Претражи Живе Речи Утехе

Са Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у уторак 25. марта Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, викар Патријарха српског, одржаће прeдавање на тему "Крст је сила и знамење". Предавање ће бити одржано у крипти Храма Светог Саве на Врачару са почетком у 18 часова и 30 минута. Добро дошли! Ово је треће у низу предавање у оквиру Великопосног циклуса предавања које организује братство Храма Светог Саве. Извор: Храм Светог Саве

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа лондонског и великобританско-ирског г. Нектарија приликом свечаног чина устоличења 24. новембра 2024. године у цркви Светог Саве у Лондону: Ваша Светости, ваша високопреосвештенства и преосвештенства, Ваше краљевско височанство, Ваша Екселенцијо г. Кардинале, Ваша Екселенцијо г. министре, вашe екселенције господо амбасадори Велике Британије у Србији и Републике Србије у Уједињеном Краљевству, браћо и сестре, даме и господо, Данас, у овој икони Царства Божјег, светој Литургији, збило се над нама и овом црквом тајанствено испуњење воље Духа Светог који је проговорио кроз Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве одлуком да се овде у престоници Уједињеног Краљевства, у граду Лондону, успостави седиште епископа новоосноване Епархије британско-ирске, јер је „жетве много, а посленика мало“ те да бисмо у жетви Духа Божјег учествовали не као најамници него као синови који жању сваку њиву пожртвовано и с љубављу, не као туђу, него као највољенијег Оца, у чијим се небеским житницама ови духовни приноси и чувају. Пре свих и свега, моју благодарност због свега што се са мном и нада мном збило узносим Господу Животодавцу, Љубави Тросунчаној, која ме је обасјавала увек, па чак и онда када сам се сам од Њега склањао. Благодарим Му што је благоизволио да се родим у дому пуном љубави и врлина, где сам од својих родитеља од јуности задојен млеком побожности и од малих ногу припреман да слушам Реч Божју и да се, када Господ позове, увек одазивам „као слуга спреман да прихвати вољу Његову“. Прибојавао сам се, али се нисам двоумио ни колебао ни онда када сам примао монашки чин, нити свештеничку хиротонију. Нисам одустајао ни због страха од далеког света и других искушења када сам одлазио на студије у Москву и Атину, јер сам веровао у вољу Божју и Његову промисао. Страх је неописиво испунио моју душу оног момента када сам изабран за Епископа јегарског и викара Светејшег Патријарха. Осећао сам недостојност толиког звања, плашила ме је помисао на тежину крста архијерејске службе, али и тада ме је тешило знање да без воље Божје ништа не бива, а Он је сваки животни крст за наша леђа сам изградио и даровао нам га, а не наметнуо, на спасење, а не за пропаст. Овај дар сам с љубављу прихватио и старао се, а и даље то чиним, да га сачувам целосним „јер ћу бити питан на страшном Суду“ шта сам учинио и шта сам од обећаног испунио. А обећао сам се цео, душом и срцем и целим својим бићем, да ћу служити достојно и часно и до гроба држати истинитост догмата и канона свете нам вере православне! Необично тајанство Божјег промисла пројављује се и даље у мом животу. Обретох се данас на овом светом месту, у овој благодатној стасидији са које се надзире и управља, проповеда и сведочи, а пре свега по угледу на Христа Великог Архијереја „служи“, јер нам је у архијерејство Господ уткао ове речи као смисао и програм владичанства у војинствујућој Цркви: „Нисам дошао да ми служе, него да служим“. Са таквом вером и ја данас овде долазим и своју нову службу започињем. И данас трепери моје срце, јер сам узведен у свештени трон архијереја британско-ирских, као први епископ новоосноване Епархије, али стојим на месту са кога су проповедали Светлост Јеванђеља Христовог часни архијереји наше Свете Цркве, блаженопочивши владика Лаврентије, незаборавни мисионар и прегалац, и наш добри митрополит Доситеј, који је више од тридесет година ревносно проповедао и речима и личним примером љубав Оваплоћеног Бога у овим крајевима. Од овог часа и око мог врата стављен је „благи јарам Христов“ да, служећи Богу и Цркви Његовој, задобијем спасење. Ево ме, Светејши Оче и Владико, и Свети Саборе Српске Цркве, ево ме пред Вама покорног Вашој светој вољи, грешног и недостојног, али Божјим избором удостојеног, слабог али Божјом силом оснаженог, голоруког и разоружаног, али са најсилнијим оружјем које ми се данас у руке предаје: крст Христов као ономе који исповеда до крви веру у Свету Тројицу; Јеванђеље као ономе који проповеда „Пут, Истину и Живот“; и жезал архијерејски као символ духовног пастирствовања стада Цркве Божје које ми данас у духу поверавате. Ево ме овде утешеног, јер знам да је истина оно што апостол говори: „Све могу у Христу који ми моћ даје!“ Ево ме и пред вама, добри народе светосавски, благочестиви роде српски! Ево ме, децо духовна, долазим по вољи Божјој не као туђинац, него као ваш. Доносим вам своје срце, добру вољу и жељу да будемо велика православна породица у овој земљи, да се учимо речи Божјој, да се међусобно крепимо и тешимо и да заједнички изграђујемо живот! Да се радујемо сусретима и да сведочимо у љубави и истини да смо велики народ, да смо деца увек достојних помена наших предака који су задужили свет, али и да се трудимо да будемо достојни наследници свих светитеља, великана и хероја. Наша је отаџбина небо и зато смо кадри на земљи живети и ван своје матице, јер је и то по допуштењу Божјем. Најпознатији православни Енглез, велики и достојни помена блаженопочивши митрополит Калист Вер, ове православне сеобе на запад пророчки је прелепо дефинисао речима: „Ако је Бог из љубави дозволио да православни напусте своју отаџбину, то се десило како би сведочили о православљу у западном свету“. Дакле, наша је обавеза да на најбољи начин сведочимо да смо Христови и да је Исус Христос круна свега што се српско зове. Божја воља је неприкосновена и ма колико човек покушавао да је ремети нема успеха у томе, јер је „тешко против бодила праћати се“, рекао је Господ Савлу на путу за Дамаск где је кренуо да сатре тамошње хришћане. Данима уназад овим крајевима провејавао је снег лажних инсинуација, ваљда да сакрије траг непомјаника који тражи новог Јуду, да изда и превари и са Божјег пута одврати верне, али не бојмо се таквих људи и таквих прича, кратког су даха, а још из Јеванђеља знамо како завршавају причу. Нема „слободне Српске Православне Цркве“ и нема друге Цркве осим ове Светосавске и другог архипастира осим нашег Светејшег Патријарха Порфирија, који на древном трону Светог Саве седи и највећу службу Божју врши! Црква није организација коју оснивају и гасе бунтовници, она је Божја и непрекидно се у Њој спасавамо од Христа и светих апостола Његових, преко предивних српских светитеља који су је истином јеванђељском утврђивали и до крви бранили од непријатеља, па до данашњег дана нашег служења и спасавања. Бојмо се Бога и Страшног суда Његовог, да пред Њиме не будемо грешни, јер ко „разара Цркву Божју разориће њега Бог“ каже се у Светом Писму!!! Доласком архијереја овде, Црква Христова, у пуноћи својој стоји као стожер вере, бива и јесте оно за шта је од Христа Господа установљена – лађа спасења која мирно плови кроз буре и искушења, али безбедно превози верне до Небеског царства Христовог! Пре више од пола века у овом граду велико светило православља, Свети владика Николај Велимировић, у катедрали Светог Павла је одржао проповед којом је задивио благочестиве Енглезе који су га слушали. А он је јеванђељским речима говорио о српском народу као народу вере и верности, јуначком народу који је на Балкану увек крварио да сачува веру православну дајући живот „за Крст часни и слободу златну“! Волео бих да се никада не заборави моменат када су на Николајев усклик људи у катедрали клекли на колена пред истинитим сведочанством да су управо Срби, градећи одбрамбени бедем који се зове „Ћеле кула“, зауставили најезду антихришћанске силе која је ужурбано кренула да покори Европу. Вољена браћо и сестре, иако је свет оријентисан ка сумраку због ратова, временских непогода, материјалне и духовне кризе и свакојаког зла које се умножава, ми хришћани морамо бити оријентисани ка свитању гледајући како Сунце Правде победнички израња из океана мука и невоља, јер ми знамо да је наш Спаситељ победио свет! Дугујемо захвалност Његовом Величанству краљу Чарлсу и његовој блаженоупокојеној мајци краљици Елизабети који су кроз историју пружали уточиште многим Србима који су, бежећи са својих огњишта, долазили у Уједињено Краљевство тражећи мир и стабилнији живот. Данас, благодарећи томе имамо породице у којима је рођена већ и трећа генерација Срба – Срба који су овде стекли образовање и доживели потпуну интеграцију у друштвени систем, али су, надамо се, остали Срби православне вере који знају да је Српска Православна Црква мајка свој својој дјеци ма где живели на кугли земаљској и да је православље вера наших отаца и праотаца за коју се давао живот, али се она није продавала нити се од ње добровољно одрицало. Срби су учени примерима великих часних и светих људи како да живе и одолевају. Велики наш просветитељ Преподобни Јустин Ћелијски учио нас је да све дамо за Христа, али да Христа не дамо ни за шта! Нека ова света и освештана мисао буде животна девиза сваког православног Србина на свету. Желим да са овог свештеног трона изразим најдубљу благодарност нашем Пастиреначалнику Најсветијем Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Хвала Вам, Светејши, хвала Вам на томе што сте ме примили под кров Ваше куће још као клирика Епархије британско-скандинавске и касније ме, као викарног епископа, примили у сословије оних који прилажу своју малу лепту изградњи живе Цркве у нашем народу. Хвала Вам што сте истински учитељ били увек и када сте ћутали, и када сте говорили, и када сте прекоревали и похваљивали, јер знам да је све било плод Ваше очинске љубави и жеље да узрастамо као служитељи у „меру раста висине Христове“! И опет Вам благодарим, јер бити у Вашој близини за мене је била највећа духовна привилегија и већа школа од свих академских институција у којима сам се учио богословљу. Нека Вас Свемогући Бог поживи да на многа љета чврсто држите кормило брода Цркве наше Светосавске. Благодарим и мом претходнику Високопреосвештеном Архиепископу стокхолмском и Митрополиту скандинавском господину Доситеју, са чијим сам очинским благословом начинио прве кораке ка Жртвенику Господњем и заволео душом и срцем служење Богу Тројичном. Хвала на благословима, подршци и очинским молитвама и свему што сте за мене чинили доводећи ме до овог свештеног момента. Хвала високопреосвећеним и преосвећеним архијерејима наше Свете Цркве који су данас овде: Митрополиту нишком г. Арсенију, Епископу ваљевском г. Исихију, Епископу јенопољском г. Никону, који ми данас пружају молитвену подршку на новом послушању. Такође, поздрављам представнике сестринских Цркава: протосинђела Нифонта Цималиса из Патријаршије цариградске, Преосвећеног Епископа сурошког г. Матеја из Патријаршије московске, затим протојереја Димитрија Недоступенка из Руске Заграничне Православне Цркве, Епископа богданијског г. Анастасија из Румунске Православне Цркве и свештеника Виктора Стојчева из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије. Срдачно благодарим свештенослужитељима оба реда, а речи захвалности упућујем и мојим пријатељима, браћи и сестрама у Христу. Хвала народу Божјем са којим сам се сусретао до сада у Београду, хвала и вама свима међу које као Владика данас долазим. Нека је благословен Бог који нас милује и љуби, Бог који нас је жртвом својом избавио од робовања греху и који нас сабира око свог Имена у светој Литургији, где Га чекамо да опет дође и уведе нас у вечно славословље Царства небеског. Амин! *** Уследило је краће обраћање новоустоличеног епископа Нектарија на енглеском језику: – Поштовани представници Краљевске породице, ваше екселенције амбасадори, драги представници наших братских православних јурисдикција, поштовани представници Англиканске Цркве и Римокатоличке цркве, браћо и сестре, даме и господо. Изузетна ми је част да вас данас поздравим са овог светог места и да уједно изразим своју захвалност на топлом пријему који ми је указан у овој благословеној земљи. Користим и ову прилику да вам као домаћин пожелим добродошлицу у наш Саборни храм. Данас сам устоличен за првог епископа Епархије великобританско-ирске, која је установљена ове године одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Трудићу се да водим своје стадо у истинској љубави у Христу, али и да увек радосно сарађујем са свима вама у тој истој љубави. У присуству Светејшег Патријарха српског г. Порфирија, у чије молитве полажем своје поверење, срдачно вас поздрављам и желим да Господ благослови Уједињено Краљевство и све вас. Извор: СПЦ

Хиротонија изабраног Епископа костајничког Серафима биће обављена у недељу, 13. октобра 2024. године, са почетком у 9 часова у храму Светог Саве на Врачару на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Дан раније, у суботу, 12. октобра 2024. године, са почетком у 18 часова биће извршен чин наречења изабраног епископа у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Директан пренос оба богослужења биће на ТВ Храм АЕМ. Животопис изабраног Епископа костајничког Серафима Архимандрит Серафим (Балтић) је рођен 7. маја 1978. године у Загребу, од оца Вељка и мајке Радојке. На крштењу је добио име Бојан. Породица Балтић је пореклом са Баније. У родном граду завршава основну и три разреда Средње електротехничке школе. Због ратних дешавања августа 1995. године се сели у Сједињене Америчке Државе, на Флориду, где завршава средњу школу и Факултет информационих технологија. Током образовања сусреће се са, у Америку богопосланим, старцем Јефремом Филотејским и његовим монасима и монахињама. Контакт са Светогорцима, учешће на њиховим богослужењима, духовни савети и исповести одредиће његов даљи животни пут. По завршетку основних студија посећује више православних манастира широм Америке, Србије и Грчке. Крајем деведесетих година упознаје епископа Лонгина (Крчо) приликом његових пастирских посета парохијама на Флориди. Његовим благословом одлази у манастир Нову Грачаницу 2003. године. Исте године ступа у Духовну семинарију Свете Тројице Руске Заграничне Цркве у Џорданвилу, коју завршава 2008. године са успехом magna cum laude. За време студија, на Велики четвртак 2006. године, замонашен је у манастиру Новој Грачаници. У чин јерођакона је рукоположен исте године на празник Светог пророка Илије. После завршетка богословских студија, на празник Успенија Пресвете Богородице 2008. године, епископ Лонгин га рукополаже у чин јеромонаха. Током службе у манастиру преводи дела Светог Николаја Жичког на енглески језик. Да би се боље упознао да светогорским монашким типиком одлази у свештени манастир Хиландар где, током 2010. године, проводи шест месеци. По повратку у Америку добија разна послушања на пољу пастирског рада са децом и омладином, у епархијским летним камповима и омладинским одборима. На Богословском факултету Светог Саве у Либертивилу ради као економ, истовремено се старајући о мисионарској парохији Свете Петке у Нешвилу. Од 2015. године секретар је Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке. Исте године завршава МБА – магистратуру пословног управљања. Крајем 2020. године епископ Лонгин шаље га у Србију, где проводи пола године у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. Од 2021. до августа 2024. године служи у Саборном храму Светог Саве у Милвокију. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржаном од 14. до 18. маја 2024. године у Београду, високодостојни архимандрит Серафим изабран је за викара Митрополита средњезападноамеричког са титулом Епископ костајнички. Извор: Информативна служба СПЦ

Извор: Радио Слово љубве

Хиротонија изабраног Епископа моравичког Тихона биће обављена у недељу, 8. септембра 2024. године, са почетком у 9 часова у храму Светог Саве на Врачару на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Дан раније, у суботу, 7. септембра 2024. године, са почетком у 18 часова биће извршен чин наречења изабраног епископа у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Извор: Информативна служба СПЦ

Хиротонија изабраног Епископа јенопољског Никона биће обављена у недељу, 1. септембра 2024. године, са почетком у 9 часова у храму Светог Саве на Врачару на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Претходног дана, у суботу, 31. августа 2024. године, са почетком у 18 часова биће извршен чин наречења изабраног епископа у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Архимандрит Никон, изабрани викарни Епископ јенопољски, у свету Бранко Цветићанин, рођен је 27. септембра 1958. године, на Крстовдан, у Каћу, од благочестивих родитеља Недељка и Марице. Основну школу завршио је у родном месту, Гимназију „Светозар Марковић“ у Новом Саду, а потом уписује Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду. У време велике духовне и егзистенцијалне кризе, на самом почетку девете деценије двадесетог столећа, тачније 21. новембра 1991. године, по призиву Господњем, студент Бранко долази у Светогархангелску лавру у Ковиљу, где постаје искушеник код духовника и настојатеља јеромонаха Порфирија (Перића). У то време јеромонах Порфирије, по благослову Епископа бачког и новосадског г. Иринеја, предводи обнову те запустеле светиње. Млади ковиљски искушеник, заједно са тада невеликим манастирским братством, стасава у благодатној атмосфери и аскетском духу светогорских манастира. Дуга богослужења са древним византијским појањем смењује посведневи напоран рад на обнови манастирских конака и економских зграда чему доприноси свом својом духовном и физичком снагом и даровима. Стога га после четири године, на Сретење 1995. године, по чину мале схиме монаши епископ Иринеј са именом Никон, по Преподобном Никону Радоњешком, руском светитељу из 14. века. Монах Никон преузима дужност економа, развија их и управља економским делатностима, што битно доприноси напретку манастира. Посебан допринос даје личним ангажманом у враћању национализоване, односно бесправно одузете, манастирске имовине. То доприноси не само да манастир Светих архангела у Ковиљу постане једно од најпрепознатљивијих и најгостољубивијих манастирских заједница у Српској Православној Цркви, него и да може стабилно да се стара о Заједници за здравствену, психолошку и социјалну рехабилитацију младих људи од болести зависности Земља живих, која је основана и делује под окриљем ковиљске свете лавре. У чин јерођакона га је рукопроизвео епископ Иринеј 13. јуна 2004. године, на празник Светог апостола Јерма, а у чин презвитера, јеромонаха, рукополаже га његов духовни отац, тада Митрополит загребачко-љубљански г. Порфорије, на Томину недељу, 15. априла 2007. године. У исто време, отац Никон је био један од прегалаца обнове Верске наставе у Републици Србији. Предавао је веронауку од 1994. до 2002. године у Основној школи „Лаза Костић“ у Ковиљу, дакле, шест година пре него што је Верска настава враћена у образовни систем Републике Србије. Он успоставља изузетан однос како са децом тако и са вероучитељима и другим наставним особљем, од којих су многи у оцу Никону пронашли ослонац и духовну потпору за будући рад у образовању и васпитању деце. Због потреба мисије Цркве, 2004. године, када Епископ јегарски бива посвећен за Митрополита загребачко-љубљанског, јерођакон Никон одлази у Загреб, где као сабрат манастира Свете Петке обнавља монаши живот и посвећено ради на окупљању српске православне заједнице у Загребу. Као сабрат манастира Свете Петке водио је и духовно старање о професорима и ученицима Српске православне опште гимназије „Катарина Кантакузина Бранковић“ у Загребу. На Богословском факултету Универзитета у Београду је дипломирао у априлу текуће године. У чин архимандрита рукопроизвео га је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије 26. јула 2024. године у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. На предлог Епископа бачког др Иринеја (Буловића) Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању одржаном од 14. до 18. маја 2024. године, изабрао га је за Епископа јенопољског, викара Патријарха српског. Извор: СПЦ

Драга децо наша духовна, Богољубиви народе Епархије шабачке, ‍ Већ недељама поједине интересне групе настоје да унесу смутњу у народ, износећи потпуно лажни и тенденциозни став да Црква није уз свој верни народ, чак и да је против интереса народа. Тај став је колико лажан, толико и немогућ, апсурдан зато што између Цркве и народа не постоји никаква разлика. То нису две одвојене целине, па да Црква саопштењима, декретима и коминикеима обавештава народ и намеће му ставове по неком питању или проблему. Црква јесте сабрани народ Божји. Као и увек у историји, посебно српског православног народа, Црква се са народом, као и народ са својом Црквом, истовремено радује и истовремено страда, истовремено тугује, а потом заједно прославља. Не сведочи ли, најубедљивије, посебно нама у Епархији шабачкој, не тако давна историја страдања, мучеништва, али и славне победе и обнове народног живота у Првом светском рату, када је чак и наш Саборни шабачки храм постао место мучеништва, али и место прослављања наших предака; не сведочи ли, уосталом, нашем васцелом роду страдање, трајање и опстајање на Косову и Метохији, који и јесу један велики земаљски храм. Стога, дужност ми је, као Вашем Епископу, да укажем на то да је Црква увек била, јесте и биће једно са вама, са својим верним народом. ‍ Потребно је, исто тако, да знамо и то да се Црква не може стављати на страну или поистоветити ни са једном идеологијом, политичком странком или интересном групом. Не постоји ниједан, било чији интерес за који Црква може бити употребљена, односно злоупотребљена. Господ Христос није у свет дошао због неке групе људи или једног народа, него је у свет дошао да би се спасли сви људи, праведници и грешници, без разлике, „јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима“ (Мат 5, 45). Управо ту истину Црква увек и свуда сведочи. Зато су у заблуди сви који мисле да ће се Црква ставити на страну једне групе против друге. Црква је целина. Она обухвата сав народ, обухвата целину народа, води бригу о свима и моли се за све. Зато и позива све, без обзира на разлике, на мир и јединство, на братску љубав, на одсуство агресије и искључивости, на међусобно праштање и добронамеран разговор у којем свако сваког уважава ради налажења најбољег решења за живот народа. На ово нас позива и Богородични пост у коме се налазимо, као време појачане молитве Господу и Мајци Божијој, уздржавања од прекомерне хране и интензивније борбе против грешних и погрешних мисли и дела, односно најпре зла у нама самима. Потребно је да сви заједно призовемо Божији мир у своје душе да би међу нама била „добра воља“ (Лука 2, 14), као основни предуслов за братски разговор и договор. По речима светог Апостола Павла, „све нека бива благообразно и уредно“ (1 Кор 14, 40) пошто Бог наш „није Бог нереда, него мира“ (1 Кор 14, 33). Зато се, сви ми који живимо у Епархији шабачкој, молимо за слогу у нашем народу, а нарочито за људско и патриотско уважавање и поштовање међу свима. ‍ На богослужењима се посведневно молимо за сваки град, село, земљу и оне који вером живе у њима, за благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна. То је језик Цркве Христове и она се дуже од две хиљаде година свакодневно изјашњава по овом питању. Ми смо сви позвани, као синови првог човека Адама, да имамо свештени однос према Божијој творевини јер Бог „све што је створио, добро беше веома“ (Пост 1, 31). Постављени смо да будемо мудри управитељи и корисници те творевине, али и њени одговорни чувари и заштитници, попут Адама, кога је Бог поставио „у врту Едемском, да га ради и да га чува“ (Пост 2, 15). Управо зато је Светосавска Црква, пре две године, у својој Божићној посланици актуелизовала ово своје учење опомињући да када се од природе отима и када се не живи у сагласју са поретком који је Бог установио, она престаје да бива нашим мирољубивим стаништем. Она дуго памти и трпи неправду, али пре или касније узвраћа ударцима. ‍ Бог нам је природу поверио да је поштујемо, чувамо и негујемо као највреднији дар Божји, али и да живимо од ње. Између ова два принципа неопходан је баланс. Стога се молимо Богу да нас умудри да дамо прилику да о питању рудника у Јадру, пре свега, одговорно и савесно, без идеолошких предзнака и циљева, реч дају стручњаци: рударске и геолошке, шумарске, агрономске и еколошке струке, хемичари и биолози, стручњаци за пословну, макро економију и војну географију, демографи и правници, како би ово питање било решавано као егзистенцијално, а не да наше куће, њиве и поља, наше светиње, цркве и манастири, буду претворени у политичка и свака друга попришта. ‍ Тек када буду утврђени објективни и поуздани научни ставови по свим наведеним парамeтрима, уз примену мудрог принципа “десет пута мери, једном сеци”, треба опрезно и без журбе приступати доношењу одлука по оваквим питањима. ‍ Епископ шабачки Јеротеј

Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим, упутио је Отворено писмо подршке страдалној браћи архијерејима и богољубивом верном народу канонске Украјинске Православне Цркве, које преносимо у целини: Присећајући се свежртвене голготске љубави Христове и прослављајући радосно Васкрсење Спаситељево, којим смрт постаде живот, пакао се претвори у рај, страх у радост, ужас у усхићење, а смрт се преобрази у бесмртност вечну, не можемо да останемо неми на страдање и прогон живог организма, Цркве Његове у Украјини, јер ако мислимо да добро желимо, а притом будемо добромислећи који ћуте, злотвори тада подижу глас и делима својим правдољубиве и истинољубиве прогоне! Наше мисли и коленопреклоне молитве усмерене су Господу, услед страдања и безочног прогона Украјинске Православне Цркве, где свакодневно ударце прогонитеља истинске вере трпи наша Света Црква, а од оних који не презају чак ни од тога да се поистовете са мрачним силама из адских дубина. Несумњиво, данас, у Украјини имамо заточене сужње, нове исповеднике вере православне, високопреосвећену господу митрополите, Јонатана тулчинског и брацлавског, Павла вишгородског и намесника Кијево-печерске Лавре, Луку запорошког и мелитопољског, Теодосија черкаског и каневског, Арсенија свјатигорског, Лонгина банченског и многе друге архијереје, свештенослужитеље заједно са верним и непоколебљивим стадом својим. Сва претходно поменута браћа наша страдају на правди, у фингираним и надасве лажним судским процесима и оптужбама, затварањима у тамнице, физичким насртајима, одузимањима места молитве и сваким другим ускраћивањем основних људских права. Драга браћо страдална, на страни сте правде и истине, као ономад у време страшних прогона и страдања средином двадесетог века, Свети Сава (Трлајић) свештеномученик, Епископ горњокарловачки, који је богонадахнуто изговорио речи актуелне и данас: ”Прави мир не почива на сили, него на правди. Правда потиче из добре воље, а не из самовоље… Без вере у Бога нема међусобне љубави. Без љубави нема добре воље међу људима. Без добре воље нема правде, а без правде не може бити правог и сталног мира на земљи!” Призивамо правду и љубав и молимо Господа да уразуми неразумне прогонитеље Христа и стада Његовог, да подари мир Нашој Светој Цркви на подручјима на којима Богу неуморно служите, да сву пуноћу Цркве Христове утврди на путу Његовом, Вас да укрепи и подари Вам снаге да се Господу свагда несебично предајете и истрајете у мисији очувања вере и постојаности на Вашим вековним огњиштима. Оно што данас чине према Вама јесте систематско затирање православља и бесрамни прогон Христа којег сведочите, исповедате и љубите свим срцем својим, свом душом својом и свим делима својим! Укрепљење које нам Васкрсли Животодавац даје у ове дане јесте снага коју призивамо на Вас, јер данас Ви, православни чувари вере састрадавате са Господом и свакодневно проживљавате свој Велики Петак ишчекујући Васкрсење које доноси живот, мир и слободу. Непрестано понављајући речи Спаситељеве: ”Ако мене гонише, и вас ће гонити” (Јн. 15, 20), због Вас који страдате правде ради, Ваше слободне речи и храброг исповедања вере, останите чврсти, непоколебиви, јер ”…ко претрпи до краја, тај ће се спасити” (Мт. 24,13). Са коленопреклоном молитвом да Васкрсли Господ излије благодат и љубав своју на страдалну браћу и сестре у Христу, поздрављамо Вас поздравом радости и новог живота, ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ЕПИСКОП ГОРЊОКАРЛОВАЧКИ + ГЕРАСИМ Са свештенством и богољубивим народом верним Извор: Епархија горњокарловачка

Епископ новобрдски г. Иларион одржаће предавање на тему "Недеља Православља - тријумф истине" у недељу 24. марта, после вечерњег богослужења у крипти Храма Светог Саве на Врачару. Извор: Радио Слово љубве

Шест књига викарног Епископа хвостанског г. Алексеја биће представљено на Звездари - у четвртак, 22. фебруара 2024, у свечаној сали Општине Звездара (Булевар краља Александра 77), од 19 часова. Добро дошли! Говориће свештеник Борислав Петрић, протођакон др Дамјан Божић, одломке ће читати првак драме Небојша Дугалић, учествоваће Хор цркве Светог Пантелејмона. Извор: Радио Слово љубве

Придружујући се пуноћи Српске Православне Цркве, целе Цркве Христове, у прослављању најрадоснијег празника Рођења Господа Исуса Христа, свему народу, свештенству и монаштву наше свете Епархије, честитам Божић и поздрављам нашим радосним поздравом МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ! Као и сваке године, и ове године Божић нам долази као нова шанса за нови почетак, бољи почетак, а ако смо добро почели онда за обнављање доброг почетка и настављање правога начина. Божић је посебно потребан, и као празник и као догађај, у овом нашем времену, када примећујемо да, ето, пред нашим очима цео свет некако као да губи стабилност. А Божић, по својој природи јесте дан који подстиче да се саберемо око онога што је најбоље. Рођење Христово је такво. Христос долази управо да цело човечанство сабере око оног што је најбоље. Пре свега, долази нам Бог, Бог у телу који и јесте Творац и долази као Обновитељ овоме свету. Овом свету прети опасност губљења у егоизму, потребно је другачије уређење света. Господ Христос је дао здраву, одрживу перспективу живота и уређења света, и дао је прави образац како се може одржати живот. Образац је дао Собом, Својом науком и Својим примером. А перспектива коју нам даје јесте перспектива Вечнога Живота у Царству Његовоме, у Царству Божијем. Христос уређује људски живот на оним основним поставкама, Његовим Заповестима: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, и умом и целим бићем својим, проводи живот у заједници са Богом, и онда ћеш бити оспособљен да уређујеш и овај свет на здрав начин. Тако ћеш испунити и ону другу заповест: Љуби ближњега свога као себе самога. На тим поставкама ако би свет био уређиван онда не би било мржње међу људима, зависти не би било, не би било ратова. Завладао би мир! Зато Господ, долазећи на овај свет, и бива тако поздрављен, поздравом мира: Мир Божји, Христос се роди! Без присуства Божијега у овоме свету немогуће је да се појави мир и складни, хармонични, односи у творевини, између човека и човека, људи и природе. Кажемо да је Божић највећа шанса за човечанство баш због тога што Господ нас позива својим рођењем, својим доласком, да свој поглед уперимо на то што је највредније, на то што је свето и здраво, а то је тај однос међу људима у љубави. Христос долази, то треба да приметимо, не само једној групи људи, него целој творевини Божијој, целоме човечанству. И када је Он рођен, пре 2000 година, сва природа, анђелска и људска, природа одуховљена и материјална, гледала је у Њега на неки чудесан начин. И звезде су другачије трепериле тада када се Он појавио, Анђели Небески су Га поздравили, изасланици разних источних и западних народа, не само један одређени, јудејски народ, да је приметио долазак у телу Бога, на неки чудесан начин сви су били о томе обавештени, и сви су гледали у Њега као Творца, као Наду, Избавитеља. Тако нам долази Господ и на овај Божић. Он је увек ту али сада примећујемо, позвани смо да приметимо поново да је Он ту, и то баш као такав, успешан уредитељ света, на таквој основи да свет може не да уништи себе него да опстане и да вечно траје у хармонији. Зато, позивамо све да у пуноћи учествујемо у прослављању Божића и ове године. На Божић, смело говорим, ми себе представљамо на најбољи начин, и то не лицемерно што бисмо хтели да други имају боље мишљење о нама, него некако имамо тај позив изнутра, гледајући на прави образац, и у правој перспективи гледајући живот у вечности. Гледајући на прави образац, на Господа Христа, Богочовека љубави и доброте, и сами добијамо неки унутарњи подстицај да будемо бољи. И заиста јесмо на Божић најбољи у години. То је дан у години када смо најбољи. Савлађујемо некако своје слабости, надилазимо сами себе, показујемо саосећање са другима, посећујемо болесне, остареле, немоћне, усамљене. Наша Епархија успела је и ове године, преко својих делатеља, да учини много добрих ствари. Много поклона је припремљено деци, ради охрабрења, ради подстицаја, иако унапред знамо да ће они бити бољи од нас, али, ето, нека знају да нам је стало до њих. Представници разних народа су дошли да Богомладенцу Христу, када се Он родио, донесу своје дарове. А ево, ми сада, трудећи се да прославимо Божић на најбољи начин, више хуманитарних акција ћемо имати, и то приносимо директно, кроз ове немоћне и потребите, Христу! Како то? Зато што је Христос Себе поистоветио са њима, ради њих је дошао, ради немоћних, ради свих нас, и ради тужних и ради радосних. Када чинимо нешто добро то чинимо њима којима је то заиста потребно, а кроз њих, због љубави Христове према њима, приносимо те дарове Њему самоме. Ето, Божић је шанса свакоме да исцелимо свет од егоизма, и да се међуљудски односи, на тој бољој, здравој, основи успоставе и обнове, и да овај свет Божји траје и живи на прави начин. Зато, радосно све поздрављамо: Срећан Божић свима под капом небеском, свима честитамо пуноћу доживљавања доласка Сина Божијега, који живот људски проживе од самог почетка, родивши се као дете, па до краја, победоносно, побеђујући сваку слабост људску и чинећи нас способнима да и ми, угледајући се на Њега, као прави образац, такође будемо победитељи и да успешно, у радости, живимо овај живот. МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ! Срећан Божић свима. Епископ милешевски Атанасије http://milesevskaeparhija.rs/bozicna-poruka-episkopa-atanasija/

ЈУСТИН ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЖИЧКИ Свим синовима и кћерима богомспасаване Епархије жичке честитамо Божић, празник мира и љубави, слоге и саборности, певајући са анђелима и пастирима витлејемску песму: ,,Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља“. Нека ови стихови и радост Празника одагнају од нас тугу, страх и неизвесност и нека се вером и искуственим знањем у нашим срцима настани охрабрујућа чињеница, да је Богомладенац Христос, оваплоћени Бог, са нама увек и довека и да нас никада неће оставити без свога старања и заштите. Са оваквим жељама и мислима призивамо благослов Божији да се у вас и ваше домове уселе мир, радост, здравље и свако духовно добро. Нека је Богом благословено наступајуће Ново 2024. лето милости Господње. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Ваш молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, ЕПИСКОП ЖИЧКИ ЈУСТИН О Божићу, у Краљеву

ер нам се роди дијете, син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: дивни, савјетник, Бог силни, отац вјечни, кнез мира! (Исаија 9,6) Овим ријечима велики и славни пророк Исаија најављује долазак мира народу Божијем, који ће се остварити рођењем дјетета по имену Емануил, што значи Бог је сишао међу нас. Вијенац спасења Бог није положио на главу цару који бијаше на власти, него дјетенцету које се рађа. Заиста, моћ Божија се кроз нејако новорођенче пројави! Ове пророчке ријечи Свети Оци тумачили су месијански и њихово остварење су, наравно, видјели у рођењу Господа Христа. Међутим, ако само мало боље размислимо, а вјерујем да ће се сви родитељи, баке и деке сложити са мном, свако новорођено дијете, донекле парадоксално, доноси мир у дом у који улази. Оно несумњиво са собом доноси и нову, изузетну динамику, тражи да му посветимо велику пажњу и бригу, жели да се игра, комуницира, радује и истражује свијет око себе. Ипак, и поред читаве те динамике у центру остаје мир, тј. спокој, и као предуслов који је дјетету потребан да би могло да чини све друго што жели, и као плод који оно, упркос свим напорима, доноси у животе својих родитеља. Када нема спокоја, дијете плаче, а сви знамо да нема много тужнијих и потреснијих призора од тога. Чује ли данас, браћо и сестре, свијет овај дјетињи вапај?! Ако га чује, а игнорише – зао је, а ако га не чује и не труди се да ослушне – безуман је или равнодушан, што је, како нас учи Свето Писмо, једна од особина које Господ најдубље презире! Свакодневно свједочимо томе да дјеца широм свијета страдају, пате, болују, дрхте од хладноће и страха и умиру! Хоће ли Господ Богомладенац опростити сузе дјетиње? Велике су љубав и милост његова, али једно је сигурно: о своме Страшном суду поновиће оно што је већ једном рекао: Све што учинисте једном од мојих малих, мени учинисте! (уп. Мт 25,40) Но, вратимо се тајни рођења Богомладенца! У једној својој чувеној бесједи, посвећеној наступајућем празнику, Св. Григорије Богослов вели како је Господње оваплоћење дјело чудесније чак и од стварања свијета и човјека (Бесједа 38.13). Oн објашњава и зашто је то тако, па каже: Дјело стварања било је чудесно јер је Бог саздао биће слично себи, даровао је човјеку сопствени образ или лик; сада пак, у оваплоћењу, Бог постаје сличан томе бићу, односно Он савршено узима на себе људски лик, постајући у потпуности човјек. И заиста, могли бисмо ово исто рећи и овако: пријатно је да желимо бити слични Богу, лакше је одлучити се за стремљење ка савршенству и лијепо је вољети оно узвишено. Али како ли је само тешко чак и помислити на то да онај који је савршен чезне за несавршеним, да онај који је најузвишенији воли оно што је понижено? Па ако би се још и могло рећи да чежња за Богом, за најузвишенијим, у нама често, када год паднемо, производи жалост и да нас боли, замислимо тек колико боли Творца то када његово љубљено створење, човјек, за којим жуди да буде у заједници, непрестано и изнова иде из пада у пад? Непрестано и изнова, чак и након што му је показао куда треба да иде, након што му је приправио пут и поравнао стазе (уп. Мт 3.3), након што га је узео на плећа и понио тим путем да како не запне о камен ногом својом (Пс 90.12). И, гле, управо ово, како каже Богослов, понајвише приличи Богу. Јер Бог нас, додаће Григоријев велики тумач Св. Максим Исповиједник, није заволио као самога себе, већ више од себе (Писмо 44). Да, то је мјера божанске љубави! На другом мјесту (Таласију 64) Св. Максим каже да је Логос постао човјек како би божанску мјеру учинио нашом мјером: није савршен онај који, каже он, природно љуби ближњега свога као самога себе, већ онај који божански натприродно брине о ближњем и љуби га више него самога себе, баш онако како, натприродно, Бог љуби нас. Дакле, љубљени народе Божији, Бог нас је задужио – оним што је сâм учинио, и то исто очекује од нас; оно што он јесте, то исто хоће да и ми сами постанемо и будемо, да достигнемо мјеру божанске љубави. Како божански премудро! Јер, видите, овдје заиста немамо изговора! За одсуство сваке друге врлине бисмо се могли позвати на нашу слабост, на нашу грешност и завапити му покајнички – помози моме невјерју (уп. Мк 9.24). А за недостатак љубави не можемо, јер гријех није изговор за недостатак љубави – и грешник зна и може да воли другога и нешто више него самога себе. Гријех није препрека за љубав! Међутим, љубав јесте препрека за гријех – ето, у томе је тајна божанске премудрости! Господ долази, другу заједницу заједничари, како каже Григорије Богослов, да нас на божански начин исцијели човјештвом, показујући нам да ниједна од наших слабости, само ако љубави имамо, не пријечи наш пут у Небеса отворена. Али још једно морамо знати: ова божанска љубав, на коју смо призвани, само се у дјелима очитује! Она није тек некакво стремљење духа, пасивна добровољност и благонаклоност, већ дјелатни огањ који собом све обухвата. Син Божији је у човјеку запалио овај огањ силаском у утробу Дјеве и ми га више не можемо угасити. Међутим, до свакога од нас је да ли ћемо му се опирати, па ће нас он и даље неописиво болно, а бесплодно, пећи или ћемо се трудити да у њему сагоријевамо наше страсти, стремећи да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески (Мт 5.48). Тада ћемо, и једино тада, у том огњу осјећати топлину, свјетлост и надасве божанску радост! Радост Божића! Тада ћемо бити у стању да на божићној јутарњој служби искрено из срца кличемо управо ријечима Григорија Богослова: Христос се рађа, славите! Христос са небеса, изиђите му у сусрет! Христос је на земљи, узвисите се! Нека пјева Господу сва земља! Мир Божији, Христос се роди! https://eparhija-nemacka.com/bozicna-poslanica-episkopa-grigorija-4/

ЛУКИЈАН МИЛОШЋУ БОЖИЈОМ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП БУДИМСКИ И АДМИНИСТРАТОР ТЕМИШВАРСКИ свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима Епархије будимске: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „Својевољно, пак, родивши се од Деве, проходним нам учини пут ка своду небеском. Њега по суштини једнака Оцу и људима славимо.“ (други канон Божића, Јована Монаха) Оваплоћење Бога Логоса је тајна над тајнама јер Он, будући нестворени Бога, рођен од Оца пре свих векова, рађа се у телу, од жене – Пресвете Богородице. Анђелске силе дрхте пред овим чудом а творевина прима свога Створитеља као Богомладенца и поклања му се и приноси дарове. Цар Небески се из човекољубља на земљи родио и међу људима поживео. Од самог Рођења Христовог уочавамо да домострој спасења предвиђа пројаву саборности и јединства Творца и творевине, Животодавца и света, Бога и човека али почива и на саборности и јединству човека са човеком, са ближњима. Само човек измирен са самим собом, својом савешћу и са другим људима стиче предуслове за остварење заједничког општења у заједници верних – Цркви, а кроз ту заједницу остварује се и општење са живим Богом. Живимо у времену комерцијализације свих делова друштва па и верских празника. Божић више није тајна доласка Бога у свет ради нашег спасења него је наметнут искључиво као зимски период године када домове и радне просторе украшавамо нарочитим украсима, купујемо и трошимо се као да даривање и пажња према другима не треба да постоје у друге дане осим Божића. Смисао Божића јесте у созерцању, схватању дубине овог догађаја и преношењу унутрашњег човековог молитвеног и честитог расположења на околину. У том случају оправдани су и украси и обележавање празника у материјалном смислу, ако смо најпре очистили своју душу и срце од зле савести и ако смо је украсили врлинама. Спољно деловање нас људи, наши поступци, реакције па и начин славља треба да пројављују наше унутрашње стање духа. Бог је дакле поживео са људима и проповедао им Царство Небеско, које је на послетку својим славним Васкрсењем и отворио. Он је међутим оставио и предукус Царства небеског у виду причешћа Светим Тајнама – Телом и Крвљу Господњом, а које се дешава на светој Литургији која је једина наша веза са Богом и свима из рода нашега. Животворна сила која пројављује и оживљава сваке године празнике попут Божића, али и читав циклус празника, као да се дешавају опет овде и сада, јесте богослужење на које су позвани сви људи добре воље. У дубоком осећају и поимању величине верских празника које литургијски прослављамо, попут Божића, лежи тајна литургије која преображава творевину и чини да изнова људски род мистично проживљава и окуша све оно што је својствено управо за празник који на овај начин славимо. Истинска прослава Божића јесте она литургијска која врхуни припремом за свето причешће и причешће Телом и Крвљу Христовом који је свој живот дао да га ми имамо у изобиљу. Божић је време духовне обнове, рађа се превечни Бог да би се у нама родило покајање, доброта, поштење, да би се обновио наш однос са Богом кроз литургијски живот и да би се поправио наш однос са људима који нас окружују. Божић је рођење Бога у свету али и рођење нас као верних чеда Божијих. Овога Божића посебно се молимо за све страдалнике света, молимо се за престанак ратних сукоба у којима страдају наша браћа хришћани али и друга деца Божија, молимо се за праведан мир. Драга браћо и сестре, нису само ратна дејства и убијања проблем данашњег друштва а поготово овога у којем ми живимо. Људи су се претворили у темпиране бомбе и спремни су зарад својих личних али привремених интереса да разарају друштво и ближње. Разарајуће дејство има и претешка реч која често убија, свађе и лични сукоби у којима понекад учествујемо. Нека нам путоказ буде сам Господ који нас је позвао да праштамо и љубимо једни друге јер ће се по томе познати да смо ученици Његови. Тајна Божића нам се открива у понизности, смирењу и спремности на жртву на које вас, браћо и сестре, све позивамо јер је то једини пут ка спасењу и вечном животу који Господ дарује праведницима и покајницима. Позивамо Вас драга децо духовна на духовну обнову али и на обнову нашег националног бића јер смо суочени са модерним начином живота који нас води у отуђеност од наше православне цркве па и од наше српске националне припадности. Апелујемо на све српске институције у Мађарској али пре свега на домаће цркве – српске породице, да у својим домовима деци усаде љубав према припадности нашем народу и његовој православној вери. Позивамо вас драга децо духовна на обнову нарушених односа са вашим породицама, позивамо вас на обнову нарушених односа и прекинутих пријатељстава, позивамо вас најпре на праштање и пожртвованост у изграђивању мира и јединства у српској заједници на овим просторима јер само тако можемо опстати као народ. Сви лични интереси и сукоби су ништа пред изазовом нестанка нас као народа са ових простора. Стога вас још једном позивамо на праштање и јединство и обнову српског духовног и националног бића у нашим малим и великим срединама. Позивамо вас и да са праштањем и изграђивањем тог мира почнете на сопственим кућним праговима. Тајна Божића лежи у обнови човековог палог достојанства које му је стварањем дато и у обнови Божијег лика у нама самима, према којем смо и створени. Молимо Богомладенца Христа да својим доласком међу људе донесе љубав и мир на које смо сви позвани и да нам просветли ум и срце да сагледамо истинске вредности без којих je овоземаљски живот бесмислен. Све Вас драга децо духовна поздрављамо радосним Божићним поздравом: Мир Божји – Христос се роди! Срећна и Богом благословена наступајућа Нова 2024. година! Дано у Нашој Епископској резиденцији, у Богомчуваном граду Сентандреји, о Божићу 2023. године Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом +Епископ будимски и темишварски Лукијан https://www.serbdiocese.hu/2024/01/05/bozhi-na-poslanitsa-episkopa-lukijana-3/

Пред Божић, године «Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља» (Лк. 2, 14) Прочитах негде лепу повест о стварању човека. Наиме, кад је Бог хтео да створи човека, позвао је на савет добре анђеле. Анђео правде рече: “Немој га стварати, јер ће бити неправедан и груб премa својим ближњима”. А анђео истине рече: “Немој га стварати, јер ће својом лажи прљати Твоју светост”. Анђео мира рече: “Немој га стварати, јер ће крвљу браће своје натопити земљу”. Напослетку, пред ноге Божије паде анђео милостиње па рече: “Господе, створи човека, али по Твоме лику и подобију! Дај му милостиво срце да би имао љубав према слабоме и невољноме!” И Бог послуша анђела милостиње, и створи човека по Своме лику и подобију. Драга браћо и сестре, Ова прича нам говори да је првобитна људска природа била добра, милостива, спремна да чини добро и воли све. Грех је унаказио човекову природу. Од праве и милостиве, учинио ју је грубом, немилостивом, несажаљивом, самољубивом и безосећајном за страдања ближњих. Али пошто је Бог волео човека, Он је послао Сина Свога Јединороднога да човек «не погине, него да има живот вечни» (Јн. 3, 16) . А ту вечну љубав коју Бог има према Сину Своме, шаље и нама (Јн. 17, 23). Јер љубав само може родити љубав. А та љубав није теоретска, философска, него стварна, која нас чини да постанемо синови Божији. А о томе овако богословствује Свети Апостол Павле: “Предодредивши нас себи на усиновљење кроз Исуса Христа, по благонаклоности воље своје….којом нас облагодати у Љубљеноме” (Еф. 1, 5-6; Гал. 4, 7; Рим. 8, 16-17). Ово је дан нашег усиновљења кроз Сина Његовог Исуса Христа. У историји не беше оваквог дана као што је данашњи дан. Христово рођење превазилази и оставља у сенци све оно што се важно збило под сунцем. Никаква битка, никакво откриће, никакав природни феномен, ниједно царство или власт, или културно дело, не може се упоредити са рођењем Сина Божијег од Пресвете Дјеве Марије. Ево испуњења пророштва Св. Пророк Исаије које гласи: «Јер нам се роди дијете, син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: дивни, савјетник, Бог силни, отац вјечни, кнез мира» (Ис. 9, 6). Родило се на хиљаде и хиљаде, владара, философа, научника, обичних људи. И већина њих је потпуно заборављена. Само их има у књигама. Али нико није толико вољен, поштован као Исус Христос. Он побеђује све забораве. Сваки крст говори о Њему. Ниједан живот није описиван као Његов. Ниједна књига није толико потребна данашњем човеку као Његово Јеванђеље. Ниједан лик није толико иконописан као Његов лик. Али с друге стране, будимо свесни и тога, да се ни против кога толико није говорило и не говори, као против Њега (Лк. 2, 34). Међутим, нико није нити може да превазићи Његов морални и свети живот. Он се родио да би помирио човека са Богом. Рече Блажени Августин: «Стварање света, показује велику моћ (Божију). А спасење света показује још већу моћ. Јер стварањем човека дао му је живот. А слањем Сина Свога показао је колико нас љуби». Па у празничној радости кличе: «Радујте се, свете девојке: Дјева вам роди Онога за кога се можете удати, а да не изгубите девојаштво; ви које не можете ни зачети ни родити, не можете изгубити оно што љубите! Радујте се праведни! Дан је рођења Онога који оправдава. Радујте се немоћни и болесни! Дан је рођења Спаситеља! Радујте се, сужњи! Дан је рођења Искупитеља. Нека се радују робови! Дан је рођења Господа. Нека се радују слободни! Дан је рођења Избавитеља. Нека се радују сви хришћани! Дан је рођења Христа». Ово је празник свих нас а поготово деце. Зато овом приликом треба да се сетимо свих који страдају, пате, који су гладни и жедни, боси и голи и немоћни, који су у болницама и старачким домовима. Сетимо се нарочито деце која пате и страдају у подручјима захваћеним ратним вихором, без обзира на расу, националну или верску припадност. Сетимо се наше многострадалне браће, сестара и деце на Косову и Метохији, који живе у великом страху свакога дана. Нека и они осете радост Божића. Хвала вам свима драга браћо и сестре, на вашим прилозима нашој Епархији, манастиру и црквама, као и свима онима којима је била потребна помоћ. Нека вам Господ врати у Својим вечним даровима. Од срца и душе поздрављамо вас радосним речима: МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Нека буде Богом благословена Нова 2024 година спасења! Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом, ЕПИСКОП КАНАДСКИ МИТРОФАН http://www.istocnik.ca/bozic2024

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЕПАРХИЈЕ ТИМОЧКЕ Непроменљив лик Оца, одраз Његове вечности, узима обличје слуге, рађа се од Мајке која не окуси брака, а не подлеже промени. Јер какав је био, такав је остао, будући истински Бог, а какав није био прихвата да буде, да постане човек из љубави према човеку. Њему узвикујемо: „Боже, који си се родио од Дјеве, помилуј нас!“ (Стихира на Божић) Данас када се сједињују небо и земља обасјани смо светлошћу витлејемске звезде и испуњени радошћу којом су се радовали мудраци и пастири гледајући у јаслама оваплоћеног Спаситеља света. Захваљујући љубави Божјој и чињеници да се Син Божји, друго Лице Свете Тројице, родио у људском телу ради нас и ради нашег спасења, у прилици смо да Га упознамо и прославимо и тако се и ми родимо за живот вечни који нам се нуди. Пала људска природа сама у себи нема снаге нити могућности да превазиђе смрт и да постоји вечно. Због тога Христос и долази на земљу, неодвојиво излазећи из вечног наручја Очевог и у времену се рађа из девствене утробе Пресвете Богородице, да би, узевши на себе у потпуности човечанску природу, осим греха, вратио је у назначено достојанство. Рођењем Својим Богомладенац Христос подсећа нас опет на нову прилику да свој живот усагласимо са вечним заповестима Божјим и да заволимо Бога читавим својим бићем, а ближње као себе саме. Да свако од нас у своме звању и месту расте, напредује и постиже успехе на понос и славу отаџбине и наше светосавске Српске Православне Цркве. Наново смо призвани да у овим временима, када ратни вихори букте на различитим странама земљиног шара а смутње и неизвесност за личну егзистенцију и очување православног идентитета унутар наших породица расту из дана у дан, свако од нас, према мери властитих могућности, учини љубављу испуњен напор и помогне браћу и сестре који су потребити, слаби, прогнани и болешћу обремењени, да духовно загрлимо сваког човека и пожелимо му обраћење Богу и вечно спасење у Царству небеском. Призвани смо да вредним радом победимо лењивост и тугу, да молитвом победимо искушења и неслогу и на тај начин пројавимо своју христоликост. Да једнодушно са Светим владиком свесрпским Николајем и ми завапимо Богомладенцу: ,,Осветли нас умом Твојим и загреј нас љубављу Твојом. Осветли и загреј тамне и хладне пештере срца људских, као што си негда осветлио и загрејао пештеру витлејемску присуством Својим. Да би опет оживело славље Бога, да би се установио мир међу народима, и зацарила добра воља међу људима.“ Као архипастир Цркве Божје православне и светосавске у Епархији тимочкој, са пуноћом њеног свештеног клира, упућујем молитве Оцу небеском да се Христос Богомладенац роди у срцима вашим и да се у ваше домове усели мир, радост, здравље, дуговечност, а пре свега вера, нада и љубав, које дају смисао нашим животима и постојању! Желећи свима и Богом благословену наступајућу 2024. годину милости Господње, поздрављамо вас радосним поздравом: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! +Епископ тимочки ИЛАРИОН О Божићу 2023. године у Зајечару ИЗВОР

Његово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викар Патријарха српског г. Порфирија, одржаће предавање на тему "Радост Божићног поста" у уторак, 5. децембра 2023. године, у Центру за културу и образовање Раковица, са почетком у 19 часова. Више о овом предавању, као и другим садржајима и активностима поменутог Центра, имаћемо прилику да чујемо више у Јутарњем програму Радија Слово љубве, у понедељак, 4. децембра, између 7 и 10 часова. Извор: Радио Слово љубве

Почетком септембра месеца 2023. године, из штампе је изашла нова књига Преосвећеног Епископа моравичког др Антонија (Пантелића), викара Патријарха српског и старешине Подворја Српске православне цркве при Патријарху московском и све Русије у Москви, под називом “ГОСПОДЕ ПОСЕТИ ВИНОГРАД ОВАЈ” (Беседе у првих двадесет недеља по Педесетници) – Том I. Из поговора књизи: У вашим рукама се налази трећа књига беседа Преосвећеног Епископа моравичког Антонија, посвећена недељним – васкрсним службама (првих двадесет недеља по Педесетници). Тумачећи читања из апостола и Јеванђеља на Литургијама, владика нам на открива једно ново сагледавање контекста годишњег круга православног богослужења – богослужбеног времена. На основу текстова из посланица и светих Јеванђеља, могуће је створити живу представу Христове Цркве у време када је настајала, али и осетити предукус будућег Царства и вечног живота кроз Свету тајну Евхаристије. Да је то заиста тако, уверићете се ако пажљиво прочитате било коју од двадесет надахнутих беседа нашег владике. Све оне обилују многим цитатима и примерима из Житија светих, међу којима су и светитељи Руске и Српске православне цркве, попут Светог Николаја Охридског и Жичког, Преподобног Симеона Дајбабског, Светог оца Јустина Ђелијског, Преподобног Сергија Радоњешког, Преподобног Серафима Саровског и др. Узимајући у обзир стил писања Преосвећеног владике, верујемо да ће беседе – као што је то био случај и са прве две књиге – бити прихваћене од великог броја верника, без обзира на њихов узраст или ниво образовања. Оно што посебно радује, јесте чињеница да је поменута књига део једне веће целине, чије ћемо наставке – у шта нимало не сумњамо – моћи очекивати у скоријем времену. ** Вышла в свет книга епископа Моравичского Антония «Господи посети винград сей» (проповеди в воскресные дни — Том I) Вышла в свет новая книга епископа Моравичского Антония, представителя Патриарха Сербского при Патриархе Московском и всея Руси, под названием «Господи посети винград сей» (проповеди в воскресные дни — Том I). Из предисловии редактора: В ваших руках находится третья книга проповедей Преосвященного Епископа Моравичского Антония, посвященная Воскресным дням (первым двадцати неделям по Пятидесятнице). Толкуя тексты из Апостола и Евангелия на Божественной Литургии, владыка по новому открывает восприятие контекста годичного круга православного богослужения – богослужебного времени. На основе текстов Апостольских посланий и Евангелия, возможно не только сформировать живое представление о времени, когда создавалась Церковь Христова, и ощутить привкус будущего Царства и вечной жизни через Святую Тайну Евхаристии. И это действительно так, вы убедитесь в этом, если внимательно прочитаете одну из двадцати вдохновенных проповедей нашего владыки. Все они изобилуют многими цитатами и примерами из Житий святых, между которыми святители Русской и Сербской Православной Церкви, особенно святого Николая Охридского и Жичского, преподобного Симеона Дайбабского, святого Иустина Челийского, преподобного Сергия Радонежского, преподобного Серафима Саровского и других. Принимая во внимание стиль письма Преосвященного владыки, надеемся, что его проповеди – как и в первых двух книгах – будут приняты большим числом верующих, не смотря на их возраст и образование. Особенно радует, что эта книга – часть единого целого, продолжение которого – в чём нисколько не сомневаемся – ожидаем в скором времени. Все желающие, книгу смогут приобрести в храме святых апостолов Петра и Павла у Яузских ворот (г. Москва). Продажа начнется в начале октября 2023 года. Извор: Страница Епископа Антонија

Са великим болом смо примили вест о незапамћеној трагедији која се десила у једној основној школи Српске престонице у којој су недужни животи изгубљени, и многа срца у ове Васкршње дане болно рањена. Нека Васкрсли Господ Христос озари Својом светлошћу све нас и подари нам Своју утеху и снагу, нарочито родитељима, сродницима, и пријатељима пострадалих, као и целом роду Светосавском. Молимо се Васкрслом Господу да подари вечни покој невино пострадалима, да се никада овако нешто не понови на Немањиној земљи и нигде у свету. Изражавајући своје најдубље саучешће свима које је задесила ова трагедија, у Васкрслом Господу, Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Албум са 11 песама Епископа Фотија недавно је објављен на водећим музичким стриминг платформама као што су "Spotify", "Apple Music", "Deezer" и друге. Албум "Васкрсења дан" отвара песма "Од огњених језика рођена", следи ништа мање популарна песма "Православље", све до песме "Срби светитељи" која и затвара албум. Све текстове је написао Преосвећени Владика Фотије, а песме је отпевао свештеник Богдан Стјепановић, који је већину песама и компоновао заједно са Срђаном Бојићем у чијем студију у Бијељини је албум сниман. Песму "Срби светитељи" је компоновала и отпевала Наталија Ђурић са својим хором "Свети краљ Владислав" из Дворова. Препоручујемо да песме "тражите" (нпр. на "Спотифај"-у) куцајући кључну реч "Епископ Фотије" ћирилицом. Уколико желите да добијате обавештења када се појави нова песма, кликните на дугме "прати" или "follow", "add" и слично. Све песме, албуми, извођачи и плејлисте унутар "Spotify" могу се поделити на другим друштвеним мрежама ("Facebook", "Messenger", "Twitter", "Telegram"…), а подржано је и дељење помоћу линкова, који ће ваше пријатеље одвести у "Spotify web player". Како се користи "Spotify" – врло слично је и код осталих платформи Шведски "Spotify" са каталогом од 50 милиона песама најпознатији је и највећи музички дигитални сервис на свету. Иако неки конкуренти нуде виши квалитет звука, у бројним аспектима, попут интуитивности кориштења и повезивости с другим уређајима, једноставно му нема премца. Могућности бесплатног кориштења За бесплатно кориштење потребно је инсталирати апликацију са Google Play продавнице или App Store и креирати кориснички налог, баш као да користимо плаћену верзију сервиса. Ограничења бесплатне верзије повремено се мењају, а тренутно су постављена тако да се музика може слушати искључиво насумичним одабиром ('shuffle'), уз максимално шест прескакања песама у сат времена. Другим речима, слободни сте приступити било којем албуму или плејлисти, али нећете моћи одабрати тачно ону песму коју желите, већ ћете морати причекати да она дође на ред. Такође, између песама повремено се пуштају кратки огласи, које није могуће прескочити. Свему томе упркос, преко 100 милиона корисника користи "Spotify" управо у бесплатној варијанти. Постоји више опција за премијум чланство без ограничења, а тренутно је актуелна понуда, до 15. маја, 3 месеца за 5 евра. Мобилна апликација У категорији "Home" имамо преглед последњих пуштаних плејлиста, албума и извођача. Властитим плејлистама, изабраним албумима и извођачима које пратимо приступа се кроз категорију "Your Library". Категорија "Search" садржи претраживач свега што "Spotify" нуди, али такође нуди брз приступ најслушанијим жанровима. Корисно за пуштање музике у ситуацијама кад нам се не слуша неки конкретан извођач, албум или песма, али свеједно бисмо да нешто свира. Апликација нуди такозвани "Car View", посебни начин рада где су све типке огромне, а навигација по менију врло поједностављена, с циљем смањења ометања приликом кориштења за време вожње аутомобилом. "Car View" може се активирати ручно, али и аутоматски, након што апликација препозна да је телефон успоставио конекцију са 'bluetooth' системом у аутомобилу. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан је упутио писани апел премијеру Аустралије, поводом прогона монаштва канонске Украјинске Православне цркве у Кијево-печерској лаври. Указавши да "власти у Кијеву и међународне владе прикривају тежак положај монаштва", Владика апелује на премијера да захтева од власти у Украјини "да поштују и бране демократска права, верске слободе и слободе савести, посебно у односу на монаштво у Украјини, Кијеву, Кијево-Печерској лаври и Украјинској Православној Цркви". Ово писмо, које је објавила Митрополија аустралијско-новозеландска, у наставку преносимо у целини: Поштовани премијеру, Пишемо Вам у име многих забринутих православних верника широм Аустралије, поводом отвореног прогона и гажења верских слобода и људских права које се, пред нашим очима, дешава у Светоуспенској Кијево-Печерској лаври, иначе познатој као Кијевско-Печерски манастир у Кијеву, Украјина. Монасима овог древног манастира, који, као и њихови претходници, вековима пре њих, живе у монашкој самоћи и молитви, државне власти у Кијеву наложиле су да до 29. марта ове године напусте манастир Доње Лавре. Братство, као и остатак Украјинске православне цркве (УПЦ), широм Украјине, прогоњено је од стране државе само зато јер је остало лојално канонском поретку и устројству Свете Православне Цркве. Разлог овог прогона лежи у томе што УПЦ одбија да се покори политици и постане део државно наметнуте националистичке творевине познате под именом „Православна црква Украјине“. Прогон монаштва поменуте Лавре је заправо део националистичког пожара политички запаљеног и распириваног од стране украјинске владе у Кијеву. У речима игумана братства, Његовог Високопреосвештенства Митрополита Павла, ослушкујемо вапај монаштва ове Лавре: "Дошли смо у Лавру да свој живот посветимо служењу Богу, молитви, народу. Молимо се за нашу државу, па, стога, молимо и данас, у овим тешким временима, да нас Господ заштити. Ми смо грађани Украјине , и молимо властодршце да се не мешају у послове Цркве. Не тражимо заштиту, већ тражимо само једно: спровођење закона државе. Зато, још једном, тражимо и преклињемо: Оставите монахе у манастиру на миру и пружите им прилику да остваре своју основну мисију – молитву!" Напомињемо да власти у Кијеву и међународне владе прикривају тежак положај монаштва. Стога, апелујем на Вас, премијера наше демократске и суверене државе Аустралије, да урадите праву ствар и захтевате од власти у Украјини да поштују и бране демократска права, верске слободе и слободе савести, посебно у односу на монаштво у Украјини, Кијеву, Кијево-Печерској лаври и Украјинској Православној Цркви. С поштовањем, +Силуан Епископ аустрталијско-новозеландски Српске Православне Цркве Обрада вести Редакција Радија "Слово љубве" Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска