Претражи Живе Речи Утехе

Не оскудевамо у људима који питају: где је ваш Бог? Зашто на свету има тако много зла? – и друге ствари. Списак ових питања је веома стар по годинама и његов број је врло ограничен. Просто је тешко измислити нешто ново на ову тему. „Где је Бог правосуђа?“ – питали су људи у данима пророка Малахије. Ево прецизног цитата у којем, уколико то желимо, можемо препознати и наше време: „Досађујете Господу речима својим, и говорите: У чем Му досађујемо? У том што говорите: Ко год чини зло, по вољи је Господу, и такви су Му мили; или: Где је Бог који суди?“ (Мал. 2: 17). А ево Јеремијине молитве у којој се он жали говорећи: „Гле, они ми говоре: Где је реч Господња? Нека дође“ (Јер. 17: 15). „Они“ су дрски запиткивачи који немају вере, али имају дрскости и необуздане смелости против свега светог. Ако им пророк каже: „Поправите се да не бисте погинули,“ одговориће: „Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог“ (Јер. 18: 12). Од онога што је стигло да се промени од Јеремијиног доба, наравно, могу се навести одећа, начини кретања и још низ ствари из области свакодневног живота, разонода и комуникација. А што се тиче људских срца, ту ствари стоје стабилно лоше, као што у неким жалосним случајевима кажу медицинари. „Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?“ (Јер. 17: 19). Тако је и диван у светима, учитељ молитве, цар Давид цео живот морао да проводи у отровној атмосфери безбожних питања: „Многи говоре души мојој: Нема му спасења у Богу његовом“ (Пс. 3: 3) Не говоре ушима, него души, односно, речи не само да ударају у слух, већ продиру у унутрашњост душе и тамо цепају срце и муче га сумњама. У то време се Давид, као што је очигледно, супротстављао бдењем и дуготрајним молитвама. Односно, чинио је оно што данас чини верни калуђер који се даноноћно бори с помислима као с дивљим зверима. „Бише сузе моје хлеб мој дан и ноћ, када ми говораху сваки дан: Где је Бог твој?“ (Пс. 41: 4) Из псалама и из Књиге Јоила такође се види да је за пагане у данима понижења Израиља била уобичајена ствар да подругљиво питају: „Где је Бог њихов?“ (в. Пс. 78: 10 и Јоил. 2: 17). Ово је обичан облик подсмевања верницима у току неправде која влада. Тако су и од Јевреја које су водили у заробљеништво Вавилонци захтевали да певају: „Певајте нам песме сионске“ (Пс. 136: 3). Једном речју, ако често чујете подсмешљива питања која рађају празна срца, знајте да је то стандардна појава која се често понавља у духовном животу. Немојте заборавити да је Јеремија жив, а да су његови подсмешљиви непријатељи мртви вечном смрћу. И Давид је свет, а његове опоненте је ветар одувао на све стране, као прашину. А Малахија, од чијег цитата је започет овај разговор, отворено каже: „Тада који се боје Господа говорише један другом, и погледа Господ, и чу, и написа се књига за спомен пред Њим за оне који се боје Господа и мисле о имену Његовом“ (Мал. 3: 16). На крају ће наступити дан кад ће сви без изузетка видети јасну разлику „између праведника и безбожника, између онога који служи Богу и онога који Му не служи“ (Мал. 3: 18). Нека читаоца не збуњује обиље библијских цитата. Ово обиље је намерно. На основу ових цитата читаоци могу и треба да отворе поменуте књиге на наведеним местима и да се упознају с њиховим садржајем. Библија још увек није постала књига која се увек налази под руком свим православним хришћанима, дакле, није постала бритки мач, светиљка која гори и лековито средство. Још увек можемо да понављамо са Златоустом да је „све зло света због непознавања Писма“, и ми лично смо криви за ову привремену победу зла због добровољног незнања. Нека такође нико не помисли да се речено односи само на време Старог Завета. Имамо сасвим довољно чудака који сматрају да Стари Завет није потребан хришћанима. Такође, у још већем обиљу има чудних људи који сматрају да су све то „јеврејске приче“ које немају никакве везе с нама. Да, онда су и оваплоћени Господ и Царство које нам је даривао само „јеврејска“ прича која нема везе са свим чудацима који тако мисле. Њима се обраћа велики Павле, који се највише потрудио на пољу проповеди. Он за књиге Старог Завета каже: „Јер што се раније написа за нашу поуку се написа, да кроз трпљење и утехом Писма имамо наду“ (Рим. 15: 4). Осим тога, оно што се раније дешавало данас се понавља. Неки су питали пророке: „Где је ваш Бог“, „Где је реч Господња?“, „Где је Бог правосуђа?“ И апостоле су питали нешто слично. Ево шта Петар пише: „У последње дане доћи ће ругачи који ће живети по својим сопственим жељама, и говорити: Шта је с обећањима доласка Његова? Јер откако се оци упокојише све стоји тако од почетка стварања“ (2 Петр. 3: 3-4). Такви људи као да пожурују Господа да дође на Суд данас. Као да кажу: „Хајде, долази! Испуни оно што си Сам обећао!“ Као да су већ спремни за Суд! Као да неће планути као бакље у час Доласка! Као да тада неће повикати планинама и камењу: „Падните на нас и сакријте нас од лица Онога што седи на престолу и од гнева Јагњетова, јер дође велики дан гнева Његова, и ко може опстати?“ (Откр. 6: 16-17). Не знају дрзници да „не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него нас дуго трпи, јер неће да ико пропадне но да се сви покају“ (2 Петр. 3: 9). Борба за веру је најважнија борба. Све остало директно зависи од пораза или победе у овој борби. И по апостолу: „Ако ли одступи, неће бити по вољи души Мојој. Ми, међутим, нисмо од оних који одступају на пропаст, него од оних који верују на спасење душе“ (Јевр. 10: 38-39). Управо ради тога треба да заволимо Свето Писмо и да чврсто верујемо у речено, не сумњајући. „Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити“ (Ав. 2: 3). Протојереј Андреј Ткачов извор

# Заборављање будућег живота води ка заборављању свих врлина и обавеза, и претвара човека у стоку или звер (свети Филарет митрополит Московски). # Између садашње и будуће славе иста је разлика као између сновиђења и стварности (свети Јован Златоуст). # Тело је творевина Божија, а труљење и смрт су уведени грехом; ако благодат укине труљење и смрт, дарује нам се тело небеско, вечно (свети Јован Златоуст). # Колико је сунчана светлост боља од светлости светиљке, толико је, или још много више, будуће боље од садашњег (свети Јован Златоуст). # Овде немојмо тражити спокојство, како бисмо га пронашли тамо, на небу (свети Јован Златоуст). # Пред вечношћу су једнако неприметни и један тренутак, и читав ток времена. Шта значи тренутак лишавања, за којим следи вечно поседовање блага; тренутак страдања, који је припрема за вечну сладост; тренутак подвига ради врлине, коју очекују вечне награде и слава? (свети Филарет митрополит Московски). # У дворовима праведних нема плача ни уздисања, него непрестано појање, хвале и вечна радост (свети Јефрем Сиријац). # У пристаништу смрти праведници налазе мир од исцрпљујућих страдања, а смрт их узводи ка обећањима вишњег Царства (свети Јефрем Сиријац). # Праведнима Творац дарује бесконачни живот и вечну слободу (свети Јефрем Сиријац). # На земљи тела светих служе као извор исцељења и чудеса; а колико ће пута већа бити она слава у коју ће се они обући у дан Васкрсења (свети Јефрем Сиријац). # Блаженство праведних је неисцрпно (свети Јефрем Сиријац). # Блажени праведни који су себи на небесима припремили вечно благо (свети Јефрем Сиријац). # Савршени ће се обрадовати у Царству небеском, придружиће се зборовима анђела, чуће радосни глас трубе и уз победне песме обориће смрт (свети Јефрем Сиријац). # Рајске двери ће се саме од себе отворити за праведнике, чим им се приближе; Херувим који их чува дочекаће праведнике са почастима, ударајући у струне инструмента (свети Јефрем Сиријац). # Праведници ће угледати Женика, Који ће се појавити и доћи са истока; Он ће им дати крила, како би могли брзо да лете ваздухом и да му се поклоне (свети Јефрем Сиријац). # Проћи ће праведници кроз огњену реку и огањ ће бити миран (свети Јефрем Сиријац). # Праведници ће о Васкрсењу откривена лица стати пред Сина Благога. И као што су они исповедали име Његово, тако ће Он исповедити њих пред Оцем Својим (свети Јефрем Сиријац). # Праведници умрли са надом на Христа наследиће живот и Царство, у Едему ће се прославити због напора својих (свети Јефрем Сиријац). # Христос ће сабрати праведнике у пристаниште Живота и вечну радост, како би се тамо обрадовали и насладили највећим блаженством са бесмртним Жеником у рају сладости, у двору небеском (свети Јефрем Сиријац). # Радују се праведници што су њихова страдања прошла, што су њихове патње биле привремене и пост као сан, после кога као да се буде и проналазе рај и трпезу Царства припремљену пред њима (свети Јефрем Сиријац). # Обитавалиште светих, то је светла, славна и величанствена висина. Свето Писмо је назива Едемом, јер је на њој врх сваког блаженства (свети Јефрем Сиријац). # Блажен је онај ко се удостоји раја, по праведности или по благости, по напорима или по милосрђу (свети Јефрем Сиријац). # Они који се подвизавају у бдењу и посту, насладиће се утехом, напасаће се на рајским пашњацима радости (свети Јефрем Сиријац). # Рајска красота је незамислива, тим пре одушевљава лепота духа (свети Јефрем Сиријац). # Блажен је онај ко се удостоји да види светлу ризу светих (свети Јефрем Сиријац). # Блажен је онај ко се труди да има удео са светима (свети Јефрем Сиријац). # Ко љуби свете, тај је у Едему (свети Јефрем Сиријац). # Међу становницима раја нема гнева, јер су слободни од раздражљивости; не повређују један другог и не гаје непријатељство у себи, јер су слободни од сваке зависти (свети Јефрем Сиријац). # Пред оним ко је пружао руку да би давао сиромасима, само од себе нагињаће се плодови рајског дрвећа (свети Јефрем Сиријац). # Праведници постају сити без хране и напојени без пића (свети Јефрем Сиријац). # Праведници (у рају) не осећају оптерећеност окружени радостима, него се непрестано без презасићености напајају њима (свети Јефрем Сиријац). # На збор оних који сазерцавају, изливају се потоци блаженства и благодат од Оца преко Јединородног Његовог Сина, и стално се наслађују сазерцањем (свети Јефрем Сиријац). # Ризе праведних су – светлост; њихова су лица – сијање. У устима је њиховим – источник мудрости, у мислима – мир, у познању – истина, у истраживањима – страх, у славословљима – љубав (свети Јефрем Сиријац). # Не може се једним оком гледати на небо, а другим на земљу. # Не надај се узалуд да ћеш задобити небо, ако не живиш достојно неба. # Земља је расадник и школа за небо; зато треба да се обучавамо макар неким зачецима онога што чине на небу, како нас оно после земаљског живота не би одбацило као неспособне (свети Филарет митрополит Московски). # Умом стално живи у Царству Небеском и брзо ћеш наследити то Царство (авва Иперехије). # Ко не тугује и не уздише као страник на земљи, тај неће бити грађанин неба (блажени Августин). # Ходи по земљи, а живот нека ти буде на небесима. # У ад се може доспети, или пасти, чак и ако то не желиш, или не размишљаш о томе, док се на небо не може узићи када то нећеш и када не мислиш о томе (свети Филарет митрополит Московски). # Сећај се Царства Небеског, да би те сећање на њега мало-помало надахњивало (да га задобијаш) (авва Исаија). # Чешће помишљај на лепоту небеских блага, па у тебе неће ући никаква љубав према земљи и земаљским насладама (свети Нил Синајски). # Ко жели велико, тај не мари за мало, и ко тражи вечно блаженство, тај не брине ни о чему пролазном (свети Тихон Задонски). # Сам је себи убица, онај ко себе чини недостојним вечног живота. # Они који верују у Васкрсење из мртвих не треба да тугују због упокојених. # У будућем веку очекује нас живот анђеоски и слободан од сваке потребе (свети Василије Велики). извор