Претражи Живе Речи Утехе

У недељу, 3. новембра 2024. године, у Саборном храму Светог великомученика Георгија, после заамвоне молитве на крају свете Литургије, у молитвеном присуству Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја, свештеници и ђакони Саборног храма служили су помен свима који су трагично пострадали на Железничкој станици у Новом Саду. Пре помена, у току свете Литургије, посебно су молитвено поменути сви повређени у овом трагичном догађају, како би им Господ подарио телесно и духовно исцељење. Светој Литургији и помену присуствовао је и многобројни верни народ, који је, предвођен својим архијерејем и свештенством, принео молитве Господу за упокојење свих својих трагично пострадалих суграђана и помолио се за оздрављење тешко повређених у овој трагедији. После одслуженог помена, Високопреосвештени Митрополит бачки др Иринеј се обратио сабранима у Саборном храму и, поред осталог, истакао: „Драга браћо и сестре, помолили смо се на крају свете Литургије, пре отпуста, у њеном току, за душе новопострадалих наших суграђана, невиних жртава, жртава нашег општег људског немара и неосећања за светињу и одговорност живота као дара Божјега. Нека нам то буде тужан, али важан повод за измену нашег става према животу и према нашим послушањима и дужностима, делањима у животу. Дакле, треба да урадимо нешто ситно, да направимо неку ситну ствар – направимо је као када правимо за храм Господњи нешто што ће бити освећено за богослужење. Тада неће бити толико оваквих тужних случајева. Нека Бог овим невино пострадалим људима, нашој браћи и сестрама, нашој деци, дарује вечну радост и покој у Царству Своме, а нама нека дâ духа смиреноумља, трпљења, трезвеноумља, разума, одговорности и, изнад свега, љубави. Вама свима нека Господ буде на помоћи у свему доброме. На многа и блага лета!ˮ

Данас, 3. маја 2024, на Велики петак, најтужнији дан за све хришћане, ми се, у нади на Живот вечни, сећамо, и молимо распетог Христа Господа победитеља смрти, за децу Бо­ја­ну Асо­вић, Ану Бо­жо­вић, Ка­та­ри­ну Мар­ти­но­вић, Ма­ру Ан­ђел­ко­вић, Ему Ко­биљ­ски, Со­фи­ју Не­гић, Ан­дри­ју Чи­кића, Адри­а­ну Ду­кић, Ан­ге­ли­ну Аћи­мо­вић, ученике ОШ "Вла­ди­слав Риб­ни­кар", као и за убијеног домара, Дра­гана Вла­хо­вића, пострадале про­шле го­ди­не, 3. ма­ја, када је на њих, у школи, пуцао тада тринаестогодишњак и уче­ник сед­мог раз­ре­да те школе. Сећамо се и молимо и за пострадалу омладину у Ду­бо­ни и Ма­лом Ораш­ју, који су убијени 4. ма­ја 2023: Ни­ко­лу Ми­лића, Алек­сан­дра Ми­ло­ва­но­вића, Мар­ка Ми­тро­вића, Кри­сти­ну и Ми­лана Па­нића, Ла­зара Ми­ло­ва­но­вића, Не­ма­њу Сте­вано­вића, Да­ли­бора То­до­ро­вића и Пе­тра Ми­тро­вића. У спомен убијеној деци, др Данијела Јевтић, лекар Хитне помоћи и председник Удружења лекара писаца "Видар", написала је песму под насловом "Почиње час": Др Данијела Јевтић, "Почиње час": Извор: Радио Слово љубве

Централна манифестација поводом обележавања сећања на страдање Срба у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" 1995. одржава се код манастира Крушедол на Фрушкој гори, уз присуство председника и премијера Србије Александра Вучића и Ане Брнабић. Централна манифестација почела је молебаном који је служио патријарх српски Иринеј испред манастира Крушедол. Патријарх Иринеј подсетио је да је "Олуја" била злочин који је планирала хрватска држава и осудио ћутање Римокатоличке цркве, које је, каже, оснажило многе који су чинили зло и "остали неосуђени од те божанске организације". Најтрагичније је, каже патријарх, то што се идеје злочина, који су се десили у прошлости, чују и данас, а наше је, каже, да памтимо, и да као хришћани опростимо када потомци бивших злочинаца буду свесни великих жртава и покажу своје извињење и покајање. Иринеј је, на обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја", у Крушедолу, рекао да се на данашњи дан сећамо многобројног страдалог и побијеног српског народа, који је невино страдао. "Њихово страдање било је планирано од највишег врха тадашње државе Хрватске, а имало је циљ да тај крај потпуно очисти од присуства српског народа, народа који је вековима живео на тим просторима, народу који је увелико доприносио у свему у животу и историји хрватског народа. Тај план представља план којим су планирани да истребе сваки корен и сваки траг српског народа на просторима на којима су живели", рекао је он. Страдања у "Олуји", према његовим речима, равна су страдањима нашег народа за време Другог светског рата, а ни у чему се не разликује, нажалост, и у броју жртава, рекао је патријарх. Број страдалих у тој акцији никада нећемо дознати, а знају га они у чије име су пострадали. Указао је да су у тој акцији страдали они најнемоћнији и они који нису могли да пруже отпор, а то су били старији, жене и деца. Посебно је нагласио децу, подсетивши да је Хрватска била једина на чијој територији су, током Другог светског рата, постојали дечји логори кроз које је прошло и страдало 50.000 наше деце. "Нажалост, њихова страдања, која су позната широм света, оставила су нема уста оних који су требало да кажу своју реч о невином страдању народа. Дуго смо очекивали да ту реч чујемо од оних који су били најнадлежнији да својом речју осуде злочин који је почињен, а то је римокатоличка црква. Од ње смо очекивали осуде злочина, али је она до данашњег дана отћутала. Њено ћутање је оснажило многе који су зло чинили и остали неосуђени од те божанске организације", подвукао је он. Иринеј је казао да је реч цркве врло важна и значајна, и да се много тога вероватно не би десило да се та реч чула. "И данас оно што се дешава је слично ономе што се десило. И данас чујемо да су два угледна бискупа на Косову и Метохији служили мису на рушевинама једне српске православне цркве. Чули смо и речи њихове да је то њихова земља, да је то била пре сваке религије, да је и била пре Христа. Ја бих додао и да је вероватно по њима била и пре постојања света. Ово су све идеје из прошлости које се нажалост остварују и данас", рекао је он. Страдања у "Олуји", према његовим речима, равна су страдањима нашег народа за време Другог светског рата, а ни у чему се не разликује, нажалост, и у броју жртава, рекао је патријарх. Број страдалих у тој акцији никада нећемо дознати, а знају га они у чије име су пострадали. Указао је да су у тој акцији страдали они најнемоћнији и они који нису могли да пруже отпор, а то су били старији, жене и деца. Посебно је нагласио децу, подсетивши да је Хрватска била једина на чијој територији су, током Другог светског рата, постојали дечји логори кроз које је прошло и страдало 50.000 наше деце. "Нажалост, њихова страдања, која су позната широм света, оставила су нема уста оних који су требало да кажу своју реч о невином страдању народа. Дуго смо очекивали да ту реч чујемо од оних који су били најнадлежнији да својом речју осуде злочин који је почињен, а то је римокатоличка црква. Од ње смо очекивали осуде злочина, али је она до данашњег дана отћутала. Њено ћутање је оснажило многе који су зло чинили и остали неосуђени од те божанске организације", подвукао је он. Иринеј је казао да је реч цркве врло важна и значајна, и да се много тога вероватно не би десило да се та реч чула. "И данас оно што се дешава је слично ономе што се десило. И данас чујемо да су два угледна бискупа на Косову и Метохији служили мису на рушевинама једне српске православне цркве. Чули смо и речи њихове да је то њихова земља, да је то била пре сваке религије, да је и била пре Христа. Ја бих додао и да је вероватно по њима била и пре постојања света. Ово су све идеје из прошлости које се нажалост остварују и данас", рекао је он. "То очекујемо ми и црква хришћанска, а очекујемо и од наше браће по Христу и Јеванђељу да осуде и да не остане некажњен осудом", поручио је он. Патријарх је рекао да разуме патњу оних који су све што су имали ставили на приколицу и пошли у неизвесност, не знајући ни куда иду ни шта их очекује, што је, подвукао је, страшна трагадија нашег времена. "Сећамо се овог дана и смемо никада и нипошто да га заборавимо. Морамо рећи нашој деци шта се десило, да запамте и да пренесу генерацијама које долазе после нас и после њих, јер ово зло не сме да се заборави", рекао је Иринеј. Додао је да зна да није читав народ такав, те да зна пуно честитих и поштених људи који су осудили и осуђују све што се десило у Хрватској, али њихов глас, приметио је, нажалост или не сме или не може да се чује. "Молимо се за све невино пострадале, они су наши новомученици, овенчани венцем мучеништва. Пострадали су часно и поштено. Нека их Господ прими где су преци наши, са молбом да се овакав злочин никада више и нигде не деси. Вечна им слава", рекао је поглавар СПЦ. Извор: РТВ

Извор: Српска Православна Црква