Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

[Walter]

VAPAJ MAJKE MITROPOLITA JOVANA

 

 

MOJ sin je životno ugrožen. Strahujem da neće izdržati. 

I, ja, molim sve... svakog, ko može da pomogne, da ga izbavi iz tamnice. Da ga dočekam. Ako izdržim.

 

Galena Vraniškovski, majka utamničenog arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog Jovana, u ovih pet rečenica kazala je sve. Kroz šta prolazi njen sin utamničen u zatvoru „Idrizovo“ kod Skoplja, i u kakvom je stanju. Kroz šta prolazi ona, čekajući njegovu slobodu. Ali, i kako prolaze oni koji se usude da kažu: „Ja sam svedočanstvo jedinstva Srpske pravoslavne crkve“.

Njoj, majci vladike, tokom ove godine u kojoj je imala pravo na samo dve posete sinu, ovih dana stizale su potresne vesti. Najpotresnija je, kaže nam, ona o fizičkoj likvidaciji. Iz Bitolja, gde je dom Vraniškovskih, mada stara i bolesna, uputila se kako bi se sama uverila šta je istina, jer od sina „lično nikada nije čula da mu je teško“.

Kada je, posle posete, napustila zatvor „Idrizovo“, Galena Vraniškovski je, kaže, bila i starija i bolesnija.

- Na muku, uverila sam se u sve vesti koje su do mene dolazile. Zdravlje mog sina do te mere je ugroženo da mu je život u pitanju. On je bez potrebne zdravstvene zaštite. Svakodnevno je maltretiran. Zatvorenici, a u sobi sa Jovanom ih je trideset troje, pritiskaju ga i provociraju. Neraspoležena prema njemu je i uprava zatvora. Mada je ispunio sve uslove, ne puštaju ga kući ni na sat...

- Ja poznajem svog sina. Nikada mi ne bi rekao: „Majko, teško mi je“, a da mu zaista nije teško. Nikada mi ne bi rekao: „Život mi je u opasnosti“, da tako zaista nije. Već dvanaest godina traje ova naša nevolja. Toliko je progonjen. Toliko godina su pokušavali i da ga prognaju. Ali, za svih ovih godina ja od njega nikada nisam čula da se požalio. Naprotiv, on nas je, uprkos svemu, tešio i hrabrio. Ne samo nas, svoje najbliže: mene, njegovu sestru i njenu porodicu, već i druge. Monaštvo i vernike koji su zajedno s njim hapšeni i proganjani... A sad kad sam ga videla... kao da sam prestala da živim.

 

Utamničeni Jovan, arhiepiskop Pravoslavne ohridske arhiepiskopije, tokom ovog, poslednjeg susreta sa majkom dao joj je i pismo. Namenjeno je, najpre, Upravi za izvršenje sankcija Ministarstva pravde u Skoplju. U ovom, dramatičnom pismu i apelu, vladika Jovan Vraniškovski naveo je uglavnom sve što je ispričao i majci Galeni. On, međutim, još piše i ovo:

„Moje pismo upućeno Upravi za izvršenje sankcija nije naslovljeno ni kao molba. Žalba. Zahtev. Posredi je jedan akt, da se ne bi zaboravila današnjica. Da se ne zaboravi da je arhiepiskop Jovan dosledni naslednik svojih prethodnika koji se ni po cenu života nije odrekao vere. Crkve. Njenog jedinstva. Iz tog razloga je ovo moje pismo da se ne bi zaboravilo ni to kako je vlast u Republici Makedoniji primenjivala razne prinude da me razuveri da se odreknem od, tog, uspostavljenog jedinstva crkve i da se vratim u raskolničku Makedonsku pravoslavnu crkvu“.

Arhiepiskop Jovan na kraju piše:

„Ostajem dosledan, a doslednost ovdašnja vlast tumači neposlušnošću. Upozoravam da mi se preti likvidacijom, koju je najlakše ostvariti upravo u zatvoru. Eto, zbog toga pišem ovo pismo. Ako je poslednje, da se zna zbog koga je poslednje. Ali, da se zna: ovo sve što činim činim za Jevanđelje, kako bi bio njegov zajedničar. Ukoliko mi je poslednje, neka podseća ne samo mene, već i verne u Hristu, kroz šta se sve moralo proći za svedočanstvo jedne crkve“.

 

 

STRADALO MONAŠTVO I SVEŠTENSTVо

Monaštvo i sveštenstvo koje je sledilo kanonsko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom, svoga arhiepiskopa Pravoslavne arhiepiskopije ohridske, bilo je progonjeno, a pravo na hramove koji su pre otcepljenje MPC pripadali Srpskoj pravoslavnoj crkvi, nisu imali. Oni danas versku službu obavljaju u kućama koje su im darovali vernici. U uslovima, kao što su nekad, u katakombama, opstajale molitve.

 

                                                                      Jovan:  Ni po cenu života se ne bih odrekao vere

 

Vraćamo vreme... Kada je blaženopočivši patrijarh Pavle 2002. godine pozvao monaštvo i sveštenstvo Makedonske pravoslavne crkve da prihvati liturgijsko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a na osnovu Niškog sporazuma dveju crkava iz juna iste godine (koji je MPC izigrala), tada episkop veleški Jovan (Vraniškovski), kao i monaštvo i sveštenstvo iz njegove eparhije, odazvali su se pozivu na jedinstvo. Ubrzo, usledila je odmazda Makedonske crkve, ali i države. Već sledeće godine vladika Jovan je osuđen na pet dana zatvora zbog „remećenja javnog reda i mira i pružanja otpora policijskom službeniku“.

Koja je prava „krivica“, bila vladike Jovana? Pokušao je, zapravo, da obavi svetu tajnu krštenja u hramu koji je Makedonska crkva smatrala svojim. Nizali su se, potom, i drugi Jovanovi „gresi“. Godinu dana kasnije (2004) vladika Jovan je privođen i osuđen zbog navodnog „podstrekivanja na etničku i versku mržnju“. Obrazloženje nadležnog suda bilo je da je „u crkvenom kalendaru oklevetao MPC, prihvatio da bude egzarh Pravoslavne ohridske arhiepiskopije, obavljao je službu u roditeljskom stanu“. Robijao je 220 dana zbog ovog „greha“.

Sledeće godine (2005) Vrhovna crkva srpskog pravoslavnog naroda, Pećka patrijaršija vladiku Jovana je proglasila arhiepiskopom ohridskim. Već 2006. godine on je optužen za proneveru 57.000 evra. Prvostepeni sud je odbacio optužnicu, jer nije bila utemeljena ni u jednom dokazu. Ali, drugostepeni, Apelacioni sud, zatražio je novo suđenje. Na drugom suđenju vladika je oslobođen. Apelacioni sud je, međutim, naložio treće suđenje. I osudio ga. Bio je u zatvoru 256 dana.

U međuvremenu, tokom decenije, vladika, ali sveštenstvo i monaštvo koje je sledilo i liturgijsko jedinstvo sa SPC, bili su izloženi neviđenom progonu. Čak i fizičkim napadima. Za vladikom je, na kraju, čak bila raspisana i Interpolova poternica. Saznao je za nju dok je bio u Bugarskoj, od koje je Skoplje tražilo da ga Sofija izruči. Bugari su odbili i, posle suđenja, u potpunosti ga oslobodili. Čak ukinuli zabranu napuštanja teritorije Bugarske.

Ipak, početkom decembra 2012. godine, arhiepiskop Jovan je uhapšen na grčko-makedonskoj granici. I tada je protiv njega ponovljen postupak, budući da je na prethodnom osuđen „u odsustvu“. Osuđen na ročištu na koje, kako tvrdi njegova odbrana, i nije bio pozvan. U zatvoru „Idrizovo“ kod Skoplja danas izdržava kaznu po presudi Osnovnog suda u Velesu. Presuda je izrečena posle procesa koji je trajao punu deceniju. Terete ga, kako je obrazloženo, za „proneveru 250.000 evra u periodu dok je bio vladika Makedonske crkve“. Presuđeno mu je - pet godina i pet meseci zatvora.

- Kakva prevara?! Ništa nije dokazano. A niko se nije trudio ni da bilo šta dokaže - govori Galena Vraniškovski. - Poznajem ga. On bi svaki denar koji je imao, ili od koga dobio, uložio u crkvu. Za pomoć monaštvu i vernicima kojima je to bilo potrebno.



SRUŠILI MU MANASTIR, NA OČEVINI

Posle proglašenja za arhiepiskopa Pravoslavne ohridske arhiepiskopije, mitropolit Jovan je izbačen iz Mitropolije u Skoplju. On je, ubrzo potom, sa monaštvom i sveštenstvom koje ga je sledilo, na imanju roditelja počeo da gradi crkvu i konake. Manastir Svetog Jovana Zlatoustog u selu Niže Polje podno Pelistera. Ali, ubrzo su stigli buldožeri i počeli da ruše.

- Noću su rušili crkvu - seća se Galena Vraniškovski. - Moj suprug Argil je odjurio. Za njim pošao i narod. Nisu im dozvolili da priđu. Nisu mom suprugu dozvolili da kaže da je crkva na našem imanju. S puta je slušao kako sve puca i kako se ruši. Patnja koju je te noći poneo, presekla ga je. Umro je ubrzo. 

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:524227-Spasite-mi-sina-nece-izdrzati-na-robiji

[мирођија]

MONAH KOJI JE UČINIO PRAVI PODVIG - OTKUPIO 15 000 OSUĐENIH IZ ZATVORA

 

Monah - nominant za Nobelovu nagradu otkupio iz zatvora 15000 zatvorenika

Arhimandrita Gervasiju (Raptopulosa) iz Soluna su predložili za Nobelovu nagradu za mir. Za poslednjih 35 godina, on je otkupio iz zatvora više od 15 000 ljudi, na šta je potrošio više od 4 miliona evra. Posle nekoliko razgovora s njim, jedan poznati prestupnik-recidivist je rešio da ode na Aton. Komentarišu ruski zatvorski sveštenici.

Dobrog sveštenika su imali priliku da upoznaju i moskovski zatvorenici.

2010. godine, o. Gervasije je služio u hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Butirskom zatvoru. To je bila, verovatno, prva u Rusiji, služba sveštenika raznih zemalja u zatvoru.

Za uspomenu, gostu su dali ikonu „Spasitelj u belom hitonu“ (hiton - duga bela starogrčka košulja do peta), koju je nekada naslikao mučenik koji je robijao u Butirki (zatvor u Moskvi), mitropolit Serafim (Čičagov).

Zato što je otac Gervasije posvetio svoj život pomoći zatvorenicima, oni su ga prozvali svetim. „Svetac zatvorenika“ je plaćao kazne za siromašne ljude, koji su napravili male prestupe, što im je pomoglo da izbegnu zatvor. Novac za pomoć zatvorenicima, ocu Gervasiju su davali mnogi grčki i inostrani dobrotvori.

Pored otkupa ljudi, sveštenik je pomagao i onima koji ostaju iza rešetaka. Njegovom zaslugom zatvorenici su dobijali odeću, obuću, sredstva higijene i čak stomatološku pomoć. Za samo 35 godina svog rada, on je potrošio na pomoć zatvorenicima više od 4 miliona evra

Za neke ljude, susret s ocem Gervasijem je dovodio do potpunog preobražaja njihovog života i dubokog pokajanja. Kako izveštavaju sredstva masovnog informisanja, nedavno je otac Gervasije posetio prestupnika iz Grčke, koji izdržava kaznu u Rumuniji. Posle nekoliko razgovora recidivista (čovek koji je ponovo izvršio prestup za koji je već bio osuđivan) je zamolio oca da onde na Aton i da se zamonaši. Danas se on još nalazi u zatvoru, ali svakodnevno izvršava monaško pravilo i obeležava crkvene praznike.

Među zatvorenicima ima mnogo bivših hrišćana

Povraćaj ljudi veri u vreme izdržavanja kazne je masovna pojava, primećuje protojerej Konstantin Kobeljev, stariji sveštenik Pokrovskog hrama u Butirskom zatvoru. Poslednjih nekoliko godina, procenat onih koji se pričešćuju u hramu je mnogo veći, nego na srednjem moskovskom nivou. Pričešćuje se oko 68% ljudi, od onih koji su došli na službu.

- Istovremeno, - dodaje otac Konstantin, - među zatvorenicima ima mnogo ljudi koji su ranije bili verujući, ali ih je ovozemaljsko odvuklo na stranputicu i prestali su da se ispovedaju i pričešćuju.

Po rečima oca Konstantina, ljudi svoju veru u mnogo slučajeva zadrže i posle oslobađanja, ali zbog odsustva sistema rehabilitacije, oni često ne mogu da nađu sebi mesto u životu i ponovo se nađu iza rešetaka.

 

Delimično, u rešenju problema rehabilitacije mogu pomoći manastiri.  Za to su neophodni dobro pripremljen iguman i dobronamerno nastrojena bratija. Tada je rehabilitacija u potpunosti moguća, - smatra zamenik predsednika Sinodskog odeljenja za manastire i monaštvo, iguman Stefan (Tarakanov).

– Glavno je da to za manastir ne bude naredba „pristigla odozgo“, zato što će tada rad biti formalan i neće dati rezultata.

Za još jednu opasnost iguman Stefan smatra prevelik broj bivših zatvorenika u manastiru. - Ako je to 1-2 čoveka, onda je rehabilitacija sasvim moguća – govori o. Stefan.

– Ali ako je polovina bratije iz te kategorije, onda će se pre menjati oblik samog manastira, a ne bivši zatvorenici. Ipak, tačan broj bivših zatvorenika među manastirskom bratijom, predstavnik Sinodskog odeljenja nije mogao da iznese, zato što se takva statistika ne vodi.

Izgleda, da je najpoznatiji manastir koji radi s oslobođenim zatvorenicima, po njegovim rečima, Antonijevo-Sijski manastir u Arhangelskoj oblasti.

Vraćali smo u normalan život razborite zatvorenike

- 2000-ih godina kod nas je bilo, skoro neprekidno, oko 60 poslušnika, od kojih su veliki deo činili bivši zatvorenici, - seća se arhimandrit Trifon (Plotnikov), koji je 18 godina bio nastojatelj Antonijevo-Sijskog manastira, a danas je na čelu Odeljenja socijalnog služenja Ekaterinodarske eparhije. Po rečima bivšeg nastojatelja, prvih godina postojanja obitelji, kada se jezgro bratije još nije oformilo, na bivše zatvorenike se, ponekad, moglo osloniti više nego na poslušnike koji su se pripremali za monaški put.

- Oni su mnogo puta spasavali manastir, preuzimajući na sebe mnogo toga i mnogo su se trudili u obnovi manastira i obnavljanju monaškog života, - dodaje arhimandrit Trifon (Plotnikov).

– Ipak s njima nije bilo lako, nimalo lako. Nekada smo se osećali kao da sedimo na buretu baruta. Ipak, atmosfera je bila prilično dobra. Kako ja ponekad kažem, mi smo vraćali u normalan život razborite razbojnike. Sačuvali smo mnoge od tih, koji su bili na putu da postanu praktično profesionalni razbojnici.

Manastir može da preporodi čoveka – smatra arhimandrit Trifon, ali postoji jedno veliko „ali“ – zahteva se njegova želja i unutrašnji (duhovni) rad na samom sebi.

- Manastirski život, bogosluženje, pokajanje, molitva – sve to toliko pomaže,  - smatra otac arhimandrit. – Čovek, sam, mora veoma mnogo da „izgara“, da bi se to ostvarilo, a manastir mu u tome samo pomaže. Po automatizmu niko ne postaje bolji.

Ali, naravno, nije sposoban svaki manastir da radi s bivšim zatvorenicima, upozorava o. Trifon, zato što takav rad zahteva „znoj i krv“. U Sijskom manastiru, rad s zatvorenicima nije počeo po sopstvenoj želji, već sticajem okolnosti – u oblasti ima mnogo zatvora i ljudi koji izlaze na slobodu su ponekad kucali na manastirska vrata.

Po rečima oca Trifona, ti ljudi nisu imali kuda da odu i bilo im ih je toliko žao, tako da u manastiru prosto nisu imali drugog izbora, no da ih prime.

- Eto, on samo što je izašao iz zatvora, on se boji sveta – sve u svetu se izmenilo, dok je on ležao u zatvoru. On je usplahiren, kao saterana u ugao zver, - seća se otac arhimandrit. – I kuda da ide? On mora negde da ide, bar na kratko vreme, bar na nedelju. Poživeće, prilagodiće se. Gledaš – već je nekako postao veseliji i drugačije gleda na ljude.

- Veoma je prijatno, što na ovom svetu ima takvih ljudi kakav je otac Gervasije, - zaključio je otac Trifon. – To je podvig, pomagati zatvorenicima, i daj Bože da takvih ljudi kao što je otac Gervasije bude što više“.

Napominjemo da će se 14. oktobra, na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila, u Moskvi održati dobrotvorna akcija „Dan milosrđa i saosećanja sa svima koji su u zatvorima“.

Na taj dan, u svakom hramu prestonice će, posle završetka Božanstvene liturgije, da bude održan moleban za „pravoslavne hrišćane, koji su u zatvorima“.

U hramovima istražnih zatvora prestonice, pravoslavni sveštenici će održati praznični moleban i čestitati zatvorenicima praznik.

 

Kiril Milovidov, 11. 10. 2012. 

Prevod s ruskog: S. M.

22. 12. 2012.

Izvor: „Нескучный сад“ http://www.logoslovo.ru/forum/all_1/section_6_2/topic_5416/

 

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=6677

[Guest]

Може ли неко ово да преведе?

 

http://sobornopravoslavie.com/blog/67-sonja-bojarovska-veliki-petok-koj-trae-12-godini

[Ромејац]

Митрополит волоколамски Иларион (Московска Патријаршија) посетио Архиепископа охридског Јована

 

 

http://www.poa-info.org/vesti/2014/12/20141221.html

[Walter]

Митрополитот Волоколамски Иларион се сретна

со Архиепископот Охридски Јован
 

На 19 и 20 Декември 2014 год., по благослов на Светејшиот Патријарх Московски и на цела Русија г.г. Кирил, Претседателот на одделот за надворешни црковни врски на Московскиот Патријархат, Митрополитот Волоколамски г. Иларион беше во работна посета на Р. Македонија. Доцна вечерта на 19 Декември, на границата со Р. Бугарија него го дочека Амбасадорот на Руската Федерација во Р. Македонија, г. Олег Шчербак.

На 20 Декември, Митрополитот Волоколамски г. Иларион се сретна со Архиепископот Охридски г.г. Јован во клиниката „Мајка Тереза“, во Скопје.

Потоа, Митрополитот г. Иларион оствари средби и со Претседателот на Р. Македонија, г. Ѓорѓе Иванов, како и со Премиерот на Р. Македонија, г. Никола Груевски. Митрополитот г. Иларион исто така се сретна и со архиепископот на Македонската Православна Црква г. Стефан, којашто е надвор од заедница со Православните Цркви, со цел регулирање на канонскиот статус на таа црковна структура.

Овие информации ги пренесува официјалниот сајт на Руската Православна Црква – Московски Патријархат и сајтот на Одделот за надворешни црковни врски на Московскиот Патријархат:

[Walter]

Дакле да резимирамо само горепостављену вест из ПОАрхиепископије .. 

 

Митрополит Иларион Алфеев, је 20. децембра посетио Архиепископа Јована у клиници ''Мајка Тереза'' у Скопљу, дакле Архиепископ се овом приликом налазио у болници. Митрополит Иларион је прво посетио Архиепископа Јована (иначе у БЈРМакедонију је ушао из правца Бугарске, где је такође био у званичној посети), а потом с есастао и са Председником БЈРМ, г. Ђоргем Ивановим и премијером Груевским. (иначе, расподела власти у БЈРМ је идентична овој тужној и тупој у Србадији..)а на крају је посетио и архирасколника Стефана ''у циљу регулисања канонског статуса црквене организације на чијем је он челу'', како с екаже у званичном саопштењу које је издала ПОАрхиепископија.

[Перезвон]

Дакле да резимирамо само горепостављену вест из ПОАрхиепископије .. 

 

Митрополит Иларион Алфеев, је 20. децембра посетио Архиепископа Јована у клиници ''Мајка Тереза'' у Скопљу, дакле Архиепископ се овом приликом налазио у болници. Митрополит Иларион је прво посетио Архиепископа Јована (иначе у БЈРМакедонију је ушао из правца Бугарске, где је такође био у званичној посети), а потом с есастао и са Председником БЈРМ, г. Ђоргем Ивановим и премијером Груевским. (иначе, расподела власти у БЈРМ је идентична овој тужној и тупој у Србадији..)а на крају је посетио и архирасколника Стефана ''у циљу регулисања канонског статуса црквене организације на чијем је он челу'', како с екаже у званичном саопштењу које је издала ПОАрхиепископија.

 

https://mospat.ru/ru/2014/12/21/news113541/

https://mospat.ru/ru/2014/12/21/news113530/

[Walter]

Interesantno je da nema ni jedne fotografije susreta Mitropolita Ilariona i arhiraskolnika Stefana ..

[Walter]

Митрополит Волоколамски Иларион се сусрео
са Архиепископом Охридским Јованом

 

 

Благословом Свјатјејшег Патријарха Московског и целе Русије г.г. Кирила,19. и 20. децембра  2014 год. Претседник одела за спољне црквене везе Московског Патријархата, Митрополит Волоколамски г. Иларион, остварио је радну посету  Р. Македонији. Касно увече 19. децембра, на граничном прелазу са Р. Бугарском, њега је дочекао Амбасадор Руске Федерације у Р. Македонији, г. Олег Шчербак.

Сутрадан, 20. децембра, Митрополит Волоколамски г. Иларион се сусрео са Архиепископом Охридским г.г. Јованом на клиници „Мајка Тереза“, у Скопљу.

Потом, Митрополит г. Иларион се сусрео  и са Претседником  Р. Македоније, г. Ђоргем Ивановим, као и са Премијером  Р. Македоније, г. Николом Груевским. Митрополит г. Иларион, такође се сусрео и са архиепископом  Македонске Православне Цркве г. Стефаном, која се налази ван  заједнице са Православним Црквама, у циљу регулисања канонског статуса ове црквене структуре.

Ове информације је пренео званични сајт  Руске Православне Цркве – Московски Патријархат као и сајт  Одела за спољне црквене везе Московског Патријархата:

 

http://www.patriarchia.ru/db/text/3885549.html

 

http://www.patriarchia.ru/db/text/3885556.html

 

https://mospat.ru/ru/2014/12/21/news113541/

 

https://mospat.ru/ru/2014/12/21/news113530/

 

 

ИЗВОР:

 

http://www.poa-info.org/vesti/2014/12/20141221.html

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[JESSY]

Митрополит Волоколамски г. Иларион се сусрео са Архиепископом Охридским г.г. Јованом на клиници „Мајка Тереза“, у Скопљу.

дивна вест.....

[Walter]

дивна вест.....

 

Јесте.. 

 

Заиста, али и питање које ће остати без истинског (истинитог) одговора.. Није ли се могло до сада ..бар једном, макар покушати ако не и да се изврши притисак на македонске власти, да Архиепископа у затвору посети Патријарх Српски ..?

 

Макар реда ради ..

[JESSY]

Није ли се могло до сада ..бар једном, макар покушати ако не и да се изврши притисак на македонске власти, да Архиепископа у затвору посети Патријарх Српски ..?

potpuno se slazem sa tobom....i veoma mi je zao sto se to nije desilo....

[Guest]

Interesantno je da nema ni jedne fotografije susreta Mitropolita Ilariona i arhiraskolnika Stefana ..

 

 

Da li ga je uopste posetio?

[Walter]

Da li ga je uopste posetio?

 

ма јесте.

Патријаршијски сајт и моспат су пренели да јесте. Али је интересантно да се ''мпц''-овци а и њихови медији - дакле власт уопште није ''похвалила'' том посетом..чак напротив. Очито да смишљају како ће цео догађај да ''оправдају'', јер ево већ је три дана прошло од посете. А да нема слике на руским сајтовима са Стефаном..то може само да говори да су Руси коначно отворили карте и да стављају расколнике на место које им и припада.

[Walter]

Може ли неко ово да преведе?

 

http://sobornopravoslavie.com/blog/67-sonja-bojarovska-veliki-petok-koj-trae-12-godini

 

 

Велики Петaк који траје 12 година

 

 

Прошло је више од 12 година откад траје прогон и малтретирање Архиепископа Јована само зато што се покајао, одрекао раскола и приступио православној канонској Цркви.

 

Тиме је показао да постоји излаз из раскола и за македонски народ који се и геномом и традицијом доживљава православним али на жалост годинама пребива у расколу.

 

Ради оваквог подвига, Архиепископ Јован скоро да није остао ускраћен ни за једно страдање током ових дванаест година које већ нисмо сретали код сличних исповедника вере па и код самог Господа Исуса Христа.

 

Некако је и природно стање једног православног ревнитеља, уједно Епископа и иконе Божије на земљи, да без речи свим својим бићем прими речи Христове: ,,Мене су гонили и вас ће гонити имена мојег ради''. Такво горко искуство су понели и свети Нектарије егински, свети Лука симфериопољски ..

 

Зар Пилат на суђењу није опрао руке и предао Христа стражарима? О таквим библијским сценама страдања јасно и сликовито говоре фреске из манастира Светог Георгија у Старом Нагоричану код Куманова!

 

Зар после суђења и пресуде двоглави монструм, македонско судство и МПЦ-ОА није предало личност Архиепископа Јована затворским стражарима, медијима, карикатуристима, потсмевању, пљувању, клеветању и ругању?

 

Монашко име су му заменили световним, називају га криминалцем, расколником, државним издајником, иницијатором верске мржње, а заправо, гневом мржње према њему су оковали погрешно информисан народ, како би исти клицао: ,,Ликвидација, ликвидација! Протерајте га из државе.''

 

Зар није гледао, блажене успомене - свог оца Аргира, како лежи на самртној постељи као рањени лав препуклог срца јер је гледао како му сина по други пут затварају Христа ради?

 

 

Није ли гледао своју мајку, сестру, ујаке, изведене пред суд зато што су га подржавали у богоугодним делима?

 

Није ли видео своју мајку Галену рањену исто онако како је изображена Пресвета Богородица на Седмострелној икони?

 

Није ли видео своје братство, монаштво и стадо своје пред суд изведено, само због жеље да се потпуно уложи у канонску Цркву у Македонији?

 

Зар није гледао разорене и уништене храмове подигнуте његовом десницом за службу Богу?

 

Нису ли га послушници власти, који себе доживљавају предвесницима истине, са новинарским пером у руци, исмевали ироничним: ,,мученик'' и ,,светитељ''!?

 

Зар на суђењу нису били доведени и лажни сведоци? Један из МПЦ-ОА а други ,,са улице''?

 

Нису ли му забранили да чита Свето Писмо, да прима Свето Причешће у затвору а уместо тога су му омогућили да редовно прати телевизијске вести које шире клевете о њему?

 

Нису ли му свукли мантију и одежду коју је искрено радостан понео на свом монашењу и хиротонији и својом вољом их није свлачио?

 

Нису ли му неправедно и насилно одузели епископски жезал и митру?

 

Зар га нису небројено пута изводили пред суд, у ланцима као највећег злочинца?

 

Није ли осам пута осуђен да пребива у неподношљивим затворским условима?

 

Погледамо ли на фвреску ,,Ругање Христу'' запазићемо претставу двојице свирача на хорнама, који потсећају на данашње новинаре који шире лажне и саркастичне вести, скомрахе у кошуљама предугих рукава који га исмевају, двојице стражара који га гурају и пљују, обученог у скерлет са трновим венцем на глави а у десници трском уместо жезла!? Десно од Христа налази се претстава детета са фрулом у рукама које га исмева својом песмом, што је символична претстава људи који на најпримитивнији начин исмевају Христа. Бизарни пример овога јесте и овај инфантилни извођач песме ''Грешни владика''.

 

Људска слабост, да се руга и исмејава особито праведницима и невинима је минорна у односу на Луду Љубав Божију ка њима. Бог за сваку људску слободу (слободну вољу) која промашује циљ и лута духом, даје пример покајања и могућности избављења од пада. Такав пример је и Св. Порфирије глумац, скомрах који ругајући се Христу и Светој Тајни Крштења, прима Духа Светог и покрштава се у току позоришне претставе. Његова личност се преобраћа и он напушта артистички живот и сасвим се предаје Христу и личном спасењу. Добро је човеку да се стално присећа оваквих примера којих је не мали број у Православној ризници Светих Житија.

Бог је свима нама загледан у срца. Када човек из незнања и лоше обавештености греши, дешавају се овакви преокрети и преумљења Божјом промишљу и интервенцијом.

Међутим, када свесно, неразборито и упорно, човек истрајава у погрешним ставовима и тада Бог по свом човекољубљу, принципом парадокса и по нашој вољи, даје могућност да се исправимо. Као што се на негативу фотографске плоче тамна поља преображавају у светла, тако и светла поља, када прелазе на фото-папир, постају тамна. Заправо, већ древна фотографска плоча је парадигма наше непреображене душе – духа. Како ће изгледати фотографија наше душе зависи и од наше спремности у моменту фотографисања последње фотографије нашег земаљског живота као и од извора светлости којем је наше тело а тиме и наш дух био окренут (привржен). Како ћемо ''испасти'' на фотографији којом ћемо ''конкурисати'' за вечност, свакако ће зависити од наше воље и одлуке.

Зато будимо окренути Источнику Вечнога живота и пазимо да не приличимо стражарима, свирачима хорни, детету са фрулом, скомрахима који се, служећи световној власти, ругају Христу и тако му умножавају неправедно страдање. У сваком ближњем да видимо Христа јер само тако ћемо бити хришћани.

 

Зашто да не видимо Христа у брату нашем, Архиепископу Јовану? Зашто се не запитамо, зар 12 година није предуг период људског живота на земљи, да човек буде прогањан и у затвору неправедно, а уједно и ти да будеш саучесник који прећуткује, подржава или оправдава прогон над Архиепископом Јованом?

 

У исто време, добро је човеку да се запита, зашто да будем 12 година са онима који се ругају страдању Архиепископа Јована, са онима који га прогоне, малтретирају, затварају, суде и призивају његову ликвидацију, баш као што су непријатељи Христови чинили на Велики Петак, а при том да сам уверен да ссе вакодневно спремам за ,,последњу фотографију''?

 

 

ИЗВОР

http://sobornopravoslavie.com/blog/67-sonja-bojarovska-veliki-petok-koj-trae-12-godini

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!