Jump to content

Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван Цветковић

Препоручена порука

  • Одговори 1.9k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Imam pitanje za Milojkova

 

Interesuje me sta Sv. Maksim Ispovednik podrazumeva pod onim ''vecnokrecucim mirovanjem'' ili kako se vec zove? Kaze da u Eshatonu sa obozenjem covek pronalazi pokoj, to ste i vi spominjali, ali kako je Bog beskonacan onda postoji beskonacno kretanje/uzrastanje ka Njemu? 

Moze li se to kretanje u vecnosti (koje ovako deluje krajnje apsurdno) shvatiti kao kretanje u smislu uzrastanja u odnosu sa Njim, a ne kao kretanje u smislu da se desavaju neke promene u prirodi tipa da obozeni covek trci po obozenim zelenim livadama brzinom od 30 km/h? 

 

Скоро сам о томе на фејсбуку. Ево одговора:

 

Христос је наш покој. Крај и смисао нашег кретања. Крај и смисао историје. Тај покој у њему Свети Максим Исповедник назива, на изглед парадоксално, "вечнокрећуће стајање" (αεικινητος στασις). 

Шта је то "вечнокрећуће стајање"? То је свршетак историје, свршетак покрета који значи дијалектику, са једне стране, промене и пропадљивости и, са друге, кретање ка Богу, ка обожењу. То је достизање циља и смисла покрета - возглављење свега у Сину Божијем. Царство Божије. Зато се зове стајањем. У том стајању је истинити живот, који је наслада Богом, гледање "лицем к лицу". 

Бог је вечан и бесконачан. Зато га нико и никада не може "обухватити". Због тога ће наша наслада ићи "из славе у славу", из радости у радост, неће јој никада бити краја, никада се не ће зауставити, никада нећемо окончати раст насладе богогледања. Зато се то наше стајање у Богу зове вечнокрећућим.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Скоро сам о томе на фејсбуку. Ево одговора:

 

Христос је наш покој. Крај и смисао нашег кретања. Крај и смисао историје. Тај покој у њему Свети Максим Исповедник назива, на изглед парадоксално, "вечнокрећуће стајање" (αεικινητος στασις). 

Шта је то "вечнокрећуће стајање"? То је свршетак историје, свршетак покрета који значи дијалектику, са једне стране, промене и пропадљивости и, са друге, кретање ка Богу, ка обожењу. То је достизање циља и смисла покрета - возглављење свега у Сину Божијем. Царство Божије. Зато се зове стајањем. У том стајању је истинити живот, који је наслада Богом, гледање "лицем к лицу". 

Бог је вечан и бесконачан. Зато га нико и никада не може "обухватити". Због тога ће наша наслада ићи "из славе у славу", из радости у радост, неће јој никада бити краја, никада се не ће зауставити, никада нећемо окончати раст насладе богогледања. Зато се то наше стајање у Богу зове вечнокрећућим.

Рекло би се да је ту веома снажан утицај Аристотеловог система, прије свега кроз његову theoriju, а чини се и његово учење о непокретном покретачу....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Рекло би се да је ту веома снажан утицај Аристотеловог система, прије свега кроз његову theoriju, а чини се и његово учење о непокретном покретачу....

 

Па не баш, мада има неких сличности. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислио сам на личност са слике.

Narode, odošte skroz offtopic, imate druge forume ovde za takve i slične teme. Samo velim. POzZ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Sta je to licnost sa aspekta pravoslavnog hriscanstva?

 

Slusao sam jedno predavanje gde otac Rafailo rece da bismo stupili u zajednicu sa Bogom prvo moramo postati licnosti. Dakle u ovom trenutku ja nisam licnost vec imam "masku" koja je od ovoga sveta. Sta je onda licnost? Metafizicki entitet - isto sto i arhetip (Jung) odnosno inteligibilni karakter (Kant) ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sta je to licnost sa aspekta pravoslavnog hriscanstva?

 

Slusao sam jedno predavanje gde otac Rafailo rece da bismo stupili u zajednicu sa Bogom prvo moramo postati licnosti. Dakle u ovom trenutku ja nisam licnost vec imam "masku" koja je od ovoga sveta. Sta je onda licnost? Metafizicki entitet - isto sto i arhetip (Jung) odnosno inteligibilni karakter (Kant) ?

 

Личност је конкретан идентитет (неко "ја") које се темељи на односу са другом личношћу. Личност извире из заједнице, не може се схватити сама, без односа са другима. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Личност је конкретан идентитет (неко "ја") које се темељи на односу са другом личношћу. Личност извире из заједнице, не може се схватити сама, без односа са другима. 

 

U tom slucaju svako vec ima licnost. Licnost ne mora da se stice. I sa "maskama ovoga sveta" mi smo licnosti ako smo u nekom odnosu sa drugim ljudima?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

U tom slucaju svako vec ima licnost. Licnost ne mora da se stice. I sa "maskama ovoga sveta" mi smo licnosti ako smo u nekom odnosu sa drugim ljudima?

 

Има, али не и истиниту. Наша биолошка личност, утемељена на односу према "овом свету" је пролазна и смртна. Да бисмо стекли истиниту личност, ваља нам је утемељити у односу са Богом. Да наше "ја" извире из божанског "Ти".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Има, али не и истиниту. Наша биолошка личност, утемељена на односу према "овом свету" је пролазна и смртна. Да бисмо стекли истиниту личност, ваља нам је утемељити у односу са Богом. Да наше "ја" извире из божанског "Ти".

 

U kakvom su odnosu bioloska i istinita licnost? Kao pojava i stvar po sebi?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kad vec citirate Zizijulasova dela, sta mislite dali je na mestu kritika da je ovaj teolog veliki ekumenista i da oce sve da nas Pokatolici?
Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...