Упокојио се песник Крстивоје Илић

[александар живаљев]

Преминуо Крстивоје Илић, један од најплодоноснијих елегичара Србије

У Шапцу се, последњег августовског викенда преселио у вечност песник Крстивоје Илић, један од најбољих савремених елегичара у српској књижевности. Рођен је у Брдарици, у засеоку Вила-Леска, 8. марта 1938. године, као последње, седмо дете родитеља Загорке и Милована. Мада је мајци био посебно наклоњен, песнички дар наследио је од оца.

Основну школу завршио је у оближњем Драгињу а прве песме објављене су му још у седмом разреду у популарном дечјем листу Пионир.

По завршетку средње школе и одслужења војног рока, постао је студент Више педагошке школе у Шапцу, где је и дипломирао, а касније је студије књижевности наставио на Филолошком факултету у Београду. Тих година, упознао је Славку Ђаковић, професорку биологије, своју велику њубав, будућу супругу и стваралачку инспирацију.

Крстивоје је веома плодан писац и скоро све његове књиге су доживеле неколико издања. Објавио је Раздор у слуху руже (1973), Лабудови над Вила-Леском (1977), Јастреб на нишану (1980), Елегије из предграђа (1982), Коласте аздије (1985), Приговор орфеју (1987), Елегије из казамата (1989), Мале љубавне песме (1989), Јесењи предели (1990), Катрени о вину (1992), Пролеће у Драгињу (1994), Мишарске елегије (1995), Сазвежђе ариљског анђела (1996), Изабране и нове песме за одрасле (1996), Пролеће у Драгињу - изабране песме за децу (1997), Пелен и Мелема (1998), Сабор бесмртника (1996), драма Мишарска битка (2000), У судњи час (2001), Дечак из Вила-Леске - изабране љубавне песме за децу (2002), Елегије над горама и водама (2003), Порекло сонета (2006), Церски епитафи 2014...

Препевао је са немачког Хедерлинга, са руског Блока, и са македонског Павловског.

Често је превођен и награђиван. Добитник је Круне Деспота Стефана за животно дело, „Раде Драинац“, „Филип Вишњић“, а с поносом је истицао награду за културу „Жика Поповић“ у Шапцу и награду за личност године „Јеврем Обреновић“ за допринос угледу града.

Рафинирани лиричар у чијим песмама доминира меланхолична нит као израз људске драме и неспокојства, заступљен је у бројним антологијама и изборима српске поезије и српске дечје поезије,у дечијим читанкама и лектири, превођен је на стране језике. Његова драма Мишар постављена је и на позоришну сцену, одиграна у част годишње чувеног боја.

Био је дугогодишљи члан Удружења књижевника Србије.

Стваралац бриљантног песничког језика поезије дубоке мисаоности, кога су поредили са Дучићем, живео је сам. Преминуо је после краће болести, пронађен у стану јуче. Сахрана је у 14 часова на Новом гробљу на Летњиковцу у Шапцу.

Извор: 

Преминуо Крстивоје Илић, један од најплодоноснијих елегичара Србије

WWW.RTS.RS

---

У Шапцу се, последњег августовског викенда преселио у вечност песник Крстивоје Илић, један од најбољих савремених елегичара у српској књижевности. Рођен је у Брдарици, у засеоку Вила-Леска...

 

[александар живаљев]

Крстивоје Илић – ПЕВАЊЕ О БОГУ

 

 

Још једино умем да певам о Богу,

тихо и нежно, као ноћ што твори,

свој тамни облик по пољу и гори,

и као плашт га баца – испред ногу,

 

оних који њеним путањама кроче,

одвојени од свог тела и од слуха:

изнад њих је моја испружена рука,

да тебе додирне, о, бескрајни Оче!

 

 

[александар живаљев]

Крстивоје Илић – ЈЕСЕЊА ТЕУРГИЈА

 

Моћ којом разумеш гласове дрвећа,

и молитве кише, коју земља прима,

не стиже из твојих измишљених рима,

него се у свему скрива – много већа,

 

мисао, изашла из нестварних сила:

из магије, што је само небу знана;

још земаљска песма није ни спевана,

равна стварном чуду, корења и жила!

 

Крстивоје Илић – ЗБОГОМ, ДУШЕ СВЕТЕ

 

Ноћас – испод звезда пролећу лабуди:

плове крици; као мутни говор на дну

разливених вода – где ће и да падну

њихова већ уморна тела: о разбуди

 

речи – сваком слогу кажи: ено лете

небом птице смрти, глава извијених,

у простор дубоки, налик младој жени,

која плеше; реци: збогом, душе свете!

 

Крстивоје Илић – ХИЛАНДАРСКА ЕЛЕГИЈА

 

Све нам се изнова рушило, и постајало Скадар,

Само си ти стасао – нашег порекла владар!

 

Узалуд све богатство, и силе царског трона,

да нису са висина спуштена твоја звона!

 

Од исте божанске меди, којом се жезла творе,

Потиче њихова јека – изнад светачке Горе!

 

И то су сви наши пути, од тебе, до небеса,

и натраг, низ поноре: крви, смрти и беса!

 

Ако још једном будемо, из себе, протерани,

ти ћеш нам блажити бол, као мелем на рани!

 

Мада те нисмо достојни, у овом горком часу,

смемо ли се надати – помирењу, и спасу!

 

Искажи светим словом, сатвори сваку клетву,

одузми нам из руку, и молитву, и жетву!

 

Али нас прими себи, и стишај наше свађе,

да опет будемо народ, који је тобом нађен!

 

15. јул 1998.