Претражи Живе Речи Утехе

Данас, на четврту годишњицу од упокојења блажене успомене Патријарха српског Иринеја, у цркви св. великомученика Кнеза Лазара српског у крипти Спомен-Храма Светога Саве на Врачару, свету Литургију са свештенством служио је викарни Епископ јенопољски г. Никон, уз појање хора Светосавског храма под управом др Катарине Станковић. После Литургије је служен и парастос Патријарху Иринеју код његовог места почивања у крипти Светосавског храма. Уз Епископа ремезијанског Стефана, старешину Подворја СПЦ у Москви, молитви су присуствовали и Председник Републике Србије г. Александар Вучић, Председник Владе Србије г. Милош Вучевић, министар културе г. Никола Селаковић и други званичници Србије. Владика Никон је у беседи указао да ће нас Патријарх Иринеј сакупљати у храму св. Саве до краја историје, подвукавши да је последњих десет година свог живота почивши Патријарх уређивао ову светињу и од ње направио један од најлепших храмова у Православној Цркви. Почивши "Патријарх Иринеј је био смирен и препун љубави према српском роду", истакао је Епископ Никон. Беседа Епископа Никона: Патријарх српски Г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. Истога месеца на дан Св. Петке 27.октобра 1959. у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха Српског са титулом епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за епископа нишког где се налазио до 22. јануара 2010. године, када је изабран за Патријарха српског. https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=45487

Данас, на 15. годишњицу упокојења Патријарха Павла, у његовим родним Кућанцима, у храму Светих апостола Петра и Павла, Свету Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ пакрачки и славонски г. Јован (Ћулибрк), сазнајемо благодарећи о. Игору Карановићу. На молитви се сабрао бројни верујући народ, између осталих крајева и градова из Бусија и Чачка, а по благослову Владике Јована су освештани славски дарови у славу Божију и част (светог) Патријарха Павла српског. После Литургије сабрани ће обићи и имање на којем је рођен Гојко Стојчевић, на којем ће, уз Божију помоћ, бити музеј посвећен Патријарху Павлу, а потом ће бити одржана и свечана академија. На источној страни фасаде храма св. Апостола, из олтара, налази се представа (светог) Патријарха српског Павла, а његов омофор је изложен у самоме храму. Извор: Радио Слово љубве

Молитва прва Господе, Боже наш, сети се слугу Твојих који су преминули у вери и нади у Вечни Живот. Као Добар и Човекољубив, опрости им грехе и обриши неправде, ублажи, отпусти и опрости им сагрешења вољна и невољна. Избави их вечних мука и огња пакленог, и даруј им да се наслађују Твојим вечним добрима, припремљеним за оне који Тебе љубе. Иако сагрешише они од Тебе не одступише, него чврсто вероваше у Тебе, Бога у Тројици слављенога: Оца и Сина и Светога Духа, и све до последњег даха исповедаху, Јединицу у Тројици и Тројицу у Јединству. Стога буди милостив и њихову веру у Тебе урачунај им уместо дела, и као Милосрдан упокој их са Светима Твојима. Јер нема човека који би живео и не би сагрешио, Једини Ти си без греха, а правда Твоја је правда вечна. Ти си Једини Бог доброте, сажаљења и човекољубља; и славу узносимо Теби, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроза све векове. Амин. Читање из Књиге пророка Данила (12.2-3) И многи који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на Живот Вечни, а други на срамоту и прекор вечни. А разумни ће сјати као светлост небесна, који многе приведоше праведности, сјаће као звезде, вазда и довека. Читање из прве Посланице светог апостола Павла Солуњанима (4.13-17) Браћо, не желим да вам остане непознато шта је са онима што су уснули, да не би сте туговали као они који немају наде. Јер, ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу, довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом, да ми, који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули, јер ће Сам Господ са заповешћу, гласом Архангела и са трубом Божијом сићи са Неба. И прво ће васкрснути умрли у Христу. А потом ми живи, који останемо, бићемо заједно с њима вазнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда са Господом бити. Тако тешите један другога овим речима! Читање из Светог Еванђеља по Јовану (5.24-30) Рече Господ Јудејцима који му дођоше: Заиста, заиста вам кажем: Ко Моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има Живот Вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га, оживеће. Јер као што Отац има живот у Себи, тако даде и Сину да има живот у Себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не Могу ништа чинити Сам од Себе; Како чујем онако судим, и суд је Мој праведан; јер не тражим вољу своју, него вољу Оца који Ме је послао. Молитва друга Боже духова и свакога тела, Ти си сатро смрт и уништио ђавола и свету Твоме даровао живот. Ти Сам, Господе, упокој душе умрлих чеда Твојих: Насветлијих патријарха, преосвећених митрополита, архиепископа и епископа, који су у свештеничком, црквеном и монашком чину Теби служили; градитеље светих храмова, православне праоце, очеве, браћу и сестре, који овде и било где почивају; војсковође и војнике који су за веру и отаyбину живот свој положили, вернике убијене у међусобној борби, утопљене изгореле, смрзнуте на мразу, растргнуте од звери, оне који су изненада умрли без покајања и помирења са Црквом и својим непријатељима, самоубице у растројењу ума, оне који су нам заповедили у молили да се за њих молимо и оне који су били лишени хришћанског погреба, а за њих се неко од верујућих молио (овде споменути имена свих ваших блиских умрлих) у месту светлом, месту зеленила, месту мира, одакле побеже болест, туга и уздах. Свако сагрешење које су учинили речју или делом или помишљу, као Добар и Човекољубац опрости, јер нема живог човека који не сагреши. Само си Ти Једини без греха и правда је Твоја вечна правда и истинита је Твоја реч. Јер си Ти Васкрсење и Живот и Покој умрлих чеда Твојих (имена), Христе Боже наш и Теби славу узносимо са Беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и свагда и у све векове. Амин. И молитва светог апостола Јакова Господе, Боже духова и свакога тела, сети се православних, које смо поменули и које нисмо, од правдног Авеља до данас. Упокој их у насељу живих у Царству Твоме, у красотама Раја; у окриљу светих отаца наших Аврама, Исака И Јакоа, одакле су ишчезли и болест и туга и уздаси; где светлост Твога лица непрестано светли и све осветљава. (Када би се пред нама отворио бескрај вечности и када би смо могли да сусретнемо наше умрле, прва њихова реч упућена нама била би молба да се за њих молимо Богу: О, колико су нам потребне ваше молитве; о колико нам добра оне доносе! Спомињући нас у својим молитвама, ви нам отварате тајанствена врата, кроз која нам улази светлост, живот, спокојство и радост! Према учењу Светих Отаца, велика је духовна корист за упокојене да се чита Псалтир, нарочито одмах након исхода душе из тела, по могућству непрестано, све до опела, а и после.) Молитва за упокојене Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животборним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. http://svpantelejmon.rs/molitve-za-upokojene/

Молитва у четвртак, 1. августа 2024, поводом празника светог деспота Стефана Лазаревића у Београду: Поводом славе Војске Србије, архијерејска Литургија ће бити служена у храму светог Марка на Ташмајдану од 9 часова. ** Слава параклиса Храма Светог Саве, празник светог деспота Стефана, биће обележен 1. августа Светом Литургијом од 7.30 часова, најавио је Храм на Врачару. ** Празник светог Стефана Лазаревића је храмовна слава цркве-брвнаре која се налази на Авали, а тим поводом ће од 9 сати бити служена света Литургија, потврдио је за Слово љубве свештеник Владимир Вићенстијевић. ** Празник светог Стефана Деспота је и ктиторска слава цркве брвнаре светог деспота Стефана при манастиру светог великомученика Георгија у Лештанима. ** Празник св. деспота Стефана Лазаревића ће бити литургијски прослављен од 7.30 часова у Вазнесењском храму у центру Београда где се у посебно урађеном кивоту са Иконом, од марта 2017. године, налазе честице моштију Светога деспота Стефана, једне од најважнијих личности средњовековне Србије и српске културе, по чијем делу - "Слово љубве" - Радио станица АЕМ СПЦ већ 15 годину са чашћу носи име. ** У Храму светог Василија на Бежанијској коси - у четвртак 1. августа Света Литургија ће почети у 8 часова, најављено је из овог храма. ** Фото: Радио Слово љубве, Јелена Јеж

Када је давне 1761. године приређиван први штампани Србљак, Молитвена правила светим српским просветитељима, његов редактор Синесије Живановић, Епископ арадски, навео је на првим страницама и повод настанка те књиге а то је велика и предана љубав према српским Светима. Тако и овај Карловачки минеј, који је настао после више од два ипо столећа од првог издања србљака преноси исто настојање и молитвено поверење. По својој дефиницији Карловачки минеј је допунска богослужбена књига која спада у састав и распоред месечног богослужбеног круга и могао би се према свом садржају условно назвати допунским или дополнитељним Србљаком. Богослужбена историја нам сведочи о умножавању култова Срба светитеља и о њиховом богослужбеном поштовању кроз векове те је стога настанак Молитвених правила светих исповедника и мученика Горњокарловачких природан и очекиван резултат тог развоја. Сви Србљаци који су до сада штампани садржали су најпре службе општепрослављаних светих Срба те је постенено обим ове књиге прошириван локалним светитељским култовима који су имали шири утицај. За разлику од свих претходних издања србљака Карловачки минеј је приказао само службе и култове оних светих чије се поштовање најнепосредније веже за простор Горњокарловачке епархије. У овоме се налази посебан значај и допринос ове богослужбене књиге. Будући да се садржај Србљака евидентно проширује јасна је потреба да се његов обим на одговарајући начин дефинише и организује. Једно од могућих решења чине и издвојени зборници служби локалних култова српских светитеља према месту њиховог особитог поштовања а на нивоу сваке епархије или више епархија а зарад тога да би се одређени празници могли адекватније прослављати а да то буде обзирно према постојећем садржају месецослова. У том смислу Карловачки минеј представља првенац који се препоручује својим квалитетом и идејом. Ова богослужбена књига особена је и по томе што афирмише рад савремених химнографа и на тај начин показује да црквено песништво припада сваком нараштају, да је оно жива и витална ствар а не само литерарни споменик посебне књижевне вредности. Карловачки минеј садржи укупно пет светитељских служби. Испред сваке службе штампана је икона на којој су изображени светитељи који се прослављају. На тај начин Молитвена правила светих исповедника и мученика горњокарловачких дају и својеврстан иконографски канон за сликање будућих икона тим светима. Поштујући поредак литургијске године најпре је исписана Служба Светом оцу нашем Данилу (Јакшићу), епископу горњокарловачком и плашчанском и са њиме исповедницима вере православне: игуману Симеону (Нијемчевићу), презвитерима Марку и Теодору (Прушчевићу) и ђакону Јанку (Прушчевићу) које наша Света Црква прославља 9. фебруара односно 27 јануара. Први део службе – Светитељу Данилу (Јакшићу) на српском језику саставио је ђакон Будимир Кокотовић а текст је редиговао и допунио и превео на црквенословенски Зоран А. Станчевић. Други део службе посвећен горњокарловачким исповеднцима, написан на црквенословенском и српском језику саставио је и редиговао Зоран А. Станчевић. Следећа служба у Карловачком минеју је служба преподобноисповеднику Симеону (Нијемчевићу), игуману гомирском и другим са њиме прогнаним монасима, чији се спомен прославља 10. фебруара (28. јануар). Службу је на српском језику саставио Лазар Љубић а на црквенословенски језик је превео Зоран А. Станчевић. Следеће последовање чини служба Светом новомученику Теодору (Сладићу) комоговинском, а намењена је да се према одлуци Светог архијерејског сабора Српске православне цркве служи у прву суботу Великог поста заједно са службом Светом Теодору Тирону. У Карловачком минеју налази се, према изказу приеђивача, друга редакција и прерада ове службе. Следећа служба је служба Светој деци мученицима јастребарским и сисачким коју је са благословом Његовог Преосвештенства епископа Горњокарловачког господина Герасима саставио Лазар Љубић. Ова служба се поје 13. јула односно 30. јуна. Спомен светих свештеномученика горњокарловачких, епископа Саве и са њим пострадалих свештеномученика записан је као следећа служба у Карловачком минеју и прославља се 17. јула (4.јул). Ову службу свештеномученицима горњокарловачким саставио је архимандрит Димитрије З. Плећевић. Све службе које се налазе у Карловачком минеју су по свом садржају полијелејне и садрже богослужбена читања као и синаксаре светитељима који се прослављају. Службе су писане у две језичке варијанте, на црквенословенском и српском језику, са изузетком службе Светој деци мученицима јастребарским и сисачким која је написана на српском језику. Карловачки минеј који је приредио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим са сарадницима представља репрезентативан пример савременог црквеног песништва и драгоцен је прилог неућутном молитвеном славословљу српским светитељима. Ова богослужбена књига представља не само примере вере и страдалништва у прошлости него и будућим генерацијама даје смелост да увек у нади са молитвом вапију: Свети исповедници и мученици горњокарловачки молите Бога за нас! Ђакон др Никола Лукић Извор: Епархија горњокарловачка

Задужбинa Светог манастира Хиландара је упутила молитвено саучешће поводом трагедије која се догодила у ОШ "Владислав Рибникар" у Београду: Молимо се Васкрсломе Господу да прими у Царство Небеско невину пострадалу децу и радника школе у којој се данас десила трагедија. А њиховим породицама и ближњима да подари утеху и снагу да издрже неизрецив бол који их је задесио. Нека би дао Господ, молитвама Пресвете Богородице Брзопомоћнице, зацељење рана свима повређенима у овој великој несрећи. Извор: Задужбина Хиландара, ФБ

Са великим болом смо примили вест о незапамћеној трагедији која се десила у једној основној школи Српске престонице у којој су недужни животи изгубљени, и многа срца у ове Васкршње дане болно рањена. Нека Васкрсли Господ Христос озари Својом светлошћу све нас и подари нам Своју утеху и снагу, нарочито родитељима, сродницима, и пријатељима пострадалих, као и целом роду Светосавском. Молимо се Васкрслом Господу да подари вечни покој невино пострадалима, да се никада овако нешто не понови на Немањиној земљи и нигде у свету. Изражавајући своје најдубље саучешће свима које је задесила ова трагедија, у Васкрслом Господу, Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Празник Свете Ксеније Петроградске биће молитвено прослављен у понедељак, 6. фебруара 2023. године, у цркви Светог Јована Владимира (насеље Медаковић, улица Игњата Јоба 75). Света Литургија почиње у 7 часова и 30 минута, а у 17 часова ће бити служен акатист Светој Ксенији. Извор: Радио "Слово љубве"

Гост новог издања емисије "Гостопримница" на таласима Радија Епархије шумадијске, био је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара" и аутор документарног филма "Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења". У оквиру разговора који је водила новинар Ана Брзаковић, катихета Бранислав је говорио о свом филмском остварењу. Звучни запис разговора Целокупни хришћански живот подразумева учествовање у животу Цркве, пре свега у молитвеном и богослужбеном учествовању, али и свих оних сегмената који подразумевају хришћанско живљење. Тако и овај филм о Светом Василију Острошком јесте наставак овог етоса васколиког хришћанског живота, истакао је катихета Бранислав Илић у уводном делу разговора. Катихета Бранислав је указао да је Свети Василије Острошки дубоко уткан у биће нашег народа, те да је свима нама Острошки чудотворац молитвена потпора у свим данима нашега живота. Свети Василије нас је својим животом и делом научио да је Богу најугоднија благодарствена молитва, подсетио је катихета Бранислав и додао: наше молитвено заједничарење највећа је школа побожности, а највећи наставник те школе је Свети Василије Острошки, слава му и милост, закључио је катихета Бранислав Илић у емисији "Гостионица" на таласима Радија "Златоусти".

У суботу 27. новембра 2021. године, у навечерје 23. недеље по Педесетници и у навечерје празника светих славних и добропобедних мученика Гурија, Самона и Авива, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, молитвено је присуствовао вечерњем богослужењу у параклису Светог Апостола и Јеванђелиста Јована Богослова на Православном богословском Факултету. Вечерње богослужење служио је презвитер Бориша Шањић, уз милозвучно појање студената Православног богословског Факултета и ученика Богословије Светог Саве. Параклис је био испуњен студентима и ученицима београдске Богословије, који се раме уз раме труде, да се са сваком ревношћу уче науци Божјој, припремајући се да васцело своје биће предају у службу Господу и Цркви Његовој, али пре свега да испуне духовни императив на који их текст богослужења подсећа, да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предају. Будући да се налазимо на прагу Божићне четрдесетнице, Његова Светост je пожелео свима срећно и Богом благословено молитвено-подвижничко путовање које нам предстоји, а кроз које се припремамо за празник Роджества Оваплоћеног Логоса Господа нашег Исуса Христа, трудећи се да преобразимо себе и припремимо дом своје душе за Господа. "Нека је срећан и благословен почетак поста, и да Бог дâ, да у духовној радости, обновљени, преображени дочекамо и славно рођење Господа нашег Исуса Христа, нека сте сви благословени", рекао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на крају вечерњег богослужења. Извор: Телевизија Храм

Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион началствовао је светом архијерејском Литургијом у четвртак 7. октобра 2021. године у зајечарском Саборном храму. Епископу су саслуживали игуман манастира Хиландар архимандрит Методије, игуман манастира Буково архимандрит Козма, буковски јеромонах Енох, сабрат манастира Хиландар јерођакон Нектарије и зајечарски свештенослужитељи. Након Литургије служен је патастос блаженопочившем Епископу тимочком и подвижнику хиландарском Мелентију. По завршетку службе Епископ Иларион упутио је речи благодарности драгим гостима на молитвеном присуству и изразио наду да ће се и убудуће помени блаженопочившим епископима тимочким вршити на овако свечан начин. Извор: Епархија тимочка

У московском Донском ставропигијалном мушком манастиру 25. марта 2021. године служен је свечани молебан и литија за борце грчког ослободилачког покрета 1821-1823. године, који су своје последње земаљско уточиште пронашли у древном московском манастиру. Уз благослов Његове Светости патријарха московског и целе Русије Кирила, богослужење је предводио митрополит волоколамски Иларион, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије, коме су саслуживали архиепископ каширски Теогност, председавајући Синодског одељења за манастире и монаштво, настојатељ Донског манастира, и викар Најсветијег патријарха, епископ дмитровски Теотилакт, протојереј Николај Балашов, заменик председавајућег ОСЦП-а, протојереј Игор Јакимчук, секретар ОСЦП-а за међуправославне односе, протојереј Сергиј Звонарјов, секретар ОСЦП-а за иностране послове. Служби посвећеној двестагодишњици од почетка грчког ослободилачког покрета присуствовали су гђа Екатерина Насика, изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Грчке у Руској Федерацији, грчке дипломате, представници Московског друштва Грка, удружења грчких жена АГАПИ, других грчких јавних организација, грчка дијаспора, бројни филхелени, као и председник одбора Државне думе за јавна удружења и верске организације, С. А. Гаврилов, председник Међупарламентарне скупштине православља и Валериј Пирогов, генерални директор Института руског Атоса. На крају свечаног молебана, председавајући ОСЦП-а прочитао је честитке Његове Светости патријарха московског и целе Русије Кирила председнику Републике Грчке поводом двестагодишњице од почетка ослободилачке борбе грчког народа. Затим се присутнима обратио изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Грчке у Руској Федерацији. Захваливши се свима на присуству, госпођа Екатерина Насика је посебно истакла да је руски хеленизам одиграо важну улогу у припреми, вођењу и успешном исходу грчке револуције. Према њеним речима, борба за слободу, након векова османске владавине, базирала се на чврстим темељима: националним – заснованим на језику Византијског царства, верским – на православној вери и политичко-социјалним – на принципима европског просветитељства и демократије. „Као представник Грчке, велика ми је част да изразим захвалност Русији и руском народу, јер су Русија и руски народ вековима стварали повољне услове за многе генерације наших сународника, такве да су у прилици да живе у просперитету, а да заузврат својој другој домовини много дају у свим областима – политици, уметности, економији и трговини, образовању и доброчинству. Пре неколико дана у Таганрогу, поново сам се уверила у то какав су историјски траг Грци оставили у Русији и осетила на својој кожи снажно пријатељство које уједињује наша два народа“, посебно је нагласила шефица грчке дипломатске мисије у Москви. Затим је митрополит волоколамски Иларион повео литију на место где су сахрањени Грци који почивају у некропољу Донског манастира. Узнете су молитве за упокојење ерсекијског митрополита Антима, палеопатрског митрополита Партенија, архимандрита Натанаила и других представника грчког друштва и грчке културе, као и бораца грчког ослободилачког покрета 1821-1823. године. На крају литургије митрополит Иларион је разговарао са изванредним и опуномоћеним амбасадором Републике Грчке у Руској Федерацији. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија 25. марта 2021. године у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог у Београду служен је молитвени чин благодарења поводом грчког националног празника Дана државности. Молитвеном чину, којим традиционално већ више од пет деценија грчка заједница у Београду прославља свој национили празник, присуствовали су амбасадор Републике Грчке Његова Екселенција Јоргос Дјакофотакис са сарадницима и амбасадор Републике Кипра Његова Екселенција Димитриос Теофилакту са сарадницима. Молитвени чин благодарења је служио презвитер Панајотис Каратасиос уз саслужење протођакона Стевана Рапајића и јерођакона Саве (Бундала), док је хорским пјенијем руководио ђакон Владимир Антић. После молитвеног чина, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је уприличио пријем за амбасадоре Грчке и Кипра и њихове сараднике. Пријему су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода: Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид; као и Преосвећени Епископ далматински г. Никодим. Амбасадори Грчке и Кипра су изразили благодарност Српској Православној Цркви на части која им је указана приликом молитвене прославе грчког националног празника у Патријаршијској капели у Београду. Извор: Инфо-служба СПЦ

Аутор овог снимка је отац Серафим (Алдеа) из манастира Мaл (Mull Monastery) посвећеног свим келтским светитељима. Његовим благословом делим га са вама. Извор: https://youtu.be/EtSFTMbaGIU Подржите: https://mullmonastery.com/donate/ Званична презентација: https://mullmonastery.com/

На дан у коме се Господу преставио пре три године, 8. фебруара/ 26. јануара, у храму Светог Нектарија Егинског служен је парастос архимандриту Нектарију Виталису, старешини Храма Светог Нектарија Егинског у Камаризи и једном од највећих духовника православног света у савременом добу. Парастосом је началствовао протонамесник Живојин Кнежевић, старешина Храма Васкрсења Христовог, уз саслуживање протојереја-ставрофора Драгомира Јовановића, јереја Дејана Трипковића, протонамесника Срећка Живановића и ђакона Бранимира Терзића и молитвено присуство верника. У кратком обраћању, протонамесник Живојин Кнежевић је подсетио да је архимандрит Нектарије, у народу звани „старац Нектарије“, један од најзаслужнијих за градњу храма у Ваљеву, који је посвећен његовом небеском покровитељу. У ову светињу великом љубављу и трудом себе је уградио и блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин и многи други људи, од којих неки више нису са нама. Молитва за душу старца Нектарија била је и сећање на све њих у храму који носи име славног Божјег угодника, коме из разних потреба на поклоњење долазе верници са свих страна. Извор: Епархија ваљевска http://www.spc.rs/sr/molitveno_setshanje_na_arhimandrita_nektarija_vitalisa

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански и Мјестобљуститељ трона патријараха српских г. Хризостом молитвено је присуствовао 6. јануара 2021. године, на Бадњи дан, светој Литургији у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Извор: Инфо-служба СПЦ

У Недељу Светих Отаца Христових по Телу, последњу недељу пред Рођење Христово, у Саборном храму у Крагујевцу служена је Света архијерејска Литургија. Литургијско сабрање предводио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке Г-дин Јован. Звучни запис беседе Епископу су саслуживали свештеници саборног храма: протојереји-ставрофори Зарије Божовић и др Зоран Крстић, протојереји Срећко Зечевић и Дејан Лукић, протонамесник Душан Мучибабић, јереји Рашко Стјепановић, Слободан Савић, Дејан Марковић и Драгиша Богичевић, те протођакон Иван Гашић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Саша Павловић. Литургијском благољепију је допринео и хор Саборне цркве вођен диригентском палицом протојереја Драгослава Милована. По прочитаном Јеванђелском зачалу које говори о родослову Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Његовом оваполоћењу, по благослову Владике Јована, верницима се обратио својом беседом протонамесник Душан Мучибабић. Отац Душан је у својој беседи подсетио сабране да управо улазимо у недељу у којој ће се испунити Анђелска благовест Пресветој Богородици да ће родити Сина, Спаситеља света коме ће дати име Емануил, што значи с`нама Бог. Јеванђеље које је данас прочитано је упућено свима онима који сумњају, да се разувере и увере, да је Христос рођен не само од Духа Светога, него и од људског рода, од мајке Пресвете Дјеве која га је у својој утроби носила девет месеци, као што то чине и све друге мајке. Тако је Богородица, по речима оца Душана, постала сасуд Благодати Божије, сместиште Божије, јер је у утробу своју сместила Онога који је несместив. На крају своје беседе, отац Душан, подсетио је присутне на три припремне недеље пред Божић, детинце, материце и оце. На њихове обичаје и важност њихове симболике, те поводом данашње недеље честитао празник отаца свим оцима. Упркос пандемији која још увек не јењава и задаје велике проблеме свакодневном животу, на Светој Литургији је присуствовало мноштво верника који су, на ђаконски позив: “Са страхом Божијим и вером приступите”, пристипили Светој Чаши. По старој лепој, хришћанској традицији на крају Свете Литургије, поводом празника Отаца, Владика Јован се “одрешио” свој дечици која су се данас сабрала око свог духовног оца желећи да му честитају празник и добро здравље. Извор: Епархија шумадијска

Још једна молитва, као и сваког 30.у месецу, принета је за драгог духовног оца, блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина крај његовог почивалишта у Храму Васкрсења Христовог. Парастосом је началствовао архијерејски намесник други ваљевски, протонамесник Саша Максимовић, уз саслуживање свештенства свих ваљевских храмова и молитвено учешће Жељка Ђорђевића, чтеца при капели Светог Јована Крститеља у Епархијском дому, неколико сарадника Владике Милутина и верника. Извор: Радио Источник

Светом литургијом, резањем славског колача, литијом око храма и поменом бранитељима острошке светиње у Другом свјетском рату, у острошкој светињи прослављен је празник Светог Новомученика Станка у петак 18. децембра 2020. љета Господњег. Молитвено је прослављен и спомен на Преподнобног Саву Освећеног и Светог Нектарија Битољског. Звучни запис беседе Светом литургијом у цркви Светог Станка у Доњем Острогу началствовао је протосинђел Сергије, а саслуживали су му јеормонах Владимир и јереји Миленко Ралевић и Ранко Радоњић и јерођакон Зосима, уз молитвено учешће острошког и подмаинског монаштва. После читања Светог јеванђеља сабране је празничном бесједом поучавао о. Сергије који је казао да је Црква установила да прослављамо светитеље и да се учимо од њих. – Ево и данас као што рече Свето јеванђеље, Свети мученик Станко испуњава јеванђелску ријеч, ”ако мене гонише и вас ће гонити” зарад управо онога даљег обавјештења које Гопсод каже ” да нисам творио чуда и дјела која је творио међу људима чији смо ми и дан данас свједоци, не би гријеха имали, овако немају изговора за гријех свој”. И заиста наш људски живот јесте пут између блаженства и њему супротнога одрицања од блаженства Божијег које Господ даје онима који га следују. Заповјести Божије нису тешке ако човјек сав свој живот, себе самога и све око себе стави на службу Богу, који је једини смисао људског постојања – рекао је о. Сергије. Свети мученик Станко је, као што се чује у дивним стихирама, у младости својој готово као дијете био на испитивању своје вјере, казао је о. Сергије. – И кад је требало и одрећи се Христа зарад некаквог пуког биолошког продужетка и још неко вријеме боравка на овој земљи и издати ближњега и све што иде једно за другим кад крене човјек да се одриче од Бога, одриче се и од ближњих и од имена свога и од свога идентитета и губи све, Господ му је дао снаге, а и он је био вољан и чврста је његова вјера била да остане хришћанином, да остане човјек и ево и дан данас прослављамо њега и угледамо се на његово дјело. И хранимо се, јер сваки људски живот врло често пролази кроз те дилеме кроз које су пролазили светитељи. Диван је и величанствен мученички крст и мученички подвиг и заиста Црква Божија ако на чему саграђена то је управо на мученичком, исповједничком подвигу светитеља, чланова Цркве који су себе уградили у темеље Цркве и у цијелу грађевину Цркве Божије – истакао је о. Сергије. Додао је и да нема ниједног Божијег храма који у себи нема садржане мошти некога од светих мученика. – То је тако установљено да се при освећењу Антимиса и цркве уграђује у Свети Престо на који се служи Света Литургија дио моштију светитеља мученика. И то је знак данам је то дато као угледање да будемо храбри и чврсти у вјери – рекао је о. Сергије. Он је нагласио да је такође достојан дивљења и Свети Сава Освећени, који својим подвигом, бескрвним мучеништвом одрицања од својих палих, враћа се у цјеловитост како га је Господ назначио и како му је Бог намијенио да буде. – Као што каже апостол, напредујете у вјеру раста Христова. Заиста велики је тај простор на коме човјек може да узраста духовно, чистећи себе од свих духовних, душевних и тјелесних нечистота које га вребају. Зато је велики дар благодати Божије као што рекосмо кроз свете тајне и свете врлине, којом лествицом је и Свети Сава Освећени кренуо и заста достигао велики степен светости и његово житије је окрјепљење и велики примјер нама да се и ми можемо одрећи родитељског дома и свега осталог – објаснио је о. Сергије. Нагласио је и да се ова Света литургија служи над мученичким костима бранилаца Острога чији подвиг треба да споменемо и за чије душе се треба помолити. – Као што рече Миторополит Амфилохије кад смо 2004. године освећивали овај храм, сами је Господ Бог створио ову стијену да на њој као круна изникне овај храм Светом мученику Станку и тако Господ промишља од почетка све о човјеку и о сваком његовом кораку, а ми само да се ослонимо на живог Бога и да никад не заборавимо шта нам Бог даје, колико велике благодати и дарове даје и само да будемо вјерни Богу као што су и свети били и тако достигнемо Царство небеско са свима светима – закључио је о. Сергије. На крају Литургије острошка братија и сабрано монаштво су поводом храмовне славе у литији опходили храм Светог новомученика Станка, а након тога пререзан је и благосиљан славски колач који су припремила острошка братија. На крају богослужења о. Сергије са саслужитељима је одржао помен бранитељима острошке светиње који су од братске руке страдали за вријеме Другог свјетског рата, а чије су кости од 2004. похрањене у крипти храма Светог новомученика Станка. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Из штампе је изашао нови септембарско-октобарски 375. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Централна тема наведеног броја је Света Тајна јелеосвећења. Са садржајем овог изузетног броја слушаоце васељенског радија Светигора упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима. У разговору за наш радио катихета Бранислав Илић је пренео благослове главног и одговорног уредника „Православног мисионараˮ презвитера др Оливера Суботића, указујући да је целокупни уређивачки одбор овог званичног гласила Српске Православне Цркве молитвено уз Митрополита Амфилохија који се налази на лечењу од вируса корона. Васколики живот Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија сагледан је у непрестаном распињању за своју Цркву и поверени му народ. Као што је у несретним деведесетим годинама састрадавао са својим народом обнављајући Митрополију духовно и материјално, и као што је делио болну судбину свога народа 1999. године на светој косовско-метохијској земљи, неуморни владика и данас дели болну реалност са својим народом и целим светом који се бори са невидљивим непријатељем. Преносим Вам благослов и молитвене поздраве нашег уредника презвитера др Оливера Субитића, уверавајући Вас да се уређивачки одбор „Православног мисионараˮ усрдно моли за оздрављење Митрополита Амфилохија, истакао је катихета Бранислав Илић. Члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима представио је садржај овог броја који представља ризницу душекорисног садржаја, како на тему броја, тако и на остале теме. Поред ауторских текстова и прилога који су објављени у сталним рубрикама, у овом броју читаоци могу прочитати разговор са младом уметницом Леном Ковачевић која је говорила о односу духовности и музике. Сви детаљи у погледу наведеног броја доступни су на званичној интернет страници часописа. На крају представљања овог 375. броја „Православног мисионараˮ, Вама драга сестро Слободанка и целокупној редакцији Вашег радија, благодарим на овој прилици да се реч нашег листа чује на таласима Васељенског радија. Како на почетку, тако и сада, узносим молитвене жеље за оздрављење Вашег архипастира и духовног оца Митрополита Амфилохија и желимо му да на многа и блага лета служи Богу и своме роду, рекао је катихета Бранислав Илић на крају разговора о садржају новог броја „Православног мисионараˮ. Разговарала: Слободанка Грдинић Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора

Град Ваљево и ове године свечано је обележио своју крсну славу – Друге Тројице. Светом Архијерејском Литургијом у Храму Васкрсења Христовог началствовао је администратор Епархије ваљевске Епископ шабачки Г. Лаврентије, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва епархија Ваљевске и Шабачке и појање црквених хорова „Хаџи Рувим“ са диригентом Вањом Урошевић. Звучни запис беседе По Светој Литургији, у саборном храму Владика Лаврентије одслужио је помен блаженопочившем Епископу ваљевском Г. Милутину, а потом је формирана литија која је прошла централним градским улицама до Храма Покрова Пресвете Богородице, где је преломљен славски колач, начињен литијски запис и приређен културно – уметнички програм. Други дан празника Силаска Светог Духа на апостоле, Духовски понедељак или Друге Тројице, у граду на обалама Колубаре годинама уназад нарочито је светкован, јер управо овај празник наши су преци одабрали, оставивши нам у аманет да у свим својим делима оприсутњујемо Духа Светога. Подсетивши у литургијској проповеди на речи молитве Духу Светоме, архијерејски заменик Епископа ваљевског, протонамесник Филип Јаковљевић указао је да Треће лице Свете Тројице обилује благодатним даровима и излива их на све људе. Дани у којима се налазимо су празници посвећени Духу Светоме и Његовом силаску на апостоле, које се збива по обећању Господа Христа педесетог дана по Његовом Васкрсењу, односно десетог дана по Вазнесењу. Дух Свети је сачинио такву заједницу да су неуки рибари говорили као најбољи беседници. То су благодатни дарови Духа Светога. Својеврсна Педесетница је када се човек или дете крштава, јер благодат Духа Светога долази на крштенога. Али, тај благодатни дар не даје се по нужности већ задобија нашим трудом или нашом лењошћу се одбија. Увек када смо сабрани на молитви је својеврстан Духовдан. Најјача благодат Духа Светога јесте у Цркви и Црква је заједница у Духу Светом и извор благодати и спасења – рекао је протонамесник Филип Јаковљевић у празничној беседи у Храму Васкрсења Христовог. Он је заблагодарио Епископу шабачком Г. Лаврентију, администратору Епархије ваљевске, што је дошао да узнесе молитве за све нас овде сабране и сав православни народ, као и на благословима и љубави које према свештенству и вернима у Епархији ваљевској пројављује и показује. Традиционално, славу Града Ваљева обележила је и литија. Улицама Синђелићевом, Карађорђевом и Војводе Мишића до Храма Покрова Пресвете Богородице, молитвену поворку предводило је свештенство, а у њој су учествовали представници Града Ваљева, јавних установа, Војске Србије, деца из вртића и бројни грађани Ваљева. Крај споменика Проти Матеји Ненадовићу у Карађорђевој улици одслужен је помен устаничком вођи и свима који су положили животе за веру и отачаство. У порти Покровске цркве преломљен је славски колач и урезан литијски запис. Честитајући славу, Владика Лаврентије упутио је благослов да Дух Свети буде са нама у све дане нашег живота, да нас заклања од свих искушења и бура, које нас запљускују на сваком кораку. Нека вам је од Бога благословен данашњи дан и срећна слава вашег града Ваљева. Да Господ Бог Својом своју заштиту никад не одваја од овог великог и напаћеног места. Ваљево је делило судбину свога народа, и добру и тешку. Нека вас Господ Бог све чува, штити и заклања – поручио је Владика Лаврентије верном народу Ваљева, који му је привремено поново поверен на духовно старање. У име руководства Града Ваљева, славу је честитао градоначелник Слободан Гвозденовић, пожелевши да се у здрављу прослави дан Силаска Светог Духа на апостоле и да нас Господ чува у данима који долазе. Прослава градске славе завршена је културно – уметничким програмом на платоу испред Покровске цркве. Извор: Епархија ваљевска

Христос Воскресе драга браћо и сестре! Радост Васкрсења је вечна и траје сваки моменат нашег живота и ту радост нико нам не може одузети. Живети пуноћом васкршње радости можемо само ако исповедамо веру православну и учествујемо у Светим тајнама Цркве. Нема веће радости од те него бити православни хришћанин и радовати се Васкрсењу Христовом као залогу свеопштег људског васкрсења. Господ наш Исус Христос својим славним Васкрсењем победио је троструког непријатеља рода људског грех, смрт и ђавола. Пакао је опустошио силаском у њега Васкрслог из мртвих Господа нашег Исуса Христа и душе праведника су узнесене у Царство небеско почевши од прародитеља Адама и Еве. Православна црква већ две хиљаде година прославља Васкрсење Христово као централни догађај наше вере око чега се заснива сав домострој спасења рода људског, јер ако Христос није васкрсао узалуд вера наша, узалуд проповед наша,каже Свети апостол Павле у Посланици Коринћанима и затим додаје :“ Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде превенац оних који су умрли, јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживјети.“ Сва лепота празника Васкрсења најелепше се доживљава на Васкршњој служби где кроз богонадахнуте црквене химне наша душа већ полако васкрсава да би се на Божанственој литургији сједнила са Васкрслим Господом Исусом Христом причешћујући се Његовим пречистим Телом и Крвљу. Од Васкршње вечери па све до празника Вазнесења сва богослужења почињу васкршњим тропаром (химном) „Христос воскресе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова“. Тај најлепши од свих тропара певамо пуним плућима четрдесет дана колико је Васкрсли Господ Исус Христос ходао по земљи пре него се у слави узнео на Небеса. Такође, од Ускрса па се до Томине недеље у Цркви, али и у нашим домовима читамо посебно Молитвено правило о Ускрсу. Сва богослужења у Цркви почињу тим кратким, али дубоко садржајним Молитвеним правилом. Дакле Полуноћница, Часови и Мало повечерје почињу тим молитвеним Васкршњим правилом док у нашим домовима то исто Васкршње молитвено правило читамо уместо јутарњих и вечерњих молитава пред спавање. Наравно, кад смо кући у току Светле недеље, како се назива период од Васкрса па до Томине недеље, можемо кад год нам је срцу драго да читамо то предивно Молитвено правило и кроз њега да се наслађујемо сладошћу Васкрсења Христовог. У томе кратком Молитвеном васкршњем правилу налазе се предивне црквене химне које освежавају нашу душу радошћу Вечног живота. Не желећи их тренутно појединачно тумачити много је лепше да сви заједно у њима молитвено учествујемо ових дана до Томине Недеље поздрављајући једни друге : “Христос Воскресе – Воистину Воскресе!“ Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 11. aприла 2020. године, на Лазареву суботу, светом архијерејском Литургијом у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Београду. Саслуживао је Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезане вести: Сверуски патријарх Кирил честитао славу Патријарху српском Патријарх антиохијски честитао славу Патријарху српском Председник Вучић честитао славу патријарху Иринеју Честика српског члана Председништва Босне и Херцеговине Извор: Инфо-служба СПЦ

Бесједа свештеника Николе Пејовића пароха момишићког изговорена на Светој литургији коју је на празник Благовијести у уторак 7. априла 2020. године служио у цркви Светог Георгија и Светих 42 Момишићких мученика на Малом Брду у Подгорици. Звучни запис беседе Извор: Радио Светигора