Претражи Живе Речи Утехе

У ноћи са 11. на 12. октобар 1993. године, после вечерње службе у саборном храму, епископи и свештеници који су били у саставу Комисије за испитивање земних остатака архиепископа Јована смењивали су се у читању Јеванђеља код његовог гроба. Укупно је у овом чину учествовало 16 особа. Кључ од поклопца ковчега чувао је архимандрит Петар (Лукјанов) више од 25 година. Пришао је и свечано убацио кључ, али се поклопац није отворио – зарђао је и брава није радила. Тада се наш протођакон, отац Николај Поршников, руски јунак тежак више од 150 кг, лати посла; покушао је да отвори поклопац пајсером, али епископу Антонију се такво насиље није допало - непоштовање је отварати мошти насилно, уосталом, ово је нека врста светог обреда. Зауставио је оца протођакона, прекрстио се, затворио очи и почео да чита 50. псалам. Завршио је читање 50. псалма, а онда је запевао наглас: „Не имами друге помоћи...“ - и ми смо успели да отворимо браву скоро одмах. Владика Антони је лако одбацио поклопац ковчега. Мислим да нисмо могли одмах да отворимо, јер је Господ желео да мошти отвори Епископ Антоније, који је то заслужио целим својим високим духовним животом. Поклопац се отворио, угледали смо одежду светог Јована. Некада је била бела, а сада је била зелена, вероватно зато што је постала буђава. Када смо дотакли одежду, она је почела да се мрви у нашим рукама. Када је свештеник сахрањен, лице му је покривено литургијским воздухом (покровом), истим којим се за време Литургије покривају Чаша и Дискос. И лице светог Јована било је покривено таквим воздухом. Владика Антоније, поново читајући 50. псалам, прекрсти се и подиже воздух. Тако сам први пут „срео“ владику Јована, први пут га видео. Његово лице и цело тело били су потпуно сачувани, нетрулежни – били су мошти. Од 16 учесника чина отварања светих моштију Епископа Јована, седам људи је већ отишло ка Господу, међу којима су приснопамјатни архиепископ Антоније (Медведев; † 2000) и митрополит Лавр (Шкурла; † 2008), а већина недавно – последњи штићеник Светог Јована – протопрезвитер Валериј Лукјанов († 25. маја 2018). У животу Цркве тајанствен је сваки молитвени дах, свака служба, сваки тренутак. Проналазак моштију светог Јована је, несумњиво, био црквена тајна, када кроз нешто видљиво, опипљиво, настаје нешто невидљиво, тајанствено, преображавајуће и укрепљујуће. После ове тајне отварања моштију, ми, учесници, и деца Руске Цркве почели смо да чекамо следећу тајну – канонизацију Архиепископа Јована. Након овога, у мају 1993. године, одржан је Архијерејски сабор Руске заграничне цркве на коме је донета саборна одлука о прослављању Светог Јована 2. јула 1994. године. Из мемоара свештеника Петра Перекрестова (Сан Франциско, Калифорнија) СВЕТИ ОЧЕ НАШ ЈОВАНЕ, МОЛИ СЕ БОГА ЗА НАС! https://www.facebook.com/people/%D0%9D%D0%B0-%D0%9F%D1%83%D1%82%D1%83-%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC/pfbid02GPojoPFEpsj6CsXm4hgHXHtGWH8mjQT97nUZM9QJJSsCQQ4NDnFhLorc2Ejvqe6l/

Данас сте, браћо и сестре чули јеванђелску проповед о богатом младићу, који није желео да разда своје имање, да би наследио Царство небеско. Тада је Господ рекао да је богатоме теже ући у Царство небеско неголи камили проћи кроз иглене уши. Изгледа нам као да данас није време у ком би требали да говоримо о богатству, јер је у нашој земљи нестало богатих, сви су постали једнаки. Али сматрам да чувши моју беседу видећете да је увек и у свако време благовремено говорити о богатству. Пре него појаснимо Христове речи, упућене богатоме младићу, послушајмо шта је о богатима написао Св. апосто Јаков: Ходите сад богаташи, плачите и ридајте због невоља својих које долазе. Богатство ваше иструну, а одијело ваше поједоше мољци; Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће свједочанство против вас, и изјешће тијела ваша, као огањ. Нагомиласте благо у посљедње дане. Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули; и вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота. Наслађивасте се на земљи, и живјесте раскалашно; ухранисте срца ваша, као на дан заклања. Осудисте, убисте праведника, и он вам се не успротиви. Видите ли какве је застрашујуће речи Свети апостол Јаков рекао богатима, како их је грозно изобличио? А шта може бити страшније него речи Господње о томе да је богатоме тешко ући у Царство Божје? Зашто је то тако? У време када је Господ дошао на земљу, у израиљском народу је владало мишљење да је богатство благослов Божји – богате су поштовали, уважавали и указивали им високу част. Када је Господ изрекао ове своје невероватне речи о богатству, које смета уласку у Царство Божје, ученици су га са чуђењем питали: „Ко се, дакле, може спасити?“Јер су и они сматрали богате за Богом благословене, што значи, да уколико се чак ни богати не спасавају, ко се онда може спасти? Господ им је одговорио: „Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће“. Проникнимо у ове речи. Када је младић изразио своју жељу да следи за Господом, Господ га је питао: „Заповести знаш?“ „Да, свакако“, одговорио је, „свакако да знам све заповести и сачувах их“. Али Господ је и њему и свима показао да је савршено недовољно испунити само старозаветне заповести, оних десет заповести које и ви сви знате. Зашто је то недовољно? Јевреји су сматрали да је у њиховом држању све и сва, да ће онај ко их испуни бити чист и свет и да ће ући у Царство Божје. Господ је, пак, рекао да то уопште није тако. Шта прописују старозаветне заповести? Прва заповест прописује поклањати се једноме Богу и Њега једино поштовати. Она забрањује поштовање ма каквих богова, осим истинитог Бога. Друга заповест забрањује поклањање идолима. Али да ли су сви они, који се не клањају кумирима и идолима, већ чисти и свети? Сви ми поштујемо једнога Бога, нико од нас се не поклања идолима. Кроз Мојсија, Бог је прописао да поштујемо оца и мајку, да их не жалостимо. Али да ли смо ми свети већ самим тим што поштујемо своје родитеље, не ражалошћујемо и не изгонимо из дома у старости? Хоће ли нас само то оправдати пред Богом? Мојсије је заповедао да не чинимо прељубу, не убијемо, не крадемо, не сведочимо лажно, не завидимо имању свога ближњега. Али уколико ми нисмо убице, не сведочимо лажно, не чинимо прељубе, уколико из зависти не отимамо од брата његово имање, зар смо ми већ свети, зар смо чисти пред Богом? Све заповести Старог завета имају одречни карактер: немој бити такав и такав. Али оне нам не говоре какви треба да будемо. Оне једино забрањују најгрубље грехове: ружне, смрдљиве грехове. Ове су заповести биле предназначене за груби народ, коме је било потребно основно исправљење. Господ наш Исус Христос је за Себе рекао да није дошао да наруши закон, већ да га испуни, а реч испунити, на словенском језику има два значења: „испунити“ и „допунити“. Господ наш Исус Христос нам је донео нови закон, далеко савршенији од Мојсијевог закона, заповедио нам је заповести спасења, дао девет светолучних заповеди блаженства. Он нам је говорио да нису блажени, свети и чисти пред Богом, и неће наследити Царство Божје они који једино нису лопови, убице, који су једино испунили заповести Синајског закона, већ они који су овладали најузвишенијим духовним савршенством, односно они који су пуни смирења, чије очи истичу потоке суза због својих грехова, сузе умиљења пред крстом Христовим, сузе скрушености, пред ужасима који нас окружују у нашем животу. Говорио је о блаженству кротких и о онима који су гладни и жедни правде. Говорио је о блаженству милостивих и миротвораца. Обећао је Царство Божије ономе који је претрпео прогнање за правду, кога су гонили и понижавали, кога су обесчастили ради Његовог светог имена. Ето ко је чист и свет – онај ко поседује најузвишеније духовно савршенство. Господ од свих нас потребује да будемо савршени, као што је савршен Отац наш Небески. Господ је у својој проповеди на гори дао такве заповести, да се наше срце потреса. Како се то не бринути о сутрашњем дану, како опраштати непријатељима, како их волети, како дати последњу кошуљу? Све то треба испунити да би блили савршени. Господ Исус је младићу који је тражио савршенство и испунио сав стари закон, рекао: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“. И оде, погнувши главу, богати младић, јер је његово богатство било велико и он није могао испунити то што је од њега захтевао Христос. Зашто је Господ поставио управо овакав захтев младићу? Зашто је захтевао управо да младић прода све и разда сиромасима? Управо зато јер је поседовање великог богатства потпуно неспојиво са испуњавањем Христових заповести блаженстава. Зар може човек чије очи непрекидно истичу сузе при погледу на невоље и беде своје браће, зар може милостиви и смирени хладно посматрати све то и хладно умножавати своје богатство, градити дом, стицати имање, куповати коње и непотребне ствари које стварају раскош? Свакако да не може, јер уколико је милосрдан, он ће све давати, давати без ограничења. И када све разда, он испуњава заповест Христову. А уколико остави за себе богатство своје, значи да он себе воли више него ближњег, а Господ је заповедио да ближњега свога волимо као самога себе. А уколико будемо ближње волели на овај начин, нећемо ли онда гладноме и потребитоме дати све што имамо? Хоћемо ли тада моћи да живимо онаквим антихришћанским животом, каквим живе амерички милијардери, коима су подруми пуни злата? Они своја богатства троше на безумну раскош, на смућујуће забаве троше новац добијен знојем и крвљу трудбеника. А Господ их због тога кажњава на деци њиховој, јер знамо из књига о милијардерима да нема презренијих, ништавнијих људи, него што су то синови и кћери њихове – то су изроди, људи развраћени који немају никаквих узвишених интереса, заузети једино забавама и насладама које су их измориле, којима су се преситили. Зато нам и говори Господ Исус Христос, да уколико не желимо да се растанемо од свога богаства, не можемо ући у царство Божије, јер ћемо остати сурови, бездушни егоисти. А зар је таквима место у Царству Божјем? Да, лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богатоме ући у Царство небеско. Али какве везе имају ове речи Христове, сва ова моја објашњења, са нама, који немамо никаквог богатства? Управо са нама имају везе. Проникните у то што штети душама богаташа. Њима штети управо то што су земаљска блага, сваковрсне насладе, раскош, поставили изнад свега. Поставили су их изнад духовних добара, која добијају људи који немају земаљских, материјалних богаствава, али имају велико богатсво љубави према Богу, љубави према ближњем. Онај ко је пристрасан према земаљском благу, ко стреми ка насладама, тај страда управо од истог оног греха који смета богатме да уђе у Царство Божје. А зар је међу нама мало оних који немају никакво богатство, који чак понекад бивају гладни или имају средња примања, а који опет жуде за материјалним добрима, разонодама и насладама. Зар је мало оних, који не чине грехе богаташа, једино зато што нису богати, а уколико би били богати, грешили би исто онако као онај богаташ, крај кога је лежао умирући Лазар. А уколико ми, немајући никаквих богатстава, жудимо за насладама, ако за циљ свога живота поставимо материјално благостање, ако све своје помисли устремимо на то како да што боље устројимо живот на земљи, ако ка томе будемо тежили, онда смо свакако далеко од онога што је Господ заповедио, јер људи који стреме чистоти срца, људи пуни милосрђа, који стреме заједници са Богом, они моле од Њега благодат и љубав његову, они желе да постану његова браћа и сестре. Па и најсиромашнији убожјак, који нема никаква земаљска добра, али који служи Богу, често бива богатији од најбогатијих људи на свету. Он је богат Божјом благодаћу, чистотом срца, љубављу и састрадањем према гладним и несрећним, а пре свега љубављу према Христу Богу, Спаситељу нашем. Сада је јасан Христов одговор на питање његових ученика: „Господе, ко се може спасити?“ Одговорио је: „Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће“. Богу је све могуће. Бог може лишити духовних блага несажаљиве и бездушне богаташе. Бог може дати најузвишенију радост несрећним сиромасима, који умиру од глади. Бог може спасити све, чак и богатог, уколико се овај покаје, презре своје богатство и испуни Христове речи: „Пођи, продај своје имање, раздај сиромасима и дођи, следуј за мном“, како је поступио један од највећих светитеља, преподобни Антоније Велики. Када је имао двадеет година, изгубио је родитеље, од којих је наследио огромно богатство. Једном је у Цркви слушао Јеванђелске речи: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“. Ове су га речи поразиле, дубоко продрле у његово срце и испуниле све његове помисли. Он је отишао, продао своје имање, раздао сиромасима, а сам се удаљио у далеку египатску пуситњу у којој је поживео до дубоке старости, одрекавши се свих земаљских блага, али задобивши од Бога непроцењиво благо. Постао је прозорљивац, чудотворац, брат и пријатељ Божји. Тако сви ми треба да схватимо Христове речи да је лакше камили проћи кроз иглене уши, него богатоме ући у Царство небеско. Немилосрдно одгонимо од себе сваку пристрасност према земаљским добрима. Устремимо се само ка једном – ка томе да постанемо пријатељи Божји, браћа Божја, они који љубе Христа и које Христос љуби. Извор: Манастир Подмаине

У петак, 31. маја, навршава се 12 година од упокојења протојереја-ставрофора проф. др Радована Биговића, угледног теолога, духовника и педагога. Света Литургија ће у капели св. Димитрија на Гардошу бити служена од 9 часова, затим ће бити служен помен на гробу, по жељи породице, у 11 часова. Прота Радован Биговић рођен је 1956. године у Никшићу. Докторирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду, дипломирао и на Философском факултету. У два мандата био је декан Православног богословског факултета. Био је духовник манастира Светог Архангела Гаврила у Земуну. Био је члан Удружења књижевника Србије, уредник филозофско-теолошке библиотеке "Службеног гласника" Републике Србије, оснивач и дугогодишњи председник Хришћанског културног центра у Београду. Поред неколико књига објавио је око стотину студија, чланака и есеја у разним часописима у земљи и иностранству, а посебно се бавио односима Цркве и друштва. Добитник је многих признања, попут Златне значке Културно-просветне заједнице Србије, Златног беочуга Културно-просветне заједнице Београда и плакете заслужног грађанина Земуна. Протојереј-ставрофор др Радован Биговић упокојио се у Господу 31. маја 2012. године у Београду и сахрањен је на гробљу у Земуну. Вечан спомен проти Радовану. Извор: Радио Слово љубве

Његово Вископреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије одржаће предавање на тему "Распони Његошеве мисли", у великој сали Студентског културног центра Београд, у уторак 12. децембра 2023. године, са почетком у 18 часова. Извор: Радио Слово љубве; СКЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије ће у Недељи Православља, првој недељи Великог поста, у суботу, 12. марта, служити са свештенством и верним народом свеноћно бдење у цркви Светог Александра Невског, са почетком у 21 час. У наставку ће Свету архијерејску Литургију служити Просвећени владика топлички Г. Јеротеј, викарни епископ Патријарха српског, најављено је из Храма Светог Александра Невског. На богослужењима ће појати студенти Православног богословског факултета БУ, уз учешће ученика Богословије Светог Саве и храмовног појачког хора. Извор: СПЦ.РС

Ново издање емисије "Живе речи" на програму "Живе речи ТВ" из Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици биће уживо емитована у среду 12. августа 2020. Лета Господњег од 20:30ч. Акатист Часном и Животворном Крсту Господњем Након Aкатиста Часном и Животворном Крсту Господњем, специјални гост наше емисије биће протопрезвитер Предраг Шћепановић, парох подгорички и настојатељ Светомакавејског храма у подгоричком насељу Толоши. Музички део емисије умилним појањем улепшаће наша драга гошћа Бранка Зечевић, млада уметница из Подгорице. Модератор емисије је катихета Бранислав Илић Емисију можете да пратите уживо путем следећих линкова:

Христос васкрсе! На гозбу дођосмо незвани, а позвани. Позвани Христовим ријечима: „Дођите к мени сви уморни и натоварени…“ Позвао нас Свети Василије да нас извида и очи нам умије, срца орадости… Зар њему не доћи на славу? Оцу нашему! Чекао нас истог јутра у својој топлој пећини да нас угрије, па у своме граду да нас укријепи и нахрани. Да нам покаже пут! А ми другога немамо! До пута литија – пут неба! А у граду… добри домаћин изнесе дарове. Не сакри их, него подијели с народом! И нахранише се хиљаде, и не би мало. И сунце запали свијеће своје, и сиђоше луче на земљу, на хоругве и крстове баш у тренутку кад пастир добри сиђе међу овце своје да их поведе, благословом Светога Василија, у земљу обећану, у слободу жуђену, у Ханан… и би паша богата и никада се тако овце не наситише љубављу и истином чистом. Јер тога дана у Никшићу бјеше Васкрс! А кад о поноћи најавише вуци и хајкачи, ловци и гоничи, наш пастир-витез Владика Високи прими пехар. Зар и ми који смо се гостили на гозби световасилијевској, васкршњој да не испијемо данас чашу страдања с пастиром, као што он с нама подијели чашу меда? Зар под крстом да га оставимо? Вама невина јагњади којe закачише вучји зуби, вама који голоруки на чопор кидисасте, мелем острошки на ране! Вас Владико драги, и све узнике с Вама у никшићком казамату, сунце Христово на вјеки гријало! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Преосвећеном владици су саслуживали: архимандрит Серафим (Шкред), настојатељ Сампсонијевског собора у Санкт Петербургу, архимандрит Александар (Котов), протојереј Максим Беликов и протојереј Димитрије Калашников. У име свештенства и парохијана храма Светих апостола Петра и Павла (Подворје СПЦ у Москви), честитке поводом данашњег радосног догађаја, Његовом Преосвештенству Епископу Антонију је пренео архимандрит Александар (Котов). Захваливши се на топлим речима, владика Антоније је поздравио свештенство и сабране вернике, честитајући им данашњи празник. На предлог блаженопочившег патријарха српског Павла (Стојчевића), Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању маја месеца 2006. године, изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа Патријарха српског, са титулом епископа моравичког. Хиротонија је обављена у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 23. јула 2006. године, од стране блажене успомене Патријарха српског Павла (Стојчевића), и уз саслужење 18 архијереја. Владика Антоније на данашњи дан обележава и свој 48. рођендан. Поводом годишњице хиритиније, Преосвећени владика Антоније је примио велики број честитики, између осталог од: Архиепископа гомељског и жлобинског Стефана, Епископа Сајанског и нижнеудинског Алексија, Архиепископа пјатигорског и черкеског Феофилакта, Епископа воскресенског Савве – викара Свјатјејшег Патријарха московског и целе Русије (Митрополита тверског и кашинског) и др. Извор: Званична интернет страница Епископа Антонија