Претражи Живе Речи Утехе

Сви ви који сте живи, док сте живи, живите. Сви ви који имате очи, радујте се лепоти виђења. Сви ви који можете да волите, волите, Сви ви који можете да заборављате, заборавите Како сте били гоњена зверад по друмовима И ваша клецава деца угљен пећима, Прихватите проломе тишине доброћудним рукама, Ви јачи од ветра и виши од облака и већи Од неповратне празнине, ви живи, И себе продужите за онолико За колико вас се буду сећали, Јер тврд је сан сенки који нико не може прекинути, и узалуд ће погаче туге за вама неко ломити, и узалуд ћете жалити реч неку топлу коју нисте изговорили и туговати за вратима неким која нисте отворили. https://www.poezijasustine.rs

Браћо и д‌јецо моја у Господу драга, Анђеоско славословље (доксологија) за рођење Спаситеља Христа достигла је врхунац с увјерењем и жељом за небеским слављем и земаљским миром. "Слава на висинама Богу и на земљи мир". Бог, "Бог мира" и "Отац милости" смирава се, узима људску природу без гријеха, како би обожио човјека. Ипак, управо на пољу људске историје зло показује своју снагу. Незаконите тежње, експлоатација и неправда, ратови и бол. Увијек је човјек жртва. Са болом посматрамо крвопролиће на различитим мјестима планете, неподношљиву несрећу. Доживљавамо зло у његовој свакодневној димензији. Усамљеност, равнодушност према ближњем, туга, одсуство смисла. Питање постаје понекад врисак. Зашто зло у свијету? Позвани смо да хитно преокренемо бесмисленост на сваком нивоу живота. Морамо да д‌јелујемо. Да будемо предводници у сваком настојању за миром, у друштвеним акцијама, у свакој племенитој људској тенденцији, у свакој филантропији. У лику Христа човјек постаје примаоц бесконачног дара. У срцу тог дара је мир с Богом. Човјек сада (са Христом) може да постоји као странац себичности, егоизму, агресивности. Пут за мир с братом је отворен. У овој перспективи визија глобалног мира може се сматрати као велики и очекивани плод Божића. Молитва и духовни живот су врхунац нашег д‌јеловања. То је наш велики задатак у овом тренутку. Рат против зла у свијету захтијева да живимо на Христов начин. То је начин који се свједочи из скромне пећине и једноставних пеленица. Од непријатељства светске власти тог доба и пута избјеглиштва. Начин који садржи крајње смирење, преузимање бола брата. То је пут пуноће постојања, то је д‌јело вјерника на путу творевине ка последњим временима и Царству Божјем. Дакле, "дођите и видите", браћо моја, "гдје се родио Христос". Браћо и д‌јецо моја у Господу драга, Хајде да се ујединимо у борби против неразумности. Нека врхунац нашег заједничког пута буде наша молитва и живот у Духу. Истински мир потиче из Пећине Витлејемске. Желим свима да на истинит и благословен начин прославимо Божић! Христос се роди, славимо! АРХИЕПИСКОП † Атински Јероним В’ Превод са грчког језика: Никола Ј. Гачевић, свештеник

На икони се приказују и сцене страдања Господа Исуса Христа и хришћанских мученика, и те представе, начином на који су насликане, показују да је њихов простор такође простор Божијег царства, преображен и обожен. Православна икона није само илустрација неког догађаја или неке личности. Она је место сусрета и заједнице са светитељем Божијим као оним који је у јединству са Богом, те целивајући икону целивамо њега, а кроз њега Бога са којим је сједињен. Поред тога, икона је и богословље исказано особеним ликовним језиком. Начин на који икона представља ликове светитеља или свештене догађаје носи посебну поруку која се тако преноси вековима. Простор иконе је простор непролазног Божијег царства, у њему нема природне перспективе, већ такозване обрнуте која простор иконе отвара ка посматрачу. Светлост је слободна од природних оптичких закона, све је осветљено подједнако, ништа није неосветљено (осим демона), ништа није скривено, сви предмети се виде целовито, не заклањају једни друге, не прети им сенка или нестајање у дубини слике. Икона нам тако приближава свет преображен и сједињен са Богом – свет љубави Божије у коме је све прожето његовим нествореним енергијама симболизованим светлошћу. То је свет без тамних и скривених места која могу бити извор страха или стрепње, свет отворен ка бескрају. На исти начин, истим ликовним средствима, на икони се приказују и сцене страдања Господа Исуса Христа и хришћанских мученика. Дакле, и те представе, начином на који су насликане, показују да је њихов простор, такође простор Божијег царства, преображен и обожен. Како су онда на њима приказани историјски догађаји из живота Христа и хришћанских светитеља, посебно сцене страдања и мучења? Откуд такве представе у Божијем царству. Један могући одговор, с обзиром на начин на који се третира сећање у Литургији, јесте да су те представе заправо сећања на догађаје који су се догодили у историји, али сећања из Будућег царства. Како те представе нису натуралистичке, детаљне и прецизне, претпоставићемо да се ради о једном прочишћеном и преображеном сећању чији циљ није да нам дају један исцрпан опис онога што се догодило нити само да нас шокирају страхотама тих мучних догађаја, већ нешто сасвим друго. На икони Распећа Христовог, као и иконама мученика, влада необичан мир, нема агоније, нема крви и ужаса. Колорит је углавном ведар, интензиван. Чини се као да читава представа одише посебном лакоћом и неком скривеном радошћу. Лик онога који страда је озбиљан и смирен, нема никакве гримасе која би наговестила бол који преживљава. Нема пијетизма, нема јада и ужаса који жртва доживљава у сусрету са злом. Икона објављује истину о страшном догађају, али без помпе, патетике или претеривања који могу да изазову подозрење у истинитост описаног догађаја или у добронамерност саме представе. Икона чува достојанство жртве избегавајући да прикаже њено понижење и да експлицитно приказаним ужасима оживљава трауму. Она нам саопштава истину да жртва својим страдањем није понижена нити ју је само опхођење зла према њој учинило безвредном и ништавном. Онај који трпи страдање на икони је представљен као јак, стабилан и непомичан. Зло му суштински не може ништа. Зло није победник. Чак и ако му одузме живот, страдалник од Бога прима живот вечни и венац непролазне славе, па оно што изгледа као страшан губитак и пораз, претвара се у победу и неизрециви добитак. Зло настоји да личност унизи, поништи, сведе на ствар са којом се може радити шта ти је воља, да је убеди да није достојна живота. Икона је ту да поручи да зло није победник нити ће икад бити, да мученик није понижен и поништен, већ да је јак и диван тиме што је истрпео зло, а ако је пострадао до смрти да то није смрт већ улазак у вечност Божијег царства. Притом, жртва нигде на икони, па ни сам Господ Исус Христос, не ликује јер ће се о концу историје показати као победник. Жртва је увек озбиљна и немо и чврсто стоји, као прилепљена за догађај, показујући да је њена снага у томе што је била кадра „на страшном месту постојати“. Постојати и поднети своје страдање као нешто што је не може поразити макар страдала и до саме смрти. Икона не жели ништа сакрити. Сасвим је јасно ко је џелат, а ко жртва. Јасно је да се одиграо страшан сусрет између зла и невиности. Оно чега нема, што је уклоњено из представе, јесу тежина и гнусоба зла. Џелат је приказан на исти начин као и жртва, осветљен божанском светлошћу, без икакве гримасе или назнаке која би на њега указала као на злотвора, осим самог непријатељског покрета усмереног према жртви. На тај начин икона уклања нашу мржњу према злочинцу уздржавајући се од коначног суда који препушта Богу. Указујући да постоји једна виша правда, да постоји Бог као праведни судија који ће судити свакоме, избегава се жеља за осветом и враћањем зла за зло. Старац Вукашин Клепачки је свом мучитељу рекао: „Само ти синко ради свој посао.“ Те речи сажимају суштину иконографске представе страдања. Икона приказује џелата као онога који чини зло, али га истовремено посматра као створење Божије. Приказујући га без агресивне гримасе, као да не жели да га осуди у тренутку тог страшног догађаја јер тај тренутак није крај историје, а човеку до смрти остаје времена за покајање и вапај Богу за опроштење грехова. Џелат се не приказује у гнусоби злочина који чини, већ као да сам светитељ-мученик својом љубављу (Божијом љубављу) покрива огољеност његовог зла. Не жели да га осуди на пакао, него оставља суд Богу. Не оправдава зло, нити га негира, нити прикрива, већ једноставно личност онога који је зло учинио штити од сопственог суда. Светитељ на икони је свом мучитељу опростио. Што се нас осталих тиче, нисмо позвани да праштамо у туђе име, нити имамо права да праштамо оно што није нама учињено, али смо позвани да се уздржимо од коначне осуде личности (не и злочина), будући свесни да смо и сами пуни греха и склони сваком злу, и да је Бог тај који ће судити живима и мртвима. То нам говори да се ни у Будућем царству не очекује заборав учињеног зла, нити се скрива чињеница да је Божија творевина у злу лежала. Сећање је јасно, сведено на оно најбитније, али без отрова и ужаса које зло носи у себи. Тиме је наглашено да је силом Божијом зло у сећању побеђено и одстрањено. Писац Песме над песмама каже: „Љубав је јака као смрт“, а љубав Божија је јача од смрти. О томе сведочи, пре свега, Васкрсење Христово, а и сама икона као слика васкрслог света. У свакој иконографској представи страдања већ се назиру победа и васкрсење. И славећи и празнујући светог мученика, славимо Онога који га је прославио, Онога који је и сам претрпео страдање и смрт и васкрсао, Христа Господа који ће и нас васкрснути у последњи дан. Ирина Радосављевић Извор: Православље

Јеванђеље и свети оци указују на то да призори које имамо у сну могу носити дубоке духовне поруке, али је неопходно да им се приступи са опрезом и духовним разлучивањем. Снови су од давнина привлачили пажњу људи, инспирисали мистериозне приче и дубока духовна промишљања. У православљу, снови имају посебно место, јер се верује да могу носити божанске поруке и указати на стање наше душе. Како су свети оци тумачили снове и какав је њихов значај у православној духовности? Православна црква учи да постоје снови који долазе од Бога, снови који су плод наше маште, и снови који су искушења од злих духова. Свети оци попут светог Григорија Двојеслова и светог Јована Златоустог указују на потребу да будемо опрезни и разборити у односу према својим сновима, посебно у вези са њиховим тумачењем. Свети Јован Златоусти је наглашавао да се не треба слепо ослањати на снове, јер могу бити варљиви и довести нас у заблуду. Свето писмо обилује примерима у којима Господ користи снове да би открио своју вољу. Јосиф, син Јаковљев, је кроз снове добио објаве које су касније водиле до његовог уздизања у Египту (Постање 37). Слично томе, свети Јосиф, обручник Пресвете Богородице, добио је упутства од анђела Господњег у сну да прихвати Марију и заштити младенца Исуса „Тек што је он то наумио, кад гле, анђео Господњи указа му се у сну и рече му: 'Јосифе, Сине Давидов, не бој се да узмеш Марију за жену. Дете које је у њој зачето, дело је Светога Духа. Она ће родити сина, а ти ћеш му дати име Исус, јер ће он спасти свој народ од њихових греха.'“ (Матеј 1:20-21): Свети Антоније Велики је познат по томе што је имао интензивне духовне борбе, укључујући прогонства од демона, која су се дешавала чак и у његовим сновима. Он је био први монах и оснивач монашког покрета у Египту, а његова борба против демона и искушења била је централна тема у његовом животу и духовном искуству. Његови духовни напори и искуства детаљно су описани у житију које је написао Свети Атанасије Александријски. Свети оци наглашавају важност духовног разлучивања када је реч о сновима. Свети Игњатије Брјанчанинов саветује да се снови не требају сматрати апсолутним мерилом истине и да је неопходно молити се за мудрост и духовну чистоту како бисмо могли препознати божанске поруке од обичних маштарија. Према његовим речима, само снови који нас воде ка покајању, молитви и добрим делима могу бити сматрани заиста корисним. Православна црква учи вернике да се не оптерећују превише сновима и да своју пажњу усмере на молитву, литургијски живот и читање Светог писма. Ако верник осети да је одређени сан имао дубоко духовно значење, препоручује се да се консултује са својим духовником. Молитва за разлучивање и савет од искусног свештеника могу помоћи у разумевању поруке сна. https://religija.republika.rs/duhovna-riznica/vesti/23592/snovi-znacenje-pravoslavlje

БОЖИЋНА ПОРУКА МИТРОПОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ Г. ЈОАНИКИЈА О БОЖИЋУ 2023/2024. ГОДИНЕ Засијао јеси, Христе, од Дјеве, разумно сунце правде, и звијезда показа те смјештеног у пећини, несмјестиви. Ево благовијести над благовијестима! Ево радосне вијести од Бога, с неба! Ево рођења које анђелски хорови прослављају! Ево дјетета коме се мудраци са истока клањају и приносе дарове као Спаситељу свијета! Својим очима гледају надприродно од Дјеве Марије рођенога. Пастири витлејемски по анђелској ријечи оставише своја стада и похиташе да се поклоне ономе који је дошао да буде Пастир над пастирима. Јосиф обручник, задивљен вишњим тајинством, благодари Богу који га је почаствовао да буде чувар Дјеве и Богомладенца. Чувар онога који се од доласка у овај свијет јавио као Спаситељ душа људских. Анђели на небу и људи на земљи заједно славе. Сложно, умилним гласовима пјевају Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља. Благодаре ономе који једини може да измири завађене, да дарује мир и спокојство људима и народима у овом свијету. Када се сјећамо свих незаборавних догађаја који су пратили рођење Христово не враћамо се у прошлост него их доживљавамо као садашњост. Спасоносни догађаји имају вјечну вриједност и вјечно дејство. По Божјој милости и ми смо, Хришћани овог времена, свједоци Христовог рођења. Прослављајући овај Празник радујемо се као што су се обрадовали мудраци са истока и пастири из поља витлејемског. Велику свечаност Празника доживаљавамо као учесници светих богослужења и непосредно је окушамо кроз тајну над тајнама, кроз свето причешће на божанственој празничној литургији. Тајна Божје љубави, посвједочена рођењем Христовим, не може се до краја разумјети. По мјери наше вјере и отворености срца она се открива и Бог нас удостојава да је схватимо и прихватимо. Не у цјелини, него колико нам је потребно да би њоме живјели, ходећи путем спасења. Свједочећи своју љубав према човјеку Бог самилосно снисходи до наших немоћи, до крајње људске отуђености и ништавила до којег долазимо због наших грјехова. Зато је изабрао да се роди у витлејемској пећини чија тама указује на таму људских грјехова и крајње људске биједе. Он се добровољно изједначио са нашом биједом да би нас од ње ослободио и обукао нас у славу и љепоту дјеце Божије. Као Богомладенац изабрао је да у сточне јасле положен буде и на слами почине показајући да прима на себе наше понижење, да ће нас од грјеховног пада ослободити и својом дјечјом слабошћу обновити. Добровољно се умањио да нас узвиси и узвелича. Узама дјечјих пелена био је увезан да људе сваког узраста и сваког покољења, и све народе ослободи од уза гријеха и смрти. Гледајући на Христово оваплоћење и крајње смирење видимо каква је љубав Божја. Она има самилост да снисходи и силу да подиже. Она нас преводи из таме у свјетлост, из смрти у живот. Не оставља никог, али се ничим другим не намеће осим брзом спремношћу да својим зрацима обасја сваког ко је тражи. Богомладенац је дошао у овај свијет као Јагње које иде на заклање и свједочи љубав која се жртвује за спасење свијета. Од момента доласка Христовог на овај свијет свјетлост његовог Јеванђеља шири се по цијелом пространству земаљског шара. Ми смо поносни на наше претке који су надахнути хришћанском вјером вјековима изграђивали духовне и моралне вриједности. Међу њима је непрегледни хор светитеља и свједока Божјих који су за Христа своје животе жртвовали. Света православна вјера просвјетљавала је душе и срца наших отаца те су створили блиставу културу којом се са разлогом поносимо. Када такво насљеђе имамо дужни смо да га његујемо, и друге са њиме упознамо. Најбоље ћемо се одужити својим прецима ако и ми обиљежимо наше вријеме стваралачким трудом, добрим дјелима милосрђа и човјекољубља, и све то чинећи од срца, не ради своје славе, него ради славе имена Божјега. Православној вјери је својствено да ствара, да умножа душевне силе и дарове, да открива тајне неба и земље, као што свједоче наши духовни оци Свети Сава и Његош, а међу научницима велики наши преци Тесла и Пупин, и многи други којих се радо сјећамо. Утемељени на рођењу Христовом и на његовом дјелу спасења они су православном вјером живјели, дисали и стварали. Показали су да је она свјетлост која просвећује сваког човјека, посебно оног који љуби свјетлост истине и свој труд приноси Богу и роду. Како вријеме тече нарастају кризе у свијету, умножавају се сукоби и крвопролића. Очигледна је опасност да се садашњи ратови могу и проширити. Ми православни хришћани дужни смо да се молимо Богу за мир, стим да се потрудимо да га прво у својим душама стекнемо. Да се измиримо са Богом и својом савјешћу, да превазиђемо све заваде и несугласице са својим најближима. Ако допринесемо миру Божјем у свом окружењу, онда ће и наша молитва Богу, извору мира и сваке утјехе, бити услишена. А он ће, по своме човјекољубљу, на молитве и вапаје вјерних, нарочито оних који невино страдају, узвратити својим милосрђем, и уразумити зараћене стране да прекину са крвопролићем и да се измире, на радост и спасење њихових народа. У Црној Гори, у сваком њеном православном дому Божић је пуноћа породичног заједништва, и уз Васкрс најсвјетлији дан у години. Божић је обиљежио најљепше странице историје Црне Горе, што је највјерније посвједочила поезија, Његошев Горски Вијенац и Радованова Мојковачка битка. Када смо год у Црној Гори, окупљени око наших храмова и бадњака, славили и пјевали, увијек смо помињали распето Косово и Метохију. Видимо колико су данас наша браћа и сестре, православни Срби на том светом и свесрпском огњишту обесправљени. Како се на штету наших сународника примјењују двојни аршини пилатовске правде. Видимо и колико су моћници овог свијета неосјетљиви на српске патње и страдања. Због тога смо веома забринути, али имамо наду у Бога који неће оставити свој вјерни народ ни његове светиње. Веома цијенимо и искрено подржавамо то што је благовјерни народ из Црне Горе увијек спреман да својој страдалној браћи и сестрама несебично помогне и што је остао вјеран и одан српским светињама на Косову и Метохији. Радост овог празника обухвата небо и земљу, усхићује анђеле и просвјетљује народе. Она обједињује породице и пријатеље, мири непријатеље, јача народно јединство кријепи и јунаке и побожне народне вође. Рођење Христово је заштитни знак хришћанске породице. Породична заједница, заснована на Божјем благослову и међусобној љубави мужа и жене, призваних да постану родитељи, отац и мајка, је жива слика Цркве Божје. Рађање дјеце у брачној заједници је испуњење првобитне Божје заповијести, а Христово рођење открива најдубљи смисао рађања и борбе за очување породице. У част овог најрадоснијег празника охрабрујемо младе хришћане, младиће и дјевојке, да одговоре на позив и благослов Божји, те да на вријеме оснивају своје породице и преузму пуну родитељску одговорност за рађање и васпитавање дјеце. Драга браћо и сестре, прославимо у миру Божјем, једнодушно и заједно у братској слози и љубави овај свијетли и спасоносни Празник рођења Христовог. Принесимо Богомладенцу и његовој Пресветој Мајци наше усрдне молитве, за дјецу и омладину, родитеље и учитеље и за све православне хришћане. За мир и благостање свега свијета. Да Богомладенац Христос својим вјечним новинама и божанском љубављу обасја све и всја, болесне исцијели, тужне утјеши, сиромашне нахрани, заблудјеле обрати познањем истине и доброте Божје. Са овим мислима и молитвама, драга браћо и сестре, најсрдачније вам честитамо свијетли Празник рођења Христог и предстојећу Нову годину са најрадоснијим поздравом: Мир Божји! Христос се роди! Ваистину се роди! https://mitropolija.com/2024/01/05/bozicna-poruka-mitropolita-crnogorsko-primorskog-g-joanikija-video/?fbclid=IwAR1sTYN6TkdME1lR6ztU00K52fJsJn17RvaN368cV-ypqE1pEouasyB3qig

Придружујући се пуноћи Српске Православне Цркве, целе Цркве Христове, у прослављању најрадоснијег празника Рођења Господа Исуса Христа, свему народу, свештенству и монаштву наше свете Епархије, честитам Божић и поздрављам нашим радосним поздравом МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ! Као и сваке године, и ове године Божић нам долази као нова шанса за нови почетак, бољи почетак, а ако смо добро почели онда за обнављање доброг почетка и настављање правога начина. Божић је посебно потребан, и као празник и као догађај, у овом нашем времену, када примећујемо да, ето, пред нашим очима цео свет некако као да губи стабилност. А Божић, по својој природи јесте дан који подстиче да се саберемо око онога што је најбоље. Рођење Христово је такво. Христос долази управо да цело човечанство сабере око оног што је најбоље. Пре свега, долази нам Бог, Бог у телу који и јесте Творац и долази као Обновитељ овоме свету. Овом свету прети опасност губљења у егоизму, потребно је другачије уређење света. Господ Христос је дао здраву, одрживу перспективу живота и уређења света, и дао је прави образац како се може одржати живот. Образац је дао Собом, Својом науком и Својим примером. А перспектива коју нам даје јесте перспектива Вечнога Живота у Царству Његовоме, у Царству Божијем. Христос уређује људски живот на оним основним поставкама, Његовим Заповестима: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, и умом и целим бићем својим, проводи живот у заједници са Богом, и онда ћеш бити оспособљен да уређујеш и овај свет на здрав начин. Тако ћеш испунити и ону другу заповест: Љуби ближњега свога као себе самога. На тим поставкама ако би свет био уређиван онда не би било мржње међу људима, зависти не би било, не би било ратова. Завладао би мир! Зато Господ, долазећи на овај свет, и бива тако поздрављен, поздравом мира: Мир Божји, Христос се роди! Без присуства Божијега у овоме свету немогуће је да се појави мир и складни, хармонични, односи у творевини, између човека и човека, људи и природе. Кажемо да је Божић највећа шанса за човечанство баш због тога што Господ нас позива својим рођењем, својим доласком, да свој поглед уперимо на то што је највредније, на то што је свето и здраво, а то је тај однос међу људима у љубави. Христос долази, то треба да приметимо, не само једној групи људи, него целој творевини Божијој, целоме човечанству. И када је Он рођен, пре 2000 година, сва природа, анђелска и људска, природа одуховљена и материјална, гледала је у Њега на неки чудесан начин. И звезде су другачије трепериле тада када се Он појавио, Анђели Небески су Га поздравили, изасланици разних источних и западних народа, не само један одређени, јудејски народ, да је приметио долазак у телу Бога, на неки чудесан начин сви су били о томе обавештени, и сви су гледали у Њега као Творца, као Наду, Избавитеља. Тако нам долази Господ и на овај Божић. Он је увек ту али сада примећујемо, позвани смо да приметимо поново да је Он ту, и то баш као такав, успешан уредитељ света, на таквој основи да свет може не да уништи себе него да опстане и да вечно траје у хармонији. Зато, позивамо све да у пуноћи учествујемо у прослављању Божића и ове године. На Божић, смело говорим, ми себе представљамо на најбољи начин, и то не лицемерно што бисмо хтели да други имају боље мишљење о нама, него некако имамо тај позив изнутра, гледајући на прави образац, и у правој перспективи гледајући живот у вечности. Гледајући на прави образац, на Господа Христа, Богочовека љубави и доброте, и сами добијамо неки унутарњи подстицај да будемо бољи. И заиста јесмо на Божић најбољи у години. То је дан у години када смо најбољи. Савлађујемо некако своје слабости, надилазимо сами себе, показујемо саосећање са другима, посећујемо болесне, остареле, немоћне, усамљене. Наша Епархија успела је и ове године, преко својих делатеља, да учини много добрих ствари. Много поклона је припремљено деци, ради охрабрења, ради подстицаја, иако унапред знамо да ће они бити бољи од нас, али, ето, нека знају да нам је стало до њих. Представници разних народа су дошли да Богомладенцу Христу, када се Он родио, донесу своје дарове. А ево, ми сада, трудећи се да прославимо Божић на најбољи начин, више хуманитарних акција ћемо имати, и то приносимо директно, кроз ове немоћне и потребите, Христу! Како то? Зато што је Христос Себе поистоветио са њима, ради њих је дошао, ради немоћних, ради свих нас, и ради тужних и ради радосних. Када чинимо нешто добро то чинимо њима којима је то заиста потребно, а кроз њих, због љубави Христове према њима, приносимо те дарове Њему самоме. Ето, Божић је шанса свакоме да исцелимо свет од егоизма, и да се међуљудски односи, на тој бољој, здравој, основи успоставе и обнове, и да овај свет Божји траје и живи на прави начин. Зато, радосно све поздрављамо: Срећан Божић свима под капом небеском, свима честитамо пуноћу доживљавања доласка Сина Божијега, који живот људски проживе од самог почетка, родивши се као дете, па до краја, победоносно, побеђујући сваку слабост људску и чинећи нас способнима да и ми, угледајући се на Њега, као прави образац, такође будемо победитељи и да успешно, у радости, живимо овај живот. МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ! Срећан Божић свима. Епископ милешевски Атанасије http://milesevskaeparhija.rs/bozicna-poruka-episkopa-atanasija/

Драга децо, драги школарци, Господ нека благослови вас, ваше тате и маме, браћу и сестре, рођаке, учитељице и учитеље, ваше другове са којима се играте, све људе и сву децу. Нека Господ благослови и школе у којима учите, у којима стичете различита знања. Међутим, сви треба да знамо, и учитељи, и наставници, и родитељи, али и ви, ђаци, да је важније од знања да стичемо врлину, односно да постанемо добри људи, а добар човек је онај који осећа љубав прво према својој породици и према друговима, али и према свим људима, према свој природи, према целом свету. То значи да је љубав најважнија. Љубав је најдрагоценији дар који је Бог даровао човеку. Једини услов да би неко био срећан, било да је дете као што сте ви, било да је одрастао човек или можда старац, као што су ваше баке и деке, јесте да у срцу има љубав. Све друго ако има, лепу кућу, најбржи аутомобил, најбољи телефон, пуно новца, најбоље оцене и награде на такмичењу, да најлепше пева или црта на ликовном, да је најјачи и даје највише голова, све је то ништа ако нема љубави за другове, за људе, за децу, за природу. То не значи да не треба да се такмичимо ко ће боље научити, ко ће добити бољу оцену, али значи да не треба да завидимо ономе који је бољи него да се радујемо његовом успеху, а сами да се више потрудимо. Исто тако да помажемо једни другима да боље научимо лекције, јер сви смо потребни једни другима, сви зависимо једни од других. Зато треба да негујемо другарство и заједништво. Треба да се молимо Богу једни за друге. Треба да се молимо да нам наш Бог, Исус Христос, дарује љубав, да будемо ближи Њему, нашем Богу, и да тако будемо ближи једни другима, родитељима, браћи и сестрама, друговима… Ја се молим за вас, децо, да вас Бог чува, да свима подари здравље и радост, а будући да знам да су Богу дечје молитве најмилије, молим вас да се и ви молите за мене, да се молите за читав свет, за све људе, да буде слоге, мира и љубави. Живели, драга децо! Нека вас Бог благослови! Патријарх српски Порфирије https://eparhijabacka.info/2023/08/29/poruka-patrijarha-srpskog-porfirija-djacima-na-pocetku-skolske-godine/

Поводом великог српског верског и народног празника Видовдана, Њ. К. В. Престолонаследник Александар упућује честитку Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију, Српској Православној Цркви и свим грађанима Србије. „Наша национална историја је веома богата, са толико важних датума и значајних догађаја. У мноштву важних успомена из наше прошлости, Видовдан је без икакве сумње један од дана који се издваја по свом значају и симболичкој снази за наше национално биће и идентитет. На данашњи дан наша црква и верници прослављају Светог мученика кнеза Лазара и свете српске мученике, јунаке нашег народа који су бранили нашу отаџбину у Косовском боју 1389. године. Они су пали на бојном пољу, са високим идеалима и врлинама истинске моралности, поштења и части, дубоко урезаним у њихове умове и срца. Одабир Кнеза Лазара, одлука за Царство небеско уместо Царства земаљског, дефинисао нас је као народ у свим вековима који су уследили. Тај избор Светог Кнеза само је потврда пута којим су већ ишли сви наши витезови и владари пре њега – Немања, Стефан и сви други који су водили наш народ у данима славе. То је нешто што нас обавезује и данас. Косовски завет и витешки кодекс који су нам Кнез Лазар и његови мученици оставили, путоказ су за народ Србије и у данашњем времену. То је оно што нас је вековима водило кроз многа искушења и изазове. Током свих тешкоћа, наши преци су остали верни високим идеалима и чојства и јунаштва. Зато желим да овај свети дан протекне у миру, јединству и доброј вери. Српски народ данас мора да буде више уједињен него икада. Морамо да волимо своје породице, нашу Србију и свој народ и да увек у молитвама помињемо све пале хероје који су дали животе за отаџбину и наше идеале кроз прошла времена. Живела Србија!“, изјавио је овом приликом Њ. К. В. Престолонаследник Александар. Извор: Краљевски двор

У уторак, 6. јуна, навршило се 35 година од канонизације Блажене Ксеније Петроградске од стране Московске Патријаршије. У част годишњице, откривен је споменик вољеној светитељки у близини капеле у којој се налазе њене мошти на Смоленском гробљу у Санкт Петербургу. Света Ксенија је канонизована од стране Руске Православне Цркве 6. јуна 1988. Претходно ју је канонизовала Руска Православна Загранична Црква 11/24. септембра 1978. године. Празник Свете Ксеније почео је служењем Божанствене Литургије у храму Смоленске иконе Богородице на Васиљевском острву у Санкт Петербургу. Службом је началствовао Његово Високопреосвештенство митрополит петербуршки Варсануфије уз саслужење низа архијереја и клирика, саопштавају из Митрополије петербуршке. Његово Преосвештенство упутио је пастирску реч о најомиљенијој светитељки Санкт Петербурга: Блажена Ксенија се одрекла свега и отишла да проповеда покајање, помагала људима, молила се за град Светог Петра, помагала у изградњи цркве. Радила је само оно што је сматрала потребним Христа ради. Она је сав свој живот посветила Њему, и ништа је није могло одвратити од Њега — ни прогон ни прекор. Света Ксенија је увек била са Христом, стога је прослављена као првобитна светитељка Санкт Петербурга… Град не може без праведника, и хвала Богу, Господ га благослови. Потребна нам је помоћ светаца и поверење у њихову помоћ. Само онај ко је са Богом може победити. Дакле, наш народ треба да се уједини, да долази у цркву, да се моли и окрепљује. Потом су Митрополит и његови пратиоци отишли у капелу Блажене Ксеније на Смоленском гробљу да благослове нови споменик светитељки и помоле се на њеном гробу. Скулптура је плаћена донацијама верних православних хришћана. https://mitropolija.com/2023/06/09/otkriven-spomenik-svetoj-kseniji-petrogradskoj-na-35-godisnjicu-njene-kanonizacije/

Молитве и љубав Богомладенца Христа и сва наша људска брига и пажња овог Божића је са вама, драга моја децо из Штрпца. Вечерас над вама стоје ваше мајке и очеви, као и Богомајка која је родила Спаситеља свију нас. Драги Стефане и Милоше, вечерас се за вас моле деца Косова и Метохије која су у протеклом периоду пострадала на правди Бога, од Ливадица до Гораждевца и малог Димитрија Поповића у Грачаници. Молимо се да зло не помути вашу радост, игру и веру којом ћете у будућности доносити бадњаке за благослов и срећу вашим домовима и вашем Штрпцу. Желим вам брз опоравак и срећне празнике . Мир Божији – Христос се роди! https://spc.rs/poruka-patrijarha-porfirija-ranjenoj-deci-iz-strpca/

Епископ милешевски г. Атанасије је за ТВ 5 упутио поруку верном народу на почетку Божићног поста, коју је пренела Епархија милешевска. Владика Атанасије је између осталог рекао: "Божићни пост је једна јако корисна својеврсна школа. У њој боље организујемо свој лични живот, доводимо у боље стање свој дух, своје тело. Зато бих одмах препоручио и духовну, умну и физичку “гимнастику”. Оно што пост обухвата у физичком смислу јесте бољи одабир хране и стицање власти нас собом, над материјом. Порука Епископа Атанасија на почетку Божићног поста Постећи, православни хришћани се непрестано сећају Христових страдања за њихово спасење. Када би сви људи живели као што хришћани живе током поста никада се више не би ратовало. Људи не би били похлепни, не би мрзели једни друге, не би било осветољубља. Правилно ћемо провести овај пост ако се припремимо да Божић прославимо у бољем стању: духовном, породичном, народном, и у бољем стању човечанства, у бољим међуљудским односима". Владика је, на крају, позвао све хришћане да обрате пажњу на обе димензије поста, и духовну и материјалну, пожелевши свима благословен почетак Божићног поста. Извор: Eпахија милешевска

Васкршња порука Митрополита црногорско – приморског г. Јоаникија богољубивом свештенству, преподобном монаштву и цијелом благочестивом народу Митрополије црногорско – приморске уз најрадоснији поздрав: Христос Васкрсе! Васкрсе Исус из гроба као што прорече, даде нам живот вјечни и велику милост. Христово богочовјечанско дјело спасења обиљежено је његовим васкрсењем и побједом над смрћу. У свјетлости Христовог васкрсења, гледамо на његово оваплоћење, на проповјед Јеванђеља и многа чудеса која је учинио. Христово добровољно страдање, примање клевета и крајњег понижења, крсне смрти и погреба можемо прихватити и славити само у свјетлости његовог васкрсења из мртвих. Оно је свјетлопобједни свршетак јединствене и непоновљиве, космичке драме у којој се Господ Исус Христос јавио као побједник над ђаволом, гријехом и смрћу. Ова трострука Христова побједа донијела је слободу и спасење роду људском. Због тога је Христос назван новим Адамом. Грјеховним падом праоца Адама људски род се покори смрти, а кроз Христа Новог Адама вјерни примају изобиље благодати, с њиме и у њему добијају живот вјечни. Овај кључни догађај наше вјере зовемо Пасхом, преласком из смрти у живот. Христово свједочење: Ја сам васкрсење и живот (Јн 11, 25) добило је очигледну и пуну потврду у његовој и нашој Пасхи. Из његове људске природе која је силом са њом сједињеног Божанства побиједила смрт изливају се извори вјечног живота са којих пијемо пиће бесмртности. Иако се догодило у давна времена васкрсење Христово није као многи други историјски догађаји остало заробљено у прошлости него има непролазни смисао и вјечно дејство. Као што су га у давнини доживљели апостоли који су заједно са Пресветом Богородицом и женама Мироносицама постали свједоци и саучесници Христове побједе над смрћу, тако се и сви хришћани од тада па кроз све наредне вјекове испуњавају живоносном силом, мудрошћу и храброшћу од Христа васкрслога. Сви крсноваскрсни догађаји Пасхе Христове прожети су божанском љубављу која људске слабости укрјепљује и немоћи надопуњује. Колико су страхова, збуњености и неповјерења показали апостоли у вријеме Христовог страдања па их Спаситељ због тога није оставио ни презрео, него их је сабрао својим васкрсењем. Озарио их је својом славом, испунио мудрошћу и неустрашивошћу да по свему свијету шире његово Јеванђеље. Васкрсење је празник нове твари и новог живота, празник саборности и братског заједништва. На пасхалним богослужењима преиспуњеним радошћу и свјетлошћу доживљавамо светотајинско јединство вјерних у Христу. Заједница вјерних којој је глава Христос је жива Црква Божија, богочовјечански организам васкрслога из мртвих. Хришћани су његово тијело и сапричасници његовог тридневног васкрсења. То свједоче и доживљавају својом вјером и примањем Светих Тајни Тијела и Крви Христове, сједињењем са Христом побједитељем смрти. Радујући се овом свијетлом празнику, драга браћо и сестре, измиримо се међусобно и у љубави Божијој загрлимо и цјеливајмо једни друге да бисмо достојно славили Пасху Господњу и нашу. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом (Јн 13, 35). Ове Спаситељеве ријечи ми православни хришћани треба не само да запамтимо него и да их увијек на дјелу свједочимо. Хришћанска љубав није теорија ни учење него дјело. То је посвједочио Спаситељ наш Господ Исус Христос који је своју живоносну крв пролио за сваког човјека и за све народе свијета. Ми свакодневно имамо безброј прилика да чинимо добро ближњима својим одричући се себичности, а свједочећи љубав и прослављајући Бога који нам се јавио као извор вјечног живота и безграничне љубави. Кроз Христа васкрситеља добили смо слободу да се Богу обраћамо као своме небеском Оцу. Помолимо се сви заједно у слободи славе дјеце Божије да Господ излије свој мир и благодат на дјецу и омладину, на старе и младе, на цијелу своју Цркву и на све оне којима је милост и помоћ Божија потребна. Отворимо наша срца и душе према онима који другачије мисле и нека разлике међу нама буду повод и изазов за добар и плодоносан дијалог, а не за мржњу и подјеле. Ка општем добру слободних народа треба ићи кроз уважавање људског достојанства и сретање различитих мишљења, а не кроз искључивост и завођење једноумља чему је исувише склон, од Бога отуђени, данашњи свијет. Гледајући око нас на дубоке подјеле, на свеопшту забринутост због нарастања неспоразума и умножавања сукоба у цијелом свијету позивамо наш благовјерни народ у Црној Гори да што прије превазиђе своје старе и нове подјеле. У братском миру и међусобном поштовању је залог нашег опстанка и сваког напретка. Просвијетљени пасхалном радошћу позвани смо да оплемењујемо друштво, да ширимо оптимизам и љубав, да будемо свјетлост овоме свијету. Оснажимо се братским јединством у љубави Христовој, чувајмо духовно насљеђе светога Саве и Његоша, светог Василија острошког и светог Петра цетињског, чувајмо светиње, не заборављајмо љепоту и полет Литија које су обновиле нашу црквеност и саборност. Молећи се за мир и братску слогу у Црној Гори не заборављамо ни драгу нам многострадалну Украјину. Нека Господ који је по ријечи апостола једне и друге саставио уједно и крстом својим убио непријатељство (Еф 2, 14 -16) учини мир међу духовним потомцима светог кнеза Владимира – русима и украјинцима. Нека оружје зараћене и завађене браће што прије узмакне пред дијалогом, да би се вратио мир и спокојство благословеној Украјини и цијелом њеном народу. Саосјећајући са њиховом несрећом врата наших срца и домова биће отворена за све украјинце који су избјегли у Црну Гору. Спремни смо да им помогнемо у сваком погледу, а понајвише да им пружимо братску љубав и утјеху све док их Бог не обрадује повратком њиховој отаџбини. Пасха Господња обасјала је дубине ада, освијетлила горње и доње свјетове, а из људских душа прогнала таму, страхове, очај и безнађе. Засија смисао живота и сваког људског труда. Христос се открива као пут, истина и живот (Јн 14, 6) сваком човјеку који у складу са својим божанским назначењем тежи ка савршенству, љепоти и знању, који се бори за правду и боље друштво стварајући и умножавајући добро. Дијелећи са вама, драга браћо и сестре, свеопшту пасхалну радост честитамо вам свијетели празник васкрсења Христовог са вјечно радосним поздравом: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Цетиње О Васкрсу 2022. г. https://mitropolija.com/2022/04/22/vaskrsnja-poruka-mitropolita-joanikija/

Након Божанске Литургије у Недељу сиропусну, 6. марта 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије упутио је верном народу пастирску поуку пред почетак Великог поста. Преосвећени је између осталог рекао: – И сам назив поста – Васкршњи, одређује смисао овог поста, он води ка једном великом догађају, ка прослављању Христове победе над смрћу, над сатаном, над грехом. Христос је васкрсао и отворио пут, онима који верују у Њега, у Живот. Овај пост, дакле, има за циљ да нас више приближи Христу и да нас учини учесницима Његове победе над смрћу, грехом и над сатаном, да нас учини јачима од свакога зла. – Црква саветује да храм Божији што чешће посећујемо, да будемо редовни, макар недељама, на Литургији. Ту ћемо се молити заједно, саборно, а такође ту ћемо добити потребна неопходна упутства како примењивати правила поста. – Пост се не састоји само у уздржавању од хране. Пост је време када треба духовно да ојачамо. На то нас усмеравају молитве које се током поста читају, нарочито молитва Светог Јефрема Сирина, која нас нарочито позива на праштање и јачање љубави према ближњима, према другим људима, према својим суседима, према свима. – Ма како интензивно постили, чак и ако не бисмо узимали физичку храну, то не би било довољно ако бисмо скупљали злобу у души, ако бисмо били злопамтљиви у односу на друге људе, односно, ако не бисмо праштали. Ако смо способни праштати другима онда Господ неће ни нама урачунавати наша сагрешења, и бићемо слободни. – Ако у току Часног Васкршњег поста ништа не научимо више о хришћанству, ако не постанемо бољи хришћани сада, онда тешко да ћемо икада. Потрудимо се онда да сву своју пажњу саберемо око садржаја Јеванђеља Христовога и молитава које читамо у нашим православним храмовима. А када посустанемо, ако посустанемо, молимо се Господу Христу, који је због наших грехова и дошао и пострадао и васкрсао, да нас подигне, усправи и учврсти и да будемо учесници Његовог васкрсења и нове животне стварности која је наступила Његовом победом над смрћу, поручио је Епископ Атанасије. Извор: Епархија милешевска

У седмици на измаку, једна одлука Светог Архијерејског Синода упућена и намењена искључиво епархијским архијерејима волшебно је осванула на страницама оних медија којима пројектовање и креирање поделa у Српској Православној Цркви није на зачељу програмске и уређивачке политике. Мада конкретна одлука не садржи апсолутно ништа што није обухваћено канонима и Уставом Српске Православне Цркве, а њене ставке чине сталну, малтене, вековну праксу Православне Цркве, односним медијима се учинило да им даје згодну прилику да још једампут удружени покушају да реанимирају клинички мртав наратив о злом и конзервативном Светом Синоду који угрожава људска, политичка и грађанска права младих, савремених, лепих свештеника, који су спремни да до непрепознатљивости модернизују Цркву, отворе је према свету и слично. Тај Синод је, по њима, већ деценијама толико зао и препреден да је у стању да неког епископа доведе до out of mind, а да тај добри у стању незнавености поднесе оставку. Вођа таквог опаког друштва је, ко би други него лично председник Синода, Патријарх српски, и то не само актуелни, него и претходни и онај пре њега, и онај претходни и тако даље... Проблем је, дакле, у томе што постоји Патријарх српски и што Црква има свој освештани поредак који је јуче, данас и сутра исти. Медији који бране наводно угрожена људска права свештеника који би по њима требало да, као и било који други грађанин или јавна личност, учествују у страначком животу, а посебно у предизборним кампањама, већ се 0близују лицитирајући именима оних којима су поставили ступицу, јер би за њих било добро да их Свети Синод што оштрије санкционише, а они добију прилику да недељама и месецима лију крокодилске сузе. Ми им, потпуно добронамерно, скрећемо пажњу да је овај наратив, без обзира на то шта од њих очекују страни наручиоци и финансијери, мртворођенче и да морају бити много креативнији да не би изгубили посао. Тај наратив није имао успеха ни за време блаженог спомена патријарха Иринеја, а данас када je уз Његову Светост Порфирија апсолутна већина, цео Сабор архијереја, када га хиљаде са радошћу дочекују у коју год епископију и парохију да дође, мора им бити јасна елементарна чињеница: српски народ воли своју Цркву, српски народ воли свог Патријарха, своје епископе и свештенике. У том погледу они су беспомоћни ма колико клеветали патријарха Порфирија, Свети Архијерејски Синод и српске владике. Сигурно ће се многи у неверици упитати: Који је циљ таквог медијског ангажмана? Циљ је, изазвана мистичним просветељењем равним Јакобу Бемеу, обзнанила „паметна и храбра“ европарламентарка Виола фон Крамон тријумфалним ускликом: „Српска Православна Црква не постоји!“. И заиста би „паметна и храбра“ била у праву, јер уколико би сваки од педесет српских владика кренуо да агитује за оног кандидата или странку којa му се допада, Српска Православна Црква би напустила своју примарну мисију, фактички би заиста престала да постоји. Стога Синод није донео забрану да се свештеници баве политиком. Синод је упозорио да је „недопуство било какво учешће у страначким надмедањима, давање јавних изјава у корист или на штету појединих странака или кандидата у изборним процесима и ван њих“. Каквом политиком свештеници треба да се баве поучио је наш Светејши Патријарх већ у приступној патријарашкој беседи 19. фебруара прошле године у Саборној цркви у Београду. Потсетимо се: „Политика, у изворном смислу речи, у антици, где се и појавила као појам, сматрана je бригoм за оно што је заједничко, бригом за заједнички живот. У тој бризи су учествовали сви грађани и сви су једнако делили одговорност за друштво, за оно дакле што је заједничко. Том врстом политике не само да хоћу него и дубински осећам да и морам да се бавим као што је и сваки човек дужан да то чини у мери у којој је то њему дато и на месту на којем се налази“. И још неколико речи из Патријархове приступне беседе: „Црква је позвана да сабира, да обједињује и спаја, служи миру и јединству. Зато се моје патријарашко служење Богу и роду неће кретати стазама парцијалних интереса нити ће садржати елементе савременог странчарења и партијског бављења политиком“. На послетку, само илустрације ради, поменућемо још један нечасан и наравно, неуспешан покушај дискредитовања Његове Светости Патријарха од истих, по правилу, недобронамерних према Цркви медија. Наиме, кратки кадар са свечаности поводом Сретења - Дана државности Републике Србије, на коме је, међу присутним личностима и патријарх Порофирије, а који је тог дана емитован буквално на свим српским медијима, налази се у видеу који је на Јутјуб каналу председника Републике. Мада тај видео није промотивног предизборног карактера, нити га приказују други емитери, него је део хронологије редовних председничких активности, Патријарх је одмах оптужен за учешће у кампањи која у том тренутку није била ни почела. Уколико, пак, до било каквих злоупотреба дође, Светејши ће свакако на одговарајући начин на њих правовремено указати и реаговати. Надамо се да је свима јасно да је нереално очекивати да ће оваквим притисцима успети да Патријарха српског искључе из живота свог народа. Sapienti sat! Извор: Инфо-служба СПЦ

Браћо и сестре, Драги пријатељи, Осетио сам обавезу да вам се данас обратим, најпре да бих православнима пожелео благословен почетак поста посвећеног Пресветој Богородици и славном догађају Њеног успења, односно крају њеног земног живота и пресељењу на Небо. Желим вам да предстојећих десетак дана, колико је то год могуће, проведете у миру, да у радости прославите предстојећи празник Преображења Господњег, а да молитве за ближње, за наш род и читав свет упутите Пресветој Богомајци чија душа је, како је и приказано на величанственој сопоћанској фресци, у рукама њеног љубљеног Сина, Спаситеља света. Други разлог је велико интересовање за страницу „Патријарх Порфирије“ која је са мојим благословом и учешћем отворена на Инстаграму. Заиста, искрено ме је обрадовало да је већ у првих неколико сати ту страницу почело да прати више од 10.000 заинтересованих. О томе се мноштво верних, затим новинара и других пријатеља, интересовало преко Информативне службе Цркве, преко моје канцеларије, а и код моје маленкости лично, те ћу одговорити користећи систематизована питања поштованог г. Слободана Маричића, новинара српске редакције BBC-a. 1. На још непостављено питање „како је и због чега одлучено да патријарх отвори Инстаграм?“, прекјуче је речено је да „Патријарх жели да овим путем изађе у сусрет изразитом интересовању верних, али и целокупне домаће и иностране јавности, о његовом раду, ставовима и мишљењима“. Данас ћу одговор допунити опште познатим закључком да не само традиционални, линеарни медији (штампа, радио и телевизија), него чак и интернетски портали и сајтови по брзини, глобалној доступности, па и економичности што је исто тако важно, заостају за тзв. друштвеним медијима, а моје је мишљење да је у том смислу најефикаснији Инстаграм. Позваћу у помоћ и речи самог Господа Христа који је апостолима, дефинишући мисију Цркве у свету, рекао: „Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповедајте са кровова!“ (Мт 10 27). Данас, су друштвени медији кров са кога свима упућујемо Реч Божју. 2. Новинара BBC-a г. Маричића и друге пријатеље занима и „какве ћемо садржаје тамо качити?“. Намера је да вернима Српске Православне Цркве, али и другим заинтересованим у нашим земљама и крајевима, али и широм света, кроз речи о било којој важној актуелној теми, и одговарајућим илустрацијама, пре свега упутим поруку Јеванђеља, спасоносну реч Христову, што представља основну улогу Цркве у свету. 3. И, на послетку, са задовољством на питање „да ли су у плану и други слични кораци“, истичем да, заједно са сарадницима, намеравам да унапредим мисију Цркве користећи све алате које нам савремена технологија ставља на располагање. Ваш пријатељ у Христу, +Порфирије Извор: Инфо-служба СПЦ

Сусрети са Владиком шабачким Г. Лаврентијем, који данас као администратор духовно предводи и верни народ Епархије ваљевске, прилика су да се, уз пастирске благослове, чују и мудре речи о ономе што је важно за хришћански живот. Током више од пола века своје архијерејске службе, Владика Лаврентије столовао је и некадашњом Епархијом шабачко – ваљевском до 2006. године, када долази до стварања два трона и у Ваљеву бива устоличен блаженопочивши Епископ Милутин. Ваљевски крај му је познат и драг и лепе речи за овдашњи верни народ увек има у изобиљу. Будући да је пред нама Велики Часни пост, предворје једног од најрадоснијих празника везаних за Господа Исуса Христа, важно је да знамо да је Црква пост установила да би нас тиме припремила за дочек нашег Господа и Творца, напоменуо је Владика Лаврентије. „Како који дан, све ближе смо тим великим, радосним и свечаним догађајима, када ћемо у нашим храмовима бити у прилици да физички прославимо Васкрсење и сретнемо Господа нашег Исуса Христа. Пост је уздржавање од свега што није ни људима, ни Богу драго. Од мрсне хране, од прљавих речи, од прљавих мисли и дела. Знајте да Богу није драго ако се тога не придржавамо“, поручио је Владика Лаврентије, поделивши своја сећања на дане детињства у којима је утемељен његов живот у Христу, који ће деценијама после створити бројне светиње и светосавској вери привести хиљаде боготражитеља. Извор: Радио Источник

Редакција „Православног мисионара“, званичног мисионарског гласила СПЦ за младе, планира отварање рубрике „Читаоци о часопису“ у оквиру које ће редакција објављивати кратке поруке читалачке публике, најавио је у јутарњем програму Радија Глас члан уређивачког одбора задужен за односе са медијима, катихета Бранислав Илић. Звучни запис разговора Са господином Илићем разговарали смо и о шездесет година дугој историји „Православног мисионара“ и упутили позив свим слушаоцима да доставе кратке поруке и утиске на мејл [email protected]. Часопис „Православни мисонар“ могуће је пронаћи у већини храмова СПЦ, црквеним продавницама, али је препорука господина Илића да се читаоци определе на годишњу претплату како би сваки број имали у својој кућној библиотеци. Све информације могу се добити на званичној интернет страници часописа misionar.spc.rs Извор: Радио Глас

Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан упутио је поруку Румунској Православној Цркви и народу поводом прославе великог празника – Свете Преподобне Параскеве Петке, која се по новом календару слави 14. октобра. Драга једноверна браћо и сестре, У овим тешким временима искушења, када сви несебично деламо како бисмо победили ову нову болест, овог невидљивог и подмуклог непријатеља, дужни смо посведочити наше јединство и свету показати да смо једно пред Господом и да постоји само Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква, чији верници и служитељи јесмо. Доказ нашег јединства јесте управо и Света Преподобна Мајка Параскева која је сјединила и сједињује у Христу Господу све православне народе у овом делу света, на Балканском полуострву. Уочи великог празника правоверног румунског народа, ми Срби уз вас смо браћо и сестре Румуни сједињени у молитви Преподобној Параскеви. Молимо се оној која је столећима била заштиница Београда и Србије, а сада је чуварка Молдавије, Румуније, да буде посредница наша пред Милостивим Лекаром, који укрепљује немоћне и лечи недуге душе и тела. Господе, пошаљи са неба исцељитељску силу Своју и одагнај сваку немоћ, сваку тугу, жалост и бол како телесну тако и душевну свима људима на овом свету, заступничким молитвама Свете Преподобне Мајке Параскеве и свих Твојих светих. Амин. Извор: Телевизија Храм

„Господ Христос је срцезналац и познаје дубину људског срца. од рођења нас познаје у мери у којој ни ми сами себе не познајемо… Отуда је и Светом апостолу Петру препознао чврсту веру, иако је знао да ће Га се Петар одрећи три пута у судбоносним тренуцима. Он је био „само“ човек и Христос је то знао“, рекао је протонамесник Филип Јаковљевић, тумачећи одломак из Светог јеванђеља по матеју, зачало 67, који говори о о разговору Господа Христа са рибаром Симоном Јониним, потоњим Светим апостолом Петром. Обећање Спаситеља да ће на њему саградити Цркву „коју ни врата пакла неће надвладати“ символично наговештава бројне прогоне, којима ће кроз двомиленијумску историју Црква бити изложена. Данас, указао је отац Филип Јаковљевић, сведоцимо смо напада на Свету тајну причешћа, на сам смисао хришћанског живота. Христова порука Светом Петру и нама је данас утеха, да се не плашимо прогона и да не очајавамо. Јер, очајање је живо блато из ког нас само Господ може извући, истакао је протонамесник Јаковљевић. Извор: Радио Источник

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ И МОНАШТВУ СВИМ ЦРКВЕНИМ ОПШТИНАМА И МИСИОНАРСКИМ ПАРОХИЈАМА МИТРОПОЛИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ Драги оци, Верујемо да сте упознати са препоруком Владе да се од 1. јуна, ублаже тренутна ограничења окупљања у ресторанима, клубовима и пивницама (до 50 људи), и да ће свака држава издати своје саопштење и упутства по питању мера и дозвољеног броја присутних. С обзиром да у обавештењу о планираном попуштању мера, нису предвиђене цркве, поново смо се обратили Председнику Владе (Prime Minister), као и свим премијерима држава са апелом да се најозбиљније сагледају и узму у разматрање питања права верника и да им се по истом кључу, омогући да присуствују богослужењима, уз образложење да су богослужења, нарочито Света Литургија, епицентар бића и живота Цркве, као и идентитет нас као хришћана, наводећи да је сврставање и категорисање цркве у споредну категорију, имало за последице не само духовно већ и физичко здравље верника, што утиче на друштво у целини а за које смо сви одговорни. Ограничавање црквама за јавна окупљања и вернима на богослужењима, док се дозвољавају окупљања у ресторанима, пивницама и стадионима, можемо протумачити као један притисак на Цркву, јер се ограничава елементарна слобода савести и вероисповести. До сада смо, придржавајући се државних мера, наш богослужбени и парохијски живот прилагодили препорукама Владе, пре свега из хришћанске одговорности и како не бисмо били на саблазан људима, али имајући у виду да су отворени тржни центри, и да ће имати разумевања за пивнице и клубове, не можемо и немамо право да ћутимо и немо посматрамо кршење основних верских права. Као Црква смо свесни, да смо с једне стране дужни по Jеванђељу и речима апостола Павла да поштујемо власти јер „нема власти да није од Бога“ (Рим. 13,1), али и са друге стране „Богу се треба покоравати више него људима“ (Дап. 5,29), нарочито онда када се гуше права и слобода верника. Стога, упућујемо вас да својим локалним општинама, упутите писмо Члану парламента, апелујући на локалне власти да попуштање мера обухвати и цркве и да се омогући приступ верницима уз поштовање предвиђених мера предострожности. До наредних ублажавања државних мера, следујући претходним акту, позивамо вас да по могућности, уколико већ нисте, организујете редовнија богослужења у парохијама и о истима известите парохијане, како би их што више имало прилику да присуствује богослужењима. Такође, као што сте и до сада поступали пастирски мудро и одговорно, следујући Светим канонима, благослов је да никоме од верника не ускратите долазак у Свети храм. Сматрамо за сходно, да још једном, нагласимо поруку са братског састанка: Света Литургија се у нашој Митрополији неће прекидати као и да начин причешћивања остаје исти, а свештенство као и до сада, остаје стуб и подршка својим парохијанима. С Божјим благословом, + С И Л У А Н Епископ аустралијско-новозеландски Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска