Претражи Живе Речи Утехе

Никоме нисам претио на факултету. Реч је о клевети и свесно смишљеној манипулацији, која је без икаквог основа - поручио је за "Новости" митрополит загребачко-љубљански Порфирије, поводом оптужби које су на његов рачун изнели професори Православног богословског факултета Родољуб Кубат и Владан Перишић. Двојица професора су, у циркуларном писму упућеном колегама, митрополита оптужили да је пред недавну седницу Наставно-научног већа упутио претње куриру који је факултету доставио акте Ректората, али и да је вршио притисак на поједине чланове Наставно-научног већа. - Мејл који су упутили професори Кубат и Перишић подсетио ме је на разговоре које сам водио са покојним академиком Владетом Јеротићем, у којима се он често освртао на пројекцију - један од најпримитивнијих облика психолошких механизама одбране којим се его брани од властитих непожељних тежњи и осећања, несвесно их приписујући другима - наводи Порфирије у саопштењу. Митрополит истиче и да су методе које критикују професори Кубат и Перишић управо њима својствене и да су их они годинама примењују на факултету. - Помислио сам да је у овом случају механизам одбране, али пошто знам да су догађаји које у писму описују нетачно представљени, односно да Перишић и Кубат обмањују и кривотворе истину, закључио сам да, самим тим овде није реч о несвесном процесу, него о свесној и злонамерној манипулацији и клевети - наводи Порфирије. НЕИСТИНЕ Да су оптужбе неистините, јавно су потврдили и други професори Богословског факултета који су апострофирани у контроверзном писму. Његове наводе претходних дана демантовали су и доценти Ненад Божовић. Извор: Новости View full Странице

Поводом текста објављеног у дневном листу „Курир” 8. марта 2018. године најављеног на насловној страни ових новина насловом „Патријарх Иринеј: Нећу да се селим на Косово” дужни смо да обавестимо јавност о следећем: Наводна изјава Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја не одговара садржини разговора који је Светост водио са новинарком ових новина. Из свеукупног контекста његових одговора посебно оштро је истргнута конструкција која се нашла у опреми текста на насловној страни. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј говорио је искључиво о значају Пећке Патријаршије као древног историјског седишта Српске Православне Цркве и о Београду као њеном административном седишту. Коментаришући могућност да будући поглавари Српске Православне Цркве имају седиште у Пећи, Његова Светост ниједном речју није поменуо себе, нити је о томе уопште било говора. Формулације које су се нашле на насловној страни ових новина „Нећу да се селим на Косово” и „Тражићу да Патријарха бирамо као и до сада, а не двотрећинском већином” не одговарају садржини вођеног разговора нити одражавају лични став Његове Светости, већ је реч о резултату новинарске жеље да се изговореним речима придода другачији, сензационалнији, смисао. О томе најбоље говори и чињеница да ове имагинарне изјаве, искоришћене за медијски атрактивну најаву, нема чак ни у тексту који је објављен на страни шест ових новина. Ово сведочи и о тенденциозној намери да се кривотвори истина. Овакав манир којим се неистинито и сензационалистички преносе изјаве Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја наносе велику штету угледу Патријарха и Српске Православне Цркве. Информативна служба Српске Православне Цркве Извор: Српска Православна Црква View full Странице

РЕАГОВАЊЕ АРХИЈЕРЕЈСКИХ ПРОТОПРЕЗВИТЕРА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ 8. јануар 2018. године Ми, доље потписани Архијерејски протопрезвитери у Митрополији Црногорско-Приморској, јавно саопштавамо да, заједно са осталим свештенством и монаштвом, уопште нисмо изненађени божићном медијском хајком на Митрополита Црногорско-Приморског и Егзарха свештеног трона Пећког г. Амфилохија. Данас, први пут на овакав начин, стајемо у заштиту свог Архипастира, али прије свега због заштите своје Цркве која је, кроз личност Митрополита г. Амфилохија, безочно нападнута од најближих сарадника предсједника Србије Александра Вучића и то Николе Селаковића, Марка Ђурића, Зоране Михајловић и Александра Вулина. Нема никакве потребе да бранимо Митрополита Амфилохија од најновијих напада на њега, јер нису ни први, а ни последњи. Слични напади су, познато је, обиљежили његову тродеценијску епископску и полувјековну свештеничку службу и никада до сада нисмо на овакав начин реаговали. Овим реаговањем заправо желимо да укажемо да је Митрополит Амфилохије својим ставом о односу према Косову и Метохији рекао истину која је разјарила Александра Вучића. Сигурни смо да митрополитова ријеч од које се као од грома тресе политички врх Србије није ни наручена, нити је опозициона, а ни политикантска, како неистинито тврди Марко Ђурић, него је искључиво пастирска ријеч егзарха Свештеног трона Пећког. Митрополитова ријеч је иста и непромијењена од када је на колац набијен мученик Ђорђе Мартиновић из Горњег Ливча код Гњилана, од када су силоване монахиње по Косову и Метохији, од када је убијен Данило Милинчић, од паљења конака Пећке Патријаршије на Недељу Православља 1981. године, од када је писан Апел за заштиту српског народа и његових Светиња на Косову и Метохији 1982. године, од злочина терористичке ОВК и НАТО бомбардера над Србима и другима све до данас. Уопште не споримо право сарадницима и гласноговорницима предсједника Вучића да критикују Митрополита Амфилохија због његове изјаве о односу режима у Београду према Косову и Метохији. Међутим, начин на који је то изведено и медијска хајка на Божић показују да је проблем много дубљи од једне митрополитове изјаве. Јер, познато је да овакве и сличне реакције само може да произведе истина коју је Митрополит Амфилохије рекао, а никако неистина. Знамо и свједочимо да митрополитова, често пута и оштра ријеч, није упућена лично ни против кога него је искључиво изговорена за добро, за очување не само Косова и Метохије него и образа и угледа оних који доносе судбоносне одлуке у овом народу. Она није ни против албанског народа који масовно напушта простор Косова и Метохије, јер је већ годинама жртва владавине терориста који су постали политичари. Да ли треба подсећати на оно што се упорно прећуткује или фалсификује, а то су још теже ријечи о издаји које је Митрополит Амфилохије упутио и непрестано упућује Милу Ђукановићу послије одлуке Владе Црне Горе да призна тзв. државу Косово и да се одрекне изворне Црне Горе Краља Николе и свих црногорских жртава за ослобођење Метохије од Турака 1912. године? Зар управо Митрополит Амфилохије, свештенство и вјерници нису били подвргнути сличном медијском каштиговању у Подгорици послије протеста због признања тзв. Косова од стране Владе Црне Горе? Зато нас данас забрињава то што су, како се види, и челници Србије кренули да спроводе дукљанско-монтенегрински приступ Косову и Метохији? Од хајке на Митрополита и безбожних увреда Вучићевих сарадника, а посебно Николе Селаковића, битније је што се на овом примјеру показује интенција да се косовско-метохијско питање искључиво представи и решава као ”србијанско” или, зашто не рећи, београдскопашалучко, а не као свесрпско питање. Такође, показује се и да је била више него умјесна примједба Епископа бачког г. Иринеја о проблематичном појмовном одређењу „унутрашњег дијалога”. Посебно је спорно што се то свето и свештено питање ове Цркве и њеног народа обезличава и релативизује у некаквом „унутрашњем дијалогу”, који је већ доживео катастрофу и неуспјех. Какав је то „унутрашњи дијалог” као ”најважнији политички акт предсједника Србије од његовог ступања на дужност” кад се свака ријеч која се не уклапа у међународне обавезе и интересе режима у Београду жигоше и прогони од стране најближих сарадника предсједника Србије као иницијатора „дијалога”. Никако не можемо да схватимо и прихватимо тако конципиран „унутрашњи дијалог” о Косову и Метохији, који су одмах својски похвалили Еди Рама и Беџет Пацоли! Поруку потпредсједнице Владе Србије Зоране Михајловић Митрополиту Амфилохију данас, као и сличну Патријарху Иринеју јуче, да „Амфилохије неће водити државну политику” схватамо и као пријетњу и сјутрашњу поруку нашој читавој Цркви, кад буде морала да свједочи свој један, једини, непромјенљиви, вјековни, светосавски и светолазаревски став о Косову и Метохији. Наравно, ни Митрополиту Амфилохију, ни Патријарху Иринеју, а ни Цркви не припада право да воде државну политику, али им припада неотуђиво право да чувају образ Цркве и душу овога народа од сваког покушаја издаје Косова и Метохије и читавог српског народа. Ми, наравно, немамо амбицију и не можемо да утичемо на политику и одлуке Александра Вучића, али имамо право да у својој Цркви, којој служимо и чији идентитет чувамо и јединство свједочимо у Црној Гори, слободно, одговорно и јавно кажемо своју ријеч о Косову и Метохији, посебно кад је Вучић упутио јавни позив да свако изнесе своје размишљање о Косову Метохији. Та ријеч неће и не може бити угушена, нити ће Црква бити ућуткана без обзира на све нападе који долазе и који ће доћи. Неућутно стојимо на становишту да је тзв. унутрашњи дијалог о Косову и Метохији непотребан и са могућим штетним посљедицама на које је са пастирском бригом указао Митрополит Амфилохије. Непоколебиво подржавамо очинску ријеч нашег Патријарха г. Иринеја да државници Србије не смију никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, а оно што се поклони некоме је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смију дозволити. АРХИЈЕРЕЈСКИ ПРОТОПРЕЗВИТЕРИ Цетињски Обрен Јовановић Подгоричко-колашински Велибор Џомић Подгоричко-даниловградски Драган Митровић Барски Слободан Зековић Будвански Борис Радовић Бококоторски Момчило Кривокапић Херцегновски Радомир Никчевић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Вилијам Вокер тврди да има пројекат за уједињење Албанаца Танјуг | 08. мај 2017. Бивши шеф верификационе мисије ОЕБС-а на Косову Вилијам Вокер изјавио је да има пројекат за уједињење Албанаца - на Косову, Албанији и у дијаспори Вокер је говорећи на свечаности 17 година од оснивања Алијансе за будућност Косова, рекао да од 1999. године често долази на Косово, "са једним циљем, да Косово настави са корацима које сви чекају од 1999. године". Овај пут, додао је Вокер, дошао је на Косово, јер жели да представи "нови пројекат на којем ради", објавили су приштински медији, преноси РТС. "Циљ овог пројекта на којем радим је за све Албанце, на Косову, у дијаспори, у Албанији. Радим на заједничком пројекту на њиховом уједињењу. Албанци у свету су били уједињени деведесетих искључиво у сврху ослобађања Косова. Био сам са њима када су прогласили независност. Албанци су добили и дошли су заједно да славимо, сада је време после независности, за последњи корак, да сви будемо заједно, да се оствари ово достигнуће", рекао је Вокер. РТС подсећа да је Вокер широј јавности познат као шеф мисије која је својим радом и извештавањем са Косова током сукоба 1998. и 1999. године, утицала на формирање међународног јавног мњења да тадашњу СР Југославију треба бомбардовати, што се и догодило у пролеће 1999. године. У селу Рачак су почетком 1999. године пронађена тела 45 Албанаца, за чије убиство је тадашња мисија ОЕБС-а, на челу са Вокером, без доказа оптужила српске снаге безбедности, а овај догађај - иако никад није утврђено да се ради о масакру над цивилима - пресудно је утицао на доношење одлуке НАТО-а о бомбардовању бивше СР Југославије. Сви извештаји српске стране говорили су да су у Рачку погинули албански терористи -припадници ОВК, али на западу је тај догађај квалификован као злочин над цивилима, који је послужио као изговор за НАТО бомбардовање које је почело крајем марта 1999. године. Вокеру је у јануару ове године у селу Рачак откривена статуета. Био је присутан на откривању заједно са косовским председником Хашимом Тачијем и бившим косовским председником Беџетом Пацолијем.