Митрополија црногорско-приморска

Данче* · Јул 8, 2016

Подгорица: у Саборни храм из Ждребаоника биће пренијет дио моштију Свете Февроније

У петак, 08. јула, 2016. године, на празник Свете Преподобномученице Февроније, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, Свету Архијерејску Литургију служиће Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије са свештенством са почетком у 8 часова.

Такође, пред почетак Свете Архијерејске Литургије, свештенство са вјерним народом дочекаће свечано и празнично Његово Високопреосвештенство Митрополита Г. Амфилохија, који ће овом приликом из Манастира Ждребаоник пренијети дио моштију (лобању) Свете Преподобномученице Февроније у Саборни храм у Подгорици.

Тако ће на тај дан, главни – престони град Црне Горе – Подгорица, заједно са својим Саборним храмом, бити богатији за још један велики благослов и још једно уздарје и још једну велику светињу коју ће побожно и брижно чувати у својим њедрима.
Између осталог, Саборни храм у Подгорици већ годинама уназад на општу радост братства и вјерног народа који посјећује овај Свети храм, чува дјелове моштију неколико светитеља, међу којима се налази и дио моштију Светога Теодора Стратилата.

Преносом моштију Свете Преподобномученице Февроније у петак, ће се послије неколико година раздвојености, двије светиње поново наћи заједно на једном мјесту, овог пута у кивоту Саборног храма.

Наиме, ове двије светиње, мошти двају Божијих угодника, веже и дубока историјска повезаност са градом Подгорицом.
Према историјским подацима мошти Светога Теодора Стратилата и Свете Преподобномученице Февроније налазиле су се још у древном манастиру Светога Апостола и Јеванђелиста Марка који се налазио на тлу данашње Подгорице (Драч) и у том манастиру су чуване вјековима.

Такође, постоје индиције, да је мошти свети Сава донио и поклонио манастиру Св. Марка, који је основао у мјесту рођења свога оца, и по мишљењу многих историчара у њега је смјестио сједиште новоосноване Зетске епископије, на чијем је челу био владика Иларион Сисојевић, којег народно предање и данас чува од заборава.

Но, по разрушењу и пустошењу древнога манастира, улогу чувара ове двије светиње као и многих других манастирских, преузела је часна старосједилачка – подгоричка муслиманска породица Ђечевића, који су се уселили у остатке тог древног манастира те је на тај начин вјековима ове светиње брижно и побожно чувала – непоколебљиво, кроз разна тешка времена.

Благодарећи часној породици Ђечевића и часном оцу покојног Халита Ђечевића, око 1900 године минулог вијека, након берлинског конгреса, мошти су предане Митрополији црногорско – приморској.

Тако су мошти Светога Теодора Стратилата боравиле једно вријеме у Цетињском манастиру све до освештања Саборног храма у Подгорици, када су и враћене поново у Подгорицу.

Док су мошти Свете Преподобномученице Февроније пренијете за једно вријеме у Манастир Ждребаоник и ту су почивале све до предстојећег петка, када ће се опет вратити у Подгорицу у новосаздани Саборни храм Христовог Васкрсења.

Борис Мусић

Митрополије Црногорско-приморска

08 / 07 / 2016

Пријатељски · Јул 18, 2016

Дио моштију Свете Февроније на њен празник свечано пренијет

из манастира Ждребаоника у подгорички Саборни храм

Светом службом на празник ове велике светитељке началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, уз саслужење многобројног свештенства и свештеномонаштва и уз молитвено учешће вјерног народа.

Благословом Митрополита Амфилохија у подгоричком Саборном храму ће ускоро бити формирана омладинска хришћанска заједница која ће носити светитељкино име.

Монахиња Февронија из обитељи манастира Ждребаоника казивала је вјерном народу житије Свете Февроније.

Извори (детаљније):

http://www.mitropolija.com/danas-obavljen-svecani-prenos-dijela-mostiju-svete-fevronije-iz-manastira-zrebaonik-u-podgoricki-saborni-hram/

http://svetigora.com/node/19124

Пријатељски · Јул 18, 2016

ЦРКВА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА НА БОГЕТИЋИМА

ДОБИЛА ЗВОНА ПОСЛИЈЕ 100 ГОДИНА

Драгана Милошевић · Јул 31, 2016

https://pouke.org/forum/index/-/1346435955/хиротонија-епископа-диоклијског-кирила-r6141/

Пријатељски · Август 1, 2016

Драгана Милошевић · Август 22, 2016

Молитвена сабрања у Митрополији црногорско-приморској

22. Август 2016 - 12:28

Митрополит Амфилохије служио у у цркви Светог Василија Острошког у Кумбору. Монашење у манастиру бањи код Рисна.

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 21. августа 2016. године са свештенством свету службу Божју у цркви Светог Василија Острошког у Кумбору код Херцег Новог. На литургији су одговарали чланови бугарског Црквеног хора „Свети Наум Охридски“ из Софије, који као гости и учесници културне манифестације „Трг од ћирилице“.

Митрополит Амфилохије је у току Литургије миропомазао новокрштену дјевојчицу Јустину, а старјешину храма јереја Гојка Мрачевића рукопроизвео је у чин протопрезвитера. Владика је рекао да је отац Гојко као љекар прихватио да буде и свештеник Цркве Божје. „А дрво се по плодовима познаје. Он је оставио дивних плодова и као љекар, а ево и као презвитер Цркве Божје, али и као човјек породични“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је пожелио да Господ укријепи оца Гојка да још ревносније ходи светим путем којим је кренуо и којим води своју породицу и народ који му је повјерен.

Отац Гојко је заблагодарио Митрополиту, браћи свештеницима, кумборском црквеном одбору и присутном вјерном народу. „Немам ријечи да се захвалим Високопреосвећеном Митрополиту на овом чину. Иако сви говоре “достојан“, само Бог зна колико сам недостојан, али ваљда је то и по милости Божјој“, рекао је отац Гојко Мрачевић.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља митрополит Амфилохије је подсјетио на ријечи Николе Тесле да је Божанска свјетлост која се налази у дубинама творевине свјетлост која милује. „Као што материна рука милује дијете и као што и отац миловањем изражава своју љубав према дјеци својој, тако и Бог милује све нас, свако биће и свако створење том својом свјетлошћу Божанском. А пуноћа те Божанске свјетлости открила се и јавила се кроз Христа Господа“, казао је владика Амфилохије.

Владика је након причешћа вјерних посебно позравио протопрезвитера-ставрофора Василија, секретара Митрополије варненске Бугарске православне цркве, који је такође гост и учесник манифестације „Трг од ћирилице“, као и чланове хора из Софије и позвао их да 25. септембра дођу у Бар, на освећење Саборног храма Светог Јована Владимира, чију хиљадугодишњицу мученичке кончине ове године слави наша помјесна Црква.

Након причешћа вјерних владика Амфилохије је са свештенством освештао гостопримницу и капелицу са палионицом свијећа, које су недавно саграђене у порти храма Светог Василија.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 20. августа 2016. године вечерње богослужењ у манастиру Бања код Рисна, током којег је замонашио искушеницу ове свете обитељи Маријану, давши јој монашко име Јаглика, по Светој мученици Пивској Јаглици.

Објашњавајући ријечи пророчке „Као јагње на заклање вођен би, и као овца нијема пред оним који је стриже, не отвори уста својих“, Високопреосвећени Митрополит је казао да су те ријечи примјењене на самога Господа, који је као овца ишао на заклање, и као јагње се принио Богу на дар за живот свијета, и да се тако нешто слично доживи када читамо Житије новојављене велике мученице и страдалнице Христове Јаглике Пивске.

„Њену породицу: оца, мајку и браћу су Немци и муслимани из Херцеговине 1943. године затворили у колибу, колибу запалили а Јаглику су издвојили. Јаглика је била најљепша дјевојка у Пиви тога времена. Имала је 17 година и била је врло побожна. Чувши их како се међу собом свађају „Моја је, моја је“ и претпоставивши какво јој мучење слиједи а видјевши своју породицу у огњу, она се муњевито отргла из њихових руку и отворивши врата колибе улетјела је у огањ“, казао је митрополит Амфилохије.

Митрополит је додао да је ово први пут, послије 1943. године и мученичког страдања Јаглике из Пиве, да једна Христова изабраница, досадашња Маријана, на монашењу добије монашко име Јаглика.

„Наша Маријана од данас је Јаглика. Да и она себе приноси, Господу на дар. И досада је то чинила. Имала је ту срећу међу милионима других дјевојака у свијету да изабере најљепшега између синова људских – Христа Господа и да се ове свете ноћи вјенча са њим“, рекао је владика Амфилохије.

„Нека је Господ укријепи и благослови и подари јој вјере, наде и љубави и да буде оно што смо и рекли давши јој свијећу-да се свијетле дјела њена и живот њен пред људима, да људи гледајући њена добра дјела и врлине , цјеломудреност и чедност, прослављају Оца нашега који је на Небесима, Господа који је диван у Светима својим, предиван у Светој мученици Јаглики“, пожелио је Митрополит црногорско-приморски.

Вечерњој служби и монашењу сестре Маријане присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ Митрополије црногорско-приморске.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епархијске вести

Пријатељски · Септембар 5, 2016

александар живаљев · Новембар 2, 2016

На Цетињу прослављен празник Светог апостола Луке, Светог Петра Цетињског и Светог Петра II Ловћенског Тајновидца – слава Цетињског манастира

31. октобра 2016. - 18:47

Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави на Цетињу је данас прослављена слава Цетињског манастира – празник Светог апостола Луке, Светог Петра Цетињског и Светог Петра II Тајновидца Ловћенског.

Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, уз саслужење господе Епископа: будимљанско-никшићког Јоаникија, пакрачко-славонског Јована и диоклијског Кирила, многобројног свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће вјерног народа сабраног из свих крајева Црне Горе.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Јоаникије је рекао да данас славимо тројицу јеванђелиста.

„Славимо Светог апостола Луку, као ученика Христовога који је написао Јеванђеље о Христовоме животу и дјелима, о Његовоме рођењу, смрти, погребењу и васкрсењу. Славимо Светога Петра Цетињскога, који је још за вријеме свога земаљскога живота називан светим. И Светога Петра Другога, који је тек од скоро почео да се прославља као светитељ, и то онако како је то одувијек био обичај – прво у светињи која му је најближа, овдје гдје се он васпитавао и гдје је столовао и служио“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.

Он је додао да би, и да није ништа друго урадио до што је васпитао једнога таквога Божјега угодника као што је Петар Други Петровић Његош, само због тога имало разлога да се Свети Петар Цетињски назива светим.

„А колика је тек светост Светога Петра Цетињскога, који је живио заиста јеванђелски -у сваком погледу за примјер како хришћанин у овом свијету треба да вјерује и шта да ради, како да служи, како да свједочи Јеванђеље. Он је историјска личност првога реда“, казао је Владика Јоаникије.

Владика Јоаникије је казао да је Свети Петар свој народ носио на својим раменима, као добри пастир.

„То је радио у тешким временима, бранећи Црну Гору као зеницу славеносерпске слободе. И ослобађајући крајеве око тадашње Црне Горе сањао је о славеносерпском царству, о ослобођењу и уједињењу цијелога Српства, заједно са Карађорђем. Није му лако било од противника, а још му је теже било од својих“, подсјетио је Владика.

„Он је, заправо, узео свој крст, и ишао за Христом, цијелога себе приносећи Господу. И сам његов земаљски живот је био мучеништво“, казао је Владика Јоаникије.

Затим је Митрополит Амфилохије у презвитерски чин рукоположио досаашњег протођакона Митрополије црногорско-приморске Игора Балабана.

Након причешћа вјерних архијереји су благосиљали славски колач.

Митрополит Амфилохије је Владици Јоаникију поклонио икону Светог Јована Владимира, Владици Јовану реплику подгоричког дискоса, а Епископу Кирилу архијерејске одежде.

Академику Миомиру Дашићу поклонио је икону Светог Петра Цетињског.

Потом је у трпезарији Богословије Светог Петра Цетињског приређена славска трпеза љубави.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Тонски прилог Радија Светигора

Пријатељски · Децембар 4, 2016

Митрополит Амфилохије и Епископ Кирило у посјети Епархији буеносаиреској и јужно-централноамеричкој Српске Патријаршије:

http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-i-episkop-kirilo-u-posjeti-eparhiji-buenosaireskoj-i-juzno-centralnoamerickoj-srpske-patrijarsije/

Одржано прво сабрање свештенства Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Српске Патријаршије:

''На сабрању, Митрополит је рекао да су три главна циља наше Цркве у Јужној Америци:

Брига о нашим вјернима који су дошли из Србије, Црне Горе и наших крајева у благословену земљу Аргентину и друге земље Јужне Америке и позивање оних међу њима који не учествују у животу Цркве.
Свједочење јединства Православне Цркве у сарадњи са осталим православним јурисдикцијама у Латинској Америци, одржавајући притом добре и коректне односе са другим хришћанским конфесијама присутним на овом континенту.
Свједочење становницима овог благословеног континента пуноће православне хришћанске вјере и живота сагласно Еванђељу.''

Извор цитата: http://www.mitropolija.com/odrzano-prvo-sabranje-svestenstva-eparhije-buenosaireske-i-juzno-centralnoamericke-srpske-patrijarsije/
Извор слике: http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-i-episkop-kirilo-u-posjeti-eparhiji-buenosaireskoj-i-juzno-centralnoamerickoj-srpske-patrijarsije/

Пг · Децембар 15, 2016

Хиландарски игуман архимандрит Методије у Саборном храму у Подгорици одржао предавање „Света гора – живот у Христу“

15. децембра 2016. - 8:23

Архимандрит Методије (Марковић), игуман Манастира Хиландар, одржао је синоћ у крипти подгоричког Саборног храма Христовог васкрсења предавање на тему „Света Гора Живот у Христу. Ово је први пут да један хиландарски игуман држи предавање у Митрополији црногорско-приморској у новије вријеме. Предавање је одржано у склопу божићног циклуса предавања у подгоричком Саборном храму. Доказ интересовању било је изузетно велик број оних који су дошли да чују више о Манастиру Хиландар, који се налази на Светој Гори Атосу, аутономној монашкој заједници у сјеверној Грчкој. Али, и оних који су дошли да се окријепе духовним поукама оца Методија, игумана Свете српске царске лавре коју су основали Св. Симеон Мироточиви и Св. Сава. Игуман једне од најстаријих духовних и културних, па и едукативних институција у Срба, која траје у континуитету од 12. вијека, говорио је о разним темама, и одговарао након предавања на бројна теолошка, али и конкретна питања везана за живот Цркве и вјерника.

Тако су пристуни могли да чују зашто, на основу којих правила и догађаја је женама забрањено да ступе на тло Свете Горе, па тако и у Хиландар. Наравно, било је и неких ситуација на граници, али правило није кршено, јер је то игуманија Хиландара и цијеле Свете Горе, Богородица тражила. Или, зашто не треба вјеровати у причу о чудотворном хиландарском хљебу, али и да је истинит благослов светосимеоновске лозе стар 800 година. Такође, како се још на византијски начин рачуна вријеме, или зашто се и у званичној преписци користи стари календар. Отац Методије, говорио је и о исповиједи, о посту, причешћу …

Наравно, као духовник, као монах, али на првом мјесту вјерник, игуман Методије, објаснио је циљ сваког, па и божићног поста, који је припрема за Божић, на основу мишљења оца Георгија Капсаниса и његове књиге Обожење као циљ хришћанског живота. Како истиче архимандрит Методије, „човјек је створење које се од других изразито разликује по томе што је једино он позван да постане Бог по благодати. Јер, подсјећа игуман, већ у Старом завјету се назначује да је циљ хришћанског живота стално обнављање чињенице да је човјек настао по слици и прилици Бога.

Отац Георгије каже циљ хришћанског живота је да лик Божји, икону Божју коју свако има на себи, стално обнављамо. А обожењем, односно сједињењем са Господом Христом јесте смисао празновања Рождества Христовог. Јер, ако би само морално усавршавање човјека било циљ нашег живота, зашто је било потребно да се Господ Исус Христос, једно лице Свете Тројице, обуче у људско тијело, да се оваплоти, сједини са људима. Зато, циљ хришћана јесте да испунимо ону могућност коју нам је Он својим оваплоћењем омогућио да се сјединимо с Њим истиче отац Методије. Али, ту је потребна и наша слободна воља и труд, јер једино тада ћемо бити обасути даром Божјим, јер љубав никад не долази на силу. Једноставнији пут ка спасењу долази усаглашавањем са Божјом вољом.

Игуман Методије доноси у Црну Гору, у којој не борави први пут, и благослов иконе Пресвете Богородице Тројеручице Манастира Хиландар, као и 800-годишње лозе Светог Симеона. Архимандрит Методије служиће данас у подгоричком храму литургију са свештеницима Митрополије црногорско-приморске, и након завршетка службе вјерници могу тражити благослов од њега.

Увод у вече дао је свештеник Мирчета Шљиванчанин.

http://www.mitropolija.com/hilandarski-iguman-arhimandrit-metodije-u-sabornom-hramu-u-podgorici-odrzao-predavanje-sveta-gora-zivot-u-hristu/

Искрено се надам да ће се појавити убрзо и аудио записа са овог предавања!

Живана Јањушевић

Извор: Дан

АлександраВ · Јун 14, 2017

Виши Суд у Бијелом Пољу Митрополији Црногорско-Приморској признао право својине над црквом Светог Димитрија у Подгорици

14. јуна 2017. - 11:56

ИЗЈАВА ЗА ”ДАН” ПОВОДОМ ПРЕСУДЕ ВИШЕГ СУДА У БИЈЕЛОМ ПОЉУ КОЈОМ ЈЕ МИТРОПОЛИЈИ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ ПРИЗНАТО ПРАВО СВОЈИНЕ НАД ЦРКВОМ НА КРУШЕВЦУ

Пресуда Вишег суда у Бијелом Пољу коју је донијело трочлано судско вијеће по жалби Митрополије Црногорско-Приморске – Црквене општине Подгоричке само потврђује оно што говоримо деценијама – православне цркве су црквене, а не државне без обзира што се налазе на територији неке државе. Исти је случај и са римокатоличким црквама и исламским џамијама. Од вајкада, а посебно у модерној државности Црне Горе или, прецизније, од доношења Општег имовинског законика 1888. године, па све до данас и данас, вјерски објекти са осталим непокретним и покретним стварима које им припадају – без обзира да ли је ријеч о православним манастирима и црквама, римокатоличким црквама и самостанима или исламским џамијама и вакуфима – представљају својину конкретне цркве или вјерске заједнице која има свој духовни и правни субјективитет. Ово није прва пресуда или прва правоснажно пресуђена ствар такве врсте у Црној Гори којом је Цркви – Православној Митрополији Црногорско-Приморској признато право својине над православним светињама као вјерским објектима. Сваком правнику је то јасно ако хоће да буде правник. Шта би, уосталом, једна секуларна држава радила са вјерским, сакралним објектом?

Овај судски поступак је трајао пет година. Судија Основног суда у Подгорици Данило Јегдић је за пет година донио три пресуде и све три су поништене као незаконите по жалбама Митрополије. Жалосно је, али истинито да један судија попут Данила Јегдића у овом случају пет година незаконито поступа, игнорише доказе, искључује здрав разум из поступка, пренебрегава укидне налоге другостепеног суда, доноси незаконите пресуде и навијачки се понаша, а све са циљем да својим атаком на Цркву остварује или своје амбиције или да служи некоме. Такво поступање нема везе са судом и судницом, законом и законитим поступањем. То је једна, метафорично казано, ”трула даска” у црногорском судству. Ни мало се не чудим што није изабран за судију Вишег суда, јер са незаконитим пресудама не може да напредује. Прошла су стара времена. Све три Јегдићеве пресуде су на Вишем суду пале као гњиле крушке са дрвета. Мислим да се у овом случају треба испитати и његова судијска одговорност. Неодговорни типови – покретачи поступка, али и судија Јегдић са три незаконите пресуде су коштали државни буџет скоро осам хиљада евра.

Наши пуномоћници су, првенствено адвокат Војислав М. Ђуришић и адвокат Југослав Крповић уз помоћ Правног савјета и г. Јована Маркуша, иначе једног од најбољих познавала лика и дјела Краља Николе у Црној Гори, у поступку, на основу аутентичне документације, непобитно доказали, а Виши суд у Бијелом Пољу је утврдио и потврдио пресудом да Црква Светог Димитрија на Крушевцу, поред дворца Краља Николе, у којој се деценијама редовно обављају православна богослужења, никада није била у својини Краља Николе и династије Петровића. Она није била у саставу имовине Краља Николе и његових потомака и као таква није и не може бити у државној својини по важећим прописима. Краљ Никола је ктитор, а не власник цркве и она није представљала његову приватну својину, јер у православној вери и традицији не постоје ”приватне цркве”. Заступник тужбе – Ристо Фемић, замјеник Заштитника имовинскоправних интереса Црне Горе, покушао је да нас увјери да он данас боље зна шта је било у својини Краља Николе него што је то блаженопочивши краљ знао кад је састављао и остављао на извршење свој тестамент!?!

”Ђавољи адвокати” у овом поступку су били рашчињени бивши православни свештеник Мираш Дедеић и неки чланови његове организације који су се више пута оглашавали да је ”црква на Крушевцу у својини државе Црне Горе”!!! Нијесу то радили без разлога: паклени план је био да се ова светиња отме од Митрополије и да се преда на коришћење Дедеићу и лицима која уопште нијесу православни свештеници. Ипак, суд је пресудио друкчије.

Протојереј-ставрофор

доц. др Велибор Џомић

координатор Правног савјета

Митрополије Црногорско-Приморске

Trifke · Јул 2, 2017

https://fosmedia.me/infos/politika/amfilohije-ispred-skupstine-sa-df-ovcima-brajovic-mu-nije-dozvolio-ulazak

dr011 · Јануар 9, 2018

Сечење Бадњака у манастиру Стањевићи, код Будве

dr011 · Јануар 10, 2018

Божић у манастиру Св. Тројице - Стањевићи

Милан Ракић · Јун 18, 2019

Фото прича: Тројичиндански сабор

На платоу испред саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици данас је одржан Тројичиндански црквено-народни сабор за одбрану светиња.

Сабор је реакција на Владин Нацрт закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница којим се, уколико би био усвојен у Скупштини Црне Горе, доводи у питање достојанство и имовина Цркве.

Свету архијерејску литургију служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и господа Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, милешевски Атанасије, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије, диоклијски Методије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије са многобројним свештенством, уз молитвено учешће хиљада вјерника из свих крајева Црне Горе.

На крају Литургије Владика Јоаникије је прочитао поруку Епископа вјернима, црногорским властима, међународној заједници и свеукупној јавности за одбрану наше вјере и светиња, у духу мира и љубави и узајамног поштовања.

Фото: Сергеј Забијако