеку!

Протојереј Александар Шмеман