Још мало па пост...На чему ћете се трудити у посту?

[Srdasce]

Trudiću se u svemu, što mi slabo ide. Oduvek. A i od skoro. Kao i od sredine.  U čemu sam kao čovek slaba, generalno. Na šta sam slaba. Da poboljšam. Promenim. Zauzdam. Ne mislim. Ne činim. I od sebe, otpustim. Izgleda moj post je višegodišnji...

 

Mislim, da me sve to uči, da prosto, sam ja kao čovek mala,  veoma sitna. Grešnik najobičniji, kao i svi. NI bolja, ni gora, nego njima jednaka.

 

Manje ću da mislim. To ionako radim previše. Mislim da se godinama unazad učim prepuštanju, "labavljenju" sebe i shvatanju, da zapravo je sve u Njegovim rukama, i ma šta ja radila, biće volja Njegova. Meni teško ide to prepuštanje. Uopšte. Ljudima, osećajima, prilikama, ušao neki strah u kosti. Više ću da pokušam, da prepustim sve okolnostima, nekom Višnjem skockavanju stvari. Ništa niti da silim, očekujem, tražim, pitam...Nego, neka ide život meni od sada spontano.

 

Manje ću da se pitam. I to radim, previše. Zašto je ovo onako, onako...zašto nešto nije onako a trebalo je ovako...Znači, da je trebalo onako, ne bi bilo ovako. Ili, da je nekoga briga za Vas, zvali bi Vas, došlu, pitali, rekli, šta god...znači, dosta smo kroz život i emotivno moja Srdašce, ti i ja "prosjačile". Znači, opuštencija. Čak i da se ne skocka čobek tvojih snova, životu ćeš dati neki smisao, neku dimenziju drugu, pa šta sad...Učiću se da mi um bude poput....poput..nije važno, znam ja poput čega.

 

Tako da, ne znam...trudiću se, da ostanem prosto ja. To mi je sve teže i teže. Da budem šta bila sam, ne mogu više nikada i to mi je žao. Mogu da se trudim, da u ovome sta jesam, ne žalostim nikoga, posebice svoje roditelje, prijatelje , poznanike, ljude sto ih srećem, kako god... jer niko mi nije kriv.

 

Prosto, truditi se, da istrajavam i dalje. Budem dobra, ako ne još bolja. Da loše stvari popravim, u dobrima da se još čvršće ustoličim, na radost svoju i bližnjih mojih.

 

Da budem bolja ćerka, sestra, unuka, prijatelj. Poznanik. 

 

Da održim jedno obećanje sebi. To mi je ujedno i poslušanje koje mi dadoše.

 

Pa, sta mi Bog da.

 

[JESSY]

..овог пута да задобијем истинско смирење....

[Srdasce]

Jeste Vi primetili kako baš nekako isplivava, sve šta ne treba, ili se meni to samo čini? .kov.

[Trifke]

Jeste Vi primetili kako baš nekako isplivava, sve šta ne treba, ili se meni to samo čini? .kov.

To je normalno!

[Srdasce]

To je normalno!

 

Normalno? Meni je pre, zabrinjavajuće.

[Trifke]

Pa znas ono kada sunce udje u sobu da se onda vidi mnogo vise prasine nego kada ga nema . To samo znaci da te je Duh Sveti posetio jer po recima Gospodnjim to je njegova uloga da ukori svet za greh...

[Srdasce]

Pa znas ono kada sunce udje u sobu da se onda vidi mnogo vise prasine nego kada ga nema . To samo znaci da te je Duh Sveti posetio jer po recima Gospodnjim to je njegova uloga da ukori svet za greh...

 

 

Nije mi najjasnije. Znači, treba da mi bude malčicko gJoznije? bangin

[Trifke]

Ne nego gde se pojavi Sveti Duh onde sve sto se njemu protivi se otkrije. Tako ti nisi ni znala da imas neke stvari dok se On nije pojavio. Stvar je u tome sto nam Bog postepeno otkriva nase mane. Ja znam da za mnogo toga sto cinim nisam ni svestan da zlo cinim. Kada pocinjes da raspoznajes greh u sebi a ne u drugima onda znas da je Bog sa tobom/

[Srdasce]

Ne nego gde se pojavi Sveti Duh onde sve sto se njemu protivi se otkrije. Tako ti nisi ni znala da imas neke stvari dok se On nije pojavio. Stvar je u tome sto nam Bog postepeno otkriva nase mane. Ja znam da za mnogo toga sto cinim nisam ni svestan da zlo cinim. Kada pocinjes da raspoznajes greh u sebi a ne u drugima onda znas da je Bog sa tobom/

 

Aha. Znači, On mi u stvari, pokazuje ono čega možda nisma ni sama svesna, šta u sebi imam možda a mislim/misleh da nemam kao čovečica? Joj.  :.mislise.

 

:bendoff: (Hvala na odgovorčetu, Trifke.  clap )

[Trifke]

Raduje se zbog toga jer to pokazuje da te mnogo voli.Јер кога љуби Господ онога и кара; а бије свакога сина којега прима.

[Zero]

Ja tek sad videh temu, ali htedoh da kažem... Radiću na tome da sve činim, prinosim iz ljubavi, pošto mi blagi Bog dade da vidim koliko sam mali i ništavan, da ne mogu ništa bez Njega. Ima sigurno hiljade stvari na kojima još treba poraditi, ali evo jedna od suštinski najbitnijih meni...

[Драгана Милошевић]

Тррудићу се да што чешће отварам молитвеник.

За почетак. :magarac:

[Rassoban]

у суштини то јесте тако, али не треба ни претеривати...онда ништа не би смели да причамо....ако је Господ са нама, а ко ће на нас....?

BRAVO!!!

[Ламех]

Да не осуђујем друге а понајвише попове.

 

Само од тога нема ништа. Осим ако

[Rassoban]

Trudiću se u svemu, što mi slabo ide. Oduvek. A i od skoro. Kao i od sredine.  U čemu sam kao čovek slaba, generalno. Na šta sam slaba. Da poboljšam. Promenim. Zauzdam. Ne mislim. Ne činim. I od sebe, otpustim. Izgleda moj post je višegodišnji...

 

Mislim, da me sve to uči, da prosto, sam ja kao čovek mala,  veoma sitna. Grešnik najobičniji, kao i svi. NI bolja, ni gora, nego njima jednaka.

 

Manje ću da mislim. To ionako radim previše. Mislim da se godinama unazad učim prepuštanju, "labavljenju" sebe i shvatanju, da zapravo je sve u Njegovim rukama, i ma šta ja radila, biće volja Njegova. Meni teško ide to prepuštanje. Uopšte. Ljudima, osećajima, prilikama, ušao neki strah u kosti. Više ću da pokušam, da prepustim sve okolnostima, nekom Višnjem skockavanju stvari. Ništa niti da silim, očekujem, tražim, pitam...Nego, neka ide život meni od sada spontano.

 

Manje ću da se pitam. I to radim, previše. Zašto je ovo onako, onako...zašto nešto nije onako a trebalo je ovako...Znači, da je trebalo onako, ne bi bilo ovako. Ili, da je nekoga briga za Vas, zvali bi Vas, došlu, pitali, rekli, šta god...znači, dosta smo kroz život i emotivno moja Srdašce, ti i ja "prosjačile". Znači, opuštencija. Čak i da se ne skocka čobek tvojih snova, životu ćeš dati neki smisao, neku dimenziju drugu, pa šta sad...Učiću se da mi um bude poput....poput..nije važno, znam ja poput čega.

 

Tako da, ne znam...trudiću se, da ostanem prosto ja. To mi je sve teže i teže. Da budem šta bila sam, ne mogu više nikada i to mi je žao. Mogu da se trudim, da u ovome sta jesam, ne žalostim nikoga, posebice svoje roditelje, prijatelje , poznanike, ljude sto ih srećem, kako god... jer niko mi nije kriv.

 

Prosto, truditi se, da istrajavam i dalje. Budem dobra, ako ne još bolja. Da loše stvari popravim, u dobrima da se još čvršće ustoličim, na radost svoju i bližnjih mojih.

 

Da budem bolja ćerka, sestra, unuka, prijatelj. Poznanik. 

 

Da održim jedno obećanje sebi. To mi je ujedno i poslušanje koje mi dadoše.

 

Pa, sta mi Bog da.

 

Tako je Srdasce! Niko nije savrsen, svi smo gresni. Ono sto mozemo je da se  trudimo, da budemo bolji, ta borba traje dok smo zivi!. Nasa borba se sastoji u stalnom preispitivanju, nas, nasih djela, poznaju grijeha, pokajanju,  molitvi, jedino tako mozemo mijenjati sebe. Ljudi su nesavrseni,  ako izaberemo pravi put, put ljubavi u zivotu imacemo  Boga za saveznika u svemu sto radimo, jer Bog je ljubav, ljubav pobjedjuje!!! :good2: