Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'архимандрита'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Када погледаш себе и видиш године да пролазе, и своје неуспехе и трауме, грехе и унутрашње ране, маловерје, руине свога бића, лешеве својих помисли срца, којих је био пун твој живот; када видиш колико пута си се покајао, и ништа ниси урадио – савлада те нека туга. Та туга може да се јави још и инстинктивно из нас самих, то јест из нашег егоизма, преузношења, јер бисмо желели да будемо велики, да немамо помисли, да немамо неуспехе. Безброј неиспуњених жеља чине нас тужним. Боље је да паднеш у шаке лукавих демона, легеона демона, него да паднеш у руке туге, јер она се тешко превазилази. Зато буди трезвен. Буди будан, да те туга не савлада. У супротном, питање је да ли ћеш успети. „Улов“: свака туга скрива неку заседу. Колико људи је постало улов демона туге, који своје заседе поставља свуда! Колико има људи, који са љубављу траже Бога, толико својих мрежа демон туге баца, и улов који хвата је неизбројив. Јер туга се скрива иза претварног смирења, иза лажног покајања, иза лажног доживљаја љубави Божје, иза безброј ствари, стога се човек, не бивајући свестан тога, оберучке ње прихвата, и постаје сасвим бескористан. Туга је способна да уништи снагу у човеку. Не зауставља се све док те не онеспособи у учини сасвим немоћним за било шта. А најперфиднији начин који демон (=помисао) користи, јесте навођење речи Господње: Блажени који плачу. „Не“, каже нам авва Исаија, „не дајте се преварити. То је сатанско. То није од Бога“. „Туга по Богу је радост, пошто видиш себе у вољи Божјој“, каже авва Исаија. Претпоставимо да сам сагрешио као Преподобна Марија Египћанка, да сам све до сада живео (47 година) изопачено, и у овом часу кажем: „Сагреших, Господе, устаћу“. Како да препознам да ли је у мени туга? Ако настављам да мислим на свој грех, моја мисао је демонска. Ако мислим на покајање, то значи да желим вољу Божју, и одмах имам радост предукуса воље Божје; одмах стављам себе међу невине, чисте, покајане; у сабор са свима Светима. Не мешај, дакле, сатанску, демонску тугу са тугом по Богу. Туга по Богу је радост, јер пред собом видиш Бога, због Кога живи срце твоје, па стога у теби царује Господ Исус Христос. То је истинска, богоугодна туга! извор: Богословија Призрен http://vaznesenjeovcarbanja.blogspot.rs/2017/01/blog-post_346.html
  2. Представљање књиге "Света Петка", аутора архимандрита др Клеопе Стефановића, биће 21. априла, у петак, у свечаној сали Карловачке гимназије, у организацији Издавачке куће "Народно дело" из Београда, са почетком у 19 часова, најавила је Епархија сремска. На представљању овог дела присутнима ће се обратити Епископ сремски г. Василије, Александар Стојкечић, председник општине Сремски Карловци, Предраг Ковачевић, директор Издавачке куће “Народно дело”, Срђан Ерцеган, рецензент и др Клеопа Стефановић, аутор. Извор: Епархија сремска
  3. Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 18. децембра 2022. године у храму Светог Саве у Београду светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Петра (Богдановића) за Епископа топличког, викара Патријарха српског. Саслуживали су Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Високопреосвећени Архиепископ михаловско-кошички г. Георгије, Високопреосвећени Митрополит брегалнички г. Иларион и преосвећена господа епископи бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, славонски Јован, тимочки Иларион, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваељвски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, шабачки Јеротеј, западноевропски Јустин, стобијски Давид, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, марчански Сава, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, јегарски Нектарије, липљански Доситеј. Саслуживали су и високопреподобни архимандрити Методије, игуман манастира Хиландара; Доситеј, игуман манастира Гргетега; Павле, игуман манастира Хопова; Јевтимије, игуман манастира Јошанице; Гаврило, игуман манастира Озрена; Козма, игуман манастира Букова; Димитрије, игуман манастира Тумана; Серафим, игуман манастира Сукова; Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; Петар, игуман манастира Пиносаве; Харитон, игуман манастира Ковиља; Макарије, игуман манастира Савине; протосинђел Ангеларије, као и многобројни презвитери и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве. Свечаном чину хиротоније присуствовали су многобројни верници. као и главни секретар Светог Архијерејског Синода архимандрит Нектарије, потпредседник Владе и министар одбране г. Милош Вучевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања г. Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић, представници Војске Србије. надбискуп Станослав Хочевар, принц Филип и принцеза Даница Карађорђевић, представници културног, политичког и јавног живота престонице. Патријарх Порфирије: Епископ је образац свима у вери, у поретку, у животу Упућујући очинску поуку новом архијереју Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх г. Порфирије је истакао: – Драги Владико, у Духу Светоме се изволе и оцима нашег Сабора да будете изабрани за епископа. То је радост велика, радост за читаву Цркву Христову, радост за све нас. Нећу понављати оно што смо из недеље у недељу понављали, него ћу још једампут рећи оно што је Свети Игњатије Богоносац рекао: Епископ је слика Очева, зато што је Христос слика Очева у светој Литургији, а епископ је на месту Христовом. Свети апостол Павле у Првој посланици Тимотеју обраћајући се свом младом сабрату, сапутнику, сатруднику као епископу вели: Треба да будеш образац свима, образац у вери, у поретку, у животу. Буди образац у вери, да чуваш православну веру, да чуваш веру не у смислу да је скриваш од других, него да је неизмењену, онакву какву смо је примили, и предаш urbi et orbi читавом свету, да проповедаш Христа распетог и васкрслог онако како су посведочили апостоли Цркве Христове, свети оци учили, а Црква тим искуством живела. Буди образац у поретку, да чуваш и поредак, а то значи баш оно што смо чули у Исповедању вере, да чуваш све оне каноне и правила које су успоставили Васељенски сабори, да они буду правила твог живота. Исто тако, да будеш образац не само учењем и чувањем вере него и својим животом, а то значи да колико год ти је Господ дао снаге и дарова да их ставиш у службу Цркве увек уздајући се у благодат Божју, јер пре свега, и после свега, и изнад свега сама епископска служба јесте дар Божји. Ничим то нисмо заслужили. Зашто Господ некога поставља на своје место да икономише Црквом Божјом само Он зна, а то је израз благодати Божје. Ако си образац у свему томе по речи апостола Павла упућеној Светом апостолу Тимотеју, онда ће сви бити дужни да те поштују, тј. нико неће моћи да каже: Овај је млад, шта имамо ми њега да слушамо, ми имамо веће искуство. Снага речи, мудрост, истина и сведочење не зависи од узраста, него зависи од наше посвећености Цркви и Христу. Нека би Господ дао – молитва је свих, браће архијереја и, сигуран сам, све пуноће наше Цркве – да живот Ваш буде живот у Христу и онда ће све ово о чему говори Свети апостол народа, велики апостол, Божја труба, апостол Павле бити реалност и вашег живота. Нека Господ благослови да изграђујете Тело Цркве Вама на спасење али свима нама на радост. Прими жезал овај да напасаш поверено ти Христово стадо. Послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем, у Христу Исусу Господу нашем. Достојан! Епископ топлички Петар: Епископ сабира, гради и чува Цркву Примивши архијерејски жезал из руку предстојатеља Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ г. Петар је изговорио приступну беседу: – Ваша Светости, браћо архијереји, часни оци, монаси монахиње, драга браћо и сестре, предат ми је залог вере да архијереј, као предстојатељ литургијског сабрања, возглављујући заједницу Тела Христовог превасходно служи јединству Цркве. Као онај кроз кога се деле дарови Духа Светог на евхаристијску заједницу, његово је да сабира, гради и чува Цркву. Стога је и хиротонија епископа надасве конститутивни догађај читавог богочовечанског организма у коме се огледа тајна Христа и Цркве, тајанствено јединство једног и многих, несливено и нераздељиво. И многи ускликнуше као једним устима и једним срцем: Достојан!, почев од нашег првојерарха, преко сабраних архијереја, свештенства, монаштва и вас, браћо и сестре. Ускликнуше, али тек након извршеног чина, након прочитане молитве и полагања руку, тј. након силаска Духа Светог, јер нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан да се приближи Цару славе, али божанска благодат која немоћи исцељује и недостатке допуњује и која нас сабира данас, али и коју смо заједно призвали, удостојила ме је да ипак завирим и нађем се тамо где је и анђелима недоступно. Благодарим Богу и Светом Архијерејском Сабору што ме је изабрао на ову узвишену службу и надам се да ћу најпре вашим молитвама, Свјатејши и браћо архијереји, премда слаб, испунити оно што се од мене очекује. Апостолски позив је тежи од мученичког; мученик даје све што има, цео свој живот, а од апостола се тражи оно што превазилази оквире и могућности датог му бића, да чини немогуће, али опет у Богу могуће. Иштем и ваше молитве, часни оци, монаси, монахиње и народе Божји, али и да будете уз мене ви који ме већ волите, ако не више, барем колко и досад, а и ви, који ћете ме заволети на новом послушању, не сумњајте да најпре ја заволех вас. Имао сам ту радост и благослов да духовно стасавам и учим од архијереја и богослова који је читавим собом вазда сведочио да је Биће Заједница, а живот заједничарење, и окушајући ту истину у конкретном монашком општежићу са мојим у Христу братијом и сестрама уверио сам се колико индивидуалне слабости, мане и недостаци не значе ништа када истрајавамо у подвигу да се очувамо заједно. Отуда данас, када се облачим у Христову службу са којом примам одговорност и власт да се дреши и везује, у срцу ми све гласније одзвањају речи мог вољеног Владике и оца Игнатија изречене када ме је рукополагао у презвитерски чин: „Никад никог не одбацуј колко год да је грешан“. Обећавам да ћу се, пре свега по угледу на њега, трудити да као пастир добри ниједну од поверених овчица не изгубим. Исто су ме учили, само мистичним језиком, светитељи крај чијих кивота сам живео. Оно што очи моје видеше, и уши чуше, и руке опипаше, и у срце уђе нису чуда светих, већ чудесна љубав светих пред чијом ширином, дубином, снагом и нежношћу, али и непоколебивошћу, свака душа миром се одева. То искуство ме обавезује да свагда сведочим да је Царство Божје, иако долазеће, истовремено и реално присутно у Цркви и као Црква и да Дух Свети врши продор из есхатона у историју и мења поредак природе. Ако то предање, не дај Боже, заборавимо, со наше вере обљутавиће. Радујем се и благодарим на бесценблагослову да саслужујући и служећи Вама, Ваша Светости, управо од Вас и учим најузвишенију мистагогију. Зато Вам обећавам да ћу се трудити да указано поверење оправдам и да Вам будем верни и у Христу одани син у кога ћете се моћи поуздати. Из манастира Тумана носим један посебан благослов, а то је да из готово свих крајева ове наше отаџбине имам мноштво пријатеља и познаника, али поготову у престоном граду, па се особито радујем сретању и наставку дружења у Христу са вама, жива Цркво љубљеног и освећеног Београда. И као и досад, поготову са амвона, наставићу да вас пре свега позивам на учешће и заједничарење у Божанској Трпези, светој Литургији, Светом Причешћу. Драги Браничевци и пријатељи браничевских светиња, знам да сте и радосни и тужни и да вас неће много утешити то што Вам кажем да где год да идем вас носим са собом, јер сте део мене. Верујем да ће у литургијском узношењу та просторна дистанца међу нама бити Христом неутралисана. Игумана туманског Димитрија у Духу најснажније грлим. Хвала ти, оче игумане, на бескрајној љубави која није од овога света и знај да сам увек уз тебе. Осећам се још дужним да затражим опроштај од свих о које сам се свесно или несвесно огрешио и свима поручим да сам одавно свима све опростио и да нико не гаји трунку предрасуде да ћу оставити простора да се моја сујета препречи испред сваког ко ми као епископу буде приступао иштући воде живе. Слава и хвала нека је Троипостасном Богу, Оцу и Сину и Светом Духу, сада и увек и у векове векова Амин. фото на сајту СПЦ
  4. На редовном заседању одржаном у Београду 20. маја 2022. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Петра (Богдановића), настојатеља манастира Горњака у Епархији браничевској, за викара Патријарха српског са титулом Епископ топлички. Хиротонија изабраног Епископа топличког биће обављена у недељу, 18. децембра 2022. године, са почетком у 9 часова у храму Светог Саве на Врачару на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Претходног дана, у суботу, 17. децембра 2022. године са почетком у 17 часова биће извршен чин наречења изабраног епископа у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.
  5. Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 11. децембра 2022. године у храму Светог Саве у Београду светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Доситеја (Радивојевића) у чин Епископа љипљанског, викара Патријарха српског. Предстојатељу Српске Православне Цркве саслуживали су Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и преосвећена господа епископи бачки Иринеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, брегалнички Марко, рашко-призренски Теодосије, бихаћко-петровачки Сергије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, стобијски Давид, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин, марчански Сава, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, јегарски Нектарије. Саслуживали су и епископ изабрани топлички Петар; игумани хиландарски Методије, студенички Тихон, лелићки Георгије, ковиљски Харитон; архимандрити Мелетије, Евтимије, Василије, Петар и Онуфрије, протосинђел Мардарије и многобројни презвитери и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве. Патријарх Порфирије: Кроз крст епископ се поистовећује и сараспиње са Христом, али само зато што се поистовећује са Христом може да буде свима све и да се поистовећује са сваким човеком. Пре него што је епископу Доситеју уручио архијерејски жезал, символ архипастирског служења, Његова Светост Патријарх је поручио: – У име Оца и Сина и Светог Духа. Браћо архијереји, браћо и сестре, верни народе Божји, ево на овај светодуховски празник – јер свака хиротонија епископа јесте догађај када служимо исту службу коју служимо и на празник Педесетнице, на празник Цркве Христове, важно је да знамо оно што је наш новохиротонисани епископ прочитао у свом исповедању вере, а то је да се на Божанственој Литургији као сабрању, служењу и светотајинском заједништву све Цркве, народа Божјег, остварује и оприсутњује сав Христов божански домострој спасења света и рода људског. Епископ још чита да се у Божанственој Литургији открива Црква као светајна вечног Царства Свете Тројице, тако да само онај који зна шта је света Литургија зна шта је Црква Божја и зна да без Божанствене Литургије као сабрања и заједничарења свих у Христу верних сабраних око епископа, презвитера и ђакона нема Цркве. Дакле, Црква се открива нама као света Литургија, као домострој спасења света и човека и као Царство Свете Тројице. Литургија се открива као сабрање верних око епископа који у Литургији, по речи светих отаца и по предању Цркве, јесте управо на месту и по обличју Христовом. Дакле, оно што је дело Христово, дело спасења света и човека, управо због тога што је епископ на месту Христовом, јесте и дело епископа. Оно није дело вршења некакве спољашње власти и промовисања неке спољашње моћи, него је дело распећа крста и васкрсења. Кроз крст епископ се поистовећује и сараспиње са Христом, али само зато што се поистовећује са Христом може да буде свима све и да се поистовећује са сваким човеком. За разлику од искуства модерног човека обликованог и формулисаног на примеру психологије где се каже да би човек остварио комуникацију са другим мора са њим и да се поистовети. Али ко да се поистовети са ким и акав човек да се поистовети са каквим човеком? Ако није преображен, ако није у Христу, ако није поистовећен са Христом, онда свака друга врста поистовећења у најмању руку јесте ризична. Ево, ми смо данас имали хиротонију владике Доситеја, који је готово читав свој живот учио да проводи у поретку. Најпре у војној школи, припремајући се да служи народу као војник војске, војске народа, морао је да прође кроз учење правила са пуном свешћу да су једино правила пут који води у слободу аутентичну и праву, зато што правила крешу крила самовољи и егоизму, који по правилу води у анархију. Онда је Бог хтео да започне и развија свој живот духовни, да расте у светогорској лаври манастиру Хиландару, који је, можемо рећи у људском смислу те речи, колевка наше Цркве. Манастир Хиландар јесте место где се духовно родио, стасавао, растао и сазрео Свети Сава који је засадио садницу свог рода, нашег народа у земљу Царства небеског, у тајну Христа, и који је, најпре поистоветивши се у потпуности са Христом, постао просвећен, освећен и свет, светитељ Божји. Као такав не вођен људском мудрошћу, не вођен људском речју, него вођен Христом знао шта треба да чини да би свој народ увео у сазвежђе и симфонију православних народа да би свој народ учинио да буде Црква, а на крају и помесна аутокефална Црква, што не значи ништа друго него Црква која је у саборном јединству са читавом православном васељеном. Написао је и превео Номоканон, Законоправило, уређујући опет устројство народа, спољашње, телесно, оно што се тиче државног, али и унутрашњег, црквеног. Драги Владико, растао си у духу светосавља, у духу православља, у духу аутентичне православне духовности и научио си шта је поредак, шат је послушање. Понекад и ми епископи заборавимо да се, када говоримо о послушању, оно најпре односи на нас, да будемо послушни Христу, послушни Христовој речи, послушни Цркви, јер то је, како смо рекли, пут слободе. Нека послушање Цркви Христовој – то је моја молитва и жеља у овом светом и свечаном тренутку – буде оно што те води кроз живот служења Цркви, јер то је и семе у којем си изникао као монах и можда боље него неки други разумеш шта то значи. Послушање Цркви јесте послушање Христу, а то је истовремено и нешто што извире из саме свете Литургије. Иако на месту и по обличју Христовом епископ служи свету Литургију, он зна, како и сама реч каже, да је заправо Христос тај који се приноси, који приноси и коме се приноси. Радујемо се данас! Нека те Бог благослови! Нека ти да мудрости, снаге, љубави и смирења како би Христову Литургију служио на изграђивању Тела Христовог, тј. Цркве. Да Бог благослови! Прими жезал овај да напасаш поверено ти Христово стадо. Послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем, у Христу Исусу Господу нашем. Достојан! * * * Поред многобројног верног народа хиротонији Епископа липљанског присуствовали су министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања г. Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, начелник Управе за људске ресурсе Војске Србије бригадни генерал Саво Иришкић, комадант Гарде бригадни генерал Никола Дејановић, пуковници Срђан Благојевић и Звонко Марић, кадети и ученици са старешинама Војне академије и Војне гимназије, Надбискуп београдски монс. Ладислав Немет, представници традиционалних верских заједница, истакнуте личности из културног и научног живота престонице. Извор: Информативна служба Српске Прaвославне Цркве
  6. На редовном заседању одржаном у Београду 20. маја 2022. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Доситеја (Радивојевића), настојатеља манастира Светог Георгија у Ћелијама код Лазаревца, за викара Патријарха српског са титулом Епископ липљански. Хиротонија изабраног Епископа липљанског биће обављена у недељу, 11. децембра 2022. године, са почетком у 9 часова у храму Светог Саве на Врачару на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Претходног дана, у суботу, 10. децембра 2022. године са почетком у 17 часова биће извршен чин наречења изабраног епископа у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Архимандрит Доситеј (Радивојевић) рођен је у Љигу 1971. године од оца Мирослава Радивојевића (ковача) и мајке Наде (домаћице), девојачко Тошнић. Детињство је провео у селу Славковици, а основну школу завршио је у Љигу 1986. године. Војну гимназију у Београду завршава 1990. године. Током школовања у Војној гимназији често посећује манастир Ваведење који се налази у непосредној близини школе, где прима основна сазнања о монашком животу. Након завршене Војне гимназије у Београду, даље школовање наставља на Војној академији Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране у Рајловцу код Сарајева, која је због ратних дешавања премештена у Београд, где наставља даље школовање. Звање официра у чину потпоручника стиче дипломирањем на Војној академији 1995. године, и започиње официрску службу у Краљеву. Током службовања у краљевачком 450. ракетном пуку веома често одлази на богослужења у манастир Жичу. Након три године официрске службе стиче чин поручника, а убрзо потом напушта службовање у војсци и 1998. године одлази на Свету Гору, у манастир Хиландар. Братству Српске царске лавре Немањића, манастира Хиландара, приступа 19. децембра 1998. године у својству искушеника, а монашки постриг прима на празник Рождества Пресвете Богородице 2000. године. У монаштву пролази манастирска послушања црквењака, олтарника, просфорара, трпезарца, манастирског пчелара, гостопримца, библиотекара и ризничара. По благослову Сабора стараца манастира Хиландара као ванредни студент започиње студије на Богословском факултету у Београду које окончава 2005. године. Након завршених основних студија, по благослову Сабора стараца, уписује постдипломске студије на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Магистарски рад из области догматског богословља на тему Име Божје у руској теологији ХХ века, писан под руководством проф. Хризостома Стамулиса, успешно је одбранио јануара 2010. године у Солуну. Рукоположен је у чин јерођакона руком Епископa жичког Хризостома (Столића) на празник Сретењa Господњег у Хиландару 2009. године, а рукоположење у чин јеромнаха извршио је Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) на празник Ваведења Пресвете Богородице 2010. године у Хиландару. Српски официри почињу организовано да посећују манастир Хиландар од 2002. године, а у то време, по благослову игумана, монах Доситеј бива задужен за пријем и рад са групама официра, кадета Војне академије и ученика Војне гимназије. На позив Патријарха српског Иринеја (Гавриловића), а по благослову игумана манастира Хиландара архимандрита Методија (Марковића), током 2010. године почиње да се ангажује на испомоћи тадашњем Епископу војном Порфирију (Перићу) на увођењу свештеничке службе у Војсци Србије. После потписивања споразума између Српске Православне Цркве и Војске Србије и почетка његове примене, јеромонах Доситеј се враћа у манастир Хиландар. Обнову запуштене хиландарске келије Патерица у Кареји у административном седишту Свете Горе, коју је основао и у њој неко време живео сам Свети Сава и у којој је оставио као благослов игумански штап Светог Саве Освећеног (патерицу), игуман манастира Хиландара са Сабором стараца поверава јеромонаху Доситеју. Током шест година, келија Патерица бива потпуно материјално обновљена и у њој поново бива васпостављен келиотски богослужбено-молитвени живот. Поклоници из српског рода који посећују келију Патерицу имају могућност да се упознају и са келиотским обликом молитвеног тиховатељног живота. Почетком фебруара 2019. године по благослову игумана Хиландра и Сабора стараца Манастира Хиландара прелази у Епархију шумадијску, где бива постављен за настојатеља манастира Светог Георгија Ћелије у селу Ћелијама, а да по речима хиландарског игумана архимандрита Методија пламен који је понео са Свете Горе не задржи само за себе, него да се тај пламен разгори и у срцима оних који буду долазили у обитељ Светог великомученика Георгија у Ћелијама. Епископ шумадијски Јован рукопроизводи га у чин игумана 2019. године, а у чин архимандрита јуна 2021. године. У манастиру Светог Георгија Ћелије у Ћелијама ради на обнови манастира и духовног живота. Oд његовог доласка у манастир значајно је увећано манастирско имање, решено водоснабдевање и саграђен нови монашки конак. СПЦ
  7. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 27. новембра 2022. године у Спомен-храму Светог Саве на Врачару светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Нектарија (Самарџића) у чин Епископа јегарског, викара Патријарха српског. ФОТО НА САЈТУ Српске Православне Цркве
  8. На редовном заседању одржаном у Београду од 15. до 20. маја 2022. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Илариона (Лупуловића), игумана манастира Драганца код Гњилана, за викара Патријарха српског са титулом Епископ новобрдски. Хиротонија изабраног Епископа новобрдског биће обављена у недељу, 20. новембра 2022. године са почетком у 9 часова, у храму Светог Саве на Врачару на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Претходног дана, у суботу, 19. новембра са почетком у 18 часова биће извршен чин наречења изабраног Епископа у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Високодостојни архимандрит Иларион је рођен као Растко Лупуловић 16. октобра 1974. године у Београду, од оца Илије и мајке Данице. Основну и средњу школу је похађао у Београду. Године 1991. уписује Факултет драмских уметности – смер глума. Показао је велики уметнички таленат и у знаменитом позоришту Атеље 212 био је виђен као један од перспективнијих глумаца млађе генерације. Међутим, љубав према Христу и монашком позиву била је јача. Још од 1992. године редовно долази у манастир Високи Дечани и коначно 1996. године у том манастиру, са благословом игумана – садашњег Епископа рашко-призренског Теодосија, постаје искушеник. Замонашен је 1998. године, на празник Светог краља Стефана Дечанског, у чин мале схиме добивши монашко име Иларион, по Светом Илариону Великом. У чин јерођакона је рукоположен 1999. године, а 2001. године бива рукоположен у чин јеромонаха. Будући посебно надарен за уметност, поред осталих послушања најчешће би иконописао у манастирској радионици. У периоду од 2008. до 2010. године, у два наврата по неколико месеци, борави у манастиру Пећкој Патријаршији помажући у редовним богослужењима и припремајући манастир пред устоличење Патријарха српског Иринеја у октобру 2010. године. Недуго после тога, по благослову Епископа рашко-призренског Теодосија, бива одређен за вршиоца дужности настојатеља манастира Гориоча, показујући велику ревност у раду са верним народом источког краја и помажући сестринству у обнови те светиње. Коначно, на Сретење Господње 2011. године бива послат у манастир Драганац у Косовском Поморављу, где преузима управу манастира најпре као вршилац дужности настојатеља, а потом и као настојатељ манастира, у коме се убрзо скупило братство од десетак монаха и искушеника. У Косовском Поморављу наставио је да ради не само на изградњи и адаптацији манастира Драганца, већ и са духовним богаћењем верног народа. Редовно је предавао веронауку деци у локалној српској школи и често држао предавања широм Епархије и Српске Православне Цркве на различите богословске теме. Године 2012. одликован је чином протосинђела, а на Ђурђевдан 2015. године је рукопроизведен у чин архимандрита и именован за архијерејског заменика Епископа рашко-призренског. Поред већ раније завршеног Факултета драмских уметности, 2010. године уписао је Богословски факултет који је завршио у року од четири године са завидним успехом. Говори енглески, француски, италијански и албански језик. https://spc.rs/hirotonija-arhimandrita-ilariona-za-episkopa-novobrdskog-vikara-patrijarha-srpskog/
  9. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстововао је 12. новембра 2022. године у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду свечаним чином наречења високодостојног архимандрита Алексеја (Богићевића) за Епископа хвостанског. Поред предстојатеља Српске Православне Цркве, у чину наречења узели су учешће Блажењејши Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Високопреосвећени Митрополит брегалнички г. Иларион и преосвећена господа епископи банатски Никанор, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, брегалнички Марко, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, бихаћко-петровачки Сергије, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, ремезијански Стефан, мохачки Дамаскин и марчански Сава. Хиротонија изабраног и нареченог Епископа хвостанског биће обављена у недељу, 13. новембра 2022. године са почетком у 9 часова, у храму Светог Саве на Врачару у току свете архијерејске Литургије којом ће началствовати Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Извор: Радио Слово љубве
  10. На редовном заседању одржаном у Београду 20. маја 2022. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Алексеја (Богићевића), игумана манастира Светог апостола и јеванђелисте Луке у Бошњану, за викара Патријарха српског са титулом Епископ хвостански. Хиротонија изабраног Епископа хвостанског биће обављена у недељу, 13. новембра 2022. године са почетком у 9 часова, у храму Светог Саве на Врачару на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Претходног дана, у суботу, 12. новембра са почетком у 18 часова биће извршен чин наречења изабраног Епископа у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Архимандрит Алексеј је рођен 8. марта 1955. године у селу Пиштану, општина Пећ, од родитеља Љубомира и Гроздане Богићевић. На крштењу је добио име Миломир. Основну школу је завршио у селу Бабићу, а један разред осмогодишње школе у Гораждевцу (пети), а затим је као искушеник манастира Високи Дечани завршио и преостала три разреда. У својој дванестој години, на Видовдан 1967. године, примљен је за манастирског ђака, а затим и за искушеника код игумана Макарија у манастиру Високи Дечани. Као искушеник одслужио је војни рок у трајању од 15 месеци у Илирској Бистрици у Словенији, истовремено полажући испите у Призренској богословији. Након завршетка војног рока 1975. године, уочи празника Светог краља Стефана Дечанског (ктиторске славе), замонашен је у расофорство десницом блажене успомене тадашњег Епископа рашко-призренског Павла, потоњег Патријарха српског, добивши монашко име Константин. Следеће 1976. године, на други дан Пасхе, рукоположен је руком истог архијереја у чин јерођакона. Исте године је уписао Богословски факултет у Београду, који је завршио 1981. године. По благослову надлежног епископа одлази у манастир Хиландар на дуже време, а затим и у Свету Земљу, у Витлејем, где је боравио четири и по године у манастиру Рождества Христова. Године 1985. игуман манастира Свете Тројице (Мамвријски дуб) у Хеврону, баћушка Игњатије, замонашио га је у Горњенском манастиру у малу схиму под монашким именом Алексеј, у част новомученика царевића Алексеја Романова. У чин јеромонаха је рукоположен 14. јуна 1986. године. У матични манастир Високи Дечани враћа се 1989. године, а 1990. године, по благослову одлази на постдипломске студије у Солуну. У чин архимандрита произведен је 1992. године у Арнеји од стране блажене успомене Митрополита арнејског Никодима. Успешно је окончао постдипломске студије одбранивши рад на тему ,,Хиландарски монаси у управи Српске Цркве у периоду од 1200. до 1346. годинеˮ. Звање магистра теолошких наука је добио 2000. године на Аристотеловом Универзитету у Солуну. У току постдипломских студија био је игуман манастира Светог Прохора Пчињског у периоду од 1994. до 1996. године, као и игуман манастира Суково од 1996. до 1997. године. Године 2002. је именован за игумана манастира Светог апостола и јеванђелисте Луке недало од села Бошњане. Током двадесет година игумановања у тој светој обитељи изграђена су четири храма и монашки конак са трпезаријом, започети су радови на новом звонику, али пре свега успостављен је молитвени и богослужбени живот манастира који сабира велики број духовне деце под сводове Светолуковске обитељи. Оснивањем Епархије крушевачке 2011. године, са благословом Преосвећеног Епископа крушевачког г. Давида, архимандрит Алексеј учествује активно у уређењу и формирању епархијских тела, а самим тим и изграђивању Епархије крушевачке. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржаном од 15. до 20. маја 2022. године благости Господње, изабран је за викара Патријарха српског са титулом Епископ хвостански. https://spc.rs/hirotonija-arhimandrita-alekseja-za-episkopa-hvostanskog/
  11. Епархија жичка је најавила предавање игумана Студеничког, архимандрита др Тихона (Ракићевића), на тему "Свети Сава и Манастир Студеница", 9. маја 2022. у 19 часова у Храму Светог Саве у Краљеву. Извор: Епархија жичка
  12. Архимандрит Прокопије је докторски рад на тему „Литургијска теологија дела Захарије Орфелина Против папства римског (ПБ Рс 214) у контексту конфесионално-полемичке литературе Карловачке митрополије XVIII века“ одбранио 10. априла 2021. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Након поздравног слова Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија присутнима је научно стваралаштво архимандрита Прокопија представио његов ментор протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић. Новом доктору теолошких наука диплому је уручио ректор Универзитета у Београду др Владан Ђокић. Свечаној промоцији присуствовали су преосвећена господа епископи бачки Иринеј, крушевачки Давид, марчански Сава и топлички Јеротеј, декан Православног богословског факултета протојереј проф. др Зоран Ранковић, проректор Универзитета у Београду проф. др Бранислав Боричић и професори Православног богословског факултета протојереј-ставрфор Зоран Крстић, јереј Србољуб Убипариповић и ђакон Драган Радић и ђакон Владислав Таталовић. У поздравном слову Патријарх српски г. Порфирије је истакао: -Православни богословски факултет Универзитета у Београду представља једну од најважнијих образовних институција у српском народу зато што је то простор и место где се људи образују, васпитавају у пуном смислу те речи, и у оном изворном свом смислу, библијском. Чињеница да је и Богословски факултет не само део Универзитета, него и један од оснивача, показује чињеницу да Црква разуме значај Универзитета и да је у исто време свесна да је то простор из којег долазе људи који заузимају најважније функције у једном друштву. Зато је важно да је Универзитет, дозволите ми да кажем, опет у пуном смислу те речи и духовна установа. Кад кажемо духовна установа ми ни на који начин не маргинализујемо техничка и практичка знања, па и теоретска знања, из разних области, него хоћемо да кажемо да је Универзитет место у којем се и учимо и васпитавамо у врлини, која је - и треба да буде - граница унутар које се свако знање креће. У том смислу Универзитет јесте и простор и могућност за креативност сваког појединца, али свакако и простор у којем се васпитавају и уче људи који ће чинити добробит једној заједници, у овом случају нашој. -Хвала вам, господине ректоре, на топлим речима, на свему што до сада чините за Универзитет и уопште, али и на чињеници да осећате и разумете ово што сам рекао и више од тога. И ви лично, као и господин проректор и сви и који раде на Универзитету, можете рачунати у пуном смислу на искрену спремност за сваку врсту сарадње и подршку свему што је на корист овог народа, на корист државе, али и на корист свих људи. Са једне стране, наш Богословски факултет је део Универзитета, али и шире од тога. То што смо овде епископи и моја маленкост присутни, говори да колико год је важно за једну државу, нећете замерити ако ћу рећи, у најмању руку толико а можда још за нијансу више је важно за Цркву да постоји Универзитет и да он служи добру, закључио је патријарх Порфирије. Уследило је слово протојереја-ставрофора проф. др Владимира Вукашиновића којим је представљено научно стваралаштво архимандрита Прокопија: -Ваша Светости, ваша преосвештенства, уважена господо, господине ректоре, господине проректоре, поштоване колеге, велика ми је част што данас могу да на овом значајном месту, које је након низа својих знаменитих претходника, попут епископа Висариона Павловића, утемељио јеромонах Доситеј Обрадовић, вашој пажњи и љубави представим докторску дисертацију архимандрита Прокопија Тајара, једног од секретара и блиских сарадника Његовог Блаженства Патријарха антиохијског г. Јована. Прокопије, у миру Туфик, Тајар рођен је 1982. године у Сафити, једном од већих градова Тартуса, покрајине западне Сирије. Са благословом Митрополита аркадијског Василија, у 25. години живота долази у Србију да на Православном богословском факултету Универзитета у Београду изучава свештено богословље и то, вредно и са успехом, чини како на основним тако и на мастер студијама које завршава академске 2014/2015. године. Исте године уписао је докторске студије, а 10. априла 2021. године, пред комисијом у саставу: проф. др Владимир Вукашиновић, ментор, проф. др Србољуб Убипариповић и проф. др Владимир Симић, одбранио је докторску дисертацију под називом „Литургијска теологија дела Захарије Орфелина Против папства римског (ПБ Рс 214) у контексту конфесионално-полемичке литературе Карловачке митрополије XVIII века“. Архимандрит Прокопије је за оквире свог докторског истраживања одабрао област литургичког и догматског богословља, узајамно испреплетене и нераздвојиво повезане, које је тематски контекстуализовао у оквире конфесионално-полемичке литературе Карловачке митрополије 18 столећа, поготово у славном делу Против папства римскога Захарије Орфелина. -Литература о Орфелину је у српској култури обимна и богата. О њему су писане дисретације, студије и монографије. Међутим, o Орфелиновом богословљу је мало тога било речено. Отац архимандрит Прокопије се подухватио значајног и нимало лаког посла да ту празнину надопуни и са успехом га завршио. Није на одмет рећи да му је за то било потребно не само знање српског језика него и овладавање славеносрпском језичком варијантом 18. столећа и његовим писмом канцеларијским или грађанским брзописом - „скорписом“ како га је, у својој Калиграфији, назвао сам Орфелин. Тиме се колега Тајар учланио у упозоравајуће малу породицу оних који то писмо данас могу да читају. На крају ваља рећи и ово. Истраживања оца Прокопија, крунисана докторском дисертацијом, нису обогатила само њега и нису само њему донела разнородна духовна, интелектуална и образовна блага. Она представљају стварни допринос како српском богословљу тако и целокупној српској култури. Захваљујући њима, речи на почетку овог излагања поменутог Орфелиновог савременика, јеромонаха Доситеја Обрадовића, да се Захарије Орфелина име неће међу родом (српским) заборавити, постају не само тачне него и могуће, закључио је протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић. http://www.spc.rs/sr/promocija_arhimandrita_prokopija_tajara_u_doktora_teoloshkih_nauka
  13. Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Ћириловац, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве, а по завршетку Свете литургије опијело новопрестављеном слузи Божијем архимандтиту Јоилу Булатовићу, игуману ове свете обитељи. Повезана вест: Упокојио у Господу схиархимандрит Јоил (Булатовић), игуман Манастира Ћириловац Након опијела, Митрополит је у бесједи истакао да је игуман ове свете обитељи поживио свој овоземаљски живот потрудивши се за славу Имена Божијега, саградивши ову обитељ, подигавши два манастира и Ловћенску капелу на Кључу. ”Сабрао братију. Монахе и монахиње, многе утјешио, многе поучио, многе од заблуда избавио, многе са пута гријеха вратио на пут спасења, и потрудивши се и Богу угодивши, провео је живот у молитви и припремивши се добро, одлази у наручје Божије”, рекао је. Митрополит Јоаникије је нагласио да је отац Јоил био ријетка појава у овом нашем времену: ”Да као млад човјек презре све оно што је земаљско и, испунивши се Божије љубави и ревности, свега себе принесе на жртву Господу. Гледао је не само своју душу да спасе, него да помогне и многима.” Додао је како се отац Јоил трудио, послуживши ћивоту Светог Василија и Острошкој светињи, да прво своје срце освети и своју мисао просвјетли да би могао ићи правим путем, а на тај начин и сам постао путоказ многима. ”Повукао се од земаљске вреве овдје, у ову пустињу, у ове горе, да се у тишини моли Богу. Подигао ове светиње које су пропојале, а његова душа је заувијек пропојала молитвом име Божије”, рекао је Владика и додао да је његов подвиг био тако одлучан и јасан, да су сви у њему видјели човјека живе вјере. ”Многи су овдје долазили и нашли утјеху јер им је он показивао нешто што је скупље и драгоцјеније од цијелога свијета, указивао на пролазност живота и да многобрижност коју људи имају у свијету, нема неког нарочитог ни смисла ни циља. Тако је многе привео Господу”, рекао је Владика. Рекао је и да отац Јоил данас одлази, али са њим иду и његова добра дјела, трудови које сам Бог зна, јер док овај свијет ноћу живи свој живот и док људи спавају и док се људи у тами још више тамом испуњавају, он је горио пред престолом Божијим као свијећа, држећи, докле је год могао, Светогорски устав. Како је живио, тако је и отишао, у последње дане све више и више вапијући Господу да га прими у своје наручје и да га разријеши од овога привременога живота и свијета, да заплови у Царство слободе Божије, Духа и љубави”, рекао је и додао да смо сви увјерени да је наш отац Јоил угодио Господу и знамо да је оставио дубок траг у животу Српске Православне Цркве, Митрополије црногорско-приморске, у животу нашег народа и свих људи који ће га запамтити. ”Најважније је што је он ушао у Божије памћење као вјерни слуга Христов, који ће га, увјерени смо, примити ријечима: Приђи, слуго добри и вјерни, у малом си ми угодио, над многима ћу те поставити”, нагласио је Владика Јоаникије. ”Нека Господ нашег оца Јоила прими и награди за његове трудове, за велику љубав према Богу, према Цркви, према народу, према светињама, и да га уврсти међу Своје служитеље, међу свете, амин, Боже дај”, закључио је своју бесједу Митрополит црногорско-приморски Јоаникије. У име породице, говорио је Иван Булатовић, предсједник Братства православне омладине Црне Горе. Он је нагласио да су биографски подаци које говоримо када испраћамо неког са овога свијета, извјесни рам за слику у којој се човјек остварује, након чега је прочитако кратак и потресан животопис оца Јоила. Иван је посебно нагласио како је отац Јоил духовно и физички изгарао девет година у непрестаној молитви поред кивота Светог Василија. ”Знао је да ми каже: Онога тренутка кад више не будем могао да служим Свету литургију, нека ме Бог узме, и ето тако се и десило, након што је дошао овдје 1999. кад је освећен овај манастир, а затим горе и мушки манастир и црква Преображења Господњег, служио је сваки дан Свету службу, служио је и поноћна богослужења, пред крај живота примио је и велику схиму коју је жарко желио. Ево, последњих мјесеци није могао да служи Свету литургију и већ се спремао за онај свијет, и мирно предао душу своју Богу”, рекао је Иван Булатовић и додао да бисмо о оцу Јоилу могли пуно да говоримо, али да је довољно издвојити кратку констатацију да у времену када су људи фалсификовали међуљудски однос, он је био тај који је свједочио искреност и истинитост и у сваком тренутку оно што је мислио. ”Благодарим у име породице Богу што смо га имали, јер сигурно да на овакав начин не бисмо служили Христу и не бисмо били људи Цркве да није било њега”, рекао је Иван, захваливши Господу и у своје лично име јер га је удостојио да прве године живота проведе уз оца Јоила учећи се о смирењу и љубави према Богу. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. На празник Светог Амфилохија Иконијског, 6. децембра 2021. лета Господњег, навршила се двадесет и прва година од пресељења у вечност архимандрита Лазара (Аџића) хиландарца и знаменитог игумана острошког. Тим поводом доносимо овај скромни, али срдачни прилог у спомен на знаменитог игумана острошког и Божјег човека. Отац Лазар остао је упамћен као велики духовник и игуман који је својим животом посведочио Божју заповест: Љуби ближњега свога. Он је целог свог живота који је провео у манастиру многим породицама, болнима, младима, студентима, богословима, помагао не само духовним саветима и поукама, већ и материјално. Због своје искрене љубави према ближњима, а нарочито према деци и младима, оца Лазара ће се молитвено сећати многи његови ученици, стипендисти, његова духовна чада. По речима високопреосвећеног митрополита Црногорско-приморског Амфилохија „име и дјело оца Лазара Острошког остаће, несумњиво, запамћено и записано међу прва и најзначајнија имена острошких настојатеља, духовних отаца и насљедника Светог Василија Острошког Чудотворца.“ Животопис блаженопочившег архимандрита Лазара (Аџића) игумана острошког Отац Лазар се родио 1948. године у Кокорини, селу близу Гацка, у једној врло угледној херцеговачкој породици, од веома честитих родитеља. Илија Аџић и Јелица (монашко име Магдалина) Јањић, су били поштовани у том крају као добри домаћини и људи од повјерења. Отац је био осмо, најмлађе дијете. Добио је на крштењу име Милко, по стрицу којег су усташе убиле у Придворици. Тада су усташе убиле 341 душе, читаво село. Једино је Милко покушао да побјегне испод ножа. Видјевши како бјежи, усташе га ухвате и исијеку на комаде. Отац се сјећао да је као дијете слушао текту како тужи свог брата Милка, кад оде да чува овце. Оцу Лазару су двојица браће још као мала дјеца умрла. А брат Момчило је погинуо од бомбе кад је имао четрнаест година. Тада је много дјеце настрадало од бомби што су остале послије рата по пољима и шумама. Причао је Отац како је мајка једно вријеме стављала тањир на трпезу и за брата, када би ручавали. – Ја сам био мали, кроз таму се сјећам брата, али тај празан тањир ми се урезао дубоко у памћење. Чинило ми се, све што поједем стоји ми у грлу, гледајући тај тањир. А јадна мајка није сушила образа, свуда по кући сам могао да напипам траг од њених суза. Основну школу, до четвртог разреда, учио је у селу. А пети, шести и седми разред ишао је у Фојницу, десет километара у једном правцу пјешке, и назад. Морао је веома рано да устане. Најгори је био један поток, који зими набуја и тешко се видјело камење преко којег се прелазило. Свако јутро мајка је чекала да чује синов глас: ”Мајко, прошао сам ти”. Осми разред завршио је у Невесињу, код мајчине маћехе, која је била много добра за сву дјецу. Како мајка и отац нијесу могли да га поведу у Невесиње, мајка се досјети да коњ зна пут до бабине куће. Тако ставе њега и сестру на коња и испрате их до краја села. Сестра је причала да је коњ ишао кроз Невесиње као да га неко води за оглав. Дошао је испред бабине куће и зарзао. Изишла је бака, и кад их је видјела обрадовала им се као својој дјеци. Кад је завршио основну школу, сестри се повјерио да би највише волио да учи за свештеник, али се бојао да га отац, а и стриц који се тада исто питао, неће пустити. У то вријеме нико није слао дјецу у богословију. Морао је да упише средњу угоститељску школу, у Мостару. Чим је завршио, одлучио је да оде у Сарајево код брата од стрица, да би уписао Економски факултет. Тамо је завршио Вишу економску школу. У Београду је наставио студије које је морао да прекине. Позвали су га у војску, у најтежи род, морнарицу, која се тада служила три године. Кад се вратио, запослио се у Сарајеву, у музичкој школи, као секретар. О свом предмонашком животу отац Лазар је мало причао. На основу неколико догађаја из тог периода, може се наслутити какав је он био диван бисер, кога нико није видио. Али Бог своје слуге види и припрема од малена за Себе. Одвајао се од остале дјеце, највише по тихој нарави, која је плијенила и старе и младе. Нигдје га нема, а кад треба, увијек је ту да прискочи. Кад је одлучио да иде у манастир, то је био ударац за читаву породицу. Дошли су брат и зет у Сарајево, да га моле да одустане од те намјере. Отац је причао да је зет до паса био мокар од суза. – Нијесам имао срца. Кофере које сам спремио за Свету Гору понио сам кући, јер сам већ био дао отказ на послу. А они су већ ухватили све могуће везе да ме запосле у Гацку, само сам чекао да ме позову. Тог периода се Отац сјећао као веома тешког и мучног. – Виде родитељи да сам ја тужан и никакав. Али не одустају од приче и пријетњи. Једно вече, родитељи су спавали у једној соби, а Отац у другој. Ујутро, кад су устали, Отац је по њима примијетио да се нешто десило. Био је упоран и мајка му призна, како, кад су легли, одједном, двије муње од свјетлости направише крст преко читаве собе. Читаву ноћ нијесу могли ока склопити, нити су што причали. Али од тог дана били су много мекши, посебно мајка. – Ја више нијесам могао минута чекати, а бојао сам се да ћу добити позив за посао и да не буде опет суза и кукања. Смислим неки хитан посао у Сарајеву, на неколико дана. Кад је дошао у Сарајево, поздравио се са пријатељима, узео благослов од Оца Перише Вранића, свог духовника, и кренуо за Хиландар. У Хиландару је био непуне двије године. Како је почео да губи здравље, одлучи да се врати у Србију. Дошао је у манастир Пустињу. Послије нешто више од годину дана, Владика Јован Велимировић, синовац Светог Николаја Жичког, премјести га у манастир Ћелије, да сестрама буде служашчи. Владика га је још у Пустињи рукоположио у чин јеромонаха. Није се дуго задржао ни у манастиру Ћелије. Одлучио је да дође у Црну Гору. У манастир Острог дошао је 1984. године. Ту је остао три године. Одмах је почело његово духовно дјелање. Ту је почео духовни препород Црне Горе. То сјеме, које је тада посијао, Отац је све до свог последњег издисаја брижљиво одгајао. Једно вријеме провео је у Горњем Острогу као чувар кивота Светог Василија. Живот му је био све тежи, јер му је већ било нарушено здравље. Ријетко је имао прилику да служи Литургију. А како су биле велике гужве, није могао данима да силази у Доњи Манастир на Литургију. И Отац се одлучи да тражи од Владике Данила благослов да пређе у манастир Ћелија Пиперска. Владика му је дао, јер је вјеровао да он неће моћи тамо издржати прије свега зато што је манастир био запуштен и није било услова за живот. Како се Отац преселио у Пипере, талас младих људи је кренуо за њим. Многи су долазили и одлазили, а неки од њих, врло брзо, нијесу имали више потребу да купују повратну карту. Срца су им се неповратно залијепила за Бога и Божијег слугу. Кад се упокојио игуман острошки Серафим, Митрополит Амфилохије је оца Лазара поставио да буде игуман Острошке светиње. Отац ту ноћ, пред одлазак, није спавао. Ујутро је сав био подбуо од суза, што од бриге за сестре које оставља, што од нове бриге и одговорности које му Црква повјерава. Још у Хиландару се нарушило његово здравље. И како је вријеме пролазило, само су се лијепиле разне болештине за њега, као да је имао магнет за њих, да би на крају привукао на себе и најтежу болест, која га је муњевито однијела од нас у наручје Господа, Којему је био послушан до последњег даха свог. Иако је брзо живио, у свом животу је правио откосе, не за једног, не за двојицу, него за многе који нијесу били кадри ни носити косу, а камоли косити. Тај откос који је он започео, само је он могао и да заврши. И завршио га је тако што је живот свој положио за Господа. Отац се упокојио у Београду на ВМА, на дан светог Амфилохија Иконијског, 2000. године. Ако се од нечега плашио у животу, то је да умре у болници. Господ га је провјерио, и видио да Му је био и остао вјеран до краја. Сахрањен је у Јован Долу, скиту Острошком, који је Отац саградио у част Светог Јована Крститеља. Много је журио са освећењем главне цркве. Грабио је сваку секунду да би се све припремило за освећење на Светог Јована Златоустог. На освећењу је успио да каже: ”Благословено Царство Оца и Сина и Светог Духа”. А само десет дана послије освећења, друга служба у Храму је била његово Опијело. Из књиге „Положи наду на Господа“, аутора монахиња Јелена Станишић, Игуманија Манастира Ћелија Пиперска Епископ Јован (Пурић): Отац Лазар је говорио молитвеним ћутањем а грлио је благодатном енергијом! У интервјуу за "Православни мисионар", званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, на питање да са читаоцима подели сећања на знаменитог архимандрита Лазара (Аџића), Његово Преосвештенство Епископ Јован (Пурић) је рекао: "На првом месту, отац Лазар је био велики молитвеник. Поседовао је Исусову молитву, што је реткост. Из милости, доброте и постојаности карактера, саображавао се са сваким човеком, па био он праведан или грешан. Све је говорио ћутањем, управо молитвеним ћутањем, а грлио је благодатном енергијом. Грлио је целокупну твар енергијом која је из њега исијавала. Према грешницима је био милостивији, зато је оставио толики неизбрисиви печат на људима око себе. То је био један човек, и за мене једини човек, са којим сам срцем на даљину, дубље мисаоно, унутра могао да разговарам. Као што кажемо на Литургији: Једним устима и једним срцем. Тако се отац Лазар молио много за своју духовну децу, а која ће сва одреда пострадати у знаку његове жртвене љубави. Он се моли за нас са светим кнезом Лазаром, чије врлине је и поседовао: витештво, карактерност, одлучност и доброту. Последњи пут ме је благословио управо пред свецем, касније је отишао у болницу, а после се све одвијало са Божијим благословом". Целокупан интервју са Владиком Јованом (Пурићем) можете да прочитате ОВДЕ Вашој пажњи препоручујемо и следећи садржај: Протопрезвитер-ставрофор Слободан Јокић: Ријеч о оцу Лазару острошком "Положи наду на Господа - духовна поетика оца Лазара острошког „Богомнадахнуто житије“ Деветнаест година од упокојења архимандрита Лазара (Аџића), игумана острошког Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  15. У недељу 17. октобра 2021. године у Дому културе у Пријепољу игуман манастира Хиландар архимандрит Методије одржао је предавање на тему Православно монаштво и његова улога у савременом свету. Да је тема била занимљива говори и то што је сала била испуњена скоро до последњег места. Звучни запис предавања На почетку, након отпеваног тропара Светом Сави, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије је у поздравном слову рекао: – Архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, донео нам је благослов Свете Горе и манастира Хиландара посебно. Ништа чудно у томе да се тако поново повезују и своје заједништво ојачавају манастир Хиландар и манастир Милешева, светосавски су у најпунијем смислу и један и други. У име свих нас, у име целе Епархије милешевске изражавам добродошлицу нашем драгом оцу игуману. Добро сте нам дошли и јако сте нас обрадовали. Архимандрит Методије је потом својим излагањем заинтересовао слушаоце за поменуту тему. Након завршеног предавања, Преосвећени Епископ Атанасије се најсрдачније захвалио предавачу а затим позвао слушаоце да поставе питања. Датим одговорима тема још више проширена и појашњена. Извор: Епархија милешевска
  16. Игуман Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије био је у Зајечару гост Његовог преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона поводом стоте годишњице од упокојења Епископа тимочког и подвижника хиландарском Мелентија. У среду 6. октобра на празник Зачећа Светог Јована Претече у вечерњим часовима, игуман Методије је у Саборном храму Рођења пресвете Богородице у Зајечару одржао предавање на тему „Епископ тимочки Мелентије Хиландарац и духовни живот” Извор: Хиландар Видео: Епархија тимочка
  17. Животопис Његовог Преосвештенства Епископа хумског г. Јована (Станојевића), викара Епископа диселдорфског и немачког Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован (Станојевић) је рођен у Вуковару на Видовдан 1979. године као треће дете Душана и Боје (рођ. Миловановић). На крштењу је добио име Радослав. Одрастао је у Борову где је завршио и основну школу након које је у Вуковару завршио аутомеханичарски занат. Са благословом блажене успомене Епископа осечкопољског и барањског Господина Лукијана 1998. године уписао је богословију „Свети Арсеније I Сремац“ у Сремским Карловцима коју је завршио 2004. године. Епископ Лукијан га је 16. септембра 2000. године замонашио у чин мале схиме, следећег дана рукоположио у чин јерођакона а 2014. године у чин јеромонаха. По благослову надлежног Архијереја уписао је 2004. године основне студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду на којем је дипломирао 2009. године. У току основних студија је 2007. године од јула до децембра боравио је, по благослову надлежног Епископа Господина Лукијана и Епископа западноамеричког Господина Максима, као гост у Епархији западноамеричкој, где је уз Епископа Максима имао прилику да се упозна са животом, мисионарским и другим изазовима наше Свете Цркве у Западној Америци. По окончању основних студија наставио је своје усавршавање на Грчком православном теолошком факултету „Часни Крст“ у Бостону, као и на универзитетима у Минстеру, Бирмингему и Вуперталу где је и докторирао 2019. године https://www.editionen.uni-wuppertal.de/de/personen/assoziierte-kollegiatinnen-und-kollegiaten/stanojevic-jovan.html. Ради као научни сарадник на Теолошком факултету у Вуперталу https://www.kiho-wb.de/personal/jovan-stanojevic/ на истраживању грчких рукописа књиге Откривења https://www.manuscripta-biblica.org/. Од 2018. године је по благослову Епископа Диселдорфа и Немачке Господина Григорија духовник у Епархији диселдорфској и немачкој у којој врши света богослужења и проповеда. Говори енглески, немачки и грчки језик. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  18. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстововао је 9. октобра 2021. године у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду свечаним чином наречења високодостојног архимандрита Јована (Станојевића) за Епископа хумског, викара Епископа диселдорфског и немачког. Повезан садржај: Животопис архимандрита Јована (Станојевића) изабраног викарног епископа хумског Историјат Епархије хумске Протопрезвитер Станко Ракић из Штутгарта о новом Епископу хумском: Скроман, стрпљив, слуша људе… Поред предстојатеља Српске Православне Цркве, у чину наречења узели су учешће: Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећена господа Епископи: будимски Лукијан, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, диселдорфски и немачки Григорије, полошко-кумановски Јоаким, рашко-призренски Теодосије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, ваљевски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, топлички Јеротеј, хвостански Јустин, мохачки Дамаскин и марчански Сава. Пошто је пред присутним сабрањем Свете Цркве прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора, који га је на овогодишњем заседању изабрао за Епископа хумског, викара Епископа диселдорфског и немачког, наречени епископ Јован је началствовао вечерњом службом. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  19. На редовном заседању одржаном у Београду од 24. до 29. маја 2021. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Joвана (Станојевића) за викара Епископа диселдорфског и немачког, са титулом Епископ хумски. Повезане вести: Животопис архимандрита Јована (Станојевића) изабраног викарног епископа хумског Чин наречења изабраног Епископа хумског извршиће се у суботу, 9. октобра 2021. године, у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, са почетком у 18 часова. Свету Литургију са чином архијерејске хиротоније служиће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, саборно са браћом архијерејима и свештенством, 10. октобра 2021. године у 9 часова, у Храму Светог Саве на Врачару. Извор: Инфо-служба СПЦ
  20. Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава (Бундало), викар Патријарха срспког, рођен је 9. децембра 1984. године у Бања Луци, од оца Јове и мајке Гордане. Основну школу је завршио у Српцу. Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу уписује 1999. године, а завршава 2003. године као ђак генерације. По завршетку Богословије уписује Богословски факултет у Београду на коме је дипломирао 2010. године. Мастер студије из канонског права завршио је 2015. године на Институту Васељенске Патријаршије за постдипломске студије православне теологије у Женеви. Докторант је на Богословском факултету Универзитета у Београду. На Универзитету у Атини од 2015. до 2017. године студира грчки језик, а 2019/20. академску годину проводи на Општецрквеној аспирантури и докторантури Руске Православне Цркве у Москви, као и на Државном институту за руски језик „Пушкин“, усавршавајући знање руског језика. Током студија на Богословском факултету у Београду ближе се упознаје са патријрхом Порфиријем, тада професором на Факултету, под чијим духовним руковођењем завршава студије и прелази у Митрополију загребачко-љубљанску, где, од почетка службовања митрополита Порфирија у Загребу, постаје један од његових најближих сарадника уз кога се определио и припремао за монашки живот. Монашки постриг примио је из руку Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема у свом родном крају, у манастиру Осовици, на Лазареву суботу, 20. априла 2019. године, после чега бива причислен братству манастира Свете Петке у Загребу. У чин јерођакона рукоположио га је тада Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу, другог дана Божића 2020. године. Рукоположење у чин јеромонаха патријарх Порфирије је извршио у истом храму 18. априла 2021. године. Од избора патријарха Порфирија на трон предстојатеља Српске Православне Цркве, по благослову Патријарха прелази у Патријаршију у Београд, где обавља послушања трудећи се да помогне Његвовој Светости у његовом одговорном архипастирском служењу. На предлог Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом редовном заседању 29. маја 2021. године изабрао је јеромонаха Саву за викарног Епископа Патријарха српског са титулом Епископ марчански. Епископ марчански Сава говори француски, грчки и руски језик, и влада енглеским језиком. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  21. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстововао је 2. октобра 2021. године у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду свечаним чином наречења високодостојног архимандрита Саве за Епископа марчанског, викара Патријарха српског. Повезане вести: Животопис архимандрита Саве (Бундала), изабраног Епископа марчанског, викара Патријарха српског Историјат Епархије марчанске Манастир Марча Поред предстојатеља Српске Православне Цркве, у чину наречења узели су учешће: Архиепископ мадавски Аристовул из Јерусалимске Патријаршије, Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и господа Епископи: будимски Лукијан, банатски Никанор, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, бихаћко-петровачки Сергије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, моравички Антоније, стобијски Давид, ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, хвостански Јустин и мохачки Дамаскин. Пошто је пред присутним сабрањем Свете Цркве прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора, који га је на овогодишњем заседању изабрао за Епископа марчанског, викара Патријарха српског, наречени епископ Сава је началствовао вечерњом службом. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  22. На редовном заседању одржаном у Београду од 24. до 29. маја 2021. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Саву (Бундала) за викара Патријарха српског, са титулом Епископ марчански. Повезан садржај: Историјат Епархије марчанске Манастир Марча Чин наречења изабраног Епископа марчанског извршиће се у суботу, 2. октобра 2021. године, у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, са почетком у 18 часова. Свету Литургију са чином архијерејске хиротоније служиће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, саборно са браћом архијерејима и свештенством, 3. октобра 2021. године у 9 часова, у Храму Светог Саве на Врачару. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  23. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстововао је 18. септембра 2021. године у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду свечаним чином наречења високодостојног архимандрита Дамаскина (Грабежа) за Епископа мохачког, викара Епископа бачког. Повезане вести: Животопис архимандрита Дамаскина (Грабежа) новоизабраног викарног епископа мохачког Протопрезвитер Дејан Крстић о изабраном Епископу Дамаскину: Такав нам архијереј требаше! Поред предстојатеља Српске Православне Цркве, у чину наречења узели су учешће: Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Преосвећена господа Епископи: будимски Лукијан, банатски Никанор, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, бихаћко-петровачки Сергије, нишки Арсеније, осечкопољски и барањски Херувим, захумско-херцеговачки Димитрије, ваљевски Исихије, брегалнички Марко, моравички Антоније, ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, хвостански Јустин, умировљени зворничко-тузлански Василије и умировљени канадски Георгије. Пошто је пред присутним сабрањем Свете Цркве прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора, који га је на овогодишњем заседању изабрао за Епископа мохачког, викара Епископа бачког, наречени епископ Дамаскин је началствовао вечерњом службом. Извор: Инфо-служба СПЦ
  24. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстововао је 11. септембра 2021. године у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду свечаним чином наречења високодостојног архимандрита Јустина (Јеремића) за Епископа хвостанског. Повезане вести: Животопис архимандрита Јустина (Јеремића) новоизабраног викарног епископа хвостанског Ђакон проф. др Ивица Чаировић о Епархији хвостанској и титули викарног Епископа Поред предстојатеља Српске Православне Цркве, у чину наречења узели су учешће: Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Преосвећена господа Епископи: британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, моравички Антоније, ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, стобијски Давид и умировљени канадски Георгије. Пред присутним сабрањем Свете Цркве архимандрит Јустин је прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора који га је на овогодишњем заседању изабрао за Епископа хвостанског, викара Патријарха српског. Наречени Епископ је затим началствовао вечерњом службом. Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...