Претражи Живе Речи Утехе

Ова мироточива икона једна је од најчудотворнијих икона Мајке Божије на свету. Налази се на острву Андрос у Грчкој. Пресвета Богородице спаси нас! „Али ово је моја Богородица! Која је то икона Богородице на вашем столу? Никад је пре нисам видео! – Ово је моја Богородица! Зар ти никад нисам причао о њој? Њена икона је у Андросу! У манастиру Агиос Николаос! Зову је „Панагија Мировлитиса“ или „Кира Андриотиса“ или „Јесејев корен“. - Зову је "Андриотиса" јер је у Андросу! "Мировлитисса" зашто? - Јер света икона мироточи. А њено миро је тако миомирисно! Као њен чисти и девичански живот. Једва да заборављате његов мирис. Практично чудо Божије!! Ви осећате нашу Богородицу увек поред себе! Чуо сам да и миро Богородице чини чуда. -Објасни ми њено друго име. „Корен Јесеја“. -Погледајте Њену икону... Ако добро обратите пажњу на њу, видећете да Пресвета Богородица седи као на престолу у корену дрвета! На гранама дрвета су насликани сви пророци који су говорили о пореклу Богородице од Јесеја, оца Давидовог! -На крају крајева, све у хагиографијама је симболично и учи нас. Када се слави? -Слави се 2. јула! На данашњи дан се обележава помен положења Пресвете Богородице! Јер, пре много векова, ова икона је била у славном манастиру Влахерна у Цариграду, где се чува Естета хаљина) Богородице, и прослављена је у част ове моштију манастира. Тако, када је годинама касније, у 16. веку, икона Богородице поклоњена Светом манастиру Агиос Николаос у Андросу, наставила је да се поштује у овој прослави. А на њеној прослави је велики фестивал! - Тако? -Од ране вечери 1. јула, па све до зоре следећег дана, људи из целе Грчке долазе на ноћно бденије у манастир да одају почаст Богородици. Ту је и јектенија. Једини пут када икона Богородице излази из иконостаса Цркве, умотана у бели чаршаф да упије миро, јесте време њеног опхода до улаза у манастир. Све је мирисно! - Не говори ми ништа више. Желим да доживим остало када одемо на Андрос. - Она ће нам рећи остало... https://www.facebook.com/jovanjamanastir

Позив вернима да дају прилоге за помоћ пострадалима у Грчкој Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је данас Његовом Блаженству Архиепископу атинском и све Јеладе г. Јерониму писмо којим изражава састрадалну љубав и подршку Цркви и народу поводом катастрофалних пожара у којима већ данима страдају људи и нестаје имовина многих грчких породица, Цркве и државе. Патријарх је замолио архиепископа Јеронима да свештенству и братском грчком народу, поготово у областима које се највише погођене ватреном стихијом, пренесе молитве васцелог српског православног рода који није и никада неће заборавити да је у скорој прошлости готово јединог пријатеља у великим, ратним недаћама које је преживео имао у братском грчком народу и сестринској Јеладској Цркви. „Изобилна помоћ коју сте Ви, наша грчка браћа и сестре, слали у српске земље представљала је за нас не само храну, одећу, обућу и друге потрепштине, него и знак да у нашој близини имамо најближе пријатеље који не желе да учествују у неправди којој смо били изложени“. Духовни вођа српског православног народа је упутио изразе најдубљег саучешћа породицама пострадалих, али и дубоке вере да ће Господ оне чији су се земаљски животи угасили у пламену населити у насељима праведника. Патријарх Порфирије је данас издао налог свим храмовима у Београду и подручној му Архиепископији београдско-карловачкој да се на свим богослужењима до даљег скупљају прилози за пострадалу браћу и сестре у Грчкој. Извор: Инфо-служба СПЦ

Благодарећи васељенском Радију Светигора, доносимо предавање блаженопочившег Митрополита Амфилохија “О црквеном животу у Русији и Грчкој“ које је одржао 5. октобра 2006. године у Богословији Светог Петра Цетињског на Цетињу. Звучни запис предавања Извор: Радио Светигора

Током археолошких ископавања на малом стеновитом острву Вриокастраки, покрај острва Китноса у Грчкој, недавно су откривени остаци древне хришћанске цркве, као и делови многобожачког храма из античког периода. Ископавања су трајала од 24. јуна до 3. августа 2019. године. Археолошким истраживањем је утврђено да новооткривени хришћански храм има облик тробродне базилике. На источној страни археолошке ископине четвороугаоног облика јасно се препознаје олтарска апсида храма. Сходно резултатима археолошких истраживања евидентне су три етапе изградње овог хришћанског храма. Приликом ископавања пронађени су, између осталог, поједини предмети и делови храма који су припадали олтарском простору: мермерни стуб, мермерна Часна Трпеза кружног облика, део гвозденог крста, бакарно кандило са ланцем које датира из епохе 6/7. век, оловни путир са угравираним украсом, као и многе друге археолошке драгоцености. Ископавања су реализована у организацији Универзитета Тесалије. Извор: Инфо служба Епархије бачке

Са благословом Патријарха српског г. Иринеја и Митрополита китруског г. Георгија већ четрврту годину за редом наставља се сарадња Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке са Митрополијом Китруса, Катаринија и Платамона у Грчкој. И ове године плод те сарадње је бесплатно летовање за ученике српских богословија у периоду од 8. до 18. августа 2019. године у Катеринију испод планине Олимп. На летовање, које је много више од тога, које представља духовно поклоњење светињама олимпијске регије и упознавање са обичајима и црквеном праксом грчке цркве, пошли су ђаци четири богословије у пратњи својих професора и генералног секретара ВДС јереја Владимира Марковића. У пратњи проф. ђакона Немање Калема пошло је 14 ђака Београдске богословије, проф. Немања Старовлах повео је 12 ђака Крагујевачке богословије, у пратњи проф. презвитера Бобана Стојковића и презвитера Ђорђа Мирковића било је 13 ученика Нишке богословије и ове године по први пут са професорима Александром Крстићем и Стефаном Мирковићем пошло је 8 ученика богословије у манастиру Крки. Митрополија китруска поседује интернат за живот ученика у насељу Зворонос, делу Катеринија, где су богословци били смештени. Поред зграде интерната на поседу се налази прелепа црква посвећена Светој мученици Софији и њеним ћеркама Вери, Нади и Љубави, старачки дом са преко 30 корисника и ресторан-кухиња где су се хранили ученици из Србије. Летовање је осмишљено тако да ученицима буде и одмор и прилика за учење. Сваки слободни тренутак се користи да се ученици опусте, оду до мора, на плажу, да се баве спортовима у води, на песку и да се лепо упознају и здруже укидајући разлике које постоје међу њима, да осете да су део једне Цркве и једне породице. Колико сутра ово ће им много значити да лакше прихвате једни друге када буду даље наставили своје школовање на факултетима наше Цркве. Обично у сусрету са вршњацима из других школа богословци доживљавају специфичности свог литургијско-интернатског начина живота као повод за неразумевање. Овде тога није било јер брзо увиђају да деле иста стремљења, идеале и ограничења. Поред одмора искористили су изузетну прилику да учествују у мноштву богослужења којих у овом Великогоспојинском посту има у Грчкој Цркви. Прве недеље у храму у Неи Порију митрополит Георгије је служио архијерејску Литургију на којој су му саслуживали свештеници из Србије, док су богословци здруженим гласовима одговарали на Литургији. Та лепота хорског појања и заједништва на Литургији су многе мештане и туристе из православних земаља оставили без речи. Митрополит Георгије гаји посебно поштовање и љубав према ученицима богословија што је у својој проповеди добродошлице на тој првој Литургији поделио са својим верницима и што су сви они осетили и доживели као посебну благодат. Други пут су богословци својим хорским појањем песама посвећених Пресветој Богородици били у пратњи верне копије иконе Богородице Тројеручице Хиландарске, у Паралији, у навечерје празника Успења Пресвете Богородице прослављајући га заједно са мноштвом својих сународника из Србије и домаћинима Грцима по новом календару. Митрополит Георгије је ту показао свој изузетно изражен осећај за обичне људе, за њихове свакодневне потребе и разумевање за живот који никада не тече мимо Цркве. Уместо да у Саборном храму Катеринија прослави богослужбено навечерје свог омиљеног празника, "летњу Пасху", он је одлучио да са гостима из Србије, свештеницима, ђаконима, децом која се уче страху Господњем и мудрости Његовој изађе у литију кроз препуну Паралију, да пробуди пажњу свим туристима окупљеним одасвид да је сутра велики дан, празник и радовање. Да им пронесе икону њихову чудотворну Тројеручицу да их подсети ко су и одакле су дошли. Прелепо вече пуно молитава, братске љубави и поштовања. И поново су богословци са Митрополитом поделили трпезу љубави у крипти цркве у Паралији. Сутрадан, на празник Успења Пресвете Богородице, поноћну Литургију у храму Светог Христофора у Катеринију служио је митрополит Георгије са свештеницима из Србије, док су поново протопсалт Немања Старовлах и ђаци из четири богословије одговарали на Литургији. Било је свечано и радосно као код куће па ипак тај им је осећај омогућио великодушни домаћин. Поново су на трпези љубави поред Митрополита седела деца, ученици богословије. Следеће вечери одржана је литија у Лептокарији. Протопрезвитер Атанасије Царухас, веома вредан свештеник посвећен мисији Цркве, са својим верницима храм је украсио великом светињом, копијом иконом Богородице Тројеручице Хиландарске, коју су литијски митрополит Георгије, свештеници, богословци и сав верни народ пронели кроз Лептокарију и унели свечано у храм где ће бити трајна молитвена заштита и утеха свима који јој са вером приступе. И овде су богословци певали Пресветој Богородици из свег грла, сложно као један. И поново су седели за столом са Митрополитом као први и најважнији гости. Наредне вечери су доживели непоновљиво искуство. Имали су прилике да чују од Митрополита како изгледа мисија Цркве у Конгу у Африци. Прича о љубави, одсуству себичности, учењу, исправљању, давању и примању, савршенству у једноставности, занемаривању форме на рачун одржавања суштине и одсуству сваке типолатрије. То је за многе ђаке била лекција живота. Одговор на питање зашто смо присутни ту где јесмо, зашто смо у Цркви, они у својим школским клупама... постало је после те вечери јасније свима. Мисија и сведочење Цркве некоме је живот, начин на који живи и дише, за шта се живи и жртвује до краја; попут афричког младића Павла који је да би пренео вест у удаљен крај ризиковао свој живот, није одустао чак ни када се озбиљно повредио после више дана проведених у ходању. Он је своју службу Цркви доживео као спасоносну. Наредног дана, Митрополит је организовао за све богословце свечану вечеру, дошао да се поздрави са свима, да подели свој архипастирски благослов и да нас позове да и наредне године будемо његови гости. Тада су богословци добили иконице Пресвете Богородице Сумеле, заштитнице свих избеглих понтских Грка који већ полако чине већину у олимпијској регији Катеринија и околине. Сутрадан је отац Бобан Стојковић, уз саслужење свештеника и ђакона уз појање богословаца, служио свету Литургију у храму Свете Софије. Упутио је поуку свим ђацима и благодарење домаћинима. На путу кући, проф. Немања Калем се са ђацима још поклонио свим већим храмовима у центру Солуна и јунацима сахрањеним на српском војничком гробљу на Зејтилнику. Уз све доживљено и поклоњење великим светињама, манастиру Светог Јефрема Сирина, Колиндросу, Старом и Новом манастиру Светог Дионисија Олимпског, уз целивање моштију светих Григорија Богослова, Јована Златоустог, Харалампија и Пантелејмона, тешко можемо да кажемо да је ово било обично летовање. За нас који смо пратили и бринули да све протекне добро ово је било више него потребно и корисно поклоничко путовање. Деца су нас научила својој вери тј. подсетила да не бринемо у њиховом друштву и да ће све на крају бити добро и тако је и било; а домаћини су нас научили шта је наше највеће благо и богатство. То су са свим својим врлинама и манама ове будуће, нове генерације свештенослужитеља, ови стармали на које смо били толико поносни овога пута. То су будући ђакони, свештеници, монаси, владике, испосници, молитвеници, мученици, светитељи и просветитељи. И кад једног дана станемо пред Христа биће питање за свакога од нас, из клира Цркве, како смо се опходили према овим "малим" - према богословцима, онима који су показали вољу и жељу нас да слушају и следе. Извор: Српска Православна Црква

Са благословом Патријарха српског г. Иринеја и Митрополита Китруса, Катеринија и Платамоне г. Георгија на десетодневно летовање је отпутовало седам вишедетних породица предвођених службеницима Верског добротворног старатељства. Као и ранијих година вођа пута је био ђакон Бранислав Јоцић. Полазак је био заказан за 28. јул у 21,30 часова испред здања Српске Патријаршије. Током пута придружиле су се две породице у Врчину и Баточини и тако у пуном саставу настављено је путовање. После дужих задржавања на граничним прелазима експедиција је на одредишно место у месту Зворонос стигла у преподневним сатима. Као и претходних година дочекали су нас љубазни домаћини и државна застава Србије која се вијорила поред грчке и светогорске заставе изнад улазних врата у одмаралиште. На летовање је отпутовало 57 путника и два возача. После смештања породица по собама уследио је кратак одмор, а затим и ручак. После ручка отишли смо на плажу Паралија где смо у чарима мора уживали све до вечере. Након вечере уследио је одмор. Други дан је био резервисан за плажу па смо ток дана пре подне посетили плажу Паралија, а поподне плажу Олимпик Бич. У вечерњим сатима присуствовали смо „Уметничкој вечери“ у организацији најмлађих путника. Имали смо прилику да присуствујемо краткој представи о пријатељству, рецитацијама и песмама са родољубивом тематиком. Првог дана августа били смо у посети манастиру Светог Атанасија Великог. Љубазне монахиње су нас послужиле ратлуком и колачима, а затим су нам испричале све о настанку манастира и колико су поносне што је посвећен баш Светом Атанасију који је велики заштитник православља. Њихове речи су нарочито биле упућене деци. Саветовале су их да пажљиво бирају на кога ће да се угледају и да херојима треба да сматрају светитеље јер они и јесу истински хероји. Затим су нам говориле о икони Мајке Божје Брзопомоћнице коју смо с радошћу целивали и која је заправо копија иконе из манастира Дохијара. Настала је с благословом тог светогорског братства и већ је, по сведочанству верника, многе молитве брзо услишила. Поневши са собом позитивне духовне утиске, кренули смо даље ка манастиру Успења Пресвете Богородице Макрирахи. Најпре смо целивали чудотворну икону која је такође посвећена том великом празнику и која је сама одредила где ће се градити манастир. По првобитном плану, изградња манастира је требала да започне на брду, али икона је трократно указала на место које је мало ниже од предвиђеног. Премда је нико није дирао, изјутра су икону налазили на том месту. Трећег јутра су схватили да је воља Мајке Божје да манастир буде изграђен баш ту. Пошто су нас упознале са историјатом манастира и чудотворне иконе, монахиње су нам показале извор свете целебне воде и дале по пар бочица за сваку породицу како бисмо захватили воду и понели је са собом. На крају, послужиле су нас соком и колачима. Истог дана увече обрадовала нас је посета оца Владимира који се враћао са Свете Горе у Србију. Сутрадан, на празник Светог пророка Илије, служио је свету Литургију у цркви Свете Софије, Вере, Наде и Љубави уз саслуживање ђакона Бранислава, чтецирање дечака Петра и Павла и појање мајки. После причешћивања присутних, отац Владимир је одржао пригодно празнично слово у којем је изнео поуку, али и охрабрење да вишедетне породице истрају у свом подвигу. На крају свете Литургије даровао је свима по иконицу Пресвете Богородице Млекопитатељнице. После доручка поздравио се са свима и наставио свој пут ка Србији, а ми смо отишли у шетњу по парковима града Катеринија где смо имали прилику да посетимо и мини зоолошки врт. Наредног дана посетили смо Природњачки музеј где нас је дочекала кустос музеја гђа Темис. Музеј је веома интересантно осмишљен и деца су нарочито пажљиво слушала кустоса и ђакона Бранислава док су износили богате описе планине Олимп. Радознало су разгледала фотографије пејсажа и биљних и животињских врста које настањују ову планину. Искористила су и могућност да чују звуке разних врста птица које се гнезде на Олимпу. Наравно, музеј је био извор сазнања за све нас. Погледали смо и 3D филм о овој јединственој планини крај Егејског мора. Затим смо посетили манастир Светог Дионисија Олимпског. Поклонили смо се светим иконама у цркви и отпевали пар песама у похвалу Пресветој Богородици. Целивали смо честице моштију Светог Дионисија Олимпског, Светог Григорија Богослова, Светог апостола Луке, Светих великомученика Георгија и Прокопија, Светог Јована Златоуста и још многих светих у моштима богатој манастирској ризници. Истог дана смо посетили и Наутички музеј у месту Литохоро, кроз који нас је провео искусни водич Атанасиос Кокранис и искористио прилику да нам покаже како се плете морски чвор, како се одређивала позиција брода на мору помоћу звезда и упознао са најзинимљивијим детаљима из историје поморства у регији. Увече смо ишли у шетњу по Паралији. Свету Недељу започели смо молитвено у цркви Светог Христофора у месту Катерини присуством на Светом Литургији коју је служио свештеник Анастасије, а саслуживао му је ђакон Бранислав Јоцић. Служба је била претежно на грчком језику. Сама црква по свом облику подсећа на базилику и иконостас још увек није уграђен тако да је олтар са монументалним Распећем Христовим био сасвим отворен и некако веома близу свакоме од верних што је остављало јак утисак на све нас, баш као и лепо грчко појање. После причешћа, отац Анастасије је одржао беседу у којој је посебно поменуо српски народ и срдачно нас поздравио. По завршетку свете Литургије и послужења у парохијском дому позвао нас је да целивамо мошти Светог Христофора и Свете Христине и даровао нам по икону Светог Христофора. Истог дана смо обележили рођендан девојчице Марије Стреларац која нас је све позвала на своје славље. Наредног дана смо обишли плаже Скотина и Коринос. Велики таласи су у извесној мери пореметили уживање у води јер су најмлађи морали да изађу на обалу и своју игру наставе у песку. Следећег дана смо посетили манастир Светог Јефрема Сирина који се налази у брдима недалеко од Катеринија. Свештена атмосфера, присуство моштију Сетог Јефрема Сирина и Свете великомученице Екатерине које смо целивали, љубазност монахиња, лепота архитектуре, предивно уређене баште, уредност као траг вредних руку на сваком кораку, и уопште све што се овде могло сагледати остављало је дубок утисак на посетиоце. Заиста није изненађујуће што саме монахиње за ово свето место кажу да је "парче неба на земљи". У оквиру манастира налази се и капела Свете Ирине Хрисоваланту где смо целивали чудотворну икону Светог Луке Кримског која је проплакала у време немира на Криму. Видели смо и крстоницу поред цркве у којој је крштен велики број српске деце која су избегла током рата у Босни. Монахиње су нас најпре послужиле својим домаћим слатким од кивија, а касније су нам упутиле пар речи о самом манастиру и о животу Свете Ирине Хрисоваланту и напоменуле да су сведоци многих чуда Светог Јефрема Сирина. Нисмо се могли отети жељи да отпевамо пар песама из богате песничке ризнице нашег Светог владике Николаја. На крају посете свака породица је добила на дар од сестринства по икону Светог Јефрема Сирина и по две тегле манастирских кухињских производа (џем, слатко, компот...). Поподне смо посетили и плажу у месту Неи Пори где су сва деца, овог пута, уживала у таласима и где смо се са морским чарима опрстили до неког наредног дружења. По повратку са плаже уследило је паковање кофера за повратак у Србију. Дана 7. августа 2019. године, после доручка, поздравили смо се са нашим драгим домаћинима гђом Катерином и гђом Мартом и кренули својим домовима у Србију. У Баточини смо се поздравили са породицом Томовић, а у Врчину са Јовановићима. У вечерњим сатима смо стигли у Београд и испред зграде Верског добротворног старатељства смо се поздравили и упутили својим домовима. Извор: Српска Православна Црква

Љубав и гостопримство грчког народа и Грчке цркве као и лепота њиховог мора већ пету годину у незаборавној успомени српских вишедетних породица. Верско добротворно старатељство Архиепископије београдско карловачке, са благословом Његове светости Патријарха српског г. Иринеја, а на позив Високопреосвећеног Митрополита Китруса, Катеринија и Платамона г. Георгија, већ пету годину за редом у оквиру активности „Подршка породици“ организује бесплатно летовање вишедетних породица у Грчкој. Група од седам вишедетних породица са око четрдесеторо малишана, предвођена ђаконом Браниславом Јоцићем, окупила се 28. јула 2019. године испред Српске патријаршије одакле је отпутовала у Грчку. Сви сабрани, а посебно малишани, били су видно расположени. На путовање су кренули под заштитом Пресвете Богородице и њене свете иконе Млекопитатељнице. У току десетодневног боравка у Грчкој, осим што ће се купати у мору и играти на песку, они ће посетиће и многе цркве, манастире, археолошке знаменитости и Национални парк Олимп. Извор: ВДС

Нова Влада и њен министар за Образовање Ники Керамеа одлучни су да се не прекида са лијепом традициом да свака Школска година почиње са молитвом „за добар почетак школске године“ као и молитвом за сваки нови школски дан. На почетку школске године, у кругу школе, сабирају се Наставничко особље, ученици, родитељи, представници општинских власти и полиције. Наравно, подразумијева се, по начелима демократије, од стране наставничког особља, родитеља и ученика, присуствују они који желе. Свакодневна молитва (Свети Боже, Пресвета Тројице и Оче наш) почиње са првим звоном. Нова Министарка је одмах промијенила одлуку претходног министра, тиме што ће школски дан почињати као и увијек у 8:15 а не у 9.00 часова. Такође, враћа се лијепа педагошка пракса да на празнике заставу носи најбољи ученик, и тиме се укида одлука претходног министра који је ту традицију укинуо уводећи извлачење имена на папиру. Нова Министарка у Влади, иначе науни радник, ставила је за циљ унапређивање учења страних језика и информатике. Постепено увођење нових добрих метода учења и преношења знања. У свему томе циљ је да се препознају способности сваког ученика и да се образује у праву слободну стваралачку личност, способан да сагледава са критичком и сложеном мишљу, и спреман за заједничке подухвате. Извор: ekklisiaonline.gr

У организацији ВДС-а и ове године, као и предходне две, спојиле су се и збратимила три богословије. Генерални секретар ВДС-а свештеник Владимир Марковић прихватио се велике одговорности око припреме и реализације доласка богослова у Грчку. Богословци су кренули у пратњи протопрезвитера Бобана Стојковића, презвитера Ђорђа Мирковића и ђакона Немање Калема. Група је била смештена у одмаралисту митрополије у месту Катерини, где су услови били веома пријатни. У овом одмаралишту сачекао нас је ђакон Бранислав Јоцић, који је омогућио групи квалитетан превод са грчког језика. По благослову митрополита Георгија, нашег домаћина, позвани смо да узмемо учешће у литији у месту Лептокарија. Заједно са професорима ученици су присуствовали вечерњем богослужењу. У обраћању свим присутним верницима митрополит је поучио народ о лику Пресвете Богородице и нагласио да смо ми непрестано под окриљем Пресвете Богородице, и да је она наша велика заштитница. На крају обраћања митрополит је говорио о блискости двеју сестринских Цркава. Посебну захвалност је упутио богословима отпевали на десетину богослужбених песама посвећених Пресветој Богородици. Другога дана по доласку у Грчку богословци су обишли манастир Св. Јефрема Сирина. Овај манастир се у Грчкој назива ,,рај на земљи“, у то су се уверили сви који су дошли да посете ову светињу. У манастирској цркви групи је изложен кратак историјат манастира. У порти су отпевани тропари Светом Сави, Кирилу и Методију и Арсенију Сремцу. Трећег дана група је била распоређена у три вркве у којима се по благослову митрополита Георгија служи Литургија на српском језику. Богослови су били распоређени у три града, Паралију, Неи Пори и Лептокарију. После Литургије уследила је трпеза љубави. Одлазак на планину Олимп, посета Природњачког музеја и посета новог манастира Светог Дионисија Олипског, као и старог манастира, био је прави доживљај за целу групу. У Прирдњачком музеју групи је изложено све о биљном и животињском свету планине Олимп. У музеју је представљена и 3D проекцију спота о планини Олимп као и олимпијској регији. Након што се нешто ново сазнало о географским карактеристикама планине Олимп, упутили су се да сазнају и када је први пут хришћанство стигло у ову олимпијску регију. Нови манастир Светог Дионисија Олипског удаљен је 3кm од села Литохоро. Потиче из 1950.г., јер је стари манастир доживео велико разарање, пљачкање и рушење. У новом манастиру група је имала прилику да види и манастирску ризницу, где су поред разних и многобројних списа и реликвија из времена турске владавине налази и већи број делића моштију многих светитеља. После новог манастира обишли су и стари манастир који је удаљен 17 кm од новог манастира. Трагови овог старог манастира потичу из 1542. године. У овом старом манастиру живео је и сам Свети Дионисије. Након што су богословци отпевали неколико тропара, уприличено је и мало окрепљење у манастирској гостопримници. Сутрадан је група посетила археолошко налазиште Дион. Дион је значајан историјски град. У њему је Александар Македонски принео жртву када је кренуо у поход на Азију. Група је касније обишла и музеј града Дион, где се може сазнати доста тога о том античком периоду. Предпоследњег дана боравка митрополит Георгије је одржао богословима предавање о свом искуству мисионарења у централној Африци. Као свештеник био је позван од стране патријарха Теодора да дође у град Кон-Гоу. Због познавања француског језика, тада свештеник Георгије био је позван за предавача на Богословском факултету у том граду. Митрополит је говорио о тешкоћама које је имао у току своје мисије у Африци и о великој скромности коју је видео у тим људима. ,,На почетку сам се бојао како ће и дали ће мисија бити успешна. Требало ми је мало времена да се навикнем на тај менталитет народа који је другачији од грчког. Касније сам схватио да можда људи тамо немају обућу и одећу, али имају нешто много битније, а то је благо и чисто срце,“ рекао је митрополит. Митрополит је неколико пута нагласио да је у данашње време најбитније мисионарење, нарочито за тренутне свештенике, али и за оне што се припремају да ступе у свештенички чин. На крају предавања изразио је задовољство и упутио велику захвалност нашој Српској Православној Цркви што шаље богослове на оваква путовања, јер је и то један вид мисионарења. Те вечери богослови су били гости на панагирику у порти храма Свештеномученика Харалампија у Катерини. У овом храму се чувају мошти свештеномученика Харалампија и Елевтерија. Последњи дан боравка у Грчкој био је посвећен обиласку храмова у Солуну. По доласку у Солуну група се најпре упутила на српско војничко гробље ,,Зејтинлик“, где ју је дочекао старина Ђорђе Михаиловић. У најкраћим цртама чувар овог гробља Ђорђе је говорио о Солунском фронту и о нашим славним прецима који су положили своје животе за нашу отаџбину Србију. Овде су се сви заједно помолили Богу за душе преминулих који су дали своје животе у пробоју Солунског фронта у Првом светском рату. Затим су обишли и цркву Светог Димитрија, где су се поклонили и целивали мироточиве мошти Светога Димитрија. Обиласком цркве Свете Софије, која је најстарија црква у Солуну, завршено је ово десетондевно поклоничко путовање за богословце. Извор: Српска Православна Црква

„Запрепашћени смо док пратимо драматична збивања у области Атике услед великих пожара који уништавају људске животе, спаљују имовину становништва и уништавају витално богатство шума,“ изјавио је Свјатјејши Вартоломеј 25. јула 2018. године италијанској католичкој новинској агенцији СИР. „Наше молитве су усрдне и оне су удружене са молитвама архиепископа атинског Јеронима и других митрополита погођених области“, рекао је он и додао: „Молимо се Богу да обустави ову огромну људску и еколошку катастрофу, која несумњиво има неизмирљиве последице“, и „утеши родбину жртава и повређене“. Извор: Српска Православна Црква

Извор: Српска Православна Црква

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, дубоко потресен због пожара који је погодио братски грчки народ на полуострву Атици и однео десетине људских живота, усрдно се моли Господу да сачува народ на ватром угроженим подручјима. Предстојатељ Српске Православне Цркве узноси молитве Господу да припадницима служби који се на терену храбро боре против стихије подари снаге и успеха, повређенима брз опоравак, а покој душе пострадалима и утеху ближњима. из Кабинетa Патријарха српског СПЦ