Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[Milan Nikolic]

Мислио сам на личност са слике.

[Александар Милојков]

Imam pitanje za Milojkova

 

Interesuje me sta Sv. Maksim Ispovednik podrazumeva pod onim ''vecnokrecucim mirovanjem'' ili kako se vec zove? Kaze da u Eshatonu sa obozenjem covek pronalazi pokoj, to ste i vi spominjali, ali kako je Bog beskonacan onda postoji beskonacno kretanje/uzrastanje ka Njemu? 

Moze li se to kretanje u vecnosti (koje ovako deluje krajnje apsurdno) shvatiti kao kretanje u smislu uzrastanja u odnosu sa Njim, a ne kao kretanje u smislu da se desavaju neke promene u prirodi tipa da obozeni covek trci po obozenim zelenim livadama brzinom od 30 km/h? 

 

Скоро сам о томе на фејсбуку. Ево одговора:

 

Христос је наш покој. Крај и смисао нашег кретања. Крај и смисао историје. Тај покој у њему Свети Максим Исповедник назива, на изглед парадоксално, "вечнокрећуће стајање" (αεικινητος στασις). 

Шта је то "вечнокрећуће стајање"? То је свршетак историје, свршетак покрета који значи дијалектику, са једне стране, промене и пропадљивости и, са друге, кретање ка Богу, ка обожењу. То је достизање циља и смисла покрета - возглављење свега у Сину Божијем. Царство Божије. Зато се зове стајањем. У том стајању је истинити живот, који је наслада Богом, гледање "лицем к лицу". 

Бог је вечан и бесконачан. Зато га нико и никада не може "обухватити". Због тога ће наша наслада ићи "из славе у славу", из радости у радост, неће јој никада бити краја, никада се не ће зауставити, никада нећемо окончати раст насладе богогледања. Зато се то наше стајање у Богу зове вечнокрећућим.

[horatio]

Скоро сам о томе на фејсбуку. Ево одговора:

 

Христос је наш покој. Крај и смисао нашег кретања. Крај и смисао историје. Тај покој у њему Свети Максим Исповедник назива, на изглед парадоксално, "вечнокрећуће стајање" (αεικινητος στασις). 

Шта је то "вечнокрећуће стајање"? То је свршетак историје, свршетак покрета који значи дијалектику, са једне стране, промене и пропадљивости и, са друге, кретање ка Богу, ка обожењу. То је достизање циља и смисла покрета - возглављење свега у Сину Божијем. Царство Божије. Зато се зове стајањем. У том стајању је истинити живот, који је наслада Богом, гледање "лицем к лицу". 

Бог је вечан и бесконачан. Зато га нико и никада не може "обухватити". Због тога ће наша наслада ићи "из славе у славу", из радости у радост, неће јој никада бити краја, никада се не ће зауставити, никада нећемо окончати раст насладе богогледања. Зато се то наше стајање у Богу зове вечнокрећућим.

Рекло би се да је ту веома снажан утицај Аристотеловог система, прије свега кроз његову theoriju, а чини се и његово учење о непокретном покретачу....

[Александар Милојков]

Рекло би се да је ту веома снажан утицај Аристотеловог система, прије свега кроз његову theoriju, а чини се и његово учење о непокретном покретачу....

 

Па не баш, мада има неких сличности. 

[.............]

Мислио сам на личност са слике.

Narode, odošte skroz offtopic, imate druge forume ovde za takve i slične teme. Samo velim. POzZ.

[Milan Nikolic]

Знам, извињавам се. Само да смо код Аце добро прошли.

[Tumaralo.]

Sta je to licnost sa aspekta pravoslavnog hriscanstva?

 

Slusao sam jedno predavanje gde otac Rafailo rece da bismo stupili u zajednicu sa Bogom prvo moramo postati licnosti. Dakle u ovom trenutku ja nisam licnost vec imam "masku" koja je od ovoga sveta. Sta je onda licnost? Metafizicki entitet - isto sto i arhetip (Jung) odnosno inteligibilni karakter (Kant) ?

[Александар Милојков]

Sta je to licnost sa aspekta pravoslavnog hriscanstva?

 

Slusao sam jedno predavanje gde otac Rafailo rece da bismo stupili u zajednicu sa Bogom prvo moramo postati licnosti. Dakle u ovom trenutku ja nisam licnost vec imam "masku" koja je od ovoga sveta. Sta je onda licnost? Metafizicki entitet - isto sto i arhetip (Jung) odnosno inteligibilni karakter (Kant) ?

 

Личност је конкретан идентитет (неко "ја") које се темељи на односу са другом личношћу. Личност извире из заједнице, не може се схватити сама, без односа са другима. 

[Tumaralo.]

Личност је конкретан идентитет (неко "ја") које се темељи на односу са другом личношћу. Личност извире из заједнице, не може се схватити сама, без односа са другима. 

 

U tom slucaju svako vec ima licnost. Licnost ne mora da se stice. I sa "maskama ovoga sveta" mi smo licnosti ako smo u nekom odnosu sa drugim ljudima?

[Александар Милојков]

U tom slucaju svako vec ima licnost. Licnost ne mora da se stice. I sa "maskama ovoga sveta" mi smo licnosti ako smo u nekom odnosu sa drugim ljudima?

 

Има, али не и истиниту. Наша биолошка личност, утемељена на односу према "овом свету" је пролазна и смртна. Да бисмо стекли истиниту личност, ваља нам је утемељити у односу са Богом. Да наше "ја" извире из божанског "Ти".

[Tumaralo.]

Има, али не и истиниту. Наша биолошка личност, утемељена на односу према "овом свету" је пролазна и смртна. Да бисмо стекли истиниту личност, ваља нам је утемељити у односу са Богом. Да наше "ја" извире из божанског "Ти".

 

U kakvom su odnosu bioloska i istinita licnost? Kao pojava i stvar po sebi?

[Александар Милојков]

U kakvom su odnosu bioloska i istinita licnost? Kao pojava i stvar po sebi?

 

https://www.pouke.org/upload/fajlovi/knjige/Od%20maske%20do%20li%C4%8Dnosti-%20Mitropolit%20Jovan%20Zizijulas.pdf

[Gresni rab Boziji]

https://www.pouke.org/upload/fajlovi/knjige/Od%20maske%20do%20li%C4%8Dnosti-%20Mitropolit%20Jovan%20Zizijulas.pdf

Kad vec citirate Zizijulasova dela, sta mislite dali je na mestu kritika da je ovaj teolog veliki ekumenista i da oce sve da nas Pokatolici?

[Aquilius Cratus]

Kad vec citirate Zizijulasova dela, sta mislite dali je na mestu kritika da je ovaj teolog veliki ekumenista i da oce sve da nas Pokatolici?

 

Zbog cega se ekumenisticki glagoli pisu velikim slovom?

[Gresni rab Boziji]

Zbog cega se ekumenisticki glagoli pisu velikim slovom?

Због грешака приликом куцања, лоше граматике,непажње,итд...  Необраћај пажњу