Jump to content

Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван

Препоручена порука

  • Одговори 3.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Брате, ја и јесам рекао (мада, можда на баш најјасније) у том контексту. Бар сам имао намеру, немој погрешно да ме разумеш. Моја критика је била упућена "МПЦ". Опрости.

О свему ћемо полако. Ако ко разуме злочин који се спроводи над Његовим Блаженством, онда сам то ја - ништавило, који живи и ради на релацији Скопље - Београд... Па ћу, у најскорије време и да одем у Идризово, не бих ли покушао да га посетим и узмем благослов мученички.

Наше учење је сагласно са Евхаристијом, а Евхаристија потврђује учење.

Св. Иринеј Лионски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слажем се, брате. Расколничка јерархија. Тако, док сам наводио и њихова имена, увек сам поред писао реч расколник... Можда Вам је промакло.

Наше учење је сагласно са Евхаристијом, а Евхаристија потврђује учење.

Св. Иринеј Лионски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И још штошта ћу посведочити, ако Бог да, само полако. Биће нам свима на корист. И као неко ко је од рођења на инсулину, још више разумевам муке владике Јована, који је, како неко помену, добио шећер.

Имам и нека сведочанства љубљеног владике Кумановског Јоакима, али зато и дођох овде, да будем на корист и да сведочим Истину. Друго више ништа нећу коментарисати, да не бих био погрешно протумачен. Сестро, брате, опростите за неспоразум.

Наше учење је сагласно са Евхаристијом, а Евхаристија потврђује учење.

Св. Иринеј Лионски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можеш ово да појасниш мало Оче?

Питање није упућено мени али да овим преводом покушам да појасним бар неке чињенице о Николи (Кирилу):

Црквени суд Православне Охридске Архиепископије

Протокол бр. 105 од 16. јуна 2004 године.

Битољ

Црквени Суд Православне Охридске Архиепископије у проширеном саставу сходно 12. правилу Картагенског Сабора, 74. Апостолском правилу, као и 1. Правилу помесног Цариградског Сабора на својој седници одржаној у манастиру Св. Прохор Пчињски 27./14. априла 2004. у 12 часова у пуном саставу, а судећи по оптужби против суспендованог Митрополита полошко-кумановског г. Кирила поднетој од стране тужиоца, Његовог Високопреосвештенства Митрополита велешког и повардарског и егзарха охридског г. Јована, после саслушања оптужбе, и детаљног увида у предмет и пропратна документа, а након појединачног расуђивања и изјашњавања чланова Суда, једногласно усвоја следећу

П Р Е С У ДУ

Досадашњи Митрополит полошко-кумановски г. Кирил лишава се епископског чина и враћа у ред лаика, под крштеним именом Никола Поповски.

Објашњење:

На молбу Његовог Високопреосвештенства Митрополита велешког и повардарског и егзарха охридског г. Јована, Православна Охридска Архиепископија покренула је поступак за утврђивање моралних и канонских преступа против Митрополита полошко-кумановског г. Кирила (Поповски). У складу са 12. правилом Картагенског Сабора, 74. Апостолским правилом, као и 1. правилом помесног Цариградског Сабора и 11. чланом Нишког споразума, на захтев Светог Синода Православне Охридске Архиепископије, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је својом одлуком бр. 455/зап.408 од 30. марта 2004 и 630/зап. од 23. априла 2004. допунио предвиђеним бројем епископа Суд Православне Охридске Архиепископије који је сазван (из разлога што је архијерејима који треба да суде онемогућен улазак у Републику Македонију), у манастиру Св. Прохор Пчињски 27./14. априла 2004. у следећем проширеном саставу од 12 чланова: Митрополит црногорско-приморски г.Амфилохије, Епископ сремски г.Василије, епископ будимски г.Лукијан, епископ жички г.Хризостом, Епископ бачки г.Иринеј, Епископ врањски г.Пахомије, Епископ рашко-призренски г.Артемије, Епископ тимочки г.Јустин, Епископ шумадијски г. Јован, Епископ браничевски г.Игњатије и Епископи Православне Охридске Архиепископије: Јоаким велички и местобљуститељ полошко-кумановски и Марко дремвицки и местобљуститељ Битољски.

Почевши своју седницу под председавањем Његовог Високопреосвештенства Митрополита велешког и повардарског и егзарха охридског г. Јована, председника Светог Синода Православне Охридске Архиепископије, Суд је прво утврдио своју надлежност у овом црквено-судском поступку с обзиром да су на основу одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве бр. 47/1958 и 6/1959, зап. 57 од 17/4 јуна 1959. архијереји из Републике Македоније са својим Синодом стекли статус аутономне цркве и као такви подлежу надлежности свеправославно признате помесне Цркве на њеној територији, без обзира на њихово самовољно издвајање или одступања од црквено-канонског поретка. Сходно томе, Суд канонске свеправославно признате Православне Охридске Архиепископије у свом проширеном саставу, у складу са овим канонима, има право да суди и пресуђује по овим оптужбама.

Суд, којим је након прочитане оптужнице председавао Митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски г. Амфилохије закључио је да оптужени, раније стављен под забрану свештенодејства Митрополит полошко-кумановски г. Кирил, упркос томе што је позиван три пута на суђење, није се одазвао. За онога који се неоправдано не одазове на позив на црквени суд, 19. правило Картагенског Сабора предвиђа искључење из црквене заједнице.

Суд је прочитао доказе да је именованом два пута достављен позив за црквено-судски поступак и да их је исти примио, и да није одговорио на њих. Трећи пут, му је позив упућен преко поште и лично му је достављен. Пошто је утврђено да је Митрополит Кирил поново одбио да се појави пред црквеним судом, архијерејски суд Православне Охридске Архиепископије у проширеном саставу је одлучио да одржи суђење у одсуству оптуженог и позвао Његово Високопреосвештенство Митрополита велешког и повардарског и егзарха охридског г. Јована у својству тужиоца да објасни оптужбе и предлог одлуке.

Суспендовани Митрополит полошко-кумановски г.Кирил оптужен је да је као лаик био саучесник његовом брату у убиству и због тога је осуђен на затворску казну. Без обзира да ли је убиство урађено намерно или ненамерно, лице које је починило или учествовало у томе, по правилу 22. и 23. Анкирског Сабора, као и 8; 43; 54; 55; 56. и 57. правила Светог Василија Великог, не може да остане у свештеничком чину. Суд је такође утврдио на основу доказа из оптужнице да је оптужени, (одлука Архијерејског Синода расколничке МПЦ бр. 125 од 7. Августа 1990.) стављен под забрану свештенодејства због недозвољеног служења у туђој епархији и тако је прекршио 2. правило Другог Васељенског Сабора. Такође, овај Суд, на основу доказа утврдио је да именовани, крши 71. правило Картагенског Сабора, не живи у седишту своје епархије, и да има довољно индиција иако нису поткрепљене доказима, да његов живот служи на саблазан верних.

Разматрајући оптужницу и цео предмет, Суд је закључио да је основна кривица садашњег Митрополита полошко-кумановског г.Кирила у чињеници да је он од самог почетка свог епископског служења учесник у расколништву и носитељ разарања јединства Цркве Божије. Он је једини живи учесник у самовољном и неканонском, од никога признатом проглашењу аутокефалности тзв МПЦ. За такве, канонска традиција Православне Цркве, сагласно 6. правилу Другог васељенског сабора, 15. правилу Прводругог Цариградског Сабора (сп. 31. Апостолско правило, 14. правило Прводругог Цариградског Собора) предвиђа лишавање свештеничког и епископског чина.

Из горе наведених разлога, узимајући на првом место као основну кривицу организовање и учествовање (1967 г.), и упорно остајање у расколу, узимајући у обзир као отежавајућу околност и горе наведене разлоге, Црквени суд Православне Охридске Архиепископије лишава епископског чина, досадашњег Митрополита полошко-кумановског г. Кирила (Поповски) и враћа га у ред лаика под именом Никола Поповски и тиме доноси одлуку као у диспозитиву.

Именовани има право жалбе Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве у року од 30 (тридесет) дана од дана пријема пресуде.

Архијереј који је председавао

МИТРОПОЛИТ

+ црногорско-приморски, зетско-брдски и скендериски

Потврђује да је веран оригиналу

Архисекретар САС Православне Охридске Архиепископије

Епископ

+ Марко дремвицки и администратор битољски

Оригинал:

http://www.poa-info....i/20040616.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче Иване тек сада сам прочитао питање.Као што видиш одговор ти је дао Ромејац.Ето ,то је то.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Такође, не знам да ли је ико упознат, монахиње из Марковог манастира код Скопља имају добре односе са нашим сестрама из Манасије, и уопште из Браничевске епархије. Сарађују око иконописа, чини ми се. И монахиње из Марковог манастира купују даске за иконе од нас. Логично је, немају никог другог ко им је ближи. А то, да будемо јасни, не може без благослова "Архиепископа Македонског" Стефана... И опет, кад видите шта се ради са владиком Јованом... Ко да буде паметан?

Само нека сликају иконе светих мученика са љубављу, сетиће се свог владике...

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...