Претражи Живе Речи Утехе

Са Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржаће се девети Међународни фестивал хорске духовне музике"Музички едикт" у Нишу. У склопу овог фестивала у крипти Храма Светог Саве у Београду, Ансамбл црквене музике "Варславија" из Пољске одржаће концерт у суботу 7. јуна од 19 часова и 30 минута. Извор: Радио "Cлово љубве"

Мора ће пресушити, горе се срушити, али Христова слава неће проћи. Смрт је преображење. Не плашите се смрти већ Суда Божијег. Замислите како лупа срце док стојите пред професором на испиту. Колико ли ће страшније бити стајати пред Богом на Суду. Устани и прекрсти се када изговараш име Господње. Твоја душа припада Ономе који ти је ту душу дао. Непрестано буди устремљен према Богу и због тога, Господ ће дати све што ти је потребно. Бог не оставља човјека, него човјек Господа. Праведник се не плаши Бога. Бог је бескрајна љубав, бескрајна доброта и бескрајна правда. Ко воли доброту и правду, воли и Бога, и Бог ће њега као рођеног сина завољети. Само срцем пуним љубави могуће је изобличавати гријехе другог човјека. Срећан ће бити онај ко се научи вољети. Не мислите да је љубав урођен талент. Вољети се учи и дужни смо да то чинимо. У духовном животу ништа се не може учинити без жртве према Богу и ближњем. Нећеш се научити вољети без жртве. Бог неће примити празне ријечи, Он хоће љубав и добра дјела. Живи тако да те не воли само Бог. И људи треба да те заволе. Ништа није изнад тога. Ако је неко болестан и потребан му је лијек издалека, можда и ноћу, кроз шуму у којој су вукови, а ти без размишљања кренеш да му помогнеш, е то је љубав. Ако имаш све, а љубави немаш, сматрај да немаш ништа. У последњим временима људе ће спасти љубав, смирење и доброта. Доброта ће отворити врата Раја. Смирење ће људе тамо увести. А љубав ће Бога показати. На Земљи не постоји човјек који би у потпуности могао објаснити шта је љубав. Овдје је немогуће то потпуно схватити. Ако мрзиш макар једног човјека, у његовом лику мрзиш самог Христа и далеко си од Царства Небеског. Човјек се кроз живот учи вјери и љубави. Непријатељ љубави је егоизам. Он не даје ништа добро, само тражи и мало су му сва богатства овог свијета. Мрзите зло. Међутим, човјека који чини зло жалите и волите. Јер, тај који чини зло сутра може постом, молитвом и сузама да се очисти и постане једнак анђелима. Све је воља Божја. Било је много таквих случајева. Јасно нам је да требамо вољети наше непријатеље. Али, како да волимо непријатеље Христове? Не можемо их мрзити. Треба све да волимо. Ако то не можеш онда бар, свима жели добро. Љубав ће укротити и свирепог лава. Бог ће ти стоструко вратити оно што си дао чинећи добра дјела. На овом свијету си ради тога да би чинио добра дјела. Бог од нас тражи срце, али, не можеш Му га дати без добрих дјела. Помози сиромаху и то ће бити твоја жртва Богу. Свима треба жељети добро. Но, за чињење добра потребна је мудрост. Кад чиниш добро на љествици се пењеш за подиок навише, а кад гријешиш спушташ се. Читав наш живот у таквом је кретању. Како је мирна човјекова душа кад је његов ближњи у опасности. Ако у кући имаш болесника, и о њему нема ко да брине, радије не иди у храм на службу, него остани са њим. Ко се брине за добро ближњега, брине се за добро самог себе. Човјек сам свој живот благосиља добрим намјерама. Бог је човјеку дао слободну вољу. Благодатно дјело је храњење голубова и других птица. Око је огледало душе. Ако душа не пожели, око неће гледати у лоше. Прво лијечи Бог, а потом љекар. Ко је незахвалан љекару, незахвалан је и Богу. Ум и руке љекара чине Богу угодна дјела. Када једеш сјети се гладног и жедног. Ако су те оклеветали и на добро одговорили злим, свједно не држи зла у срцу. Опрости и радуј се, јер због тога ћеш се приближити Богу за неколико подиока на љествици. Монах не може бити безбрижан. Он је војник. Тешко монаху и монахињи који не жале над невољама свог народа. Добар монах треба имати срце пуно осјећања. Игуманство није само чин, већ могућност смиравања. Некоме се даје на спасење, а некоме на погибељ. Ништа не радите без благослова. Ако се појави чак и Анђео у свијетлој одежди, не мијењајте игуманов благослов. Запамти да је духовник увијек поред тебе и пази на сваки твој корак. Монах се треба занимати рукодјељем, у противном ће почети да празнослови и неће се спасти. Монаштво је анђеоски чин. Потребно је проћи кроз огањ искушења да би се достигло савршенство. Монаси требају живјети скромно. Скромност је благодат Божја. Монах треба бити јак и штитити истину, јер Истина је сам Бог. Монах треба штитити Православље као лав који риче. Некад се не оправдавај и сам ништа не чини. Добар монах сит је од једне мале просфоре. Монаштво је борба до последњег даха, тежња ка Богу до саме смрти. Монаси се неће спасти ако немају смирења и покајања. Манастир, то је огромна љубав. У свијету се губи манастирска благодат. Не одлази на дуго из манастира. Од монаштва нема већег херојства. Похвала је погубна за монаха. Непријатељ монаштва је онај који хвали монахе. И монаси требају саосјећање и утјеху. Ако желиш бити монах, већ си монах. Ако мирјанин ради Христа побиједи своје страсти биће једнак монасима. Богу је битна тежња ка Њему а не да ли смо монаси или мирјани. Са том чежњом човјек се спасава.Од монаха ће се тражити монашко, а од мирјана мирско. Монаси требају живјети по Јеванђељу ради спасења. Мирјанима је довољно испуњавати Десет заповијести. Запамти, Христос је један! Раније су говорили о природи антихриста, али тада није било знамења. Били су ратови, али није било чуда небеских и општег разврата. У Грузији се мијења морал. Препознаћете оне који падну пред мрским саблазнима јер ће ходити раздјевени, а хришћани ће бити одјевени прилично. По канонима свете Цркве, жена не треба да носи панталоне. По човјековој одјећи види се његово духовно стање. Производи на које ставе број антихриста не могу вам нанијети зло. Прије јела треба изговорити молитву Оче наш. Закрстити трпезу и покропити је Светом водом. Тако ће се осветити свака храна. Не једи хљеб од човјека који је примио печат антихриста. У последња времена следбеници антихриста долазиће у храмове. Крстиће се и проповиједати јеванђељске заповијести. Али, не вјерујте онима код којих не буде добрих дјела. Правог хришћанина могуће је препознати само по добрим дјелима. Хришћанска вјера је у срцу, а не у разуму. Они код којих вјера буде у разуму поћи ће за антихристом. Антихриста ће препознати они са вјером у срцу. Печат антихриста биће у кажипрсту. Стављаће га помоћу компјутера и биће невидљив. У почетку ће то бити добровољно. Кад се антихрист зацари све ће тјерати да приме тај печат. Оне који га не буду примили прогласиће за непријатеље. Тада ће требати бјежати у шуме у групама од десет-петнаест људи. Једно или двоје неће се спасти. Шта год да се деси, не губите наду у Бога. Господ ће нас уразумити како треба поступати. Ко буде јак у вјери неће осјећати глад, ни жеђ, нити ће га стихије такнути. Ђаво има шестстотинашездесетишест мрежа. У вријеме антихриста људи ће очекивати помоћ из космоса. То ће бити највећа ђавоља замка. Људи ће тражити помоћ од ванземаљаца, не знајући да су то демони. Ако украдеш, прекршићеш једну од десет заповијести. Ко тако буде поступао, и на тај начин ће прихватити власт антихриста. вјерујући човјек уздаће се у Бога. А Господ ће чинити таква чудеса за свој народ да ће пар листова са дрвета бити довољно за храну читав мјесец. Човјек који истински вјерује закрстиће земљу и она ће му дати хеб. Ако неко силује дјевојку, она остаје дјевственица пред Богом. Тако ће бити и са онима без печата. Ако човјек без његовог знања ставе печат, он неће дјеловати. У последњим временима не гледајте у небо. Могу вас обманити лажна чуда која ће се тамо дешавати. Преварићете се и погинути. Бог својим промислом испитује човјека. Без воље Божје демон не може ништа. Никад не губи наду у промисао Божји. Њега је човјеку тешко схватити. Постоје снисхођење, воља и промисао Божји. Снисхођење је кад Бог човјеку даје добру вољу да чини шта хоће. Када дејствује воља Божја, човјек чини оно шта Бог жели. Воља Божја увијек доноси добро. Промисо Божји управља. Кад немаш одговора и не знаш шта да радиш, препусти се Божјем промислу, и не мисли више о бригама. Неки говоре да је свима при рођењу одређен пут. Али, ако је тако, зашто онда суди Бог. Сами одређујемо своју судбину. Ако човјек безразумно доводи живот у опасност он, наравно, чини гријех, и то нема везе са судбином. Душа се састоји из три дијела: помисли, жеље и осјећања. Помисао је у уму. Осјећање је у срцу, а жеља је у читавом тијелу. Када се појави нека жеља, читаво тијело се узбуђује. Бесмртни дух има три својства: страх Божији, савјест и тежња ка Богу. Тога нема код птица и животиња. То се налази у крви, али није крв. Раније, прије пада у гријеху, духу су се потчињавали и душа и тијело. После пада у гријех, разрушена је та веза са духом и душа је остала под влашћу тијела. Душа чини шта тијело пожели. Душа покреће тијело, а дух разум. Бог је човјеку дао савјест ради спасења. Дух је разуман и зна све о савјести. Смирен човјек ће мимоићи сва искушења и неће га се тицати. Нико без смирења неће ући у Царство небеско. Ако не паднеш, нећеш знати шта је покајање. Сам сам велики грешник и због тога жалим грешнике. Богу су гријеси као камење у мору и нема тог гријеха који превазилази Божије Милосрђе. Кајати се треба више срцем, него сузама. Господ ће услишити и узвисити. Кад се почнем сматрати бољим од других, кад дигнуте главе изађем на улицу, људи ће ме гледати и смијати се, а ја ћу увидјети какво сам ништавило. Молитвом се узвисује. Смирење је свијећа која се не гаси, угодна Богу. Милост је злато, смирење брилијант. Спознај своју немоћ. Ако си сагријешио, одмах се покај. Савјест је честица Бога у твом срцу. Никад се не противи Богу, истрпи сва искушења и врата Раја ће ти се отворити. Не брините се за тијело, размишљајте о спасењу душе. Ко је побиједио свој језик и цријева, тај је већ на добром путу. Нећеш се спасти без жалости. Неће се сви спасти. Бог не спасава ако се не молиш због тога. Ко спасе своју душу и другима помогне ријечју или дјелом, тај ће испунити Христову заповијест. Како ћемо се спасти, ако други све чине за нас? Вријеме је велика милост. Оно се човјеку даје ради спасења. Дрзак је човјек који не види своје гријехе. Горди су мрски у очима Божијим. Ако се сматраш бољим од других, противан си Богу. Не примај као милостињу Јудине сребренике. Такав новац обично вуче у гријех из кога нећеш брзо изаћи. Не постоји грешник кога Господ кроз покајање и причешће не би прихватио. Туђи гријеси нису твоја брига. Ти сједи и плачи због својих гријеха. Преступ је то што штампају иконе у новинама. Велики гријех је кршење обећања. Треба се плашити само једног, плашити се учинити гријех. Гњев Божији је на женама које су починиле чедоморство. Кајте се и молите да вам Бог опрости гријех дијетеубиства. Бесрамност је почетак сваког зла. Више гријеши онај који даје лажне изјаве, него онај који крши закон. Недопустиво је непотребно помињање Имена Божијег. Тиме се нарушава трећа заповијест. Неправилно је од некога тражити оно што сам ниси давао. Не смије се обоготворити нико од људи. Не давај савјете ближњему, ако не знаш његово духовно стање. Твој савјет може га погубити. Сваки гријех је непријатељство са Богом. Замисли се, са ким се завађаш? Ако видиш убицу или блудницу или пијанца који се ваља по земљи, не осуђуј никог. Јер, Бог је отпустио његов поводац, а твој држи у рукама. Ако и твој отпусти, бићеш у горој ситуацији. Можеш пасти у исти гријех за који другог осуђујеш и погинути. Не осуђуј! Бог је судија. Онај који осуђује исти је као празан клас пшенице, који је увијек гордо усправан и на друге гледа са висине. Грузија је мој крст. Благодат Божија никад није, нити ће напустити Грузијску Православну Цркву. Нит светих није прекинута и неће се прекинути. Грузија ће васкрснути као Лазар. Ничег доброг неће бити у Грузији док не буде крунисан цар. Грузија ће се поново родити, но кроз велика искушења. Грузија је удио Мајке Божије. Не остављајте отаџбину у тешким временима. Не гнијевите Матер Божију. Благослов долази на човјека тамо гдје је рођен! Твоја искушења су због маловјерја. Моли од Бога опроштај и снагу у вјери. Вјера је талент од Бога дан. Ко живи без Бога и Цркве једнак је богохулнику. Када се пред тобом ругају твојој вјери и ти ћутиш, гори си од тог хулитеља. Благодари Богу што си рођен као православан, буди тврд у вјери, не падај у искушења и не брини о томе да ли ће се спасти људи других вјероисповијести. То није наша брига.Бог је милостив. Боље је бити окорјели блудник него јеретик. Твоја душа гине кад не штитиш вјеру онда кад је потребно. Ако погинеш штитећи вјеру, отићи ћеш у Царство Небеско. Екуменизам је највећа јерес. Православна Црква је брод који плови по океану захваћеном буром. Ми, православни, налазимо се на том броду. Људи других вјероисповијести пливају сами. Молите се за све. Остављам вам завјештање, молите се и ваше молитве помакнуће горе. Питаш како да се молиш за непријатеља. Прво се моли за оне које највише волиш. На примјер, за своју дјецу. Затим се моли за остале чланове твоје породице. Онда за сву родбину и комшије, како не би имао непријатеља. Благосиљај град гдје живиш и благосиљај све житеље Грузије. Грузија није сама. Окружена је другим земљама. Моли Бога да нема непријатељства међу народима. Када си се помолио за све и остао ти је један непријатељ, не прескочи ни њега. Моли Бога да му срце испуни добротом, а разум мудрошћу. Ето, тако се можеш помолити за свог непријатеља. Ако не испуњавате заповијести Божије, не узнемиравајте Га многим молитвама. Неће их услишити и таква молитва ће вам бити на осуду. Када се други моле пред иконама и крстовима које си направио, дио благодати силази и на тебе. Молитва је мртва ако је не слиједе добра дјела. Ако за вријеме молитве траже од тебе помоћ, а ти откажеш док се не помолиш, знај да таква молитва није угодна Богу и да је на гријех. Ако будеш свједок лажи и крађе, а не можеш то избјећи, читај молитву Оче наш. Сва дјела и усрдне молитве приноси на жртву Богу. Онима који су у аду панихида је као утамниченом свјетлост дана. Запокојена молитва је потребна и упокојеном и оном који се моли. Господ ће помиловати психички нестабилног човјека који је починио самоубиство. Човјек који се свјесно убије иде у пакао. За њих треба чинити милостињу и добра дјела. Понекад и такви излазе из пакла. Човјеку говори једном, двапут, трипут, а ако не схвати, остави га. У невиности и чистоти срца буди попут дјетета. Али, не и у разуму. Када демон овлада човјеком, прво му узима разум. Лоше је кад језик иде напред, а разум остаје назад. Иконама треба прилазити са љубављу и надањем. Много нас јачају Света вода и просфора. Треба их узимати са вјером. Не вјеруј увијек својим очима и ушима. Често могу обманути. Дијете све чује у мајчиној утроби. Говорите му ријечи Божије и тако ћете га васпитавати. Подвиг је када, ради Христа, не приђемо жени док нас је обузела тјелесна страст. Духовника треба бирати по сопственој жељи. Кад га изабереш, потчини му се. Ако духовник учи о некој јереси, бјежи од њега као од огња. Старцу треба ићи у вријеме духовне потребе и искушења, да би добили савјет и учили се мудрости. Ко током Свијетле седмице плаче због својих гријеха, умјесто да се радује, поступа као Јуда. Господ показује туђу невољу, како би омекшао наша срца. https://www.eparhijazt.com/sr/news/predanje/3731.duhovne-pouke-starca-gavrila-gruzijskog.html

О Богу Мора ће пресушити, планине ће се срушити, али Христова слава неће проћи. Смрт је преображај. Не бојте се смрти – бојте се Суда Божијег. Замислите како вам срце куца кад сте пред професором на испиту. Колико је страшније стајати пред Богом на Суду! Божија величина се ни са чим не може упоредити. Кад изговараш име Господа, устани и прекрсти се. Непрестано стреми ка Богу. Бог ће ти, видећи твоје стремљење, дати све што ти је потребно. Не оставља Господ човека, човек оставља Бога. Пакао је раздвојеност од Господа. Праведник се не боји Бога. О љубави Бог је бесконачна љубав, бесконачна доброта и бесконачна праведност. Онај ко воли доброту и праведност воли и Бога, и Бог ће га заволети као рођеног сина. Грехови другог човека се могу разобличавати само срцем пуним љубави. Биће срећан онај ко научи да воли. Само немојте мислити да је љубав урођени таленат. Човек може да се научи да воли и ми то треба да чинимо. У духовном животу неће бити никаквог успеха без жртве ради Господа и ближњег. Без жртве нећеш научити да волиш. Бог не прима празне речи, Бог воли дела. Добра дела и јесу љубав. Живи тако да не само да те Бог воли, већ да те воле и људи – нема ништа веће од тога. Ако је неко болестан и ако му је потребан лек, а треба га донети из далека, можда и ноћу, и кроз шуму проћи, где лутају вукови – и ти без размишљања кренеш на пут ради спасења ближњег – то и јесте љубав. У последња времена ће људе спасити љубав, смирење и доброта. Доброта ће отворити врата Раја, смирење ће га у њега увести, а љубав ће показати Бога. На земљи нема човека који би у потпуности могао да објасни шта је љубав. На земљи то нећеш моћи ни да схватиш. Ако мрзиш макар једног човека – у његовом лику мрзиш Самог Христа и далек си од Царства Небеског. Човек се кроз невоље учи вери и љубави. Егоизам је непријатељ љубави. Егоиста ништа не даје, жели само да добија. Биће му мало чак и сва богатства света. Мрзите зло. А човека који зло чини волите и сажаљевајте. Можда ће се онај ко данас чини зло сутрадан молитвом, сузама, постом и покајањем очистити и постати попут Анђела – све је у вољи Божијој. Било је много таквих случајева. Јасно је да треба волети свог непријатеља, али како заволети Христовог непријатеља?! Не треба га мрзети – тада ћеш моћи и да заволиш. Треба волети све. Али ако не можеш, макар свима жели добро. Љубав ће укротити чак и свирепог лава. О добрим делима и намерама Бог ће ти вратити стоструко више од онога што си потрошио чинећи добра дела. На овом свету и живимо да бисмо чинили добро. Бог од нас захтева срце. Али, без добрих дела нећеш моћи да даш срце Богу. Помажи сиромашном човеку – то ће бити твоја жртва Богу. Свима треба желети добро, али је за чињење добра потребна мудрост. Кад чиниш добро пењеш се за једну степеницу, а кад грешиш – спушташ се. Цео наш живот је такво кретање. Како човекова душа може бити мирна кад је ближњи у опасности? Ако код куће имаш болесника и нема ко да га пази, боље је да не идеш у цркву, да останеш код куће. Ко се труди ради добра ближњег – труди се ради самог себе. Човек сам благосиља свој живот добрим намерама. Бог је човеку дао слободну вољу... Благодатно је дело хранити голубове и друге птице. Око је огледало душе; ако душа сама не пожели, оно неће погледати у лоше. Прво лечи Бог, а затим лекар, али ко се не захваљује лекару, не захваљује се Богу. Трудбеник је достојан награде. Разум и руке лекара творе богоугодна дела. Кад једеш сети се гладног, жедног и паћеника. Ако су те оклеветали, на добро ти одговорили злом, немој држати зло у срцу. Опрости и радуј се, зато што си се захваљујући томе за неколико степеница приближио. О Божјем Промислу и судбини Бог Својим најузвишенијим Промислом испитује човека. Без воље Божије демон не може да помери чак ни мрвицу. Никад не губи наду у Промисао Божји. Човеку је тешко да проникне у Божји Промисао. Постоји допуштење, воља и Промисао Божји. Допуштење је кад Бог човеку даје слободу. Човек онда ради оно што жели. Кад делује воља Божија човек чини оно што Бог заповеда. Божија воља увек доноси добро. Промисао Божји управља: час дозвољава допуштење, час вољу. Кад не можеш да решиш питање и не знаш шта да радиш препусти се Промислу Божијем и више не размишљај о томе. Неки кажу: "било му је суђено". Али ако је човеку тако било "суђено" због чега му онда Бог суди? Ми сами смо ковачи своје "судбине". Ако човек погине неразумно подвргавајући свој живот опасности, он ће починити грех, а судбина с тим нема никакве везе. О духу, души и телу Душа се састоји од три дела: помисли, осећања и жеље. Помисао је у разуму, осећање је у срцу, а жеља је у целом телу. Кад се појави нека жеља, цело тело се узбуди Бесмртни дух има три својства: страх Божји, савест и тежњу ка Богу, што птице и животиње немају. Бесмртни дух је у крви, али то није крв. Раније, пре пада у грех, духу су се потчињавали и душа и тело. После грехопада прекинула се веза с духом и душа је остала под влашћу тела. Што тело пожели - душа ради. Душа покреће тело, а дух разум. Бог је ради човековог спасења у њега уткао савест. Дух је разуман и зна све о савести. О смирењу и покајању Сва искушења ће проћи поред смиреног и неће га дотаћи. Без смирења нико неће ући у Царство Небеско. Ако не паднеш – нећеш спознати покајање. Ја сам и сам велики грешник и зато ми је жао грешника. Хришћанину не доликује да тугује. За Бога су сви грехови као каменчићи у мору. Нема греха који би превазилазио Божије милосрђе. Треба се више кајати срцем него сузама. Господ ће понизити и узвисити. Кад почињем да сматрам себе бољим од других, стављам на главу своју дијадему и излазим напоље босоног. Људи ме гледају и смеју се, а ја видим какво сам ништавило. Онај ко себе понизи – узвисиће се. Смирење је неугасива, Богу угодна свећа. Милост је злато, смирење је брилијант. Спознај своју немоћ. Ако си згрешио – одмах се кај. Савест је честица Бога у твом срцу. О спасењу Никад немој да издајеш Бога. Истрпи сва искушења – и отвориће ти се врата Раја. Не брините се за тело, размишљајте о спасењу душе. Онај ко је победио свој језик и стомак, већ је на правилном путу. Без невоља се нећеш спасити. Неће се сви спасити. Бог те неће спасити ако за то не будеш молио. Онај ко спаси своју душу и другима помогне речју или делом, испуниће Христове заповести. Како ћемо се спасити ако други буду све радили уместо нас? Време је велика милост. Оно се човеку даје ради спасења. О вери Твоја искушења су због неверја. Моли Бога за опроштај и укрепљење вере. Вера је од Бога дати таленат. Онај ко живи без вере у Бога и без Цркве исто је што и богохулник. Кад у твом присуству извргавају руглу твоју веру, а ти ћутиш – гори си од тог хулитеља. Благодари Богу за то што си се родио као православац. Буди чврст у вери, не подлежи искушењима, и не брини се да ли ће се људи друге вероисповести спасити или неће. То није наша ствар. Бог је милостив. Сто пута је боље бити блудник него јеретик. Кад треба бранити веру, а ти то не радиш, твоја душа гине; а ако погинеш бранећи веру – доспећеш у Царство Небеско. Екуменизам је јерес над јересима. Православна Црква је брод који плови узбурканим океаном. Ми, православци, налазимо се у овом броду, а људи других вероисповести пливају сами. О молитви Молите се за све. Остављам вам завештање: молите се и ваше молитве ће померити горе. Питаш како да се молиш за непријатеље. Прво почни да се молиш за оне које највише волиш, на пример, за своју децу. Онда се моли за остале чланове твоје породице. Затим се моли за све своје комшије и рођаке, да не би имао непријатеља. Благослови град у којем живиш, али Тбилиси није једини – благослови све становнике Грузије. Ни Грузија није једина, окружена је другим земљама, моли Бога да људи не ратују. Сад кад си се помолио за све и кад је остао један непријатељ – немој ни њега да оставиш. Моли Бога да његово срце испуни добротом, а разум мудрошћу. Ето, тако ћеш моћи да се помолиш за свог непријатеља. Ако не испуњавате заповести Божије, не узнемиравајте Бога многим молитвама, Он их неће услишити и ваша молитва ће вам се уписати као грех. Кад се испред икона и крстова направљених твојим рукама моле други људи, део благодати прелази на тебе. Ако молитву не следе добра дела – молитва је мртва. Ако те неко за време молитве замоли за помоћ, а ти кажеш: "Помоћи ћу кад завршим молитву," знај: твоја молитва није угодна Богу. За такву молитву се каже: "Молитва његова нека му се упише као грех." Ако постанеш сведок крађе, а не можеш да се умешаш, изговарај "Оче наш". Сва дела и усрдне молитве приноси Богу на жртву. За оне који се налазе у паклу парастос је као дневна светлост за сужња. Молитва за покој душе је потребна и покојнику и ономе ко се моли. Господ ће се смиловати психички болесном човеку који је починио самоубиство. Међутим, ако се човек свесно убије, иде у пакао. Али за њега треба давати милостињу и чинити добра дела. Понекад и такви излазе из пакла. https://monkgabriel.ge

Текст који следи преузет је из књиге “Духовни разговори са румунским старцима” оца Јоаникија Балана. Рана сећања - Оче Пајсије, реците нам нешто о Вашем родном месту? - Рођен сам 1897. године у селу Стројешти, у жупанији Ботошањи. Био сам најмлађи од петоро деце у кући. Моји родитељи, Јован и Катарина, живели су мирно. Научили су ме да љубим Христа, водећи ме често у цркву, на службе Божије. - Који савете су Вам давали родитељи, док сте били дете? - Били су обични људи, и углавном су ме учили примером свог живота. Никада их нисам чуо да се свађају или да злостављају једно друго. Мој отац је знао напамет Молебни канон Богородици, као и друге молитве; молио се гласно да смо га сви могли чути. Имао је обичај да, као свештеник, каже: “Господу, помолим сја!” Плакао би и посницом се ударао о груди. Моја мајка била је пријатељ свима, и много пута нам је говорила: ”Децо моја, будите добри, да не осрамотите нашу част!” - Ко Вас је упутио на монашку стазу? - Житија Светих су ме привела монаштву, и моја љубав према Господу Христу. Године 1921, након рата, отишао сам прво у скит Козанчеу. Мој духовник био је отац Калиник, велики подвижник и заљубљеник у молитву. Уобичајавао је да ме пробуди у поноћ, велећи ми: ”Хајде, идемо у цркву, јер жетве је много, а жетелаца мало.” Истина да ми је било тешко да устанем тако рано, али када сам долазио у цркву, налазио сам га како ме чека у припрати... Желео сам да живим у тишини. Желео сам да одем у манастир Сихастрију, где је тиховање било заступљеније, али игуман, отац Јоаникије (Морој), ме не би примио без благослова мог игумана. Зато сам остао у Козанчеу, где сам, са благословом мог старца, подигао једну кућицу и малену капелу у долини, па сам се ту подвизавао у тишини и молитви, без напуштања црквеног послушања. Тамо сам живео осамнаест година, до 1948. године, када сам отишао у Сихастрију. - Који су били Ваши најистакнутији ученици? - Имао сам њих неколико, али је најнапреднији био брат оца Клеопе, Георги (Илије). Сећам се да је живео у келији са једним старијим братом, који није знао да чита. Увек је ћутао, и присиљавао себе на молитву и пост. Једном, када су се заједно молили у вечерњим сатима, брат Георги је себи ударио два шамара, како би отерао сан. Тада се старац уплашио и побегао са молитве. Дошао је код мене, узнемирен, и рекао како је Георги сишао с ума, и да више, заједно, не могу да врше молитвено правило. Отишао сам и измирио их. Сутрадан сам са братијом радио у винограду. Увече, послали смо искушеника Георија да припреми вечеру за све. Када смо се вратили, нашли смо писмо на столу: ”Опрости ми, оче Пајсије, идем у шуму на пет дана, да оплакујем своје грехе.” Братија је обедовала заједно, испунили смо своје вечерње правило и отишли на спавање. У поноћ сам чуо да неко куца на врата моје келије. ”Ко је?” упитао сам. ”Благослови оче Пајсије, то сам ја, грешни брат Георги.” ”Брат Георги је отишао да тихује и пет дана да се каје за своје грехе!” одговорио сам. Онда је он ушао у моју келију, преплашен и исцрпљен. ”Шта се догодило?” упитао сам га. А он ми одговори: ”Отишао сам у најдубљи део шуме и одлучио да останем тамо пет дана у молитви и посту. Али, када сам почео да читам вечерње са Акатистом Архангелима, чуо сам страшан глас: - Шта радиш овде? - То је био Сатана! Уплашио сам се, узео црквени Часлослов и не знам како сам доспео овамо. Молим за опроштај, оче Пајсије.” ”Бог да прости, брате Георги,” одговорио сам. ”Тако се дешава онима који раде ствари без благослова свога старешине.” После је брат Георги отишао за Сихастрију, и Бог ми је послао другог доброг ученика, такође по имену Георгија. Он је дошао из села Фламжини; био је веома стар, седе браде и косе. Целог свог живота био је пастир. Наш први сусрет догодио се једне зимске вечери, након вечерњег. Појавио се предамном на прагу цркве, босоног и спокојног лица. Стресао је снег са својих босих стопла. Остао је покрај мене, као мој ученик, осам година. Све што имам да кажем је, да ме је надмашио у свему, у посту, молитви, смирењу. Никада ништа није урадио без благослова. Увек ће остати у мом сећању као истински пустињак. Није бројао своја метанија, и по сву ноћ се молио. Једном ме је упитао: ”Оче Пајсије, колико метанија треба да учиним за оног који ми да једну леју (новчаницу) са молбом да га помињем у молитву?” ”Око десет метанија је довољно,” одговорио сам. ”Не оче,” рекао је, ”ја чиним сто метанија за леју...” Не могу да се присетим и запишем све што сам доживео, и што ми је било на духовну корист за тих осам година, колико сам живео са овим вољеним и светим старцем. - Које сте духовне савете давали ученицима? - Пре него што сам постао свештеник и исповедник, нисам много давао духовне савете мирјанима. Позивао сам оне који су ми долазили да се што више моле, да читају Псалтир, чине метанија, посте, да живе у миру једни с другима, и слао би их скитском свештенику на исповест. Исто је било и са мојим ученицима; био сам дужан да их више поучавам делима, а мање речима. Када би ме видели да устајем на молитву, да постим, да ћутим, и да се према њима односим са кротошћу, они су такође присиљавали себе да чине чак и веће ствари. Након што сам рукоположен, био сам дужан да покушам да их упућујем и речима, иако моје речи нису одговарале мом духовном животу. Али, милошћу Христовом, настојао сам да сваког пошаљем назад у његову келију умиреног. - Пошто сте волели да бринете о болеснима, реците нам нешто о мирној кончини појединих монаха, или ученика, о којима сте бринули. - Да, волео сам да помажем болеснима, не из љубави према Богу, већ што је то била моја људска дужност. Ако бих писао о мирној кончини свих монаха о којима сам бринуо, морао бих да напишем целу књигу. Али, могу да дам неколико примера. Сећам се једног брата, по имену Георгија Косамнчука, великог подвижника. Када се разболео, позвао ме је и замолио да га пострижем у монаха. Трећег дана по његовом постригу, примио је причешће Пресветим Тајнама, затражио опроштај од свих, и на мојим рукама предао своју душу у наручје Божије. Извесни јерођакон, по имену Герасим Виеру, када се разболео, замолио ме је да прочитам Молебни канон Богородици. Када сам стигао негде до средине, предао је своју душу у наручје Божије. Други јерођакон, Никон Драгулеану, велики подвижник, позвао ме је једног дана и рекао да закључам његову келију и да дођем сутрадан у осам ” да заједно са анђелима појем алелуја.”Следећег дана, задржали су ме неки људи, па нисам мога да стигнем у његову келију у договорено време. Отишао сам у девет, али отац Никон се баш тада упокојио, јер је његово тело још увек било топло. Плакако сам и јадиковао толико много, што нисам дошао сат раније, да појем алелуја са анђелима! Такође, познавао сам дивног старца, монаха Германа Контурача, који је имао скоро деведесет година. Био је чиста душа; читавог живота био је пастир. Много је волео св. Николаја, и молио му се овако: ”Св. Никола, буди са мном, грешним. Ја сам стар човек и ти си стар човек – помилуј ме!” Пронашао сам га упокојеног у келији једног лета; донео сам га у цвећем украшену цркву, док су звона звонила. Не могу да заборавим ни монаха Генадија Аватамаништеја, који је био мој келејни прислужитељ осам година. Иако је био стар, он би чинио метанију поред моје постеље, када бих се разболо, како бих оздравио, да се не бих упокојио пре њега. Много пута ми је рекао: ”Оче Пајсије, целог свог живота нисам спавао у кревету и нисам узимао лекове.” Када му се приближила кончина, питао ме је да га изнесем из келије. Положио сам га на траву, лицем према истоку и тако је уснуо, на голој земљи, као што је навикао да чини у својој младости, као пастир. Нека им Бог душу прости. Смирење и једноставност остају неизбрисиви у мом сећању, јер они нису били школовани људи, али су са побожношћу испуњавали ствари које су примили од својих предходника – келејно правило, црквене службе, и рукодељу. Верујем да су напредовали и у умносрдачној молитви. - Када сте стигли у манастир Сихастрију, какав је био духовни живот отаца у то време? - Стигао сам у Сихастрију 1948. године. Тада је игуман био отац Клеопа. Био је то истински живот у општежићу. Знао сам оце који нису поседовали ништа у својим келијама, изузев кревета и неколико књига. Отац Доментијан, честити стари монах, никада није изостајао са црквених служби, и увек је благовремено почињао са полуноћницом. Други понизни монах, отац Кристофор, који је бринуо о болеснима, ноћу је уобичајавао да донеси непокретног оца Михаила, на лађима у цркву. Сва братија је морала да присуствује вечерњем. Ако не би дошли, нису могли да приступе трпези следећег дана. Сви су били захвални због мира и тишине, који је владао у манастиру Сихастрији. - Оче Пајсије, какав је био духовни живот у манастир Слатини, када сте тамо прешли? - Прешао сам у Слатину у јесен 1949. заједно са још 23 монаха из Сихастрије, на челу са оцем Клеопом. Срео сам тамо продуховљене монахе, какав је био архимандрит Пајсије Козма. Пре његове смрти, отац Пајсије је позвао све очеве и затражио опроштај од свих. Рекао сам му да у тим тренуцима изговара Исусуову молитву. Одговорио ми је: ”Оче Пајсије, је сам човек, велики грешник, али никада нисам знао ни за једног другог бога. Ја сам се молио једном Богу целога свог живота, и верујем да ће Он да се побрине за мене!” и рекавши ово, предао је своју душу, ту пред свима нама. Познавао сам такође једног светог монаха, звао се Јувенал Бирисан. Увек је читао Псалтир, волео је послушање и тишину. Био је црквењак и правио је кољиво, и никада није направио ни једну грешку. Такође је љубио сиромаштво и није има ништа у својој келији, осим две мантије, мали тепих за метанија, и Псалтир, и увек је био радостан. Много браће је дошло у Слатину у то време, и међу нама је владала послушност и хармонија. Шта је на земљи лепше и боље од љубави! - Такође, неко време сте живели у скиту Рарау. Каква сте духовна сећања понели оданде? - Живео сам у скиту Рарау, који је био метох манастира Слатине, око годину дана. Тамо је боравило неколико монаха, од којих је, чини ми се, наистакнутији био слепи монах Никодим. Био је јак у вери и вешт у духовним беседама. Једног дана, игуман скита ме је упитао да ли сам стекао умну молитву. Одговорио сам му да нисам чуо ништа о томе. Он ме је тада закључао у малену келију, чији су прозори били затворени, и наредио ми да непрестано изговарам Исусову молитву. Остао сам затворен тамо недељу дана. После тога, испитао ме је да ли сам стекао умну молитву. Одговорио сам му да нисам у стању да се навикнем на њу. Када је то чуо, био је узнемирен и рекао ми је: ”Ти си плитак и празан сасуд! Још једну недељу ћеш остати у келији да се научиш умној молитви.” Остао сам тамо још недељу дана, а када је дошао у суботу и упитао ме да ли сам стекао молитву, да га опет не бих узнемирио, одговорио сам му да јесам. Био је срећан и наложио ми да и друге научим овој молитви. Али, чак и сада, ја нисам стекао навику да се молим умносрдачном молитвом, јер ја немам духовни живот и не љубим Бога колико треба... - Које друге, душекорисне усмопене носите из скита Рарау? - Једном, када сам са мојим учеником ишао у Рарау, прошли смо кроз једно село, у планинама Слатуре. Пришла ми је једна жена и рекла да једна стара жена не може да умре, јер је била у завади са комшијом. Отишао сам до те куће, позвао комшију, прочитао молитву опроштења грехова над њима, измирио их, и када сам напустио кућу, жена је предала душу у миру. Њена душа је чекала да буде у миру са свима, јер без опраштања не можемо бити спашени. О духовном очинству - Били сте отац исповедник у манастиру Сихастрији 30 година; шта бисте могли да нам кажете о том тешком послушању? - Духовно очинство је најтеже послушање у монашком животу. Од духовног оца зависи спасење или казна душе, која му је поверена, монашки постриг братије у манастиру, дозвола да мирјани и монаси приме свето Причешће, као и давање јемства да је одређени кандидат достојан да постане свештеник. Духовни отац има велику одговорност, и због тога њему је много теже да се спасе него монаху или мирјанину. Као исповедник у Сихастрији, имао сам многе духовне радости, али такође и искушења, па и разочарења. Већина очева и браће долазила је код мене на исповест. Они ревноснији, којих је било у већем броју, узимали би у обзир мој благослов, искрено се исповедајући, и предавали су своје душе у руке игумана и духовног оца. То ми је причинило највећу радост, јер сам их примао као своју духовну децу. Тешио сам их, смиривао када су имали искушења, и саветовао да више љубе послушање, црквена богуслужења, тиховање, понизност и молитвено правило у келији. Међутим, неки од њих су на исповест долазили ретко, тешко су опраштали другима, жалили се на своја послушања, а понекад бивали и веома незадовољни. Са њима сам имао више посла. Много стрпљења и вештине било је потребно да их придобијем духовно. Понекад сам одлазио у њихове келије. Понекад сам им давао лакше молитвено правило, охрабривао их, и много сам се молио за њих. Неки од њих су имали користи, док сам друге барем чувао да не падну у веће зло и да не напусте манастир. Али, колико сам успео, колико сам добио или изгубио, сам Бог зна. Ја знам да ћу морати да одговарам за све оне које сам исповедио и које сам саветовао на суду Христовом. - Да ли је лакше бити духовни отац мирјанима или монасима? - Теже је духовно руководити монахе и свештенике него мирјане, јер они су дали завет и имају велику одговорност пошто познају реч Божију и свете каноне, али и даље не обављају свој посао како треба. То јест, они греше својевољно; знају да греше. Мирјани имају мање одговорности, јер греше из незнања. Овде се испуњавају речи из Јеванђеља: ”Коме је много дано, од њега ће се много и тражити.” Старац Пајсије (Олару) Један свештеник-духовник је упитао старца за савет и ево шта му је старац Пајсије одговорио: - Најтежи посао за свештеника јесте Света Литургија и исповест. Неки свештеници су били повређени, чак су и пали због исповести. Духовни отац треба да буде светлост свима и сасуд благодати Светога Духа. Ако има Светога Духа, он неће бити повређен слабостима људским, јер поседује Божанску благодат у себи, која може да излечи душе хришћана. Али, ако га обузимају страсти, ако Свети Дух не пребива у њему, он ће бити лако повређен, када чује грехе људи. Такав свештеник не треба да исповеда. Према канонима, духовно очинство је дато само онима који су стари и испитани у врлинама. Духовни отац треба да буде светлост свима, отац свима, добар саветник и вешт водич душа. Он треба да буде истински пастир, а не најамник, који служи свете ствари за новац или земаљска добра. Он мора да буде као свећа, да обасјава све, а не да се ставља под суд. Духовни отац, чак и ако је понекад узнемирен током исповести гресима људским, никада не треба да срамоти верујућег, јер ће тако да изгуби сав свој труд. Кад год исповедамо, морамо да се молимо и да имамо кротост, и онда, разборитошћу и милошћу Божијом, многе можемо да приведемо спасењу. О молитвеном правилу - Какво правило дајете искушенику, монаху, схимонаху, јеромонаху? - Обично, браћи која се код мене исповедају дајем келејно правило, као што је Акатист светитељу за одређени дан, Молебни канон Богородици или неком другом светитељу, и ако су у могућности, катизму из Псалтира. Осим тога, кажем искушеницима у манастиру да начине 40 метанија, монасима 100, а схимонасима дајем дупло правило, јер су они примили пет таланата и треба да их умноже. Како сам једном пропатио због молитвеног правила! Након што сам примио постриг, отишао сам своме духовнику и питао га које правило да испуњавам. Он ми је рекао: ”Пошто имате послушност у манастиру, чините онолико колико можете.” Али, ја нисам био задовољан овим одговором, и по други пут сам му отишао и питао га да ми да молитвено правило. Онда ми је мој духовник рекао по мало строго: ”Пошто си ме по други пут питао, од сада па на даље чини оно што не можеш.” Послушање у манастиру и рад у општежићу покрива део правила! - Које правило дати болесноме, који не може да чини метанија? - Старима и болеснима дајем правило по њиховим снагама. Ако не могу да се труде својим телом, ја им кажем да удвоструче Исусову молитву. Једном, схимник Никанор Битилица, који је живео у Сихастрији, који је био у годинама, није мога да начини метаније, али је чинио поклон из столице. Након што је пао са кревета, више није могао да чини метанија. Могао је само да се осени крсним знамењем и тако је испуњавао своје правило Зато, свако треба да уради он што може, по савету свог духовног оца, јер ”Бог воли радосног дародавца.” Болесна жена, након исповести код старца, питала га је за правило. Рекао јој је: - Правило за болесну особу је њена постеља. Ако издржиш своју болест са захвалношћу, спасићеш се. Колико год можеш изговарај Оче наш, Исусову молитву, Трисвету песму, Вјерују, и ако се уздржиш од гунђања и одлазиш редовно на исповест, ускоро ћеш задобити живот вечни. - Какво правило дајте мирјанима, родитељима са децом, и младима, који желе да ступе у брак? - Мирјанима дајем правило према околностима у којима живе. За оне који имају много деце, најважније правило је да подижу своју децу у страху Божијем, да их не убијају абортусима, или да их не повређују. Они који немају децу, морају да дају милостињу, ако могу; ако су сиромашни, њихово правило је да не краду и да редовно одлазе у цркву. Младим људима говорим да сачувају своју трезвеност и част пре брака, и пошто ступе у брак да имају децу, онолико колико им Бог да. Саветујем им да не врше абортусе, да не избегавају рађање вештачким средствима, да имају доброг духовног оца, коме ће се исповедати, и да прате законе Цркве што се тиче поста, умерености и скромности. - Коју епитимију дајете онима који су се одрекли вере, а затим се покајали? - Оне који не верују у Бога, не одлазе на исповест, ни ја не примам. Али, ако се искрено покају, наложем им да изговоре прво Вјерују три пута. Онда им кажем да оду у цркву, да се поклоне светим иконама, и моштима светитеља. Након тога их исповедим, дајем им правило по њиховим снагама, и ако у будућности они љубе и поштују цркву и њене законе, дајем им дозволу да се причесте. То зависи од њихове вере и покајања. Ако они и даље имају недоумице у вери, дајем им одговарајуће књиге да читају, како би ојачали у вери. О монаштву - Које је најважније дело манастира и монаха? - Да се моле без престанка за себе и цео свет. Да увек славе Бога, и пружају утеху верујућима. У манастирима Марта треба да буде послушна Марији, а не супротно, и да њих две живе у слози. Ако ово чинимо, ”ништа не може разорити наш град.” - Зашто је ревност за молитву и добра дела ослабила у данашње време, у манастирима и међу мирјанима? - Вера је ослабила у целом свету. Данас сваки мирјанин и монах исповеда да не може да се моли као што се некада молило. Само са великим трудом и боловима неки добри монаси и мирјани могу да одрже чисту молитву ноћу и дању. Ми, други, увек смо окружени бригама, људима, слабостима; када се молимо, наш ум лута. Размислите о искушењима, које је Спаситељ прошао када га је Сатана кушао у пустињи– прво је прождрљивост, друго гордост, а трећа неверје. У сваком случају, Он је одговорио: ”Ја се Господу Богу моме клањам, и Њему једином служим.” Данас, велика расправа постоји између 'Марте’ и 'Марије', ко је од њих две изабрао бољи удео. У манастирима, као и свуда, ‘Марта’ доминира над ‘Маријом,’ не да јој да се много моли, а ‘Марија’ неутешно плаче. Ако бисмо цркву и похвале Богу ставили на прво место, (Марију) а послушање и рукодељу на друго (Марту), онда би сви наши манастири и цркве били духовно препорођени и демон би побегао од људи. Духовни напредак почиње речима. ”Господе, помози ми да видим своје грехе и да не осуђујем брата својега...” - Какву милостињу да дају монаси? - Монаси који имају нешто да дају морају да помажу другима. Верујем да ће они који помажу странцима и својим непријатељима имати већу награду. Али, највећа милостиња монаха је да чува завет сиромаштва, у свим материјалним стварима, и да се моли за све. Они који ништа немају да се осећају као да имају све, и они који имају морају живети као да немају, и морају давати другима. Ако стекнемо нешто неодговарајуће нашем стању, требало би да дамо сиромашном, у име Господње. Милостиња сигурно има велику силу, али за монахе, сиромаштво и чиста молитва су веће. Монах почетник рекао је старцу: - Шта да чиним, оче? Не могу да издржим послушање које сам добио. - Ако можеш да га испуниш, а не желиш, то је грех. Али, ако не можеш да га испуниш, јер је исувише тешко за тебе, или ако си болестан, онда то није грех. Само реци игуману и он ће организовати друго послушање за тебе, како га Бог просветли. У манастиру не би требало да радиш ништа без благослова. Ако живимо у послушности, и ако одсецамо своју вољу, сигурно ћемо се спасити. О понизности - Шта је смиреноумље, оче Пајсије? - упитао га је једном неки од његових ученика. -Смиреноумље је мисао и уверење нашег срца да смо грешнији од других људи и недостојни милости Божије. Они које говоре ружно о себи не значи да имају праву смиреноумље. Истинско смиреноумље је када нас неко вређа и злоставља јавно, а ми то подносимо и кажемо: “Бог је наложио овом брату да ме срамоти због мноштва мојих грехова.” Ми треба све да примамо као заповест Божију. Када вас неко срамоти, кажу да му Бог заповеда да тако чини. Када неко узме нешто ваше, Бог му заповеда да то учини, како би вас начинио монахом. Када си уклоњен са већег места, Бог те је уклонио, како би се променио у својим страстима и лошим навикама. То је истинско смиреноумље. А гордост је када верујемо у себе, у нашу памет, наше снаге, када мислимо да смо способнији од других људи, бољи, лепши, врлински, угоднији Богу. Онда је сигурно да смо надвладани ружним грехом гордости, од којег нас Бог, који је понизио себе ради нашег спасења, може једино сачувати. Смирујмо се, браћо, јер се горд човек не може спасити. Оплакујмо наше грехе овде, како бисмо се радовали вечно у будућем животу, јер када напустимо овај свет, сви ће нас заборавити. Не полажимо своју наду у људе, већ само у Бога. Човек је променљив. Данас вам даје, а сутра тражи од вас. Данас те хвали, а сутра те осуђује. Нашу наду полажимо у милост Божију, и никада нећемо кренути странпутицом. Један мирјанин упитао је старца да му да корисну реч: - Брате, животиње су често мудрије од човека. Научимо се воловској послушности и стрпљењу, јагњећој смирености и кротости, чисоћи и раду од пчелице и мрава. Можемо научити лекцију о животу од свих животиња. Најбоље за човека је да постане глинени сасуд, онај који је од користи свим људима, и за све врсте свакодневног посла, за храну, воду, итд. А златни сасуди су стављају у сефове и закљуцавају на скровита места. Због страха од лопова они се ретко користе, можда само једном годишње. Глинени сасуд користи се за свакодневну употребу, и користи човеку. Такав је смирен човек, који не тражи част и славу. Он остаје неприметан чак и међу људима нижих од себе, он користи, саветује и помаже свакоме, и сви га траже и радују му се. Смиреноумље је велики дар монасима и свим хришћанима. Савети о искушењима Ожалошћени хришћанин упитао је Старца за реч утехе, и он му је одговорио: - Слушај брате, без искушења и плача нема спасења. Али, ми не треба да тиме будемо ометени и да постанемо раслабљени у вери, јер сада демон људе напада суровије него у прошлости, јер зна да има још само мало времена да влада у овом свету. Помолимо се, издржимо, и сетимо се речи Господњих, који је рекао да ће бити са нама до свршетка века. Ми не треба да очајавамо у време наших страдања, јер нас Бог није напустио. Као у време пророка Илије, када Бог имађаше још 7,000 изабраника Својих, који се не поклонише Валу, тако и данас, Господ има много изабраних хришћана са јаком вером, који нису своје душе предали на служење страстима. Бог има изабранике своје, у селима у градовима, који Га прослављају и дању и ноћу, који живе у девствености и уздржљивости, пружајући милостињу сиромашнима и удовицама. Али, само су Богу позната њихова имена. - Како можемо да измиримо оне који се у завади? - Прво, треба да се молимо за њих. Онда, треба да их подстакнемо да се исповеде духовнику, и да их утешимо речима из Јеванђеља да склопе мир, по речима Господњим: “Блажени миротворци, јер ће се синовима Божијим назвати.”(Мт.5:9) Колико год је то у нашој моћи, морамо да се трудимо да склопимо мир, јер смо синови Божији и у нама носимо мир Духа Светога. Они који нису у миру, не могу се причестити. Ако један од завађених умре не измиривши се са својим непријатељем, онда онај који је у животу, мора да оде на његов гроб за четрдесет дана, и моли за опроштај. Наравно, ово је прилично тешко. Ми утичемо на живе да праве метанија за умрле, са којима су били у завади, и надамо се у молост Божију, да ће им он опростити. Духовни пријатељство Ученик га је упитао: - Какве духовне везе имате са старцем Клеопом?” - У јесен 1935. године, отац Клеопа се вратио из војске и посетио ме у скиту Козанчеу, да прими благослов. Док сам га пратио кроз шуму на растанку сам га упитао:”Па, шта сада планираш да чиниш брате Константине (јер тада још није био монах)? Да ли ћеш остати у Козанчеу или ћеш назад у Сихастрију?” “Вратићу се у Сихастрију, оче Пајсије, где сам живео пет година, на гробове моје браће. Тамо ћу такође имати и више мира и тишине...” Онда смо обојица скинули наше скуфије, клекли, начинили по три метаније и изговорли молитву: ”Господе, благослови наш завет да ћемо бити заједно, како у овом, тако и у будућем животу. Ако умрем први, он ће бити у мојим мислима, и ако он умре први, ја ћу бити у његовим. Амин.” Онда смо се загрлили и растали. Свим срцем сам везан за оца Клеопу, колико год је то могуће у овом животу... https://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=6645

Реч „епитимија“ често изазива различите асоцијације – од казне и испаштања, до духовне вежбе и подстицаја за исцељење од греха. Шта заправо представља епитимија у православној традицији и каква је њена улога у духовном животу верника? Епитимија, у православној традицији, представља духовни лек или покору коју свештеник одређује вернику који је починио грех. Циљ епитимије није казна, већ духовно исцељење и повратак на прави пут. Многима се чини да је овај концепт дошао из прошлости, из времена када је Црква била „престрога“; Данас нема потребе за епитимијом. У ствари, покајање треба да постане саставни и органски део живота сваког православног хришћанина. У наставку разговарамо са игуманом Нектаријем (Морозовим) о значају покајања и епитимије у савременом свету. – Реч епитимија са грчког се преводи као казна. Да ли је ово заиста казна? Или испаштање неке врсте казне? Или нека врста духовне вежбе која помаже да се ослободимо греха и да га не поновимо? Можда је она потребна да се човек не опусти и не заборави на своју „прилагодљивост“ било ком греху? – За епитимију можемо рећи да је казна док се не обратимо црквенословенском значењу ове речи: она није казна, него поучавање. Епитимија није казна у савременом смислу те речи и није наплата, јер човек не може донети Богу никакву надокнаду за грехе које је починио – сувише су ти субјекти неједнаки, Бог и човек. Господ не тражи задовољење у правном смислу, већ нешто друго – скрушено и понизно срце, срце које се удаљава од греха. Епитимија је активан израз нашег покајања. Ако је човек починио грех, посебно ако се ради о тешком греху, потребно је нешто што би му помогло да осети и схвати овај грех. „Погледај смирење моје и труд мој и опрости ми сва сагрешења“ – речи су из 24. псалма. Човек се понизује и ради, а Господ му шаље благодат Своју. – Савремени парохијанин зна врло мало о епитимији – осим из друге руке… – Нажалост, данас немамо јединствену епитимијну праксу. Многи свештеници уопште не дају епитимију. Постоје поједини свештеници који дају, а понекад је то претешко, неподношљиво, пре тиме потискују и уништавају човека као хришћанина, као личност, него што га стварају. Има, наравно, оних који се у својој духовној пракси руководе разумним начелима: они прописују такву епитимију која би помогла човеку да се избори са грехом и да се дубље укључи у Цркву, а истовремено би била изводљива. – У чему би се могла састојати епитимија, осим у читању одређених молитава? – Може се састојати, на пример, у строжијем посту, ако је човек физички способан да издржи строжији пост; у одбијању било каквих задовољстава; али најчешћа епитимија је одређено молитвено правило. Или одређени број поклона уз молитву покајања, или читање Канона покајања – Спаситељу, Богородици. Примери употребе епитимије могу се узети из праксе архимандрита Јована (Крестјанкина) и архимандрита Кирила (Павлова). Најчешће су се ове епитимије изражавале у читању молитвеног правила, а дешавало се да људи који су те епитимије већ испунили нису хтели касније да одустану од овог молитвеног правила. Тако су ова два старца кроз епитимију научили човека да се моли. Архимандрит Кирил (Павлов) је често прописивао читање Светог Писма – Јеванђеља, Апостола – као покајање. Па, чини се, каква је то епитимија читати Јеванђеље? И отац Кирил је дао такву епитимију људима који никада нису ни отворили Јеванђеље и нису се могли натерати да то учине. Рекао је: починио си такав и такав грех, сада читај Јеванђеље. Човек је почео да чита и укључио се, и навикао се да чита све време. А схиигуман Савва (Остапенко) имао је такву епитимију за неке људе: не изговарати више од тридесет и три речи дневно. То, наравно, није могуће са сваким начином живота, али је, по свему судећи, то прописао онима којима је то било реално. И многи су касније, када их је ослободио ове епитимије, тражили да је оставе, јер су осетили духовну корист. – Може се прочитати да са искреним покајањем епитимија није потребна. У ком случају се ипак прописује и како се одређује њезина „величина“? – То је веома индивидуално. Неко је толико сатрвен својим грехом да му не треба епитимија, него га треба подржавати и утешити и убедити да ће Господ опростити. Понекад се дешава овако: човек дође у цркву и покаје се за тако низ тешких, смртних грехова да се свештеник ужасава. Али у исто време, он види овог човека и разуме: овај човек се никада у животу није молио другачије него речима „Господе, помози“, и то само у најстрашнијим тренуцима свог живота. А терати га да чита Покајни канон, у коме неће разумети ни једну једину реч, вероватно је погрешно. Боље му је дати врло једноставну епитимију: ујутру се поклони најмање десет пута уз молитву „Боже, милостив буди мени грешном“, и увече, али само са осећањем. Ово је вероватно оправдано, јер овај грешник неће моћи извршити већу епитимију. С друге стране, редовни парохијанин који се редовно исповеда и води потпуно побожан живот може доћи код свештеника и покајати се, на пример, што је јео сладолед на дан поста. Овде је важно запамтити: што је човек ближи Богу, што је више добио, више се од њега тражи. Стога је сасвим природно дати овој особи неку врсту епитимије како га ово огрешење не би још дубље захватило. Али епитимија у овом случају може бити другачија. Ако се пред свештеником нађе неко за кога је сладолед велико искушење, можете дати, на пример, следећу епитимију: не једите сладолед месец дана. А у другом случају, за исти сладолед можете доделити епитимију у виду читања Покајног канона. Али увек морате знати шта у особи треба схватити заиста озбиљно. Епитимија треба да буде опипљива, али да не сломи човека. – Да ли је епитимија увек праћена забраном причешћа? Може ли се причестити особа која још није завршила своју епитимију? – Забрана причешћивања Светим Христовим Тајнама као епитимијом изриче се у случајевима када је неко починио смртне грехе који не дозвољавају да се човек прими на Причешће. Ово је убиство, блуд, прељуба, окретање магији. Што се тиче временског трајања, ми данас не можемо да се руководимо канонима који прописују да је овим људима забрањено да се причешћују дуги низ година. Ако данас одлучимо човека од Причешћа на десет година, он ће највероватније бити изгубљен за Цркву и пропасти. Међутим, све што се ради у Цркви ради се због спасења људи, а не обрнуто. Дакле, за тешке, смртне грехе (не говорим о убиству, ово је генерално посебан случај), исти отац Кирил и отац Јован су некоме дали епитимију два месеца, некоме четири. Ако је у греху постојала нека посебна тежина, онда је покајање понекад могло трајати и до годину дана. Ја сам једном поставио оцу Кирилу следеће питање: човек долази у цркву, каје се за тешке грехе, и разумем да ако овом човеку не дозволим да се сада причести, он ће отићи и више неће доћи. Може ли примити Причешће – па му тек онда дати епитимију која није у вези са забраном причешћа? Отац Кирил је одговорио: у неким случајевима, за добробит човека, то се може учинити. Али ако је јасно да је човек у стању да поднесе епитимију, да неће отићи и неће нестати, онда је боље учинити другачије, изопштити га на неко време од Причешћа. – Једно је кад је добро познато лице пред свештеником (исповедником), друго је кад му на исповест долази мноштво странаца. Да ли је и у овом последњем случају могуће наметнути епитимију? – Лекар који добро познаје наше тело прописује лечење узимајући у обзир карактеристике тела. А када дођемо код доктора којег не познајемо, он нам може преписати лек који неће донети никакву корист, напротив, нашкодити ће нам. Тако је и у Цркви: ако исповедник добро познаје човека, зна шта да му каже и какву епитимију да поднесе. Ако се испред свештеника нађе странац, он пре свега мора да се сети древне медицинске заповести „Не чини зло“. И идите средњим путем, дајући човеку епитимију која није строга, али је опипљива. - Нажалост, у црквеном животу последњих година често се суочавамо са разним недоследностима. Шта човек треба да уради ако му се намеће казна која је заиста неподношљива или једноставно сурова, на пример, изопштење од причешћа на више година? -У овом случају, потребно је да напишете молбу упућену надлежном епископу епархије у којој особа живи. Само епископ може поништити епитимију коју је одредио свештеник. Међутим, постоје изузеци. Постоје случајеви када се епитимија додељује за већ исповедан грех, а за који је неко својевремено већ поднео епитимију. То се нарочито често дешава на одређеним сумњивим ходочасничким путовањима. Ако човек тада дође свом исповеднику и упита га: „Шта да радим сада? – исповедник мора да му објасни да је епитимија у овом случају изречена погрешно и да нема потребе да је врши. Да не бисте постали жртва пристрасности, боље је да се увек исповедате код истог свештеника. – Али зашто, по вашем мишљењу, епитимија нестаје из црквене праксе? – Чини ми се да је један од разлога за гашење ове праксе учесталост понављања грехова. Оно што је раније сам човек доживљавао као пад, данас се доживљава као „природно“, тј. потпуно опростиви грех. Особа која је окусила свој пад, била је спремна да изврши дугу, оштру епитимију, и уз Божју помоћ, на крају се изборила са грехом. Али човеку који се, чак и кад се каје у исповести, изнутра веома олако односи према свом греху, покајање неће помоћи. Он ће извршити ову епитимију и падати изнова и изнова. А свештеника може савладати нека врста малодушности – опет ћу му дати епитимију,а ако је бескорисна, ако ипак падне? Мада би се у овом случају морало сетити светог Јована Лествичника: ако човек падне, али изнова устаје и креће на покајање, пре или касније ће његов анђео чувар стећи такву постојаност и чврстину и пружити му помоћ против греха за који се каје. - Али да ли само због тога епитимија нестаје, или и зато што је савремени човек потпуно неспреман за то, за то нема ни понизности ни послушности?“ – Да, дешава се да је човек толико горд и осетљив да му сама реч „епитимија“ изазива одбојност. Али чињеница је да она служи управо за почетни развој смирења, послушности и стрпљења. Св. Исак Сирин каже да се милост Божија даје човеку, пре свега, не ради труда, већ због смирења. Дела без смирења не спасавају, али смирење без дела може спасити. Смисао покајања је управо у томе да сам човек себи не задаје неку врсту теста или казне, већ да прихвати оно што му Црква заповеда. Зашто остављамо епитимију? Али све зависи од појединца. Ако свештеник озбиљно схвата своју службу и народ, сигурно ће прибећи епитимији. Често ово чујемо; „Али плашим се да се суочим са покајањем у свом црквеном животу. И вероватно нисам једина која се плаши. Разлог је страх од казне преношен из детињства (тачније, страх да ћу бити у понижавајућем положају да будем кажњена), и страх од нечијег уплитања у мој лични живот“. Како ово превазићи? - Вероватно нема смисла рећи: „Сви сте обавезни“. Однос свештеника према човеку идеално је сличан односу рестауратора према икони – оштећеној, искривљеној, чађавој, па чак и умрљаној неким модерним бојама. Искусни рестауратор покушава да разуме намеру аутора који је насликао ову икону. И ради овога завирује у оне особине које су сачуване. И врло лаганим, веома пажљивим покретима, почиње постепено да враћа првобитну слику на икону. Свештеник има исти задатак – да врати човека првобитном лику, лику Божијем који је утиснут у нашу душу, а да при томе не науди. Мора да се понаша веома деликатно како не би дошло до реакције одбијања – страха о коме говорите. Не да будем спољни ауторитет за човека, већ да будем сарадник. Тако да човек осети: свештеник покушава да уради нешто – не са мном као са неким спољашњим предметом, већ заједно са мном. Тада се јавља поверење, а особа се изнутра смирује и носи са тим страхом. Отац Кирил (Павлов) се никада није безобзирно мешао у живот човека. Штавише: када би неко дошао и питао: „Шта да радим?..“ – упитао би у одговору: „Шта треба да радиш, по твом мишљењу? Шта ти мислиш?“ И често се испоставило да особа мисли исправно. Он већ носи у себи знање како треба да поступи, али не налази снагу да направи избор. Било је и другачије: отац Кирил се моли, а одговор му долази од Бога, и јасно је – да му је стигао одговор од Бога, и то одмах пада на срце човека. Какво је то уплитање, какво је то насиље? Ако свештеник човеку не даје епитимију, Господ му је даје. Само људи то не примећују увек. Веома је важно то приметити на време и правилно третирати. То може бити болест, невоља, несклад. Ако човек схвати да му је ово послато ради исцељења његових грехова и страсти, онда таква епитимија, коју је наметнуо сам Бог, може бити спасоносна. Наравно, Господ бира епитимију за човека много верније и исправније него што би то свештеник изабрао, али да смо примили епитимију од свештеника, онда нам Господ, можда, сам не би дао епитимију. И не бисмо морали да се суочимо са много жалоснијим и тежим путем од читања Канона покајања за кратко време. игуман Нектарије Морозов https://kompasinfo.rs/izmedju-kazne-i-duhovne-vezbe-da-li-je-epitimija-prevazidjena/

Искре ревности појављују се и код нас, али само се појаве и – угасе се. Ревност је увек пламена, али постојана и неугасива бива само услед облагодаћења нашег духа Духом Светим. Дакле, када код Вас постоји таква ревност, значи да је и Ваш дух обновљен и да ће – само га не гушите – преузети у своје руке и душу, и тело, и све природне потребе, и све своје животне и грађанске односе, и да ће их све усмерити ка једном циљу: богоугађању и спасењу. Одговорите је ли тако или није. Сматрам да Вам је веома тешко да на то одговорите, не само због Ваше скромности. Долазим Вам у помоћ. Не мешајте различите врсте ревности. Духовна ревност се сва исцрпљује на угађање Богу и спасење душе; она је испуњена страхом Божијим и њена пажња је непрестано усмерена ка Богу; она се својски труди да ни у мислима, ни у осећањима, ни у речима, ни у делима не допусти ништа што не би било угодно Богу, како јој указује савест коју чува чистом као огледало; она чува своје срце да му се не би прилепило нешто друго осим Бога и божанских ствари, и својим надањима сели се у други свет, одсецајући све земаљске наде. Њој није страно ни оно што је потребно у пролазном животу, али све што се односи на тај живот за њу је споредно, а главно је једно – богоугађање и спасење. Видите ли? Изволите добро промислите о томе и проверите себе. Обратите пажњу још и на то да постоји и душевна ревност. Али она је сва окренута уређивању привременог живота. Ко ревнује у науци, тај не спава; ко ревнује у уметности, тај се клони целог света; ко ревнује у трговини тај не жали труда; тако је и за све друго. И све то не би било тако страшно, али несрећа је што када нека од ових ревности у потпуности заокупи човекову пажњу и његове силе, она гаси духовну ревност. Душевна ревност у најбољим својим пројавама, које су поменуте, хладна је према духовном и нема никакву жељу да се бави оним што задовољава духовну ревност. А о другим видовима ревности да и не говоримо, јер они су противни духовној ревности. Јер постоји још сујетна ревност (улепшавање и слично) и зла ревност, порочна и грешна, окренута ка задовољавању страсти. Ове последње не хладе толико духовну ревност, али према њој стоје у потпуно непријатељском односу и некако саме по себи је гуше ако се она некако појави у савести, а и другде је терају и прогоне. Ето колико различитих ревности има! Изволите, погледајте, да нема код Вас неке од њих? Духовна ревност не прогони душевну (научну, уметничку, пословну, грађанску), него је само чини умереном и доводи је у ред, усмеравајући је према својим погледима и не дозвољавајући јој да ревнује у нечем таквом што је противно њој самој. Она прогони само сујетну и страсну ревност, не дозвољавајући им ни да се појаве у кругу човековог живота у коме је сама завладала. Само у једном случају она не пушта даље ни душевну ревност, а то је када види да дела којима се задовољава ова ревност – наука, уметност, породични живот, грађанске службе – не дају простора њој самој, да је стешњују, хладе и гасе. Тад она човека којим је овладала потпуно истргне из таквог поретка живота у коме доминира душевна ревност и води га онамо где ће се занимати само тиме да задовољи њу – духовну ревност. Погађате о чему је овде реч?! Праву духовну ревност одвајам од свега осталог да бисте јасно видели шта је она заправо и да бисте се потрудили око ње. Она је тај огањ који је Господ дошао да запали на земљи и који када падне на земљу наше природе поједе све што је тамо непотребно, а све потребно претапа и пречишћава. На њу је мислио апостол када је писао Солуњанима: Духа не гасите (1. Сол. 5,19). Јер иако је овај Дух – Дух благодатни, његово присуство у нама сведочи се огњем духовне ревности; када се та ревност гаси, гаси се и Он; на њу је мислио када је поучавао Римљане: у ревности не будите лењи; будите духом ватрени; Господу служите (Рим.12,11). Брижљивост и неленствовање јесу сама ревност; горење духом је сведочанство њеног присуства и деловања; служење Господу је смер и дух ове ревности. Усмеравајући такву ревност исти апостол заповеда Филипљанима: што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било шта похвале достојно, то мислите… и Бог мира биће са вама (Филип.4,89). Ето у чему ревнује оживели и са Богом сједињени дух, и због такве ревности чува јединство са Богом. Зато ће Бог мира пребивати са њим – а то је благо од кога нема већег. Такође одређујући како ревност треба да буде усмерена, он пише Римљанима: Молим вас дакле браћо, ради милости Божије, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу, као своје духовно богослужење. И не саображавајте се овоме веку, него се преображавајте обновљењем ума свога да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божија (Рим. 12,12). Обновљење ума је обновљење нашег духа благодаћу. Оживевши он се одвезује од дела овог века и ревнује само у богоугађању, целога себе приносећи Богу на жртву живу и свету, те стога и благоугодну Богу. Дакле ето шта је ревност, каква је њена сила и на шта је усмерена! Ето колико је ревност значајна. И сами признајте да је тешко одредити има ли је код мене и код Вас. Потрудите се над тим. /.../ св Теофан затворник (извод из писама, из књиге ЖИВЕТИ ЗА ВЕЧНОСТ) https://www.youtube.com/@БојанБановић/community

У оквиру циклуса предавања која се са благословом Патријарха српског Порфирија одржавају у београдским храмовима током Божићног поста, у недељу 29. децембра ће угледни предавачи са Православног богословског факултета Универзитета у Београду беседити у три београдска храма: после свете Литургије у црквама св. Архангела Гаврила и Сабора Срба светитеља на Карабурми и у храму св. Георгија у Старој Бежанији после вечерње службе. Теме о којима ће говорити проф. др Здравко Јовановић, јереј др Зоран Деврња и др Ненад Божовић можете видети на фотографији уз ову вест. Сви су добродошли! Извор: Радио "Слово љубве"

ПРОГРАМ: 8 часова и 30 минута - Света Литургија 10 часова - помен патријарсима Димитрију и Павлу 11 часова - свечано проглашење резултата конкурса са бројним говорницима 13 часова - обилазак Спомен собе Патријарха Павла 14 часова - саборовање песника заступљених у венцу изабраних Извор: Радио Слово љубве

Јеванђеље и свети оци указују на то да призори које имамо у сну могу носити дубоке духовне поруке, али је неопходно да им се приступи са опрезом и духовним разлучивањем. Снови су од давнина привлачили пажњу људи, инспирисали мистериозне приче и дубока духовна промишљања. У православљу, снови имају посебно место, јер се верује да могу носити божанске поруке и указати на стање наше душе. Како су свети оци тумачили снове и какав је њихов значај у православној духовности? Православна црква учи да постоје снови који долазе од Бога, снови који су плод наше маште, и снови који су искушења од злих духова. Свети оци попут светог Григорија Двојеслова и светог Јована Златоустог указују на потребу да будемо опрезни и разборити у односу према својим сновима, посебно у вези са њиховим тумачењем. Свети Јован Златоусти је наглашавао да се не треба слепо ослањати на снове, јер могу бити варљиви и довести нас у заблуду. Свето писмо обилује примерима у којима Господ користи снове да би открио своју вољу. Јосиф, син Јаковљев, је кроз снове добио објаве које су касније водиле до његовог уздизања у Египту (Постање 37). Слично томе, свети Јосиф, обручник Пресвете Богородице, добио је упутства од анђела Господњег у сну да прихвати Марију и заштити младенца Исуса „Тек што је он то наумио, кад гле, анђео Господњи указа му се у сну и рече му: 'Јосифе, Сине Давидов, не бој се да узмеш Марију за жену. Дете које је у њој зачето, дело је Светога Духа. Она ће родити сина, а ти ћеш му дати име Исус, јер ће он спасти свој народ од њихових греха.'“ (Матеј 1:20-21): Свети Антоније Велики је познат по томе што је имао интензивне духовне борбе, укључујући прогонства од демона, која су се дешавала чак и у његовим сновима. Он је био први монах и оснивач монашког покрета у Египту, а његова борба против демона и искушења била је централна тема у његовом животу и духовном искуству. Његови духовни напори и искуства детаљно су описани у житију које је написао Свети Атанасије Александријски. Свети оци наглашавају важност духовног разлучивања када је реч о сновима. Свети Игњатије Брјанчанинов саветује да се снови не требају сматрати апсолутним мерилом истине и да је неопходно молити се за мудрост и духовну чистоту како бисмо могли препознати божанске поруке од обичних маштарија. Према његовим речима, само снови који нас воде ка покајању, молитви и добрим делима могу бити сматрани заиста корисним. Православна црква учи вернике да се не оптерећују превише сновима и да своју пажњу усмере на молитву, литургијски живот и читање Светог писма. Ако верник осети да је одређени сан имао дубоко духовно значење, препоручује се да се консултује са својим духовником. Молитва за разлучивање и савет од искусног свештеника могу помоћи у разумевању поруке сна. https://religija.republika.rs/duhovna-riznica/vesti/23592/snovi-znacenje-pravoslavlje

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и ове недеље, 31. јануара 2023 године, у три београдске цркве биће приређене духовне трибине - овога пута у храмовима у Заклопачи, Земуну и на Чукаричкој падини: - у храму Свете Тројице у Заклопачи ће после свете Литургије на тему "Царство моје није од овога света", беседити ђакон Дарко Николић. - у храму Свете Тројице у Земуну ће после свете Литургије на тему "Библијска читања о празнику Светих Отаца пред Рождество Христово" беседити др Јован Лазаревић професор Богословије Светога Саве. - у храму св. Петке на Чукаричкој падини ће после свете Литургије на тему "Свети ђакон Авакум - сведок вере Христове" беседити вероучитељ Велибор Мартиновић. Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и ове недеље, 24. децембра 2023. године, у три београдска храма ће бити одржане духовне трибине по следећем распореду: - у цркви св. Стефана Дечанског у Железнику ће после свете Литургије на тему "У сусрет вителејмској ноћи" беседити вероучитељ Михаило Микић - у цркви св. Апостола Луке у Крњачи ће после свете Литургије на тему "Шта је то вера? Примери из Старог и Новог Завета" беседити ђакон др Александар Милојков - у цркви св. Архангела Гаврила ће после свете Литургије на тему "Свете жене као обрасци истинске врлине" беседити ђакон Никола Лукић, доцент на Православном Богословом Факултету. Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Патријарха српског г. Порфирија, у Београду ће у суботу, 16. децембра 2023, бити одржана три предавања са духовном тематиком - у Медаковићу, на Бановом брду и у Земун Пољу: - У храму светог Јована Владимира у насељу Медаковић, 16.12.2023, после бденија, у 18.30 часова - јереј Стеван Јовановић ће говорити на тему "Страх Божји је почетак мудрости" - У цркви светог Георгија на Бановом брду, 16.12. 2023. - после бденија - др Предраг Драгутиновић, редовни професор на Православном Богословском Факултету у Београду говориће на тему "Јер нам се роди Дете - у сусрет тајни Оваплоћења" - у цркви светог кнеза Лазара у Земун Пољу, 16. децембра у 16 часова, пре вечерњег богослужења, ђакон др Ђорђе Петровић, професор Богословије Светог Саве у Београду говориће на тему "Молитва Господња" Извор: Радио Слово љубве

Певачко друштво Храма Светог Саве одржаће концерт духовне музике у недељу 15. октобра у 12 сати у Атријуму Народног музеја у Београду. На програму ће бити српска духовна музика од средњег века до данас. Посебно се радујемо извођењима наших савременика - Мирољуба Аранђеловића Расинског, Светислава Божића, Младена Матовића и Игора Главашића. Концерт се одржава у оквиру 25. фестивала "Хорови међу фрескама" а на сцени ће бити певачи од 5 до 75 година. Дођите да чујете шта смо припремили за вас. Извор: Храм Светог Саве, Инстаграм

Министарство одбране Републике Србије, управа за односе са јавношћу и Уметнички Ансамбл Војске Србије "Станислав Бинички" позивају вас на концерт духовне музике у понедељак 22. маја 2023. године од 20 часова у крипту Спомен-Храма Светога Саве на Врачару на концерт духовне музике под називом "Тебе Бога хвалим". Под управом Катарине Божић мешовити хор Уметничког ансамбла Министарства одбране извешће изабране бисере православне духовне музике, уз еминентне гостујуће солисте, Снежану Савичић Секулић и капетана јереја Александра Секулића. Улаз је слободан, сви су добродошли! Извор: Информативна служба СПЦ

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, у организацији црквеног хора ,,Свети Роман Мелодˮ и Црквене општине суботичке, у Световазнесенском храму у Суботици, у петак, 14. октобра 2022. године, биће одржан седми по реду Фестивал духовне музике и уједно ће бити прослављена слава црквеног хора ,,Свети Роман Мелодˮ из Суботице. У програму Радио-Славословља протонамесник Иван Спасевски, председник црквеног хора ,,Свети Роман Мелодˮ, говорио је о светитељу, заштитнику хора, док је проф. Драгана Николић, диригент хора, најавила учеснике овогодишњег Фестивала - линк ка разговору је ОВДЕ. http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=35775

Међународни фестивал „Панчевачки дани духовне музике“ одржаће се по 24. пут од 30. септембра до 2. октобра 2022. године, најавила је за Радио „Слово љубве“ мр Вера Царина, уметнички руководилац и диригент Панчевачког српског црквеног певачког друштва. Учествоваће 7 ансамбала из Панчева, Београда, из Пољске и Молдавије. У панчевачким храмовима у недељу 2. октобра гостујући хорови ће појати на Светој Литургији, као и у манастиру Војловица. Осим концерата духовне музике, који ће се одржати у Светоуспенском храму у Панчеву, по први пут ове године ће сваки хор имати прилику да представи пун дијапазон свог извођачког умећа кроз слободан програм на концертима у Свечаној сали Народног музеја Панчево. Mр Вера Царина најављује XXIV Међународни фестивал „Панчевачки дани духовне музике“ Програм 24. Међународног фестивала „Панчевачки дани духовне музике“ Петак, 30. септембар 2022. – Отварање фестивала у 19 часова у свечаној сали Народног музеја Панчево (Панчевачко српско црквено певачко друштво, Дечји хор и Подмладак друштва, Хор Средње музичке школе „Јован Бандур“, Панчево). Субота, 1. октобар 2022. – Концерт световне музике у 17 часова у свечаној сали Народног музеја Панчево (Ансамбл „Open Sky” („Отворено небо“), Кишињов, Молдавија, Хор православног храма Рођења Пресвете Богородице, Бјелск Подласки, Пољска); Концерт духовне музике – Светоуспенски храм у Панчеву у 20 часова (Панчевачко српско црквено певачко друштво, Ансамбл „Open Sky”, Кишињов, Молдавија, Хор православног храма Рођења Пресвете Богородице, Бјелск Подласки, Пољска). Недеља, 2. октобар 2022. – Света Литургија у Преображенском храму у 9 часова и 30 минута(Хор православног храма Рођења Пресвете Богородице, Бјелск Подласки, Пољска), Света Литургија у манастиру Војловица у 8 часова (Ансамбл „Open Sky“, Кишињов, Молдавија), Света Литургија у Светоуспењском храму у 9 часова и 30 минута (Панчевачко српско црквено певачко друштво); Концерт духовне музике у Светоуспенском храму у Панчеву у 20 часова (Подмладак Панчевачког српског црквеног певачког друштва, Хор Средње музичке школе „Јован Бандур“ у Панчеву, Дечији хор „Растко” при Храму Светог Саве у Београду и Хор Храма Светог Саве у Београду). Организатор Фестивала је Панчевачко музичко друштво у сарадњи са Панчевачким српским црквеним певачким друштвом. Покровитељи овогодишњег фестивала су Град Панчево, СПЦО „Центар", Храм Преображења Господњег у Панчеву, манастир Војловица, а техничку подршку пружају Културни центар Панчева, Народни музеј Панчево и Дом омладине Панчево. Извор: Радио "Слово љубве"

Уколико погледамо наслеђе и искуство светих отаца и подвижника побожности као духовника можемо видети да они нису везивали своју духовну децу обавезом да испуњавају савете које су им давали и да нису инсистирали на свом мишљењу у избору ове или оне одлуке, већ су то препуштали духовном чеду на вољу и слободно разматрање. Може се видети да је управо такав био став светитеља Игњатија (Брјанчанинова) према давању савета, који се заснивао на учењу апостола и светих отаца: „Скроман однос саветника према ономе кога саветује разликује се од односа старца према безусловном послушнику, слуги у Господу. Савет не садржи у себи услов да буде обавезно извршен: он може бити испуњен, а не мора. Онај ко саветује није нимало одговоран за свој савет уколико га је дао са страхом Божијим и смерно, а не по свом нахођењу, већ ако га човек упита и замоли. Исто тако, савет не везује ни онога ко га је добио; на њему је да одлучи и да види хоће ли испунити савет који добије или неће. Очигледно је колико је пут саветовања и придржавања Светог Писма у складу са нашим слабим временом. Приметићемо да оци забрањују да се савет ближњем даје по сопственом нахођењу, ако нас ближњи не пита: самовољно давање савета јесте знак да човек сматра да поседује знање и духовно достојанство у чему се очитују гордост и самообмана.“ Светитељ Теофан Затворник детаљно разматра питање могућности духовног руковођења у једном од својих писама и притом га разликује од живота по расуђивању (саветовању): „Са мном можете само да расуђујете. А расуђивање и руковођење су две различите ствари. Руковођење захтева: уради овако и овако, и да се ниси усудио да поступиш другачије, а расуђивање уопштено расуђује, препуштајући човеку на вољу хоће ли га послушати или неће. Руковођа преузима на себе одговорност за душу коју руководи, а онај ко расуђује може само да јој жели добро. Не могу вам обећати руковођење у смислу да вас узмем за руку и водим. За то немам умећа и то не могу ваљано да обављам и због мојих и због ваших околности. Изволите сами да идете, а ја ћу вам описивати путеве и распућа. Више од тога вам не могу обећати.“ Светитељ Теофан Затворник је писао и о саветима који се дају: „Кад ме неко нешто упита ја му кажем оно што ми се чини да је одговарајуће <…> – а остало препушта ономе ко пита. – И сами гледајте шта вам је чинити, с молитвом и поукама отаца.“ Схиигуман Јован (Алексејев) приликом решавања разних питања која су му упућивала духовна чеда често је говорио: „То <…> види сама, помоли се и поступи како ти срце каже,“ истичући главно: „Сама гледај у зависности од ваших животних услова“. Приликом духовног руковођења свети оци и подвижници побожности нису захтевали беспоговорно испуњавање својих одлука у овој или оној ствари, већ су крајње опрезно и пажљиво говорили о саветима и поукама које су упућивали људима: „Молиш ме да ти дам савет или да ти одредим правило и да усмерим твој живот на истински пут. Ова твоја молба премашује мој ум и духовне способности, али ти због послушања, заборавивши на своју немоћ и неспособност пишем шта ми Господ положи на срце. <…> По Божијој милости сам ти написао оно што ми је било на срцу, и то немој примити као закон или заповест, већ као савет.“ Као што можемо видети, с подједнаким опрезом и пажњом према слободном човековом избору духовници приступају кад им неко упути питање: „Дакле, онима који ми се обраћају <…>: говорим своје мишљење, а онда увек кажем: ‘Уосталом, види сам или сама.’ Правилан савет могу да дају само свети људи као преподобни Серафим Саровски и Сергије Радоњешки. А како ја могу да дајем правилне савете ако сам ходам по пипању?“ Игуман Никон (Воробјов) је обраћајући се у писмима духовној деци истицао: „Молим вас да не узимате у обзир моје мишљење. Ја ништа не знам, већ чините како је боље и како Бог благослови. ‘На основу околности разумите вољу Божију,’ – каже преподобни Варсануфије Велики.“ Такође је наводио: „Већ сам ти раније говорио: према мојим речима се односи потпуно слободно. Ја изражавам извесно мишљење, а да ли ћеш га прихватити или нећеш – у твојој је власти, немој се збуњивати, само то чини расуђујући и без страсти. И ја могу да грешим као и ти, и као свако други: сваки је човек лаж (Пс. 115: 2). Притом је за игумана Никона главна ствар била могућност да духовно чедо добије од њега користан савет сачувавши у потпуности духовну слободу: „Нека <…> не придаје апсолутни значај мојим речима. Ако види да је нешто тачно или корисно може да прихвати, а ако је нетачно, нећу се нимало увредити ако моје мишљење буде одбачено. Зар је мало бескорисних речи које говоримо? Ни сам себи не верујем превише.“ „Уколико посумњаш у моје речи, немој се сама секирати, него ми одмах пиши о својим сумњама. Буди отворенија са мном у свом духовном животу ништа не кријући. <…> сама долазиш код мене и потпуно си слободна у односу на мене: можеш да одржаваш са мном духовне односе ако ти буду од користи, а можеш и отићи уколико не буду.“ Обраћајући се онима који га нешто питају архимандрит Јован (Крестјанкин) истиче: „У духовном животу не може бити наређења. Господ је човеку даровао духовну слободу, и Он, Сам Он ни у ком случају и никад не лишава човека ове слободе,“ указујући притом на потребу и спремност да свако сам одлучује размишљајући о својим животним околностима. Притом у односима између духовника и духовног чеда не може бити места за „духовни диктат“, напротив, важно је да и духовни руковођа и духовно чедо „оцене дар духовне слободе који им је Бог дао и да га сматрају драгоценим. То ни у којој мери не нарушава духовне односе између духовника и чеда уколико су потпуно здрави.“ Јеромонах ЈОВАН Лудишчев https://svetosavlje.org/duhovna-vlast-pastira-i-sloboda-licnosti-duhovnog-ceda/

Са благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија Црквена општина Брод и Српски књижевни клуб "Вихор" из Дервенте расписали су трећи песнички конкурс православне духовне тематике, поводом празника Покрова Пресвете Богородице, славе храма и општине Брод, известила је РТРС. Конкурс је отворен до 15. септембра 2022. године. Право учешћа имају песници из целог света, који треба да доставе на мејл adresu [email protected] - две песме православне духовне тематике, написане ћирилицом, искључиво у Word документу /Times New Roman 12/, потписане пуним именом и презименом, са краћом биографијом и контакт подацима. Накнада за учешће на конкурсу се не плаћа. Песме аутора које буду примерене садржајем и техничким условима конкурса биће објављене у заједничком зборнику, а његово представљање и одржавање манифестације "Покровско песничко саборовање" планирано је у октобру у Броду. Учешћем на конкурсу песници остварују право наступа на манифестацији, а сваки аутор биће награђен зборником и другим поклонима. Ове године организатори планирају да награде најмлађег и најстаријег учесника конкурса. Вест приредила редакција Радија "Слово љубве" АЕМ Извор: РТРС

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, Црквена општина у Бачкој Паланци, поводом славе Светојовановског храма, организује духовне свечаности под називом Од Видовдана до Ивањдана. Отварање свечаности биће уприличено на Видовдан, у уторак, 28. јуна 2022. године, поменом добровољцима српске војске из Старе Паланке у Првом светском рату и предавањем професора др Саше Марковића, на тему „Косовско предање, вера и национална идеја Срба”. Свечаности се настављају у четвртак, 30. јуна 2022. године, предавањем др Растка Јовића, на тему „Претеча Живота”. У петак, 1. јула 2022. године, биће одржано предавање професора др Александра Петровића, на тему „Канон Милутина Миланковића”. Представљање зборника научних радова Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве биће одржано у понедељак, 4. јула 2022. године, а у среду, 6. јула, уочи Ивањдана, ученици православног катихизиса из основних школа учествоваће у плетењу ивањданских венаца. Свечаности се завршавају на храмовну славу – Ивањдан, када ће, после вечерњег богослужења, у порти храма бити одржан получасовни вокално-инструментални наступ културно-уметничког друштва. Духовне свечаности се одржавају у порти Светојовановског храма у Бачкој Паланци, а предавања почињу у 18,30 часова, после вечерњег богослужења. Извор: Епархија бачка

Са благословом Епископа крушевачког г. др Давида у Саборном храму светог Ђорђа у Крушевцу је 16. јуна 2022. године одржан концерт духовне музике, бележи хорски појац Милена Поповић а преноси Епархија крушевачка. Славећи Господа кроз глас и музику наступили су Дечији црквени хор "Свети кнез Лазар", затим гости вечери, монаси манастира Суково и мешовити Црквени хор "Свети кнез Лазар" из цркве Лазарице. Хоровима су руководиле Весна Пешић, Теодора Вешковац и Ружица Вешковац, а сабране свештенике, свештеномонахе и посетиоце концерта, међу којима је била и градоначелник Крушевца гђа Јасмина Палуровић, у име Владике Давида поздравили су отац Жељко Марковић и отац Ђорђе Милојковић, старешине храмова Лазарице и Светог Ђорђа. Благодарећи труду и љубави г. Славише Паунковића као и Информативној служби Епархије крушевачке, у наставку преносимо видео-запис ове изузетне духовне вечери: Извор: Епархија крушевачка

Епархија крушевачка је најавила концерт духовне музике у цркви светог Ђорђа у Крушевцу, 16. јуна 2022. године, од 20 часова, у којем ће учествовати Дечји црквени хор "Свети кнез Лазар", монаси манастира Суково и Мешовити црквени хор "Свети кнез Лазар". Извор: Епархија крушевачка

Са благословом Епископа ваљевског г. Исихија у Храму Васкрсења Христовог се у недељу 17. априла, на Цвети, од 19 ч, одржава концерт духовне музике. Најлепше песме у славу Господа појаће Камерни и Дечји црквени хор „Емануил“. Извор: Радио Источник Епархије ваљевске

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија храм Преноса моштију св. Николаја Мирликијског у Земуну позива благочестиви народ на духовне трибине, које почињу у суботу 02. априла 2022. године предавањем на тему "На рекама вавилонским". Предавање ће бити одржано после вечерњег богослужења у 18 часова и 30 минута, стоји у позиву братства овог светог храма на челу са о. Драшком Тепавцем. Извор: Радио "Слово љубве"