Претражи Живе Речи Утехе

Пише: о. Дарко Ристов Ђого Као што преносе свјетски медији, патријарх Истанбула и цијеле Турске г. Вартоломеј примио је данас В. Зеленског. Након молебана Зеленски је захвалио патријарху Вартоломеју за подршку Украјини. Имао је, свакако, и на чему да му захвали јер је духовно-канонска агресија Фанара на канонску УПЦ од 2018. наовамо била и остала једна од трајних вектора дјеловања НАТО Православља. Према појединим медијским извјештајима, Зеленски и, како га често његови идолопоклоници зову „зелени патријарх“ разговарали су о могућности да се Кијево-печерска Лавра потчини поглавару Цркве Турске. Такав исход не треба одбацивати и то из сљедећих разлога: 1.) И 2018. Фанар је у контакту са канонском УПЦ одбацивао наводе о већ написаном томосу за неканонску ПЦУ па се испоставило да су медији који су о том томосу извјештавали знатно раније били у праву: Фанар је обмањивао јавност и уцијењивао канонску Цркву. 2.) Фанар је заинтересован за ширење својих услуга и изигравање „неутралног“ посредника тамо гдје постоје „међуправославни“ конфликти иако је Фанар и те како заинтересована страна која се јасно ставила на страну неонацистичких власти у Украјини које прогоне канонску Цркву. Управо зато Фанар никада није осудио нападе на Лавру. 3. ) Патријарх Вартоломеј је још 2018. пријетио митр. Онуфрију да ће, уколико не дође на лажни сабор „уједињења“ безблагодатних расколника и канонске УПЦ, одузети канонском митриполиту титулу и јурисдикцију. Очигледно је да је остваривање те пријетње трајна намјера Фанара. Након прошлогодишњег сусрета са Милом Ђукановићем и непрекидног тока свих тамних личности колективног Запада које је примио, патријарх Вартоломеј је још једном показао јасну симбиозу између НАТОа и његовог „Православља“. Коме то данас није јасно или налази оправдање за такве поступке Фанара, има озбиљне проблеме и са умом и са душом и етиком. https://www.in4s.net/duhovno-kanonska-agresija-fanara-na-kanonsku-upc-je-trajni-vektor-djelovanja-nato-pravoslavlja/

На слици: Чудотворна икона Богородице Почајевске (16. век) Ми, представници академске заједнице, као и културни прегаоци Републике Србије и српских земаља, изражавамо дубоку забринутост због грубог кршења основних људских права у Украјини. Пре свега, реч је о застрашујућем кршењу уставних норми и закона који гарантују слободу вероисповести. Оно што се сада дешава са свештеницима и верницима Украјинске Православне Цркве, не може се назвати никако другачије до државни терор. Наиме, према подацима заштитника права грађана Украјине, до данас је преко 75 свештеника УПЦ и стотине чланова њихових парохија изложено различитим облицима репресије. Осим спорадичних случајева паљења верских објекта, само у 2022. години, уз нескривену подршку власти, преотето је 250 храмова канонске Цркве. Ове године не само што је настављен него је и интензивиран тај тренд. Управо сада, они који подржавају тзв. ПЦУ, коју иначе не признаје 11 од 15 помесних православних цркава, отимају храмове у Хмелницкој, Черновицкој, Кијевској и другим областима Украјине. Свештеници и верници УПЦ изложени су најразличитијим видовима прогона. Њих не само што застрашују, него их и туку, муче, повређују, трују сузавцем. Подржаваоци “ПЦУ”, често уз асистенцију државних структура, не либе се да користе физичко насиље чак и против епископа УПЦ. Штавише, неке владике су, на основу невешто конструисаних, измишљених разлога, послати у затвор или су стављени под санкције. Ови и други подаци указују на то да је у току добро испланирано темељно уништавање целих епархија УПЦ. Сабор кијево-печерских Светих са иконом Успења Пресвете Богородице , 17. век (Извор: Православие.ру) Упоредо с тим, широм Украјине регионални и градски савети доносе одлуке о забрани функционисања УПЦ у њиховим регионима. У парламенту Украјине регистровани су предлози закона за забрану Цркве, а 15. маја 2023. године судска одлука је отворила могућност лишавања УПЦ њеног службеног назива и пренос њене имовине на друге конфесије. Украјинска држава не само што није вратила УПЦ имовину, која је бесправно одузета у совјетском периоду, него јој се данас одузима право на коришћење земљишних парцела на којима се налазе њене богомоље. Имајући у виду да живимо у XXI веку, тешко је разумети како су многи у данашњој Украјини, па и у западним земљама, не само равнодушни него и сагласни са нечувеним прогоном верника УПЦ. У исти мах док се у савременом свету пропагирају најразличитија права, многи затварају очи за бол, сузе и крв милиона Украјинаца, који само желе да сачувају веру својих предака. Веру која нема везу са текућим ратом и политичким проблемима између Украјине и Русије. Будући да је наша морална обавеза, као интелектуалаца, да дигнемо глас против неправде, против кршења људских права и нарушавања људског достојанства, позивамо власти Украјине да одмах зауставе прогон православних верника и насилно преузимање храмова УПЦ. Такође молимо официјелни Кијев да обезбеди строго поштовање важећег украјинског законодавства и међународног права у погледу слободе савести и вероисповести. Поред тога, обраћамо се европским институцијама, њеним организацијама за заштиту људских права, као и целокупној светској заједници са позивом да активно ступе у одбрану не само верских него и основних људских права чланова УПЦ. Позивамо их, пре свега, да на критичне тачке, тамо где је прогон већ на делу, пошаљу своје посматраче и помогну у брзом предузимању мера усмерених на прекид прогона и административног притиска на Украјинску Православну Цркву, њене свештенослужитеље и парохијане. На првом месту очувању јурисдикције УПЦ над Свето-Успенском Кијево-Печерском лавром и Свето-Успенском Почајевском лавром, које представљају велике светиње за цео Православни свет. Потписници Апела за одбрану светиња и права верника УПЦ Академик САНУ Данило Баста Академик САНУ Светислав Божић Академик САНУ Јован Делић Академик САНУ Славенко Терзић Академик АНУРС Слободан Реметић Емир Кустурица Др Марјан Алексић Проф. др Слађана Алексић Др Биљана Анђелковић Проф. др Слободан Антонић Проф. др Валентина Арсић Арсенијевић Проф. др Синиша Атлагић Данило Бећковић Проф. др Бошко Бојовић Проф. др Драгиша Бојовић Проф. др Павле Ботић Др Мирчета Вемић Др Жарко Војновић Мр Здравко Вокић Милена Вујовић Проф. др Огњен Вујовић Мр Ђорђе Вукадиновић Маринко Вучинић Др Мирјана Гочанин Проф. др Борислав Гроздић Др Милан Громовић Проф. др Ирина Деретић Споменка Деретић Др Владимир Димитријевић Мр Данијел Дојчиновић Др Душан Достанић Проф. др Татјана Дуроњић Проф. др Јован Б. Душанић Проф. др Александар Б. Ђикић Протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого Др Горан Ђорђевић Слободан Ерић Проф. др Наташа Вујисић Живковић Никола Н. Живковић Ивана Жигон Др Мирослав Здравковић Божидар Зечевић Др Душан Илић Др Слободан Јанковић Горан М. Јанићијевић Љубомир Јапунџић Проф. др Јован Јањић Проф. др Зоран Јеротијевић Др Бојан Јовановић Проф. др Радојица Јовићевић Др Радован Калабић Стефан Каргановић Весна Капор Мр Драгана Керкез Проф. др Зоран Кинђић Проф. др Милош Ковић Доц. др Владимир Коларић Др Горан Комар Проф. др Ксенија Кончаревић Проф. др Часлав Копривица Проф. др Душан Крцуновић Мр Владимир Кршљанин Александар Лазић Др Ружица Левушкина Проф. др Александар Липковски Др Маринко Лолић Никола Маловић Љубомир Љуба Манасијевић Проф. др Биљана Марић Проф. др Весна Марковић Бранислав Матић Проф. др Александар Милановић Протојереј-ставрофор мр Бобан Миленковић Никола Милованчев Др Снежана Милојевић Проф. др Дејан Мировић Мирослав Цера Михаиловић Проф. др Радивоје Младеновић Др Софија Мојсић Проф. др Зорица Никитовић Доц. др Маја Павловић Шајтинац Проф. др Здравко Пено Проф. др Драго Перовић Проф. др Валентина Питулић Протојереј-ставрофор Јован Пламенац Проф. др Бранкица Поповић Протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић Прокопије Постоловић Проф. др Душан Пророковић Проф. др Митра Рељић Мр Радојка Реметић Проф. др Миливој Сребро Др Милун Стијовић Проф. др Рада Стијовић Др Ивица Тодоровић Мр Мирко Тољић Проф. др Мирко Сајловић Проф. др Слободан Самарџић Др Душан Симић Проф. др Добривоје Станојевић Слободан Стојичевић Др Владан Тријић Проф. др Срђа Трифковић Др Драган Хамовић Др Марија Цупара Проф. др Ђорђе Чантрак Проф. др Арсен Чаркић Проф. др Љиљана Чолић Проф. др Миладин М. Шеварлић

Претходне ноћи, на западу Украјине у Черњивцима, непозната особа претукла је епископа Ивано-Франковског и Коломијског Никиту Сторожука, саопштила је канонска Украјинска православна црква (УПЦ). Епархија Черњевaчка је саопштила да је напад на епископа био смишљен, и да полиција која је дошла на лице места није ухапсила нападача, нити је проверила да ли је у алкохолисаном стању или под дејством наркотика. Telegram: Contact @cu_ua T.ME ‼️Беспредел! Епископа Ивано-Франковского и Коломыйского Никиту вчера вечером избили. В Украине уже начали бить священников на улице, при этом власть... Према информацијама Савеза православних новинара (СПН), црвена "мазда" је лагано прошла поред владике, који се са два ипођакона враћао у епархијску управу. Насилник је препознао владику, зауставио ауто, изашао из њега и најпре ударио владику Никиту у лице, а онда и ипођакона чији је отац војник Оружаних снага и тренутно је на фронту, саопштио је СПН. Нападач се није уплашио полиције, јер је желео славу и хвалио се да зна све у Служби безбедности Украјине, преноси СПН и додаје да је насилник, док су чекали полицију, скинуо регистарске таблице са аутомобила и сакрио их у гепек. Крајем марта присталице расколничке Православне цркве Украјине (ПЦУ) заузеле су цркву канонске УПЦ у Ивано-Франковску. Ушли су кроз бочна врата, отворили главни улаз и изгурали парохијане, притом су користили и сузавац. Полиција ни тада није интервенисала. УПЦ је саопштила да је секретар Ивано-Франковске епархије протојереј Василиј Ромањук због последица које је задобио приликом напада хоспитализован. Парохијан који је у јучерашњем нападу бранио овај храм задобио је повреде лица. Telegram: Contact @cu_ua T.ME #Каменец-Подольский. Состояние лица защитника собора после дикого нападения одного из "верующих" ПЦУ. Простите за кавычки, тут без них никак... То није био једини храм који су верници голим рукама штити од нападача. Око 200 парохијана канонске УПЦ јуче је формирало ланац око улаза у Саборну цркву Александра Невског у граду Каменец-Подољски како присталице расколничке ПЦУ не би ушле у храм и отеле га, као што се десило са многобројним црквама у тој области. Telegram: Contact @cu_ua T.ME #Каменец-Подольский. Человек, который принимает самое активное участие в провокациях. Призывает к применению силы по отношению к верующим. Једна од жена која протестује против УПЦ претила је верницима да ће сутра узети оружје и стрељати их све. Није искључено да би ова претња могла да се обистини. С обзиром на реакцију украјинске власти и ћутање Запада који је, како је рекла Марија Захарова слеп и глув на прогон УПЦ, морамо да се запитамо да ли вернике чека јеванђељско "распни га, распни". Telegram: Contact @cu_ua T.ME #Каменец-Подольский. Женщина угрожает верующим, что завтра возьмет оружие и всех расстреляет. 🔞На видео присутствует ненормативная лексика.

Његово Блаженство Митрополит Кијевски и целе Украјине г. Онуфрије, дао је благослов да се свештеник Андреј Иваненко пошаље у Хрватску како би се бринуо о духовним потребама украјинских избеглица, објавио је 24. јуна 2022. године Одсек за иностране црквене односе Украјинске Православне Цркве, а пренео Саборни пакрачки храм на фејсбуку. Именовање духовника у Хрватској, чије подручје припада канонској јурисдикцији Српске Православне Цркве, договорено је са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Порфиријем. Украјински свештеник редовно служи у параклису Светог Саве у Загребу, у Српској православној општој гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић”, која се налази у улици Свети Дух 122. Свештеник Андреј такође духовно брине о избеглицама широм Хрватске. Контакти свештеника Андреја Иваненка: +385992111706 +385998612471 Извор: Саборни храм Свете Тројице у Пакрацу

Митрополит запорошки Украјинске православне цркве г. Лука, који борави у посјети Митрополији црногорско-приморској, данас је посјетио Цетињски манастир, гдје се поклонио Светој десници Светог Јована Крститеља, честици Часног крста Господњег и моштима Светог Петра Цетињског Чудотворца. Високог госта дочекао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са братијом Цетињског манастира. Владика Лука претходно је посјетио манастир Острог, а јутрос је, заједно с Митрополитом Амфилохијем служио Литургију у остошком скиту Јован до. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Одељење спољашњих црквених веза УПЦ објавило је данас на свом сајту писмо које је митрополит црногорско-приморски Амфилохије упутио митрополиту кијевском Онуфрију. У писму се објашњавају околности сусрета митрополита Амфилохија са представником "ПЦУ" Евстратијем Зорјом у Цетињском манастиру. Митрополит наводи да је био обеспокојен "саслуживањем" црногорског расколника Бориса Бојовића са митрополитом француским Емануилом и јерархијом "ПЦУ" 25. маја о.г. у Кијеву. Због тога се обратио васељенском патријарху Вартоломеју, након чије интервенције је добио и извињење митрополита Емануила и поглавара "ПЦУ" Епифанија Думенка, које је на Цетиње донео Зорја. О свему томе одмах је обавештен патријарх српски Иринеј и чланови Синода СПЦ на седници 26. јуна о.г. Митрополит Амфилохије је поновио митрополиту Онуфрију да је позиција СПЦ о украјинском питању непромењена, и да она, као и већина Помесних цркава, тражи свеправославно решење, које би уважило факт да је Руска православна црква мајка православног народа Украјине.

Протојереј Никола Данилевич, замијеник предсједника Одјељења за спољње црквене послове Украјинске православне цркве, казао је у ексклузивном интервјуу за Светигору да УПЦ има већу независност него „ПЦУ“ која је само формално названа „аутокефалном“. Отац Николај Данилевич рођен је 22.5.1977. године у Ровенској области у Украјини. Завршио је Почајевску духовну семинарију (1994–1998), а затим Московску духовну академију (1998–2005), гдје је добио звање кандидата богословља. Усавршавао се у Грчкој, Италији и Француској, а тренутно је и предавач Кијевске духовне академије. Оче Николајe, пажљиво пратимо црквену ситуацију у Украјини. Нема потребе да се нарочито бавимо питањем статуса УПЦ – вјерници у Црној Гори су јединствени да је УПЦ и даље једини канонски дио Христовог тијела у братској земљи Украјини. Насупрот канонске цркве, нову структуру коју су створиле расколничке групе уз учешће два канонска архијереја, признао је константинопољски Патријарх Вартоломеј. Да ли присуство канонских епископа може дати легитимитет одлукама тзв. „Сабора уједињења„? – Јерарх Руске православне цркве Митрополит Сергије (Страгородски), одговарајући на писмо једног обновљеничког архијереја који је тврдио да су обновљенци већ постали канонски јер их је признала Константинопољска патријаршија, 22. септембра 1925. г је написао сљедеће: «Објашњења да су неки патријарси, на примjер, константинопољски и, у последње време, јерусалимски, размјењивали поруке са Синодом, скоро да нас не могу убиједити. Знамо да су у јединству с Црквом искључиво они који су у заједништву са својим легитимним епископом и патријархом; да онај кога је изопштио његов патријарх, не може бити примљен у општење с другима… да и онај који општи са одлученим и сам подлијеже одлучењу (Апостолска правила, 10 и 12). Дакле, ако су Константинопољска и Јерусалимска патријаршија ушле у општење с обновљенцима, то је кудикамо горе за патријархе. Пред законом Божјим сви су једнаки: и патријарси и мирјани. Када је Константинопољска патријаршија у 15. вијеку отпала у унију са Римом, Руска црква није пошла за њом и католички свештеници који су живјели у Русији нису због тога постали православци. Тако и општење Константинопољске патријаршије са обновљенцима може само патријарха да учини обновљенцем, али не и обновљенце православцима“. Очекивало се да ће ауторитет Фанара бити довољан за многе грчкофоне цркве да слиједе за првопрестолном катедром. Ипак, видимо да се чак и цркве веома блиске Константинопољу не усуђују да признају нову црквену структуру. Постоје гласови да у Синоду Васељенске цркве има епископа који не подржавају ову одлуку. Познати теолог Васељенске цркве, Митрополит Калист Вар јавно је изразио неслагање са одлукама свога патријарха. Има ли наде да ће се Фанар промијенити своју одлуку? – Не треба бити толико наиван и вјеровати да ће Фанар промијенити или поништити своју одлуку, којој је стремио гордо и тврдоглаво. Константинопољска патријаршија је направила грешку, али ми до сада нисмо видјели спремност да призна ту грешку, а поготову да је исправи. Мислим да само заједнички став свих Помјесних православних цркава, изражен, поред осталог преко Свеправославног сабора, може дати позитиван импулс рјешавању овог проблема. Видимо да на свим фотографијама везаним за настанак нове „цркве“ на челном мјесту стоји предсједник Порошенко. Призор веома подсјећа на период Византијског царства, гдје цар сједи на челу сабора. – Од самог почетка свог постојања, Христова црква је бранила своју аутономију од државе. Господ Исус Христ је рекао: „Дај цару Цару царево, а Богу Божје“ (Мк 12,17). Прва три вијека своје историје у оквиру Римског царства, Црква је бранила принцип слободног вјероисповиједања. А тај принцип, у то вријеме је, био у супротности са религиозном политиком и идеологијом Римског царства, гдје је култ успостављала држава. Према томе, они који нису поштовали државну религију – паганизам, били су непријатељи државе. Хришћани су извршавали све државне дужности – служили су у војсци, плаћали порезе итд, међутим, одбијали су да одају божанско поштовање култу цара. Зато су хришћани били угњетавани и прогоњени све до почетка 4. вијека, све док држава није промијенила принципе свог односа према религији уопште и посебно према Цркви. Кроз цјелокупну црквену историју у разним земљама, ми видимо покушаје државе да се уплиће у послове Цркве или чак потчини Цркву себи. Нешто слично се дешава овдје у Украјини, гдје данас наша влада користи црквени фактор у предизборној кампањи. У том смислу, Његово блаженство, Митрополит Онуфрије, у многим својим интервјуима, наводио је мисао да поштујемо наше политичаре, али нећемо допустити да се користи наша Црква, а камоли да се њоме управља. Наша Украјинска православна црква у садашњем периоду свог постојања, у суштини, штити своју слободу, независност и аутономију од мијешања спољних сила. Поменули смо да два епископа нису поступила по благослову Синода УПЦ, а већина епископа је остала вјерна канонској Цркви. Да ли је исто са свештенством? Да ли свештеници потпадају подјели под притиском државе? – Заиста, на свештенике и вјернике је велики притисак, прије свега преко медија и преко званичника. Чињеница да се освајање наших храмова, понекад и преко 99% случајева дешава у селима, указује на то да је село то гдје људи нису толико добро информисани, и да је под огромним притиском информативне пропаганде. Наши свештеници су под притиском предсједника сеоских савјета. Има много таквих случајева, о чему можете прочитати на званичној интернет страници наше Цркве. Сваког дана обавјештавамо о насиљу које је настало као резултат недавних црквених догађаја. Многи храмова УПЦ пострадали су од националистичких организација и раскола. Како изгледа живот парохије када им расколници заузму храм? Да ли ће вјерници упркос насиљу остати вјерни својој Цркви? – Вјерници остају вјерни својој Цркви. Желео бих да наведем примјер инцидента који се догодио у Виницкој епархији у селу Комаров. 11. јануара. Црква Светог арханђела Михаила, која је у крилу наше Цркве, премјештена је у управу тзв. ПЦУ. То је било могуће због чињенице да су о судбини заједнице одлучивали људи који у принципу нису били њени чланови. Другим ријечима, становници села који не иду у храм гласали су за предају, а не прави парохијани којих је мало у том селу. Као што су прави вјерници ове заједнице рекли, они су напустили састанак с осјећајем необјашњиве радости, иако су им отели храм. Након тога, једна мјештанка села Комарова понудила је заједници празну кућу своје мајке као кућу за молитву. Према томе, можемо са пуним увјерењем рећи да се наши вјерници не боје да остану вјерни и да изађу да бране канонску Цркву Украјине, упркос провокацијама и притисцима. Ако, међутим, није могуће бранити храм, наши људи га напуштају и одлазе у страну, али не иду у раскол. На украјинским православним сајтовима често говоре да нова „аутокефална црква“ више зависи од Фанара, него УПЦ од Москве. Како је то могуће? – Ако упоредимо Грамату о независности Украјинске православне цркве, коју је 1990. године дао Патријарх Алексиј Други и Томос (који је у суштини исто Грамата), коју је дао Патријарх Вартоломеј тзв. „Православној цркви Украјине“, онда можете видјети која ограничења је добила „ПЦУ“, заједно са наводним добијањем аутокефалног статуса. На примјер, „ПЦУ“ није у могућности да поставља своје епископе ван Украјине и отвара парохије за православне Украјинце у дијаспори. Без одобрења Синода Константинопољске цркве, она нема право да канонизује своје свеце, док наша УПЦ самостално канонизује своје без усаглашавања с Москвом. Сачувана су права Константинопоља на егзархат у Украјини, као и на појединачне ставропигије и манастире, који, како се наводи у Томосу, не могу бити смањени. На посебно важна питања црквеног живот „ПЦУ“ треба да се посавјетује са Фанаром. То је ограничена аутокефалност. Могуће је даље наставити упоређивање, али говорећи уопште, у смислу количине својих права, „ПЦУ“ је готово иста као и наша УПЦ, а у неким случајевима је чак и инфериорнија и само је формално названа аутокефалном. Разговор водио Павле Божовић Превела Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска

Председник Украјине Петар Порошенко потписао је закон који обавезује Украјинску Православну Цркву (Московске Патријаршије) да у своме називу истакне да припада Руској Православној Цркви, јавља Интерфакс позивајући се на званични сајт председника државе. У саопштењу се истиче да је реч о закону који је усвојио Парламент Украјине 20. децембра 2018. „О уношењу измена у закон Украјине“, а на основу закону „О слободи савести и религијских организација“. Закон се тиче назива религијских организација које по својој организацији имају управни центар ван земље, „у држави која је законом означена да је учествовала у војној агресији против Украјине и/или једно време окупирала један део територије Украјине“. „Људи имају уставно право на слободни избор вероисповедања“, казао је председник. Он сматра да се на овај начин може јасно одредити који верник којој православној јурисдикцији припада. „Он може припадати како новосазданој Аутокефалној Православној Цркви Украјине или оној Цркви која и даље чува своје везе и зависност од РПЦ“, напоменуо је председник потписујући закон. Он је додао да је овај избор лакше направити ако се ствари назову правим именима и да провођење закона даје грађанима сву пунину информација. Према Порошенковим речима, свима религијама и вероисповестима дају се уставно иста права. Извор: Српска Православна Црква

На ванредном заседању 17. децембра 2018. године Свети Синод Украјинске Православне Цркве забранио је даље опслуживање епархијом и ставио под забрану свештенослужења Mитрополита Винице и Бара Симеона (Шостацког). Такође је забрањено свештенослужење Mитрополиту перејаславско-хмељницком и вишневском Александру (Драбинку) с тим да је и разрешен дужности викарног епископа Кијевске митрополије. Забрана свештенослужења уследила је због учешћа тих архијереја у „сабору уједињења“ са расколницама одржаном 15. децембра 2018. године у Кијеву. Извор: Православие.ру (с руског Инфо служба СПЦ) СПЦ |

Дана 13.11.2018. у Свето-Успенској Кијево Печорској лаври одржано је заседање Архијерејског Сабора Украјинске православне цркве. Сабору је председавао митополит кијевски и све Украјине г. Онфурије, а у његовом раду учествовала су 83 епархијска и викарна архијереја УПЦ, од њих укупно 90. Сабор је донео посебне Одлуке и Изјаву. У одлукама Сабора констатује се да је Украјинска православна црква једина која делује на целој територији земље и да располаже свом независношчу и слободом у раду која јој је потребна. Украјинска Црква се увек залагала за превазилажење раскола, али не по цену да се Црква претвори у пропагандно средство политичара. Осуђује се неканонско мешање Константинопољске патријаршије на територији друге Помесне цркве. Одлуке Цариградског Синода од 11.10. о.г. су антиканонске и као такве неважеће. Проширење јурисдикциције Константинопољске цркве на Украјину је засновано на спекулацији црквено - историјским фактима. Прихватање расколника у архијерејском сану је незабележено у црквеној историји. Ниједан раскол није превазиђен његовом простом легализацијом. Константинопољ је прихватањем оваквих група сам отишао у раскол и Украјинска православна црква прекида општење с њим. Даље је, ипак, упућен позив, Констанопољском патријархату, да се у саборном сагласју свих помесних цркава укључи у дијалог са Украјинском православном црквом. Посебно је наглашено да ће УПЦ бранити своје регистровано име, будући да постоје бројне изјаве државних званичника да ће јој, по обједињавању расколника, бити наметнуто октроисано име "Руска православна црква у Украјини". У посебној Изјави се истиче да је сусрет са председником Украјине Пјотром Порошенком, који је био планиран за данас, могућ само на црквеној територији, а не у световним просторима, због очигледног сврставања украјинских власти на расколничку страну. Председник Украјине Порошенко није прихватио да дође у Кијевско Печорску лавру, саопштено је на крају. Извор:https://pravoslavie.ru/117229.html

Представници Патријарха васељенског Вартоломеја ће стићи у Москву 9. јула да размотре идеју о аутокефалности украјинске цркве, саопштио је шеф Одељења за спољне цркве односе Московске Патријаршије Митрополит волоколамски Иларион. „Наравно, ми ћемо пажљиво слушати аргументе који ће бити представљени. Мислим да је најважније то што ће међу нашим двијема црквама, Руском и Константинопољском, почети пуноправни дијалог. По мом мишљењу, коресподенција која се последњих мјесеци о том питању одвија путем медија је погрешан пут за решавање проблема украјинског раскола“, казао је он у интервјуу грчој информативној агенцији „Ромфеа“. Делегација Константинопољске патријаршије обилази помјесне цркве да би сазнали како се оне односе према идеји аутокефалности Цркве у Украјини, објаснио је предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије. Деветог јула она ће бити у руској престоници. По мишљењу Митрополита Илариона, важна је солидарност помјесних цркава, јер је она залог јединства. „Било која подршка расколу може подрити то јединство, јер подршка подјели на једном мјесту одмах изазива расколнике и у другим мјестима да подигну главу“, упозорио је Митрополит Иларион. Извор: РИА Новости С руског: Рајо Војиновић Извор: http://mitropolija.com/2018/06/28/228337/

Одељење спољашњих црквених веза канонске Украјинске православне цркве (у јединству с Московском патријаршијом) дало је официјелни превод Саопштења Светог Синода Васељенске патријаршије од 22. априла и свој коментар тог саопштења. У саопштењу Васељенске патријаршије се навод да је на седници Синода одржаној 19. и 20. априла под председништвом Свесватјејшег патријарха Вартоломеја, одлучено следедеће: "Васељенски патријархат који сагласно Божанственим и Светим канонима и дуговременом црквеном поретку и Свештеном Предању води бригу о свим Православним Црквама у свету и има одговорност за свеправославно јединство, тако и особито о православном украјинском народу, који је примио хришћанску веру и спасоносно крштење од Константинопоља, као његова истинска Мајка Црква, размотрио је подробно на овом, као и на претходним синодским заседањима, црквено стање у Украјини, примио је молбу од политичких и црквених лица који представљају милионе Украјинаца за додељивање аутокефалије, и решио је да тим поводом блиско сарађује и комуницира са свим сестринским Православним Црквама." Из овога је јасно, по Одељењу спољних послова УПЦ, да Константинопољска патријаршија неће предузети никакве кораке који би угрозили јединство православних. Утолико пре што ће се питање разматрати са свим Помесним Црквама од којих ниједна не општи са црквама у расколу које су потписале молбу (уз председника Порошенка и Врховну Раду Украјине), а разговори не могу да се воде без Украјинске православне цркве и као једине канонске цркве у Украјини и уједно највеће религиозне организације у овој земљи.