Митрополија црногорско-приморска

[Kaludjerovic Sreten]

http://www.mitropolija.com/poklonicka-agencija-odigitrija-organizuje-hodocasnicko-putovanje-u-svetu-zemlju-i-jerusalim/

[Kaludjerovic Sreten]

Radost Radost 

http://www.mitropolija.com/vaskrs-proslavljen-u-danilovgradu-2/

[александар живаљев]

Бјелопољски Виши суд поново је укинуо пресуду којом је одлучено да држави припада црква Светог Димитрија на Крушевцу у Подгорици

5. маја 2016. - 9:40

Бјелопољски Виши суд поново је укинуо пресуду којом је одлучено да држави припада црква Светог Димитрија, у оквиру комплекса Дворца краља Николе на Крушевцу.

Вијеће суткиње Милице Чукић и чланова Јелене Чабаркапе и Милана Смоловића, поступак је други пут вратило судији подгоричког Основног суда Данилу Јегдићу на одлучивање.

Треће суђење почиње 19. маја.

У Вишем суду констатовали су да Јегдић није отклонио процесне сметње на које му је указано приликом претходног укидања одлуке.

Они су основаном оцијенили жалбу Митрополије, којом је указано да првостепени суд није правилно цијенио изведене доказе и поуздано утврдио да ли је црква државна својина.

Кажу и да није утврђено да ли је објекат конфискован од династије Петровић и по том основу постао друштвена својина, односно да ли је краљ Никола тестаментом располагао тим објектом.

Траже да се утврди и да ли је спорни објекат уписан у црквени регистар.

Ово посебно имајући у виду да су (у смислу чл. 716 Општег имовинског закона из 1888. године), имаоци својинских права могле бити цркве, манастири и друге установе којима је та способност призната по унутрашњем вјерском праву. Дакле, с обзиром на то да су вјерске заједнице по прописима који су били на снази прије Другог свјетског рата могле бити носиоци права својине на непокретностима, остало је неутврђено да ли је предметни објекат био црквена својина, те да ли је одувијек био у посједу цркве… пише у образложењу пресуде.

Јегдић је у поновљеном поступку донио исту одлуку као и у случају претходно укинуте пресуде.

Обавезао је Митрополију црногорско-приморску да у року од 15 дана од правоснажности одлуке, преда Дворску капелу (цркву) држави.

Као неосновану одбио је противтужбу, којом је тражено да се утврди да је Митрополија стекла право својине на ту непокретност.

Образлажући укинуту пресуду, судија је навео да је вјерски објекат припадао имовини црногорске династије Петровић.

Наводи да се у списку конфисковане имовине бивше династије Петровић сачињеним у Београду 18. јуна 1926. године, пише да је тај вјерски објекат конфискован и да је на тај начин постао друштвена својина државна имовина.

Судија је рекао да Митрополија није могла одржавањем објекта стећи право на својину и да нијесу приложили ниједан доказ да је објекат икада био у њиховој својини.

Очигледно није протекло вријеме државине од 20 година потребно за одржај, па је несумњиво да нијесу испуњени услови да се тужиоцу по том основу призна право својине на предметној непокретности наводи се у пресуди.

У тужби држава наводи да је дворски комплекс у њиховој својини према Закону о државној имовини, али да су онемогућени да користе Државну капелу, па траже да им се она врати.

Представници Митрополије у противтужби тврде да никада нијесу имали проблема са садашњим Центром савремене умјетности, нити се икада помињало да је то њихово.

Саопштили су да је неспорно да је то вјерски објекат и питали од када је држава власник сакралних објеката.

Маја Боричић

Извор: Вијести

 

 

 

 

© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска

 

[Драгана Милошевић]

НА ЊЕГУШИМА ПРОСЛАВЉЕН ЂУРЂЕВДАН,

КРСНА СЛАВА СВЕТОРОДНЕ ЛОЗЕ ПЕТРОВИЋ

 

Светом архијерејском литургијом у цркви Светог великомученика Георгија и благослиљањем славског колача у родној кући Светог Петра Другог Ловћенског Тајновица на Његушима је данас прослављен Ђурђевдан, крсна слава светородне лозе Петровића.

Служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, уз саслужење цетињског свештенства и молитвено учешће вјерног народа.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да у овој цркви, задужбини родитеља Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца прослављамо Христово Васкрсење увијек прослављајући Његовог угодника Светог великомученика Георгија.

„Он је своју мученичку младалачку крв помијешао са крвљу Голготског Мученика. Сараспео се са Њим и саваскрсао Њему, записан у књигу вјечнога живота, записан и у људско памћење као живи свједок живога васкрслога Христа“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Митрополит Амфилохије је рекао да свака људска заједница која није обасјана Божанском свјетлошћу Христовог васкрсења, није истинска заједница.

„Ако та заједница није обасјана том свјетлошћу, онда ту нема истинске заједнице, нема истинског освећења и просвећења. Зато је светородна лоза Петровића на тој свјетлости градила биће Црне Горе. И све дотле докле је Црна Гора тим путем ходила, доносила је истинске и праве плодове. Када год би скретала са тог пута, Црна Гора и Црногорци су себе усмјеравали у земљу недођију. Скретали су са истинског пута на беспућа, на лутања, на мржњу према Богу као вјечној љубави, а онда и на мржњу једних према другима“, поручио је Владика.

Он је казао да је сва наша новија историја показатељ да је то тако.

„Што је мање било вјере у Бога љубави, то је мање било братољубља. Гдје је било богоубиство, ту се неминовно рађало и рађа и братоубиство. И наше покољење то памти, и недај Боже да се то икада више понови“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних, Владика је са свештенстом благосиљао славске колаче храма и данашњих свечара и честитао славу домаћину Ђорђију Петровићу и његовој породици и осталим данашњим свечарима.

Потом је благосиљан славски колач у родној кући Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца.

Митрополит Амфилохије је још једном честитао славу Петровићима и пожелио добродошлицу књазу Станку Црнојевићу, рекавши да је ово први пут да се сусрећу представници двије овдашње владарске лозе.

„Ово је, колико ја знам, први пут да се представници светородне лозе Петровића сусрећу са представницима своје претходнице, лозе Црнојевића. Да Бог благослови, и Христово васкрсење, да умножи свако добро и свако изобиље, здравље и спасење, а кроз ову светородну лозу, и књажевску лозу Црнојевића да Бог благослови будућност Црне Горе“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Ђорђије Петровић је Митрополиту Амфилохију заблагодарио што од свог устоличења на трон Светог

Петра Цетињскога сваке године на Ђурђевдан долази на Његуше, на крсну славу Петровића.

У Његошевој родној кући потом је потписана тзв. Ловћенска декларација између руске владајуће политичке партије Јединствена Русија и Демократске народне партије о савезу за војну неутралност балканских држава. Потписе на овај документ су ставили у име Јединствене Русије изасланик њеног руководства Виктор Колбановски и лидер ДНП Милан Кнежевић.

Затим је изведен празнични програм у којем су учествовали гуслари, пјесници, етно појци и дјеца полазници цетињске школе вјеронауке.

У кући Ђорђија Петровића, која је и родна кућа Владике Василија Петровића, данас је одржана и Оснивачка скупштина НВО „Ризница“, чији је основни програмски циљ обнова порушене ловћенске цркве Светог Петра Цетињског.

Његушки ђурђевдански сабор завршен је у острошком метоху у Дугом долу празничном трпезом хришћанске љубави.

Р.В.

митрополија црногорско-приморска

[Драгана Милошевић]

У ОСТРОГУ ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК

СВЕТОГ ВАСИЛИЈА

Празник Светог Василија Острошког Чудотворца молитвено и свечано је прослављен у Манастиру Острогу уз молитвено учеше више хиљада вјерника.

Централном светом архијерејском Литургијом на платоу испред Горњег манастира началствовао је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије, а саслуживали су Митрополит тернопољски и кремењецки из Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата г. Сергије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, као и многобројно свештенство и свештеномонаштво две сестринске помесне Цркве.

Светој Литургији међу бројним вјерницима присуствовали су и познати српски редитељ Немања г. Емир Кустурица и познати руски спортиста, некадашњи првак свијета у боксу а данас посланик Руске Думе г. Николај Сергејевич Валујев.

Након читања светог Јеванђеља архипастирском бесједом присутнима се обратио епископ Јоаникије који је, између осталог, казао да није случајно што празник Светог Василија Острошког сваке године прослављамо након празника Васкрсења Христовог. -Он је апостол Христов нових времена и највећи проповиједник силе Божје, човјекољубља Божјег и Васкрсења Христовог из мртвих и Његове побједе над смрћу и над сваком тамом и над сваким мраком, казао је Владика и подсјетио да су светитељи Божји Богом освећени. Говорећи о животу Острошког Чудотворца владика Јоаникије је подсјетио на тешкоће кроз које је Свети Василије пролазио током земног живота са својим народом, а потом се обратио владикама Амфилохију и Сергију.

-Ово је велики дан данас овдје, ми сабрани архијереји Цркве Божје, сабрали се око ћивота Светог Василија Острошког заједно са свештенством и народом, овдје у манастиру Острогу. Ово је празник за цијелу Црну Гору али и за цијело православље. Празник Светог Василија Острошког увијек нас обрадује драгим гостима из разних крајева свијета, а данас имамо госте из Русије. Овдје је са нама и познати спортиста Николај Сергејевич Валујев, познати спортиста руског народа, понос руске државе, сила Русије, казао је владика Јоаникије.

Велики број вјерника причестио се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа, а потом је митрополит Амфилохије са саслужитељима благословио и преломио славски колач. Затим се архипастирском бесједом обратио саслужитељима и сабранима ријечима да данашњи сабор подсјећа на она сабрања око Господа од прије двије хиљаде година.

-Као прије 2000 година, када се Господ попео на Гору и око Њега се сабрао народ из свих крајева Јудеје, Самарије, са обје стране Јордана, сви су се сабрали око Њега и трудили се да се дотакну хаљина Његових, јер је из Њега излазила сила Божја, исцјељење и благослов Божји, тако и данас се наставља то сабрање око Господа васкрслога из мртвих и око Његовог угодника Светог Василија Острошког. Примамо Тијело и Крв Господњу, а онда се дотичемо Његових хаљина, а хаљине Његове су управо мошти Светог Василија, казао је митрополит Амфилохије и додао да је велики Божји дар што су у острошкој светињи митрополит Сергије и епископ Јоаникије.

Потом је вјерне благословио и обратио им се митрополит Сергије, који је казао да народ Црне Горе живи вјером и да се надахњује вјером. -Ми се овдје налазимо по благослову Митрополита кијевског Онуфрија Московске Патријаршије, који нас је са радошћу благословио да дођемо овдје и видимо овај народ који се радује вјери, живи са вјером и вјером одолијева свим искушењима са којима се сусреће. Радујемо се што смо видјели вјеру, љубав и поштовање овога народа према овом угоднику Божјем, казао је митрополит Сергије и додао да га радује што види да народ овдје живи и страда са вјером.

-Ово је велики дан данас овдје, ми сабрани архијереји Цркве Божје, сабрали се око ћивота Светог Василија Острошког заједно са свештенством и народом, овдје у манастиру Острогу. Ово је празник за цијелу Црну Гору али и за цијело православље. Празник Светог Василија Острошког увијек нас обрадује драгим гостима из разних крајева свијета, а данас имамо госте из Русије. Овдје је са нама и познати спортиста Николај Сергејевич Валујев, познати спортиста руског народа, понос руске државе, сила Русије, казао је владика Јоаникије.

Велики број вјерника причестио се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа, а потом је митрополит Амфилохије са саслужитељима благословио и преломио славски колач. Затим се архипастирском бесједом обратио саслужитељима и сабранима ријечима да данашњи сабор подсјећа на она сабрања око Господа од прије двије хиљаде година.

-Као прије 2000 година, када се Господ попео на Гору и око Њега се сабрао народ из свих крајева Јудеје, Самарије, са обје стране Јордана, сви су се сабрали око Њега и трудили се да се дотакну хаљина Његових, јер је из Њега излазила сила Божја, исцјељење и благослов Божји, тако и данас се наставља то сабрање око Господа васкрслога из мртвих и око Његовог угодника Светог Василија Острошког. Примамо Тијело и Крв Господњу, а онда се дотичемо Његових хаљина, а хаљине Његове су управо мошти Светог Василија, казао је митрополит Амфилохије и додао да је велики Божји дар што су у острошкој светињи митрополит Сергије и епископ Јоаникије.

Потом је вјерне благословио и обратио им се митрополит Сергије, који је казао да народ Црне Горе живи вјером и да се надахњује вјером. -Ми се овдје налазимо по благослову Митрополита кијевског Онуфрија Московске Патријаршије, који нас је са радошћу благословио да дођемо овдје и видимо овај народ који се радује вјери, живи са вјером и вјером одолијева свим искушењима са којима се сусреће. Радујемо се што смо видјели вјеру, љубав и поштовање овога народа према овом угоднику Божјем, казао је митрополит Сергије и додао да га радује што види да народ овдје живи и страда са вјером.

Митрополит Амфилохије је потом госту из Украјине уручио икону Светог Василија Острошког на дар и подсјетио да оно против чега се борио Свети Василије у 17. вијеку да се сада против тога бори народ Божји у Украјини. Такође, иконом Светог Василија Острошлког даривао је и епископа Јоаникија и пожелио му да га Свети Васислије кријепи и храни да одоли сваком злу и подари здравље и спасење народу Будимљанско-никшићке епархије. Митрополит Амфилохије је иконом даривао и познатог руског спортисту Николаја Сергејевича Валујева.

Након Литургије обављено је освећење манастирске пекаре.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

• Епархијске вести

|

[Пријатељски]

Литија Светог Василија Острошког, Никшић 2016.

 

[Пријатељски]

Архијерејска литургија поводом 900 година манастира Градишта (видео)

 

http://www.mitropolija.com/arhijerejska-liturgija-povoom-900-godina-manastira-gradista/

[Пријатељски]

Архиепископ михаловски и кошицки Георгије и Митрополит Амфилохије на празник Светог Стефана Пиперског одслужили Литургију у Ћелији Пиперској

Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави у манастиру Ћелија Пиперска данас је прослављен празник Светог Стефана Пиперског.

Свету литургију покрај Светитељевих моштију служили су Архиепископ михаловски и кошицки из Православне цркве чешких и словачких земаља господин Георгије и Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, уз саслужење многобројног свештенства и молитвено учешће мноштва вјерника.

У току Литургије миропомазан је нови члан Цркве Божије, мали Тимотеј.

Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач, а онда се сабранима обратио Митрополит Амфилохије ријечима да је велики благослов долазак Архиепископа Георгија из прве словенске земље која је примила православну вјеру проповијеђу свете браће Кирила и Методија, на данашњи сабор око кивота Светога Стефана Пиперскога.

„То је земља Светога кнеза Растислава чију капелу ћемо освештати у храму Светог Јована Владимира у Бару. Један од параклиса тога храма биће посвећен кнезу Растиславу који је посвједочио вјеру православну послије Кирила и Методија, Наума и Климента. Најстарија словенска земља која је примила вјеру Христову је Моравија“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је рекао да сабрање око Светиње тијела и крви Господње није ништа друго до дотицање хаљина Његових.

„То је дотицање самога Господа, примање Њега као Бога свога и Спаситеља свога. И сва историја Цркве Божије није ништа друго до дотицање, додиривање Господа присутнога међу нама. Њиме живимо и дишемо, Он је мјера нашега живота који кроз Њега и преко Њега постаје вјечни живот“, рекао је Владика.

Владика је додао да се Свети Стефан Пиперски дотакао самог Господа, причестио се Господом и посвједочио га својом вјером, надом, љубављу и подвигом.

„И ево, Господ је његово име прославио, јер је он Господа прославио и у животу своме и упокојењем својим, и послије својега упокојења“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Архиепископ Георгије је у свом обраћању Митрополиту, игуманији манастира мати Јелени и сабраном вјерном народу честитао празник, а Митрополиту Амфилохију заблагодарио на помоћи у превазилажењу искушења којима је унутрашњи живот Православе цркве чешких и словачких земаља био изложен у новије вријеме.

Архиепископ Георгије је Митрополиту Амфилохију у знак благодарности и братске љубави поклонио честицу светих моштију Свете Теодоре Александријске, а цетињски архијереј је узвратио иконом преподобног Стефана Пиперског.

Р.В.

Тонски прилог Радија Светигора

http://www.mitropolija.com/arhiepiskop-mihalovski-i-kosicki-georgije-i-mitropolit-amfilohije-na-praznik-svetog-stefana-piperskog-sluzili-liturgiju-u-celiji-piperskoj/

 

[Пријатељски]

У Голубовцима приређена свечана академија поводом 1000 година мученичке кончине Светог Јована Владимира (видео)

У Дому културе у Голубовцима вечерас је одржана свечана духовна академија уприличена поводом 1000-годишњице мученичке кончине Светог Јована Владимира.

Скуп је благословио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије који је рекао да је Свети Јован Владимир једна од најзначајнијих личности наше духовне и државотворне историје.

Владика је рекао да је вријеме да се Свети Јован Владимир врати међу нас и да је почетком деведесетих година прошлог вијека  на нашем простору он био скоро заборављен, те да је тек тада кроз Цркву почео његов повратак.

„А онда, хвала Богу, и држава је до одређеног степена прихватила и открила значај те личности, тако да ове године и Влада Црне Горе, односно држава Црна Гора на свој начин обиљежава личност, како га они зову – Владимира Дукљанског. То је с једне стране добро, и хвала Богу да је тако. Али, с друге стране може да буде и не баш тако добро, јер схватање Јована Владимира као темеља нашег историјског, духовног и моралног бића требало би да буде сагласно њему и његовом дјелу да би он онда у нашем времену проговорио на начин који је дугорочан и вјечан“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је објаснио да претварање Светог Јована Владимира у, просто, дукљанског краља без његовог хришћанског идентитета, који је срж његовог бића, значи усмјеравање погрешним путем проучавање његове личности и његовог дјела.

„Његов начин живљења се састоји у жртвовању себе за друге, а не у жртвовању других себи и својим интересима. То је срж жртве Јована Владимира. Уствари, ту је он био непосредно идентичан са Голготом, са Христом од кога је научио такав начин живљења и понашања“, нагласио је Митрополит Амфилохије.

Књижевник Благоје Баковић је у свечаној бесједи казао да су Свети Сава, Свети Симеон Мироточиви и Свети Лазар Косовски имали у Светом Јовану Владимиру узор од кога су могли да уче.

„Владајући и расуђујући мудро, он је слао учитеље по народу, да га уче науци Христовој. Подизао је цркве, манастире и болнице. И зар није јеретике враћао у истину“, казао је он.

Он је додао да је прошао миленијум од велике и свете радости када су Срби добили свеца на небу.

„Али ту радост и одушевљеност некако прати једна потмула туга да се, ево, и после хиљаду година међу нама налази, да тако кажем, нека врста Јудиних наследника, који умјесто да славе хиљаду година своје државе и постојања, они прислављују десет година одвајања од Светога Јована Владимира“, рекао је Баковић.

У умјетничком дијелу програма наступили су чланови подгоричког Српског пјевачког друштва „Светосавник“, КУД „Црна Гора“ из Голубоваца, требињска етно-група „Захумље“ и народни гуслар Жељко Бугарин.

На крају је славски колач благословио и преломио Епископ бихаћко-петровачки господин Атанасије, а парох зетски отац Жељко Ћалић је заблагодарио архијерејима, учесницима у програму, добротворима и многобројним вјерницима који су присуствовали академији.

Р.В.

Видео: Нови ТВ

Тонски прилог Радија Светигора

[Пријатељски]

Митрополит Амфилохије и епископи Јоаникије и Атанасије на празник Светог Јована Владимира одслужили Литургију у Саборном храму у Бару

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије и господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и бихаћко-петровачки Атанасије служили су данас, на празник Светог Јована Владимира, са свештенством Свету службу Божију у барском Саборном храму посвећеном овом светитељу Цркве Божије чију 1000-гоишњицу мученичког страдања ове године прославља наша помјесна Црква.

На Светој служби одговарали су чланови београдског мушког црквеног хора „Свети Јован Владимир“ по управом протођакона Владе Руменића.

Литургији су присуствовали многобројни вјерници из Црне Горе, Србије, БиХ, Албаније, Грчке и Русије.

У току Литургије обављено је саборно крштење дјеце и одраслих, а у Свету тајну брака уведени су младенци Иван Кукуличић и Дијана Становић.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика Атанасије је рекао да је Свети Јован Владимир свједок Христов и показатељ Христове свјетлости и Христове љубави.

„Он је онај који је у себи Христов Божански живот носио, показивао га и ширио. То су људи који, попут Господа Христа, себе приносе свету“, рекао је Владика бихаћко-петровачки.

Владика је рекао да је Свети Јован Владимир себе принио животу других, животу ближњих, животу свих који су могли да га виде и чују.

„Успео је, драга браћо и сестре, да простор овај осветли и да љубав којом је био загрејан пренесе на друге. Показатељ тога јесте и овај предивни храм. Он показује и доказује да је мисао која је била присутна у Светом Јовану Владимиру присустна и у онима који руководе спасењем оних који данас живе на овом простору“, нагласио је Владика Атанасије.

Владика је пожелио да барски храм Светог Јована Владимира загријава љубављу Божанском све који у њега улазе.

„Данас се већ показују плодови љубвеног и светлоносног дејства овога светога храма“, рекао је Епископ Атанасије честитајући онима који су данас кроз свето крштење ступили у Христову заједницу, као и младенцима Ивану и Дијани.

Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач.

Митрополит Амфилохије је поздравио Епископе Јоаникија и Атанасија, и све госте који су се данас сабрали у граду Светог Јована Владимира по планином Румијом.

„Свети Јован Владимир, зетски краљ мученик кога данас прослављамо и коме овај свети храм подижемо, приводи нас Христу Господу. Наш је Свети Јован Владимир, нашега рода и нашега порода, онај први који је посвједочио Христа својом мученичком смрћу, али он је васељенски светитељ“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је казао да је Свети Јован Влаимир живио, и да се подвизавао, трудио и борио за праву Божју.

„Жртвовао се за име Божје и за ближње своје у времену када је била јединствена Црква истока и запада. Дај Боже да његовим светим молитвама Црква Божја истока и запада поново буде јединствена, обједињена Христовим распећем и васкрсењем“, рекао је Владика Амфилохије.

Он је додао да је Црква васељенска, као и што је и Свети Јован Владимир васељенски, што потврђује и данашње сабрање.

„И овај храм већ постаје васељенски храм, светионик свим земаљским народима“, поручио је Митрополит Амфилохије и најавио освећење храма за 25. септембар које ће такође бити васељенског катрактера са учешћем престојатеља и представника свих помјесних православних цркава.

Прослава празника Светог Јована Владимира настављена је славском трпезом хришћанске љубави.

Р.В.

Тонски прилог Радија Светигора

[Пријатељски]

Улицама Бара на празник Светог Јована Владимира прошла свечана Литија (видео)

Улицама Бара синоћ је прошла свечана Литија у славу Божију и у част Светог Јована Владимира, зетскога краља мученика, чију хиљадугодишњицу мученичке кончине ове године прославља наша помјесна Српска православна црква.

Литију су предводили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије и Епископ бихаћко-петровачки господин Атанасије са многобројним свештенством, а у свештеном входу учествовало је више хиљада вјерника.

На остацима ранохришанског храма који се налазе у центру града, након читања Јеванђеља вјернима се обратио Митрополит Амфилохије, ријечима да је Свети Јован Владимир упамћен по томе што је свој кратки земни живот и своју кратку владавину утемељио на ономе што је вјечно и непролазно.

„Његов темељ и његова основа је прије свега живи и истинити Бог, Христос Господ, Онај који је себе жртвовао за живот свијета, и васкрсли из мртвих који је подарио сјеме, квасац вјечнога живота“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је казао да Свети Јован Владимир није на пијеску темељио свој дом, своју грађевину, свој народ и државу.

„Него је темељио на тврдом станцу камену, који зидари овога свијета обично одбацују, али он увијек изнова постаје камен темељац грађевине човјечанства, рода људскога и свеукупне Божанске творевине. Он се уградио у наше биће, историјско и духовно, и морално. Он је један од живих свједока Божје, вјечне и непролазне свјетлости. Видио је Божју свјетлост и њом се просвијетлио, и кренуо путем који води у живот вјечни“, казао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је додао да Свети Јован није ишао за силницима и моћницима овога свијета.

„Знао је истину коју је изрекао послије њега Свети Александар Невски да Бог није у сили него у правди. И да правда држи земљу и градове. И зато је за правду Божју, за живога Бога и истину Његову, за љубав према Богу и према народу своме и према ближњима жртвовао свој живот“, нагласио је Владика.

Он је рекао да је Свети Јован један од оних ријетких владара који нијесу друге жртвовали себи и својим интересима, својим идолима и лажним идеалима.

„Него је самога себе, попут Христа Господа, жртвовао за друге“, рекао је он.

(Видео: Крсто Пламенац)

Он је Баранима најавио освећење Саборног храма посвећеног Светом Јовану Владимиру за 25. септембар, а у освећењу ће, како је рекао, као и приликом освећења храма у Подгорици, учествовати сва васељена преко првојерараха свих помјесних православних црква на челу са Васељенским, Јерусалимским, Руским и Српским Патријархом.

Митрополит Амфилохије се осврнуо и на медијске нападе на цркву Свете Тројице на Румији, одбацивши трдвње идеолога савременог монтенегринства да је тај храм унио раздор у међувјерски склад у Бару.

„Како може оно што је посвећено љубави да уноси разор“, упитао је Митрополит Амфилохије.

На крају Литије пред храмом Светог Јована Владимира протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске казао је да Свети Јован Владимир својом жртвом нама данас показује који је пут човјеков на земљи.

(Видео: Нови ТВ)

„А пут наш је пут Христов, пут Богочовјека и пут светих Божјих људи, светих угодника какав је био Свети Јован Владимир. Данас, вечерас и јуче, и сваки дан, ако Бог да довијека, окупљаћемо се пред овим величанственим храмом, на мјесту одакле шаљемо поздраве свима, и онима који се поздрављају са ‘помаже Бог’, и онима који се поздрављају са ‘хваљен Исус’, и онима који се поздрављају са ‘селам алејкум’. Јер ми славимо Бога, који нас призива да сви будемо једно, као што је Син у Оцу и Отац у Сину и Духу Светоме“, рекао је отац Обрен Јовановић.

Он је поручио да барски храм свједочи ту љубав, која призива све земаљске народе да се уграде у вјечну грађевину, у тијело Христово, у самога Христа Богочовјека.

„Да би и ми постали богови по благодати, како је то говорио Свети ава Јустин“, поручио је отац Обрен Јовановић.

Р.В.

http://www.mitropolija.com/ulicama-bara-na-praznik-svetog-jovana-vladimira-prosla-svecana-litija/

 

http://www.mitropolija.com/video-dani-svetog-jovana-vladimira-3-i-4-jun-2016/

За Саборни храм у Бару одиграна фудбалска утакмица између „Морнара“ и екипе култног филма „Монтевидео“ (видео):

http://www.mitropolija.com/za-saborni-hram-u-baru-odigrana-fudbalska-utakmica-izmedju-mornara-i-ekipe-kultnog-filma-montevideo/

Концертом Слободана Тркуље завршени „Дани Светог Јована Владимира 2016:

Мултиталентовани умјетник Слободан Тркуља 4. јуна је са бендом “Балканополис” одржао хуманитарни концерт испред барског Саборног храма, као завршни сегмент манифестације Дани Светог Јована Владимира.

http://www.mitropolija.com/koncertom-slobodana-trkulje-zavrseni-dani-svetog-jovana-vladimira-2016/

[Пријатељски]

Прослављено 1.000 година постојања манастира Бијела код Шавника (видео)

Митрополит црногорскоприморски Амфилохије поручио је на обиљежавању 1.000 година постојања манастира Бијела код Шавника да су на власти владари који себе и своју државу и независност обоготворују. Он је поручио да ако за 1.000 година Црна Гора није имала идентитет, онда боље да је није ни било.
– Не можемо ми да стварамо тај и такав идентитет. Није то идентитет у који је своју крв уградио Свети Јован Владимир. То је братоубилачки идентитет. Ова Црна Гора је рођена у Брозовом Јајцу, она је фиџан авнојевска, обезбожена, против душе и царства небеског гради своју моћ и славу, а све што је грађено против Бога и цркве божје, у историји је пролазно. Моћна Европа вара и обмањује да би загосподарила земљом, људским душама и да изагна Бога из људске душе и људских срца. Онда нађе такве који су се одрекли Бога, да они слугарански у име неке независности крену у земљу недођију. Сав живот Јована Владимира био је у знаку голготе Христове, и није чудо да је сав његов живот оваплоћен у тајни онога часнога крста који се вјековима чува у породици Андровића, казао је митрополит Амфилохије.

Митрополит заблагодарио Исаији и Анастасији

Зажељевши да Бог благослови древну светињу, чија историја је у знаку Христовог распећа, али и његовог васкрсења, митрополит Амфилохије је истакао да је манастир Бијела поново процвјетао благодарећи архимандриту Исаији и мати Анастасији.

Сјећам се када сам први пут дошао у ово беспуће, црква је била запуштена, конака није ни било. Али, корак по корак, заблистала је светиња, уз велики труд, односно како ја то волим да кажем, кап по кап Морача и зрно по зрно погача. Управо је тако захваљујући њима двома, казао је митрополит Амфилохије.

Митрополит је питао какву независност славе они који су продали Косово и Светог Јована Владимира.

Каква је то независност? Је ли од Бога, дародавца сваког добра, извора вјечности и чувара правде и поштења? То није независност од Христове голготе и крста распећа. Добро је што данашњи владари обиљежавају хиљадугодишњицу Јована Владимира, али није добро што проналазе темеље себе на њему какав није постојао, на лажном Владимиру. На власти су владари који себе и своју државу и независност обоготворују. Још кажу како су створили оквире Црне Горе независношћу и да те оквире треба да испуне новим идентитетом истакао је митрополит.

Нагласио је да је Јован Владимир својим дјелом и подвигом обједињавао цркву истока и запада.

– Он је са једне стране усмјеравао себе и свој народ према истоку, према ономе што ће касније добити назив православље, а не као наши властодршци који ових дана прослављају хиљадугодишњицу Св. Владимира. Добро је што га се сјећају, али није добро то што га прије свега лишавају светости, онога што је суштина његовог бића и дјела, па га зову Владимир Дукљански. Да је био само то никад он не би био запамћен у историји, и данас га не би помињали, баш као што се не помињу ни много моћнији владари од његовог времена. Историја памти цара Самуила као великог насилника, тиранина и освајача. Цар Самуило је био за своје вријеме оно што су НАТО пакт и европске државе за наше вријеме. Није се само ограничио на простор своје ондашње Бугарске, него је хтио да загосподари Византијом, првим словенским државама Диоклијом и Зетом. И зато је и кренуо против Светог Јована Владимира. Јован Владимир је своју власт темељио не на томе што је наслиједио од оца, него на ономе на чему је утемељена свака истинска власт кроз историју, нарочито од времена Христовог. Није обоготворио Јован Владимир своју државу и своју власт, није обоготворио себе као што су то радили цареви и императори. Све што је градио, на Богу је градио. Знао је и то да је свака сила до времена, а божја је једина свевремена. И сила и моћ и власт овдје на земљи ако нијесу са Богом, онда пролазе и трагови им смрде нечовјештвом, казао је митрополит Амфилохије.

На свечаној академији поводом обиљежавања 1.000 година од оснивања манастира Светог Георгија Побједоносца у Бијелој код Шавника, који је подигао свети српски краљ Јован Владимир, јуче је присуствовао велики број вјерника из цијеле Црне Горе, али и из бивших југословенских република.

– За разлику од данашњих владара који жртвују друге због себе и својих интереса, Свети Јован Владимир је био владар који није тражио да му служе, него је служио и живот свој полагао и жртвовао за ближње. Он је био христолики, христоносни и крстоносни владар – истакао је митроплит.

Свету архијерејску литургију, на којој је пререзан славски колач и обављена причест, служили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика будимљанско-никшићки Јоаникије са архијерејима и свештенством, међу којима је био и владика бихаћко-петровачки Атанасије.

Владика Јоаникије је истакао да се Свети Јован Владимир и као владар, и као хришћанин, и као вођа свога народа, показао као истински благородни коријен из кога је израсла лоза неуништива која у свим временима рађа, плодоноси и доноси дивне плодове.

– И од те лозе ми пијемо оно пиће које нас надахњује и новим животом обнавља, вјером љубављу и врлином. Он је истински коријен и претеча свих светих благородних српских династија. Прави истински претеча Св. Стефана Немање, светородне лозе Немањића, касније и Црнојевића, Петровића и Карађорђевића. Дао је свима примјер. Он је онај од кога је све почело у нашем роду и који се показао у овом нашем времену, не као дио прошлости, већ као наш савременик који иде испред свих нас и показује нам како треба живјети, како Бога славити, вјеру чувати, отаџбину вољети, а ближње љубити истакао је владика Јоаникије.

У културно-умјетничком програму учествовали су народни гуслар Бошко Вујачић, КУД „Пива, камерни хор „Свети Роман Слаткопојац из Требиња. Програм је водио књижевник Жарко Бојић.

Без вјере нема културе

Током академије, проф. др Михаило Шћепановић истакао је да су данашњи мислиоци записали да религија једног народа и његова вјера стварају културу, а она цивилизацију.

– Кад утрне вјера, замиру култура и цивилизација, а онда и народ почиње да копни. Свјетске рачунџије веле да ће старосједелачки народи Европе полако изумријети, али ће их населити други народи и културе. То видимо већ данас. Потомци колонизоване популације данас долазе да наплате рачуне својим колонизаторима. Оног тренутка када људи забораве на Бога не постају невјерници, већ почињу вјеровати у било шта. У ништа. Тако су европске елите отуриле од себе хришћанство, замјењујући га дугим идеологијама које је Расел Кирил именово „секуларним религијама“. Свједоци смо да су ове назовирелигије опиле на милионе људи, али су, као што знамо, и фашизам и нацизам и комунизам заједно са својим самозваним „боговима“ сконачали крајем двадесетог вијека. Изгледа да човјеку Запада то није било за наук, већ је отпочео са исповиједањем нових религија које као пужеви послије кише покривају човјеков ногостопац истакао је Шћепановић.

На историјске податке и чињенице везано за обнављање светиње подсјетио је Миљан Петрушић. Он је нагласио да светиња у Бијелој пјева препорођена, те да је Бог услишио молитве њиховог дивног пастира.

 

Тонски прилог Радија Светигора

Извор:  http://www.mitropolija.com/proslavljeno-1-000-godina-postojanja-manastira-bijela-kod-savnika/

[Пријатељски]

Спичанске цркве с два олтара – символ слоге или насиља? (видео)

Ко и зашто фалсификује истину о црквама с два олтара на подручју данашњег Сутомора? Чији је интерес да се насилно уношење католичких олтара у православне храмове Свете Петке и Свете Текле, представи као симбол међувјерског склада међу старосједиоцима некадашњег Спича?

Зар није довољно што се међувјерски склад и толеранција, свједоче кроз бракове, кумства и пријатељства локалних православаца и католика? Коме је потребна вјештачка афирмација вриједности вјерске толеранције кроз подметачине из периода ауторгарске и млетачке окупације?

Да ли ова тенденција, представља покушај брисања немањићке прошлости спичанског краја и приказивање фабриковане „реалности“ Сутомора?

Одговоре на ова питања погледaјте у прилогу ТВ ИН4С.

Извори: http://www.mitropolija.com/crkve-s-dva-oltara-simvol-sloge-ili-nasilja-video/

Ин4С

 

[Пријатељски]

Тројчиндан прослављен на Румији

1. Централни догађај и овогодишњих Румијских свечаности била је традиционална Румијска литија, са крстом Светог Јована Владимира. Народ се у Микулиће, на обронцима Румије, сабрао још у суботу поподне.

2. Литија је ка врху Румије и цркви Свете Тројице, која је ту обновљена прије 11 година, пошла од цркве Светог Николе у Вељим Микулићима у 1 сат иза поноћи. Претходно је у овој цркви одслужена вечерња служба.

3. У устаљеном поретку, у литији је на Литургију у цркви Свете Тројице, по веома лијепом времену, изашло неколико стотина људи. Литургија је, након што је свештеник крстом Светог Јована Владимира благосиљао све четири стране свијета, почела у зору.

4. Иако је румијски врх прекривен камењем којег је ту принио вјерни народ, иако је на њему засјала обновљена Румијска црква, вјерници и даље овдје доносe камење, али сада са тежњом да себе, кроз свој труд, уграде у ову светињу. Тако је Никшићанин Радуле Радуловић из манастира Жупе донио 18 кг тежак камен, Веселин Вујошевић такође потежак камен донио је са Фундине… А Жељко Ђуровић из Краљева и Рускиња из Бара Наталија Унгарова подарили су Румијском храму осликану цјеливајућу икону Свете Тројице.

5. Након Литургије, на Доцу од Румије одржано је надметање у древним спортским дисциплинама. У скоку у даљ из мјеста побиједио је Борис Савић, Баранин који је пронашао печат архонта Петра, оца Светог Јована Владимира. Најбољи у дисциплини бацања камена с рамена и ове године био је Радосав Аџић, а у вучи конопца побиједила је екипа: Радосав Аџић, Небојша Поповић, Марко и Никола Ражнатовић, Славко Клисић и Александар Шошкић. Побједницима су уручени приклани дарови Црквене општине Бар.

6. По повратку у манастир Светог Сергија Радоњешког, сав народ из литије послужиле су монахиње ове свете обитељи и њихови пријатељи.

7. Потом је, такође по традицији, освештана вода ва водопаду потока Питина и одслужен је помен Андровићима и другим Микулићанима сахрањеним у порти цркве Светог Николе.

8. На крају, након трократног опхода око цркве Светог Николе, сви који су након веома напорне ноћи и духовског пријеподнева још били на румијским богослужењима цјеливали су крст на којем је мученички пострадао Свети Јован Владимир и свако ко је хтио фотографисао се са њим у рукама.

9. Сва ова богослужења, од вечерње службе, преко Литургије у цркви Свете Тројице, до трократног опхдода око цркве Светог Николе обавели су барски пароси протојереј Јован Пламенац и свештеник Александар Орландић.

10. Богослужења у манастиру Светог Сергија Радоњешког: празнично бденије, Литургију по одласку литије ка врху Румије и духовско вечерње обавио је јеромонах Гурије.

IZVOR: http://www.mitropolija.com/trojcinda-proslavljen-na-rumiji/

 

[Данче*]

Докле ће у црногорским медијима да се развлачи лаж о Румијској цркви?

Већина црногорских медија мало-мало па понавља да је Румијска црква узроковала да у Тројчинданској литији више не учествују римокатолици и муслимани. Тако је било и након овогодишње Литије. Више медија је устврдило да је она постала „једнонационална“. „Слободна Европа“ је отишла даље, па је дан након Литије, 20. јуна, на свом порталу објавила текст „Црква као споменик урушавања вишевјековне традиције“, који је одмах пренио и портал „Вијести“.

Баш интересантно: Како у овим медијима знају да римокатолици и муслимани из Бара на овогодишњи Тројчиндан нијесу учествовали у изношењу крста на Румији?

Да ли су негдје на путу до врха Румије, или код цркве Свете Тројице, поставили барикаду и сваког учесника Литије легитимисали, или барем питали „које је вјере“?

Јесте, био је мрак, али ја никакве барикаде, чак ни пулта за анкетирање учесника Литије нијесам примјетио на том путу, нити ми је ико рекао да је тако нешто видио.

Па, откуда им податак да римокатолици и муслимани из Бара на овогодишњи Тројчиндан нијесу учествовали у изношењу крста на Румији?

Биће, ипак, да је у питању произвољна тврдња, у складу са обичајима већине црногорским медија да нијесу битне чињенице него интерес власника, т.ј. његовог политичког или тајкунског, или политичко-тајкунског газде.

На тренутак ћу се препустити таквим правилима, том неписаном кодексу актуелног црногорског новинарства, и саопштићу да је на Тројчиндан 2016. године у Румијској литији учествовало 567 људи, од тога 76 муслимана и 54 римокатолика.

Ајде, јунаци моји драги, докажите да ово није тачно. Наравно да не можете. Питање је да ли сте уопште и били на Литији? Да јесте, било би нормално да сте то и навели.

И што сад: Ваша тврдња спрам моје, па коме овај медијима слуђени народ повјерује.

Ето, то је новинарство које плодотвори текстовима као што су ови о Румијској цркви као реметилачком фактору барског међувјерског склада. То је новинарство које можемо сврстати у категорију лупетања; људи лупетају у медијима и (чак и) реномирани медији постају лупетачнице!

Такво новинарство можемо назвати и злочиначким. Оно потпаљује црногорски народ који актуелни црногорски режим, користећи те и такве медије, међусобно сукобљава, да би на том сукобу сурфовао. Само текст на порталу „Вијести“ о којем говорим имао је 340 коментара. Страхота је што све ту пише. Засигурно, не раде све то само ботови, него се и овај народ успаљује у братомржњи.

Иако сам о неистини да је обнова цркве на врху Румије узрок неучествовању римокатолика и муслимана у Тројчинданској литији писао пуно пута, иако је то преносило више медија у Црној Гори, очито, мораћу да поновим:

Румијска литија на Тројчиндан за крстом светог Јована Владимира прекинута је педесетих година прошлог вијека. Насилно. Забраниле су је ондашње комунистичке власти. А обновили су је деведесетих година прошлог вијека, заједно са чуварима крста светог Јована Владимира Андровићима, протојереј Богић Фемић, тадашњи парох барски (због у то вријеме још увијек актуелне забране комунистичких власти у „скраћеној“ форми, код цркве Светог Николе и водопада на потоку Питину у Вељим Микулићима) и пар година потом Митрополит Амфилохије (у „пуној“ форми, од цркве Светог Николе до врха Румије).

Дирљиво је свједочење данашњих Андровића о времену забране изношења крста светог Јована Владимира на врх Румије и Тројчинданске литије. Протојереј Павле Радуновић, чувени архијерејски намјесник барски, којем су нешто раније комунистичке власти отеле црквене печате, на њих урезале петокраку и такве му их вратиле, неколико дана прије Тројчиндана са Велишом Андровићем би отишао у Веље Микулиће. Велиша би понио крст светог Јована Владимира. Прикрили би се у Велишиној кући, гледајући како уочи празника жбири комунистичке власти шпартају кроз село, осматрајући хоће ли се појавити поп и Андровићи. А онда, током ноћи, само њих двојица, изнијели би древни крст на врх Румије.

Дакле, већ педесетих година прошлог вијека римокатолици и муслимани престали су да учествоју у Румијској литији. Православци – такође. Зашто? Па, зато што су им то забраниле комунистичке власти!

По обнови Румијске литије, деведесетих, сваке године у њој учествује по неки римокатолик и муслиман. Не учествују масовно као раније, али учествују. Уосталом, и раније је бивало да их мање долази на Тројчиндан на Румију. О томе пише „Глас Црногорца“ концем XIX вијека. „Њеко их мути“, каже се у том тексту. Као и ово данас, зар не.

Дакле, тврдња да је обновљена Румијска црква реметилачки фактор барског конфенсијског суживота је – произвољна. Она је, у ствари, политичка пропаганда против Православне цркве у Црној Гори, лажна тврдња, флоскула актуелног црногорског режима коју он користи у својој борби против Цркве. Та лажња тврдња, сасвим природно, примила се и узраста на духу оне исте ид(е)ологије која је педесетих година забранила римокатолицима и муслиманима да у литији на Тројчиндан за крстом светог Јована Владимира излазе на Румију. И православцима, наравно.

У том јаду доказивања да је „два и два четири“, у црногорским медијима, од којих неки воде специјални рат против Цркве, понудио сам сву моју ђедовину у Бољевићима, у Црмници, која ми је у насљеђе остала од мојих славних предака, ономе ко докаже да је у Румијској литији било више муслимана, или римокатолика, годину, двије, пет, десет прије него је обновљена црква Свете Тројице на Румији, него годину, двије, пет, десет након њеног обновљења 2005. године! Овај тендер отворен је већ неколико година, али нико да се јави да му предам моје насљеђе.

А опет већина црногорских медија понавља: Румијска црква је пореметила однос „међу три вјере“ у Бару.

Да ли, заиста, постоје људи који вјерују да много пута поновљена лаж постаје истина? Да ли је то, заиста, теорија др Паула Јозефа Гебелса, Хитлеровог Бебе Поповића, тачна?

Људи чији је дух окован комунистичком ид(е)ологијом, Румијску литију виде као манифестацију „братства и јединства“. Видјели смо сву трагедију те ид(е)олошке љубави међу југословенским „народима и народностима“ 90-тих година прошлог вијека, али – не помаже. „Што се црним задоји ђаволом, обешта се њему довијека“.

Ови новинари, доказујући лојалност својим богоборним газдама, који су се подали глобалистичком Западу, не ријетко и сами заслијепљени мржњом према Цркви, не виде љепоту Румијске литије, труд и љубав на стотине њених учесника, међу којима је не мало дјеце, не виде та Светим Духом озарена лица великог броја људи, и старих и младих, који су се причестили на Литургији у Румијској цркви (да би уопште могли да учествују у Светој тајни причешћа, поред осталог, и поред свег напора успињања уз стрму планину, читаву ноћ они ништа не окусе, не попију ни кап воде), не виде те раздрагане младиће који се по завршетку Литије на Доцу од Румије надмећу у древним спортским дисциплинама, не виде радост чина освештавање воде на Питином водопаду… Не виде ту величанствену слику дуге колоне која под свијетлима узмиче ка врху Румије. Они, испијајући кафу, сједе у својим дуваном задимљеним редакцијама и, о злу мислећи злом задојени, попут зомбија, типкају по тастатурама својих компјутера: „Р-у-м-и-ј-с-к-а ц-р-к-в-а у-н-и-ш-т-и-л-а ј-е в-и-ш-е-в-ј-е-к-о-в-н-у т-р-а-д-и-ц-и-ј-у“. Живот Цркве за њих је нешто онострано, непознато им. О њему пишу из перспективе своје незнавености, па још и са злом намјером.

Румијска литија је сабрање у оквиру Православне цркве, сабрање народа око Христа, његовог угодника светог Јована Владимира, крста на којем је овај светитељ мученички пострадао и, на концу, око свештеника, „пастира стада Христовог“.

То је, у вријеме настанка литије, било сабрање само православних. А онда, витлани бурама освајачких похода на ове просторе, један дио њих је примио римокатолицизам, други ислам. Међутим, по угледу на своје претке, наставили су да на Тројчиндан у литији излазе на врх Румије, носећи по камен са вјером и надом, Богу се молећи, да ће онда када се ту сакупи довољно камења црква вратити, да ће „долетјети“.

Црква Свете Тројице на Румији, коју у неким медијими називају погрдним именима, оваплоћење је вјере и наде народа подрумијског краја да ће на румијском врху поново заблистати храм Божији.

И сада се неки људи у Црној Гори залажу за веће учешће римокатолика и муслимана у Румијској литији, а у исто вријеме, тврдећи да је она нарушила барски међувјерски склад, траже да са Румије буде уклоњена црква Свете Тројице, црква коју је изњедрила управо та и таква литија коју они толико величају!

Има ли иђе такве шизофреније ка што је има у ову нашу лијепу Црну Гору?

Протојереј Јован Пламенац

Митрополије Црногорско-приморска