Претражи Живе Речи Утехе

Да се не заборави! Опростити да али никад заборавити.... Дан сећања на страдале и прогнане Србе у „Олуји“ | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] WWW.SPC.RS

Уз највише државне почасти на Стратишту код Јабуке одржана је свечаност посвећена очувању сећања на стрељане и ликвидиране Роме у Другом светском рату. Полагањем венаца и белих ружа на споменик „Бразде”, почаст страдалима одали су градоначелник Панчева, представници Владе Републике Србије, делегације Војске Србије, Националног савета ромске националне мањине, војнодипломатског кора, потомци жртава и грађани уз пригодан уметнички програм, чиме је обележен Међународни дан сећања на Роме страдале у Другом светском рату. „Бразде”, у оквиру спомен-комплекса на локалитету масовне гробнице око 12.000 цивила – Срба, Рома и Јевреја, опомињу и подсећају на 16. децембар 1942. године, када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. Наредбом из јануара наредне године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти „Аушвиц–Биркенау” у Пољској и та депортација Рома трајала читаве 1943. до половине 1944. године, а као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти „Аушвиц–Биркенау” до 2. августа те године функционисао је и подлогор „Зигенерлагер”, само за Роме са територије Немачке и окупираних држава. Током наведеног периода, у „Зигенерлагеру” заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано, док се на челу овог подлогора налазио злогласни лекар Јозеф Менгеле, који је обављао организоване експерименте над Ромима, а посебно над ромском децом. Покровитељи комеморативне свечаности у спомен-комплексу Стратиште је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи с Градом Панчевом. „Наш задатак је да као део модерне и цивилизоване Европе никада не дозволимо да се геноцид од стране фашиста, њихови злочини и масакри икада забораве. Због тога смо данас овде. Србија поштује све своје жртве. Памтимо сваки изгубљени живот, не заборављамо убијене Роме, Србе, Јевреје, Пољаке, Словаке, као и све недужне цивиле и војнике, којима је отето право на живот само зато што су припадали одређеној нацији, односно етничкој, верској или расној групи”, рекао је Негован Станковић, државни секретар Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања, наглашавајући да је Србија поносна на идентитет Рома, чија се суштина огледа у слободи, доброти, мирољубивости и да жели да поправи њихову економску ситуацију, социјално стање и статус у друштву. Испред Националног савета ромске националне мањине, комеморативном скупу обратила се Јелена Јовановић, која је нагласила да је ово дан у коме се обележава сећање на жртве страдале на једном од највећих стратишта у Европи и дан опомене за 12.000 прерано и без милости прекинутих живота жена, деце и старих само због чињеници што су Срби, Јевреји и Роми. „Искрено носимо тугу због свих страдања од којих насилна смрт јесте најстрашнија. У Јабуци је скончало 2.200 логораша из ’Топовских шупа’, али оних из ’Бањице’, ’Сајмишта’, ’Свиларе’, затвора Гестапоа, који сурово подсећају да не постоји добар рат, нити лош мир. Ово јесте учионица историје, а наше је да научимо, да не заборавимо јер само тако можемо сачувати покољења која долазе и чинити да се злодела не понове, ма где у свету”, речи су Јовановићеве. Геноцид над Ромима у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба, који је за последицу имао страдање и ликвидацију око пола милиона Рома, који су потицали из више европских држава – геноцид који је код савремених генерација скоро потпуно заборављен. ПОЛИТИКА

Државна церемонија обележавања Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања ове године биће одржана у Алексинцу, граду великог страдања током НАТО агресије 1999. године. У току НАТО бомбардовања СРЈ, град Алексинац је бомбардован у два наврата. Најтеже бомбародовање Алексинца десило се 5. априла 1999. У 21.35 часова са седам пројектила погођене су две централне градске улице. Погинуло је 11 грађана, а 50 задобило телесне повреде. Уништено је 700 стамбених објеката, здравствене установе и привредни објекти. Алексинац је поново бомбардован у ноћи 27. на 28. мај 1999. године када је погинуло још троје људи. Напади НАТО започети 24. марта, трајали су 11 недеља и у њима је, према проценама различитих извора, погинуло од 1.200 до 2.500 људи. У бомбардовањима која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, верски објекти и споменици културе. Пренос централне комеморације поводом Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања почиње у 20 часова на Првом програму Радио телевизије Србије. На скупу ће говорити сведок страдања др Братислав Миладиновић, председник Републике Српске г. Милорад Додик и председник Србије г. Александар Вучић. Алексинац Јунака погинулих у одбрани Отаџбине и народа треба свакодневно да се сећамо у нашим молитвама У параклису Светог краља Милутина у Дому Војске у Београду 23. марта 2018. године јереј Славко Папић служио је парастос пострадалим јунацима и недужним жртвама НАТО бомбардовања 1999. године. У кратком слову пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра „Одбрана“ је поручио: -Наших јунака погинулих у одбрани отаџбине и народа треба свакодневно да се сећамо у нашим молитвама. У храму Светог архангела Гаврила у Хумској улици 24. марта 2018. године у склопу свете Литургије служен је помен жртвама бомбардовања наше земље од стране НАТО пакта 1999. године. Архиепископија београдско-карловачка | View full Странице

У понедељак, 29. Августа 2017. године, Виндзор је захватило велико невреме праћено великом количином кише која је пала у веома кратком року. То је изазвало незапамћене поплаве великог дела града. Посебно је страдао део града где се налазе православне цркве. Добрим делом је полављена и црква Светог Димитрија, тј њене помоћне просторије. У потпуности су поплављене просторије Српске дечије школе као и црквена канцеларија . Чланови управе ЦШО Свети Димитрије су одмах реаговали и избацили воду у времену док је она још увек надолазила. На тај начин је спречено да дође до веће штете. Наредних дана ће се приступити процени штете а након тога ће уследити комплетна обнова и санација просторија како би деца на време почела редовну школску годину. Свештеник Јовица Ћетковић Источник - сајт Епархије канадске View full Странице

У Бару страдале маслине старе пола миленијума Од Агенције 31 август, 2017 Представници Друштва маслинара Бар, секретар Фахрудин Мујић и предсједник Ћазим Алковић, су заједно са маслинарима из Шушања Божом Шалтићем и Ивом Перајковићем обишли пожаром оштећене и уништене маслињаке у великом маслинарском комплексу „Плагари“. “Констатоване су огромне штете на стаблима маслина која су стара од 100 до 500 година, па и много више. Многа стабла су потпуно изгорјела и остале су само зелене гране пуне плодова, док су код појединих нагорјеле само поједине гране. Процјењује се да је штету претрпјело више од три стотине стабала вишевјековних маслина. Штета је огромна и ненадокнадива, нико више не може вратити стабла која су на овим теренима опстала више од 500 година. Штету су претрпјеле старе шушањске и спичанске породице Главановића, Перића, Шалтића, Паладина, Перајковића и многе друге, а посебно је жалосно било видјети потпуно сагорјели маслињак Надбискупије Которске, гдје је 40 стабала маслина потпуно унштено”, казао је Ћазим Алковић. Како су нагласили маслинари, штета би била много већа да није било пожртвованих ватрогасаца, полицајаца и војника, а посебно признање одају мјештанима који су били јединствени и спремни да се жртвују како би сачували сваку кућу и стабло маслине. Њих више од педесет је ноћ провело заједно са ватрогасцима и дало све од себе да се пожар обузда. “Показало се да су у Друштву маслинара били у праву када су говорили да је изградња путева кроз маслињаке јако значајна, не само за обраду маслина и примјену агротехничких мјера, већ и за заштиту од пожара. Да је у овом дијелу града било више маслинарских путева, штета би сигурно била значајно мања. И шушањски маслинари су се као и остали Барани радовали овогодишњем роду маслина и жељно чекали бербу, али на жалост стихија је учинила своје и уништала све а не само овогодишњи род. Тешко је било гледати нагорјеле гране пуне зелених плодова. Ако се узме да је свака маслина могла дати 30 килограма квалитетног плода може се закључити да је пропало десет тона плода односно у раној берби најмање тону врхунског маслиновог уља”, казали су из Друштва маслинара. Они се надају да ће Општина Бар и Министарство пољопривреде и руралног развоја након детаљне процјене штете на маслињацима опредјелити одређену помоћ и подршку како би посљедице пожара колико-толико биле ублажене. (БарИнфо)