Претражи Живе Речи Утехе

Није илузија, један од најпосећенијих музеја у Београду, Музеј илузија, поново отвара своја врата у суботу 20. априла од 12 часова сада у новом, редизајнираном издању. У Нушићевој 11, посетиоци ће имати прилике да истраже новине у поставци музеја. Крајње необичан Кафе Илузија који пркоси основним законитостима гравитације и невероватна соба симетрије заинтригираће чула свим љубитељима добре забаве. Сваког викенда до 20. маја, посетиоци ће моћи да се такмиче и уче кроз игру у оквиру посебног породичног програма Мозгаоница. Док ће они најкреативнији, имати прилику да учествују у наградном фото конкурсу и направе најзанимљивију фотографију у Илузионистичком Кафеу. Сви који закораче у свет илузија имаће могућност да се увере због чега је Музеј илузија у Београду део највећег франшизног ланца музеја на свету. О Музеју илузија Музеј илузија је највећи музејски франшизни ланац на свету и до почетка 2021. године отворен је у чак 30 светских градова. Музеј има три нивоа и поседује велики број научних експоната, од којих је већина интерактивна. Музеј илзуија сјајно је место за све узрасте јер вам даје прилику да научите понешто о перцепцији, људском мозгу и сазнате више о наукама попут оптике, геометрије, биологије и психологије. Да ли је свет онакав какав се чини или је то само илузија? Извор: Detinjarije.com

Српски црквени музеј у Сентандреји је известио о рестаурацији иконе Богородица са Христом (Умиљеније), рад зографа Митрофана (иконописац Нестор?), око 1764. године. Рестаурација иконе је урађена почетком 2023. године. Дрвени носилац је био у добром стању, а осипање бојеног слоја је било незнатно. Преслика је било само спорадичнo, па је требало извршити само скидање оксидираног лака и чишћење сликане површине. Икона је нова аквизиција Српског црквеног музеја, а рестаурацију је обавила, као свој лични прилог унапређењу Музеја, дугогодишња сарадница рестаураторка Николета Седеркењи. Богородица са Христом (Умиљеније) Радионица зографа Митрофана (иконописац Нестор ?), око 1764. године Зограф Митрофан је био светогорски монах, родом Грк са острва Хиоса који је у Мађарску дошао 1764. године на позив игумана манастира Српског Ковина Исаија Стефановића, да би добио посао живописања манастирске цркве. На икони је Богородица представљена са малим Христом који је главу прислонио мајчином образу и десницом додирује њено лице. Истовремено Богородица десницом придржава испружену ногу малог Христа. Саосећајни благи изрази лица Богородице и Христа преплићу се са нежним, а у исти мах и динамичним и одмереним покретима. Зограф Митрофан, боравећи у Мађарској са својим помоћником Нестором, насликао је више икона за потребу приватне побожности, па између осталог и једну икону Богородице Тројеручице. Он је био повезан и са манастиром Хиландаром, њему се приписује иконостас у параклису Светог Димитрија. Рестаурација иконе је урађена почетком 2023. године. Дрвени носилац је био у добром стању, а осипање бојеног слоја је било незнатно. Преслика је било само спорадичнo па је требало извршити само скидање оксидираног лака и чишћење сликане површине. Икона је нова аквизиција Српског црквеног музеја, а рестаурацију је обавила као свој лични прилог унапређењу Музеја, дугогодишња сарадница, рестаураторка Николета Седеркењи. Извор: Епархија будимска, ФБ

Музеј СПЦ, уочи Видовдана 2023. године, представља тродимензионалну реконструкцију бесцен-блага српског народа и његове Српске Православне Цркве – свечану одору Светог Кнеза Лазара, која се чува у Музеју. Одора кнеза Лазара је направљена од луксузне брокатне свиле из италијанског града Лука, пре 1389. године. Скинута је са моштију Светитеља 4. децембра 1826. године, када је Митрополит Стефан Стратимировић пресвукао и пренео мошти из старог кивота у нови. Једна од најзначајнијих средњовековних реликвија српског народа чува се у Музеју Српске Православне Цркве. У питању је свечана одора Светог кнеза и великомученика Лазара Хребељановића који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године. Нажалост, нису сачувани историјски извори из времена Косовске битке или непосредно после ње у којима се помиње свечана одора кнеза Лазара. Ипак, поуздано је доказано да је настала још за време његовог живота, и да ју је светитељ носио. У народном предању сачувало се веровање да је Свети кнез Лазар био обучен у ову одору када је погинуо на Косову, да су због тога на њој мрље од светитељеве крви и подеротине од шеснаест убодних рана. Недавно спроведена архивска и теренска истраживања, као и употреба нових дигиталних технологија, донеле су нова научна сазнања у вези овог предмета од изузетног националног и верског значаја, која обогаћују узбудљиву историју ове одоре као реликвије. Она су резултирала новим закључцима, помоћу којих нам је, између осталог, пружена могућност да сагледамо технику ткања и веза тканине и упоредимо их са сличним текстилним предметима из тог времена, до тога да смо смо успели да урадимо и идеалну реконструкцију првобитног изгледа целовите одоре. Реконструкција Одоре, Инстаграм страница Музеја СПЦ Интернет страница Музеја СПЦ

Музеј Српске Православне Цркве је у оквиру светске промоције и популаризације културног наслеђа Републике Србије представљен на Гугловој платформи Arts & Culture, известило је на инстаграму Министарство културе Републике Србије. Министарство културе је овој Гугловој платформи у децембру 020. године започело онлајн представљање културног наслеђа Србије. На овај начин јавност има прилику да приступи садржају у високој резолуцији, сликама и видео материјалу уметничких дела и културне баштине, прикупљених од стране институција у области културе и сарадника широм света. Ова врста онлајн ресурса може да својом доступношћу ексклузивног материјала грађанима широм света помогне у истраживањима, академским радовима, као и да омогући мултидисциплинарно и међуинституционално учење. На овој платформи представљено је аудио-визуелним материјалом неколико изложби: Манастир Студеница, Галерија Матице Српске, Смедеревска тврђава, Црква манастира Покајница,... Изложбе се бесплатно могу погледати на https://artsandculture.google.com/partner/ministry-of-culture-and-media-of-the-republic-of-serbia Подсећамо, Mузеј СПЦ се налази у згради Патријаршије у Београду и баштини највећу збирку верских артефакaта од средњовековног до модерног времена у Србији. Као установа културе чува сакрално наслеђе са подручја у којима је вековима живео српски народ. Садржи 40.000 предмета класификованих у неколико колекција. Већина их потиче из цркава и манастира са Фрушке горе и источног Срема, а чува и културно- историјско и уметничко благо које потиче из манастира Високи Дечани, Крка, из Пећке патријаршије. Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве" Извор: Министарство културе инстаграм

Поводом 59. годишњице оснивања Историјског музеја Србије, у недељу 20. фебруара 2022. године улаз ће бити слободан на изложбе на Тргу Николе Пашића 11 и у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, саопштио је Историјски музеј Србије. Заинтересовани грађани ће бити у прилици да виде изложбу „Од бидермајера до Медиале – Сликарство 19. и 20. века у Историјском музеју Србије” на Тргу Николе Пашића и сталну поставку у Конаку кнеза Милоша. Изложба „Од бидермајера до Медиале – Сликарство 19. и 20. века у Историјском музеју Србије”, ауторке Тијане Јовановић Чешке, по први пут публици представља, искључиво са уметничког аспекта, изабрана ликовна дела рађена у техници уља. У тематском погледу, на изложби доминирају портрети различитих категорија: устанички, династички, војни, владарски, грађански, портрети рађени у сеоским срединама и дечји, а заступљени су и пејзажи, историјске композиције и иконе, као примерци религиозног сликарства. Изложба обухвата више од стотину оригиналних слика, као и скица и копија готово свих значајних сликара са ових простора у претходна два века: Арсенија Петровића, Уроша Кнежевића, Живорада Настасијевића, Паје Јовановића, Уроша Предића, Ђорђа Крстића, Стевана Тодоровића, Бранислава Мирковића, Миодрага Миће Поповића, уметника окупљених у групи „Медиала” и многих других. На изложби су по први пут јавности представљена и недавно набављена дела, попут портрета краља Александра Карађорђевића, рад Спиридона Боцарића, и портрета краљице Марије Карађорђевић, рад непознатог аутора. По први пут се излаже и некада цензурисана слика Миодрага Миће Поповића „7. јули – Устанак 1941”, коју је Музеј наручио за потребе сталне поставке у Белој Цркви, рађене поводом обележавања годишњице устанка. Стална поставка у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, некадашњем двору кнеза Милоша, настоји да прикаже борбе за коначно ослобођење од вишевековне османске власти у Првом и Другом српском устанку, напоре и искушења њихових покретача и вождова, родоначелника нововековних српских династија - Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, и значај и заслуге његових наследника из династије Обреновића у другој половини 19. века, када је након стицања самосталности обновљена краљевина 1882. и настављено јачање модерне српске државе. Стална поставка пружа посетиоцима јединствену прилику да виде бројне оригиналне предмете који су припадали вожду Карађорђу, кнезу Милошу и његовим наследницима, као и примерке наоружања знаменитих устаника – Хајдук Вељка, Поп Луке Лазаревића, Јанка Катића, Петра Добрњца и других. Поставку употпуњују оригинална платна познатих сликара попут Паје Јовановића, Вељка Станојевића, Ђуре Јакшића, Петра Раносовића, Божидара Продановића и портрети кнеза Милоша, дела Уроша Кнежевића, Павела Ђурковића и Јозефа Грандауера. Аутори сталне поставке у Конаку кнеза Милоша су кустоси Владимир Мереник, Катарина Митровић и Драгана Видовић. Извор: Радио "Слово љубве"

Оштре критике због верског обреда и учења Курана у Аја Софији упутила је грчка влада. „Аја Софија је на листи Светске културне баштине Унеска“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Грчке. „Покушај да се учењем Курана Аја Софија поново претвори у џамију, представља увреду за међународну заједницу која би због тога требало да реагује.“ Узнемиреност је исказала и Конференција европских цркава (КЕК). Турске националистичке групе већ дуго покушавају да музеј поново претворе у џамију, не осврћући се на богату историју те грађевине. Аја Софија је изграђена 537. године у доба византијског цара Јустинијана. Скоро хиљаду година коришћена је као црква, све док Мехмед II 1453. године није освојио тадашњи Константинопољ и Аја Софију претворио у џамију. Након тога су уз објекат саграђена четири минарета, као и четири стуба који носе куполу пречника 32 метра на висини од 65 метара. Културни шок Републике Објекат је од тада скоро 500 година побожним муслиманима служио за обављање верских обреда. Мустафа Кемал Ататурк, оснивач Турске Републике, 1935. године је наредио да се Аја Софија претвори у музеј што је био симбол тога колико је одлучан да Турску претвори у секуларну државу. У том циљу он је такође укинуо и највише верске и политичке институције ислама – калифат и султанат. Ататурк никада није крио да своје сународнике жели да одвоји од религије. Он је говорио да је ислам удаљио Турке од њиховог изворног идентитета. „У таквим околностима, турска нација личила је на оне који су Куран учили напамет, а да нису разумели и једну једину реч.“ Меланхолија и злоупотребе Жеља да се врати на ислам, што у екстремној варијанти подразумева чак и поновно увођење калифата, одавно је постала играчка за поткусуривање политичких странака у Турској. Дискусију о Аја Софији најпре су започеле ултранационалистичке групе. Њих је следила и десно оријентисана Странка националног покрета (МХП). Та партија, слично као и странка председника Ердогана (АКП), бори се за наклоност конзервативних бирача. Турска национална студентска унија је 2014. године организовала потписивање петиције о томе да се Аја Софија поново користи као џамија. Акција је окончана 29. маја 2014. године, на дан обележавања годишњице освајања Константинопоља. Тим поводом, тадашњи политичар АКП и заменик премијера Булент Аринц изјавио је: „Гледамо на тужну Аја Софију и молимо Бога да не буде далеко тај дан када ће се она поново смејати.“ Порука гласи: Аја Софија ће се поново смејати тек када поново буде џамија. И удружење младих из Анадолије већ неколико година се залаже да Аја Софија поново постане џамија. Председник те организације Али Угур Булут је у интервјуу који је у јуну 2014. године дао магазину Шпигл рекао да та „грађевина није само симбол Истанбула, већ и „симбол муслиманског освајања Костантинопоља“ 1453. године. „Сматрам да је наш задатак да чувамо исламско наслеђе. Аја Софија мора поново да постане џамија.“ Празнина у џамијама Странка турског председника Ердогана (АКП) оштро је реаговала на критике Грчке због учења Курана у Аја Софији. „Уместо да се турском народу честита рамазан и 'одабрана ноћ', грчко Министарство спољних послова одлучило се да унакази учење Курана и езана (позив на молитву)“, одговара се у саопштењу турског Министарства спољних послова. АКП није увек заступала такав став. Њен председавајући, председник државе Ердоган, пре неколико година имао је о том питању сасвим другачије мишљење. Он је тада рекао да би они који захтевају да Аја Софија поново постане џамија најпре требало да виде како да верницима напуне друге џамије у Истанбулу. Извор: РТС, DW Дојче Веле Хришћански свет

Историјски музеј Србије има задовољство да Вас обавести да ће од четвртка 7. маја, у складу са Препоруком Министарства културе и информисања о наставку рада музеја, изложба „Краљеви и светитељи српски” бити отворена за посетиоце. Галерија ће радити од понедељка до петка, у периоду од 12 до 16 часова. Имајући у виду величину простора обухваћеног изложбом, мерама здравствене превентиве ради спречавања ширења вируса КОВИД-19, предвиђено је да у истом тренутку у галерији не борави више од 30 особа, уз обавезно коришћење заштитне опреме (маске и рукавице) и одржавање физичке дистанце. Изложба је посвећена најзначајнијој српској средњовековној династији Немањић и реализује се под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, а уз подршку компаније ДДОР осигурања. Изложба „Краљеви и светитељи српски”, ауторке Вање Вуксан, резултат је вишегодишњег истраживачког рада ауторке и настоји да прикаже значај династије Немањић за настанак, развој и хармоничну усклађеност српске државе и цркве, као и важност култа „старе српске државе”, оличеном управо у овој славној светородној владарској породици, за истрајавање српског народа током вишевековне турске власти и коначну обнову државности у 19. веку. Поставка изложбе је сачињена од 12 тематских целина које описују прве династије преднемањићког доба, порекло и постојбину династије Немањић, симболички и титуларни карактер имена Стефан и Урош, значај патрона Светог Стефана Првомученика за династију, владарске инсигније Немањића, њихова столна места, тј. владарске дворове, улогу државних сабора, култ владара ратника, династичку лозу Немањића, процес стицања аутокефалије, процват задужбинарства, гробне цркве и светост владара. Изложба обухвата бројне оригиналне предмете (накит, оружје, владарски новац и рукописе), копије и репродукције фресака, икона и реликвија, које приказују богатство и разноликост сачуваног материјалног наслеђа државе Стефана Немање и наследника током два века власти и њихове изузетне доприносе не само на државотворним и црквенотворним пословима него и у областима просвете, књижевности, архитектуре и задужбинарства, изразито важног за династију, о чему сведоче бројне цркве и манастири, посебно Високи Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница и Сопоћани, које је УНЕСКО уврстио на листу светске културне баштине. Посетиоци имају јединствену прилику да виде и изузетно вредне предмете: један од најзначајнијих предмета у Историјском музеју Србије – печатњак кнеза Стројимира, владара преднемањићке епохе, део каменог трона цара Душана из манастира Студеница, парапетну плочу из Дежеве, део збирке Музеја „Рас” у Новом Пазару, као и прву Дечанску хрисовуљу, оснивачку повељу манастира Дечани из 1330, која се чува у Архиву Србије, и кивот краља Стефана Дечанског из Музеја СПЦ, који ће, као посебна екслузивност, бити део изложбе до петка 12. јуна. Изложба је отворена до 20. новембра текуће године, а током трајања планирани су бројни пратећи програми (стручна вођња, дечје радионице, предавања итд.) о којима ће јавност бити благовремено обавештена. Реализацију изложбе су материјалима из својих фондова помогли су: Музеј СПЦ, Музеј „Рас” у Новом Пазару, Народни музеј у Београду, Народни музеј Краљево, Народни музеј Ниш, Народни музеј Аранђеловац, Народни музеј Лесковац, Народни музеј Чачак, Музеј у Смедереву, Музеј рударства и металургије у Бору, Архив Србије, Народна библиотека Србије, Архив САНУ, Библиотека Српске патријаршије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Универзитетска библиотека у Санкт Петербургу и Галерија Матице српске. Историјски музеј Србије се посебно захваљује на помоћи и благослову за реализацију изложбе митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, епископу милешевском Атанасију, епископу рашко-призренском Теодосију, епископу жичком Јустину, епископу будимљанско-никшићком Јоаникију и свештенству манастира Студеница, Манастира Ђурђеви Ступови, манастира Градац, манастира Сопоћани, манастира Жича, манастира Кончул, манастира Бања у Прибојској бањи, манастира Милешева, манастира Давидовица, манастира Вољевац, Манастира Ђурђеви Ступови у Будимљу код Берана, манастира Морача, Манастира Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Манастира Светог Николе у Псачи, манастира Лесново, Манастира Светог Пантелејмона у Нерези, Манастира Светог Никите у Бањанима, Цркве Светог Петра и Павла у Расу, Цркве Светог Николе у Баљевцу, Цркве Светог Ахилија у Ариљу, Цркве Светог Ђорђа у Мажићима и Цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу. Аутор изложбе: Вања Вуксан Сарадници: Марко Вуксан и Весна Драговић Поп-Лазић Поставка изложбе: Бранко Цвијић Графички дизајн: Изабела Мартинов Томовић и Ива Јотић Лубура Дизајн текстилних подлога за витрине: Дејана Вучићевић Графичка припрема текстилних подлога за витрине: Маја Гецић Помоћ у реализацији изложбе: Бобан Вељковић, Андреј Вујновић, Дејан Милосављевић, Немања Митровић, Владимир Мереник, Ана Ћук Драгомировић, Оливера Милићевић и Наташа Сучевић Техничка подршка: фирма „Home lines”, Ненад Нићин, Ђорђе Нићин и Бранислав Мркојевић Извор: Инфо-служба СПЦ

Фонд Црквено-археолошког музеја Кијевске духовне академије обогаћен је, 20. новембра 2019. године, новим експонатом који има значајну црквено-историјску и културну вредност. Музеју је даривана стара штампана књига – Псалтир, који датира из 17. века. Црквено-археолошки музеј Кијевске духовне академије основан је 1872. године, као прва прва музејска збирка такве врсте у Руском царству. Почетком 20. века, збирка Црквено-археолошког музеја обухватала је музејску грађу од 3. века пре Христа до 19. века. Након доласка совјетске власти скоро сви екпонати су изгубљени или однети у иностранство. Музеј је обновљен 2009. године, по благослову митрополита кијевског и све Украјине г. Владимира, који је за музејску поставку даривао предмете из своје личне колекције. Данас, као и у моменту оснивања, Фонд чине предмети које Музеју дарују епископи, свештенство, као и друге личности. Музеј се налази у здању Кијевске духовне академије и семинарије на територији Светоуспенске Кијево-Печерске Лавре. Извор: Инфо-служба Епархије бачке / Рravlife.org

Епархијски музеј у Бијељини, који би требало да буде отворен следеће године садржаће богату збирку икона из 16. и 17. века и представљаће велико културно богатство српског народа, рекао је Његово преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије. Владика Фотије је рекао да су у току радови на припреми експоната: – Радићемо темељно. Имамо богату колекцију икона, рукописа, књига и других експоната. Биће то један од најбогатијих музеја у Републици Српској и шире, рекао је владика Фотије после обиласка музеја са директором Секретаријата за вере Републике Српске г. Драганом Давидовићем и министром културе и информисања Републике Србије г. Владаном Вукосављевићем. Владика Фотије је изразио наду да ће владе Српске и Србије ујединити снаге и помоћи у припреми отварања музеја који ће бити веома значајан за Епархију и српски народ. Министар Вукосављевић је навео да ће Министарство културе и информисања Србије финансијски помоћи отварање музеја чија збирка представља темеље и традицију српског народа. – Стручњаци из Србије већ раде на рестаурацији музејских експоната, али потребно је доста рада да се изложбена збирка подигне на степен који заслужује, што је обавеза и задатак свих нас, навео је министар Вукосављевић. Директор Давидовић је рекао да ће Влада Републике Српске финансијски помоћи отварање Епархијског музеја у којем ће бити изложено културно благо српског народа. – Ријеч је о веома импресивној збирци српског културног насљеђа и Српске Православне Цркве. Стручњаци ће селектовати шта је највредније, односно које иконе, рукописи, књиге и одежде ће бити изложени, рекао је г. Давидовић и навео да ће епархијски музеја, уз помоћ влада Српске и Србије, бити један од најрепрезентивнијих музеја српског народа. Извор: Епархија зворничко-тузланска

У манастиру Житомислић данас је прослављена манастирска слава Благовијести и отворен музеј у којем је изложена вриједна манастирска ризница враћена у ову светињу након 27 година, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ. Музеј је отворио директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је изградњу овог објекта у највећој мјери финансирала Влада Републике Српске, а помоћ је пружило и федерално Министарство културе. Давидовић је нагласио да је овај музеј оличје српског народа у Херцеговини, његове прошлости и будућности и да је његово отварање дио програма обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве. “Манастир је изгубио фреске, камену пластику, огромне умјетничке вриједности. Без обзира што је постављено оно што је прошлост, музеј у својој поставци гледа у будућност. Нисмо потенцирали количину зла која се обрушила на овај манастир у неколико стотина година”, навео је Давидовић и додао да су у музеју тек два капитела са сломљеним стубовима који симболизују разарање манастира. Он се присјетио да је 1993. године био у посјети манастиру Житомислић са тадашњим владиком захумско-херцеговачким Атанасијем. “Чинило ми се тада да нема шансе за човјека. Деструкција која је у БиХ од 1992. постојала водила је ка потпуном уништењу свега. Добро је ипак побиједило и видимо да излаза за човјека увијек има”, нагласио је Давидовић. Он је рекао да је Влада Републике Српске усвојила програм обиљежавања 800 година самосталности СПЦ-а, чији је акценат на чувању баштине Српске цркве и српског народа. Наглашава да ће у оквиру овог програма бити обиљежено 500 година горажданске штампарије, те отворено пет музеја СПЦ-а, од којих је први у Житомислићу. “Респектабилни људи су процијенили да СПЦ данас баштини мање од 10 одсто од онога што је кроз вијекове стварала, а ово што данас имамо у музеју је мање од 10 одсто онога што је манастир Житомислић имао”, навео је Давидовић. Игуман манастира Житомислић о. Данило истакао је да је славу манастира – Благовијести увеличало отварање музеја. “Колики је значај манастира Житомислић сви добро знате и осјећате. Манастир је, нажалост, имао своју тужну историју, али је увијек милошћу Божијом обновљен и сада је још љепши и отворен за свакога”, рекао је игуман Данило. Он је додао да је манастир обновљен и у духовном смислу, а да му је сада враћено и његово покретно културно насљеђе. “Ово је богата ризница манастира која, коначно, након 27 година, долази кући и први пут у историји улази у музеј, има своју поставку и биће доступна свима”, рекао је игуман Данило. Нагласио је да је отварање овог музеја од великог значаја за цијели Мостар и БиХ, јер је ријеч о значајној збирци икона, умјетнина и рукописних и рано писаних књига. “Све то говори да наш манастир и наш народ овдје живи вијековима и оставља за собом богат траг”, рекао је игуман Данило и додао да је поставку музеја урадила професор Љиљана Шево. Отац Данило је навео да су вриједну манастирску ризницу 1992. године спасиле монахиње овог манастира и пренијеле је у Србију, а иконе су потом рестауриране и враћене у Епархију. У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека – дјела српских, итало-критских и руских аутора. Међу српским иконама најзначајније су “Житомислићке двери” које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, које су дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос, а која је једна од четири такве у свијету. Манастир Житомислић, осим икона, посједује и шест вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија – “Минеј за септембар”, датира из 14. вијека и писана је на кожи. У музеју ће бити постављена и збирка сребрних предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека. Литургију у манастиру Житомислић служио је Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије са свештенством Епархије. Слави манастира и отварању музеја присуствовали су представници вјерских заједница из Мостара, представници власти из херцеговачких општина, конзул Србије у Мостару и бројни вјерници и гости. Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм. Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини. Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши Патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је 27. фебруара 2019. године у Бијељини директора Секријата за вере у Влади Републике Српске г. Драгана Давидовића, управника Музеја Српске Православне Цркве у Београду ђакона Владимира Радовановића и гђу Изабелу Мартинов Томовић из Историјског музеја Србије. Повод за састанак био је утврђивање неопходних корака који претходе отварању поставке Музеја Епархије зворничко-тузланске. После сагледавања свих чињеница утврђена је неопходност формирања стручног тима који ће извршити избор експоната и пројектовање поставке и указати на неопходне рестаураторско-конзерваторске радове. Планирано је да музејска поставка буде отворена у току наредне године у оквиру обележавања јубилеја осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве. Извор: Српска Православна Црква

23. Март 2018 - 13:21 Свечаност у Сентандреји поводом почетка радова на новом Музеју Епархије будимске Дана 22. марта 2018. године у згради Препарандије у Сентандреји, која је у власништву Српске православне Епархије будимске, уприличена је свечаност поводом потписивања уговора о почетку радова на обнови и адаптацији новог изложбеног простора тј. Музеја Епархије будимске. Присутне су поздравили Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан и архијерејски заменик протојереј-ставрофор Војислав Галић. Овом приликом испред Министарства за људске ресурсе под чијим покровитељством се врши обнова присутнима се обратио државни секретар за односе са црквама и верским заједницама г. Шолтес Миклош, који је истакао да Влада Мађарске има изузетно добру сарадњу са Епархијом будимском и уопште са Србима у Мађарској, као и са Републиком Србијом. Он је направио кратак пресек онога што је до сада урађено у погледу помоћи Србима у Мађарској. Такође је изнео планове за будућност, односно наставак покровитељства и помоћи пројектима које води Епархија будимска. Радови на новом музејском простору би требали бити окончани крајем ове године. С обзиром да Музеј (који се тренутно налази у просторијама Епархије будимске) чува велико културно-уметничко благо, нови изложбени простор би свакако представљао нови туристички потенцијал Сентандреји. Својим присуством и говором, подршку Епархији и Србима изјавили су и градоначелник Сентандреје г. Вершеги Миклош и представник Сентандреје и околине у Паралменту Мађарске г. Хадхази Шандор. Кустос Музеја Епархије будимске мр Коста Вуковић и архитекте представили су пројекат јавности. Епископ будимски г. Лукијан са својим свештенством заблагодарио је Господу и призвао његов благослов за почетак радова и са гостима обишао зграду Препарандије тј. новог Музеја Епархије будимске. Свечаном догађају присуствовали су амбасадор Р. Србије у Мађарској г. Раде Дробац, представник Срба у Паралменту Мађарске г. Љубомир Алексов, председница српске Самоуправе у Мађарској г. Вера Пејић-Сутор, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе г. Зоран Вапа и остали представници културног и јавног живота Срба у Мађарској. јеромонах Варнава Кнежевић Епархијске вести |

Извор: Телевизија Храм