Зоран

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!!!

Шта је то тако страшно урадио руски амбасадор у Београду Александар Конузин па да га београдски режимски медији, а њих је бар 90 одсто, окарактеришу као скандал-мајстора ? Сваки нормалан посматрач би рекао да је радио исто оно што и његов колега у Њујорку Виталиј Чуркин, бранио интересе Србије у апсолутном НАТО окружењу, а скандалом би пре требало да се назове организовање такозваног Безбедносног форума у организацији Натоа и његових београдских сателита у лику НВО, и то у централном дому Војске Србије на дан када у Њујорку албанци уз помоћ тог истог Натоа покушавају да легализују постављање цариника на административне прелазе на северу КиМ, па још и да тај форум отвара председник Србије Борис Тадић. Ни један од режимских медија у Србији није пренео ни чињеницу да је амбасадор Конузин затражио реч тек када су дискутанти окарактерисали Руску Федерацију као дестабилизујући фактор који брани Србију зарад својих личних интереса, и да се запитао жели ли Србија да буде субјекат међународних односа или само објекат како јој то нуди Нато. Бранићемо вашу земљу, упркос интересима неких Срба да се ваша земље стави под страну контролу - поручио је Конузин додавши да у Савету безбједности УН интересе Србије тога дана једини бране Русија и српски министар спољних послова Вук Јеремић, а да у дворани у којој се одржава поменути скуп нема никог ко би бранио интересе Србије, јер нико од учесника Форума не спомиње да НАТО и Кфор у овом тренутку крше Резолуцију 1244, јер хоће да доведу на границу са Србијом косовске царинике и војнике, и гласно се запитао више пута да ли у дврорани дома Војске Србије уопште има Срба ? Наравно, већина присутних су били Срби, али нико изгледа није имао храбрости да се јави. Амбасадор Конузин је још рекао да у Србији постоје људи који су спремни да продају привредне ресурсе било коме, само не Русима, иако су свесни да ће на тај начин та предузећа пропасти. Након неколико сати, пошто режимски медији у Србији нису успели да изцензуришу ово дешавање у Дому војске у Београду, телефони београдских редакција су се усијали од позива грађана који су честитали амбасадору Конузину на изговореним речима, а интернет странице српских медија на ову тему обарају рекорде по броју коментара. Више удружења грађана и појединаца из целе земље јавило се са предлогом да се амбасадору Конузину додели одликовање за јавно изнесену одбрану интереса Србије од Натоа, чије чланице на све могуће начине покушавају да до краја заокруже независно Косово, а државни врх у Србији им за то даје прећутну подршку. Извор: Глас Русије

хвала браћо и сестре и теби наравно имањаче хаха... а даће Бог да сачувамо оно што је наше наше светиње и свето Косово и Метохију... молимо се и постимо као што је рекла наша Црква...

Sever Kosova, napeto i neizvesno (NAJNOVIJE) 16.09.2011. 12:01 Situacija na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje je mirna ali napeta. Svi putni pravci na severu koji vode ka ovim prelazima su blokirani a na barikadama se nalazi veliki broj Srba. 14:15- Poslanici SRS, koji su jutros krenuli put Kosovske Mitrovice, ušli su na Kosovo alternativnim putevima. U Kosovskoj Mitrovici je i predsednik Pokreata socijalista. 13:05- Hasim Tači pozvao, na sednici Vlade, Beograd da odustane od "bezuspešnih pokušaja da destabilizuje Kosovo". Tači se zahvalio KFOR-u i EULEKS-u na podršci. 12:22- Portparol Kosovske carine, Ardijatik Staviljeci potvrdio KIM radiju da se i na Brnjaku i na Jarinju nalaze kosovski carinici. 12:00 Vojni helikopter KFOR-a sa oko 30 američkih vojnika sleteo je na Jarinje. 11:00 Do prelaza Jarinje stigla grupa studenata iz Beograda, koji, kako kažu, žele da pruže podršku Srbima na severu Kosova. Izvor: Radio KiM

http://www.youtube.com/watch?v=C182tY2vpvQ

http://www.youtube.com/watch?v=a37bBm8pXSk&feature=related

Ево и ја да се јавим баш сам хтео да кажем да ми се свиђа боја да не оптерећује превише очи али како рече горе брат да би му било боље да се мало смрачи не знам шта да кажем осим могло би се проба па да се види што се мене тиче мени одговара...

Мирођија да знаш да си и мене обрадовала када сам сада видео овај твој пост слава Богу!!!

Е па комшо могу да замислим твоју радост...

огладнео сам

Црквена фондација плаћа вештачку оплодњу Ситуација у нашој епархији је алармантна када је у питању наталитет, али верујемо да су наши људи борци који неће дозволити да нестанемо, каже владика Григорије Епархијски управни одбор Епархије захумско-херцеговачке основао је Фондацију „Свети Вукашин”, која ће новчано помагати породицама са троје и више деце, паровима који се лече од стерилитета, а финансираће и вештачку оплодњу. То је њихов одговор на белу кугу, драматично старење становништва, као и статистику коју у разговору за „Политику” износи владика захумско-херцеговачки Григорије, председник Управног одбора Фондације „Свети Вукашин”. У последњих десет година, у епархији на чијем је челу, 14 одсто новорођене деце су трећа у породици, четири одсто су четврти, а мање од један одсто породица има петоро деце. – Брачни парови се углавном опредељују за једно или двоје деце, што је један од главних узрока негативног природног прираштаја – напомиње владика Григорије. Фондација „Свети Вукашин” највећи део средстава, око 70 одсто, издвајаће за помоћ породицама са троје и више деце. Одређено је да ће мајке са троје деце месечно примати 150 КМ (око 75 евра), оне са четворо 250 КМ (128 евра), са петоро 300 КМ (око 150 евра), док се та месечна „материнска плата” увећава за 50 КМ (25 евра) ако породица живи на селу. Да не буде дискриминације, корисник помоћи може бити и отац уколико је мајка умрла или није способна да брине о деци. – Већ имамо првог корисника наше фондације: Ненада Савића из Невесиња који се родио на Преображење Господње када је фондација и основана. Он је четврто дете у породици, а надамо се и верујемо да ће корисника бити све више. Све у Цркви је у служби афирмације живота, а то потврђује и сведочи фонд „Свети Вукашин”. Настојањем да се деци обезбеде бољи услови за одрастање и стицање образовања показујемобригу и пажњу за нашу будућност, за живот – истиче епископ захумско-херцеговачки. Крај августа фондација је дочекала са 428 донатора и прикупљених више од 150.000 евра. Око 10 одсто те суме користиће се за помоћ паровима који не могу да имају породицу, односно за лечење стерилитета и вештачку оплодњу. – Црква се радује сваком новом животу, а нове медицинске захвате не одобрава само у оним случајевима где је грубо угрожена слобода и достојанство човека као иконе Божије. Херцеговина је једна од матичних српских земаља која је кроз векове, па и данас, изложена многим искушењима, и оном најтежем искушењу самог опстанка. Воља за опстанком, хиљадугодишња култура и традиција, спремност за одрицање, прилагодљивост и доследност учинили су да Херцеговци населе цео свет а Херцеговину не раселе. Овдашњи људи су најјачи под историјским и друштвеним притисцима, тада се боре, развијају и напредују. Деца се уче и одгајају да воле свој народ и веру. Не кажем да људи у Србији нису такви, али непрекидна борба са шкртом природом и друштвеним невољама чини човека борцем. Ситуација у нашој епархији је алармантна када је у питању наталитет и последице могу бити катастрофалне, али верујемо да су наши људи, а нарочито млади, борци који неће дозволити да нестанемо, у чему ће им подршка бити и фонд „Свети Вукашин” – истиче владика Григорије. Епископ захумско-херцеговачки од почетка ове године вратио је седиште своје епархије у Мостар, град у којем се данас обнавља у ратним дејствима порушена Саборна црква и одакле је, према проценама, отишло после ратова деведесетих око 90 одсто српског становништва. Чули су се и такви коментари да владика није требало да премешта седиште епархије из Требиња у Мостар јер у овом граду готово да и нема више Срба и да је то нова реалност коју треба прихватити. – Да су Срби икада прихватили реалност о којој говорите: до сада их не би ни било. Захваљујући мудрим људима из народа, постали су и остали значајан политички народ, са својом вером, историјом и традицијом. Не треба размишљати о начину, већ га треба што пре наћи и радити на њему, остварити повратак у Херцеговину, обновити је и населити новим људима, младим и амбициозним, који неће заборавити ко су и који ће ценити богатство које им ова земља даје. Jaи јесам у Мостару да помогнем и својим живљењем овде дам пример свима онима који се још увек двоуме. Озбиљних препрека на путу повратка нема, непремостиве реке не постоје, а нарочито када је циљ тако важан. Мислим да лепшег места од долине Неретве нема. Мало више воље и охрабрења од Београда и Бањалуке би добродошло. Успећемо, свакако, овај народ је јак и издржљив – каже владика Григорије. Јелена Чалија објављено: 09.09.2011 Извор: Политика

http://www.youtube.com/watch?v=gynS_xAs00U&feature=related

е потпуно се слажем с тобом а баш сам мислио нешто слично да напишем али после твог одговора немам потребе

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ИЗ ГАЦКА СВЕТИЊAMA КОСОВА И МЕТОХИЈЕ Група од тридесетак вјерника из Гацка, укључујући и хор при храму Св. Тројице, походила је светиње Косова и Метохије у периоду од 1. до 4. септембра 2011.г. Поред манастира и цркава на КиМ, обишли смо и неке од светиња у Миртополији Црногорско-Приморској и Епархији Жичкој. Ова група је у четвртак ујутру 1. септембра, са свештеником Велимиром Ковачем, пошла из Гацка и истог дана обишла ман. Морачу, Пећку Патријаршију и ман. Дечане гдје су присуствовали вечерњој служби и канону Св. Краљу Стефану Дечанском, који се служи сваког четвртка након вечерње службе. Преноћиште у Великој Хочи је било посебно искуство због необичне љубави коју су нам показали наши домаћини, мјештани овог села. Следећег јутра смо имали прилику да видимо неке од многобројних цркава у селу (село има укупно 12 цркава и 1 манастир). Након Велике Хоче обишли смо ман. Зочиште и упутили се у Призрен. Захваљујући нашем домаћину, о. Марку из Дечана, који нас је пратио ова два дана, обишли смо град Призрен са Саборном црквом Св. Георгија, Богородицом Љевишком и још неким од многобројних цркава у некадашњој царској престоници. Ово је била прилика да се пробају неки од специјалитета познатих призренских посластичара. Након Призрена обишли смо и манастире Свети Архангели и Грачаницу. У вечерњим часовима смо преко Косовске Митровице и Сјеверног Косова прешли у Србију и коначили у ман. Студеници. У суботу 3. септембра, након Св. Литургије, обишли смо испосницу Св. Саве у планини изнад манастира (гдје је пунољетни С.Л. залутао, и након 3 сата лутања по планини, захваљујући неким добрим људима из Краљева, прикључио се забринутим сапутницима). Након испоснице обишли смо и ман. Градац гдје смо присуствовали вечерњој служби. Послије још једног преноћишта у Студеничком конаку и недељне Литургије обишли смо и ман. Жичу. Посебна радост и благослов је био сусрет и разговора са игуманом ман. Симонопетре о. Јелисејем и игуманијом ман. Ормилије мати Никодими који су били гости овог манастира. У вечерњим часовима 4. септембра стигли смо у Гацко благодарни Господу на оваквом духовном искуству и благослову. Захвалност за ово путовање дугијемо свима који су нам на било који начин помогли, нарочито Руднику и Термоелектрани Гацко.