Скопљанац

Не, братац, али стварно... Шта се десило од тога? Па, све... Заборавио сам да кажем да је и владика Никанор пензионисан. И владике Василије и Василије... Сви ућуташе после Сабора. Мук. Лепо смо рекли да ће тако бити, да неће упутити извињење ако се на крају Сабора не деси то што су на сав глас најављивали! То су исти ти новинари од којих очекујемо да кажу нешто о зварском прогону Архиепископа Јована и Православне Охридске Архиепископије. Ето, то су ти! Мени је тешко због оних који кажу да су Православни, а упали су у прљаву новинарску игру, да цитирају те будалаштине (а верујте, после Литургија, у цркви у коју одлазим, људи су себи давали за право да се баве тим глупостима, да препричавају, да говоре: Јесте, тај треба у пензију, тај не треба...), па чак да и сами лицитирају и црткају планове ко би могао бити пензионисан, а ко не. Лепо, сачека се крај Сабора, прихвате се одлуке... Мени је можда криво што Сабор није више поменуо страдања Блаженог владике Јована, али то је моје мишљење. И држим га за себе. И ту је крај приче! Помирим се и кажем: Тиха вода и брег рони. Зна наш Сабор шта треба да чини и како треба да дела.

Ја бих само да искористим прилику и да поздравим "новинарку" Жељку, целу редакцију црквоборног Блица, али и свих осталих новина! Ево, прошао је СА Сабор, и све се десило онако како су причали: Пензионисан је владика Константин, пензионисан је владика Филарет (Дачић, којег је владика молио, није спречио његово пензионисање, и оде владика као да га никад у Цркви није било - Боже сачувај!), пензионисан је владика Иринеј Бачки... Све је онако како је говорио неименовани, али добро упућени извор из Патријаршије, који је добро познат свим реакцијама... Срамота. Ово што они раде, то је увреда за новинарску професију. Пљувачина Цркве и подбадање људи да чине исто што и они... Уједно, користим прилику да тражим да наведена "новинарка" упути извињење свим Епископима које је пљувала и клеветала, да упути извињење свим верницима, и да каже да је преварио тај неименовани извор из Патријашије, који је добро упућен у дешавања, и добро је познат редакцији и да је она пискарала за ситне новце или партијске интересе. Такође, поздрављам и "верског аналитичара" Мирка Ђорђевића, који је овом приликом остао нем, и све његове колеге "по струци" (по партијској књижици и задужењу). Живи нам били, и не лагали више! И вас воли и чека Отац да се вратите. Питање је само да ли ћете то схватити пре или касније...

Што се мене лично тиче,ја се у потпуности слажем са тобом. Као људима, потребна нам је реч оних мудрих, који више знају, реч која лечи, па чак и она сурова (али реална) која освешћује и поставља ствари на своје место, што би требало да буде случај у вези ове теме, а уствари болне ране на Телу Цркве. Ја се само надам да иза ове тихе дипломатије наше Цркве, када је прогон Православне Охридске Архиепископије и Блаженог владике Јована у питању, стоји уствари принцип: Тиха вода и брег рони. Све остало што бих коментарисао, било би на неки начин неповерење у Цркву.

Па, да. Ја тв пријемник нисам укључио за последњих 5 године. А пошто сам тренутно пријављен овде, плаћам их (РТС) да ме лажу. Иако не гледам, лажи се шире брзином светлости, и све знам, нажалост. Ја од РТС-а и било које друге тв куће у Србији не могу очекивти да слободно извештавају, нарочито када се ради о Цркви и Архиепископу и његовом страдању. Још од Партије, ови који се убише да докажу да нису комунисти (а јесу - и по менталитету, и по свему осталом), а који сада владају и овде и тамо, врше цензуру и промену (читај: Отворено слажу) када су вести из Цркве у питању. Додуше, разлика је следећа: Овде се прећуткује о страдањима, прећуткује се да НЕМА кривице, предстојатељ Цркве Божије под тим небом зове се по презимену - партијашки (као тамо), уопште не показују интересовање за Православну Охридску Архиепископију. А тамо, лаже се у име нације, не говори се да "МПЦ" врши духовно самоубиство одвајајући се од Једног Тела, форсира се "МПЦ", само на начин како то Партији одговара, не говори се о прогону Цркве, упорно се труби да има кривице, упорно се спомиње некакав "проневерени новац", Предстојатељ Цркве Божије се назива по презимену, они који су у заједници са Свима Светима и који су чеда Васељенске Цркве Православне, они су уствари "расколници" и "издајници"... Има ли ралике у извештавању? Па, и не баш. Што је за жал... Медијски прогон и цензура Јеванђеља и Цркве је и тамо и овде.

За сада је само овај део разговора објављен. Ако Бог да, убацићемо и остатак. Мада га има у штампаном броју... Можемо и прекуцати, да не чекамо објаву, због актуелности.

РАЗГОВОР са владиком Марком, из Православља за 1. јун, бр. 1085. РАЗГОВОР СА ЕПИСКОПОМ БРЕГАЛНИЧКИМ И МЈЕСТОБЉУСТИТЕЉЕМ ЕПАРХИЈЕ БИТОЉСКЕ Г. МАРКОМ (КИМЕВИМ) Полицијски и судски погром у Македонији Македонска полиција је 21. маја 2012. године у раним јутарњим часовима спровела акцију и насилно провалила у манастире и домове припадника Православне Охридске Архиепископије у Штипу, Скопљу, Битољу и Прилепу. Том приликом употребили су непримерену силу и брутално малтретирали монахиње, монахе и цивиле. После преметачине, ухапсили су и под јаком полицијском пратњом спровели у полицијске станице једног јеромонаха, три монахиње и десет верника, од којих је петорици сарадника Архиепископа Јована одређен затвор у трајању од 30 дана. Македонска полиција је поднела кривичне пријаве против 19 особа, а истрагом су обухваћени и Епископи брегалнички Марко и стобијски Давид који су се тада налазили у Београду и учествовали у раду Светог Архијерејског Сабора СПЦ, као и мајка и рођена сестра Архиепископа Јована и рођени брат Епископа Давида. О овом прогону какав не постоји у демократској Европи и свету, разговарали смо са Епископом Марком. Епископ Давид се хитно вратио у Македонију истог дана када је било хапшење. У суду је дао изјаву, одузет му је пасош и пуштен је без притвора. Истог дана изјаву су дали и јеромонах Иринеј, монахиња Олимпијада и један верник, које полиција није могла да нађе током хапшења. Епископ Марко се 23. маја вратио у Македонију. Приликом давања изјаве одузета му је путна исправа. Како су народ и свештенство у Македонији примили одлуку Основног суда у Велесу, којом је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. др Јован осуђен 11. маја на две и по године робије? – Свештенство и верни народ Православне Охридске Архиепископије већ десет година трпи политичко-судску фарсу и притиске тако да смо очекивали ову срамну пресуду. Архиепископ Г. Г. Јован је свесно и добровољно ушао у Републику Македонију да би за историју посведочио да нема кривице и да је то само политички монтиран процес који на захтев расколничке организације МПЦ води власт у Македонији. Јер, како је и сам архиепископ изнео у својој одбрани на суђењу, пре него што је ступио у јединство са Српском Православном Црквом, а преко ње и са свим православним Црквама у свету, нико за четири године није имао примедби на његово финансијско пословање у епархијама где је био надлежни Епископ. Значи, прошла су најмање четири завршна рачуна и све је било у реду док архиепископ није прихватио јединство са Српском Црквом. И тада је одједном постао „криминалац“. Његова кривица је то што је ступио у јединство са Српском Црквом а не наводна утаја новца. Знајући све ово свештенство и верни народ су примили и ову неправду хришћански се надајући у Бога и блаженству гоњених правде ради. Међутим постоји још један моменат који је веома битан за народ у Македонији. После ове срамне пресуде која је донета тако што су одбијени сви сведоци које је предложио Архиепископ Јован, а такође је одбијено да се обави вештачење у његовом присуству, јављали су се људи који нису наши верници и пружали су подршку јер је многима постало јасно да се ради о политичком прогону, а не о криминалу. То је велика сатисфакција за Охридску Архиепископију јер се види да жртва архиепископа није узалудна. Да ли сте имали прилике да се сретнете са Архиепископом Јованом и чујете његов коментар ове судске фарсе? – Архиепископа смо последњи пут видели на суђењу 10. маја када је судија Тања Милева експресно по директиви завршила суђење за 15 минута. Још тада је било јасно да ће га осудити по унапред написаној пресуди, јер је судија изјавила да ће пресуда бити објављена већ сутрадан, што је веома кратак рок да стигне да је физички напише, имајући у виду да је суђење завршено на крају радног дана, а пресуда саопштена на почетку радног времена следећег дана. Шта год да се догоди архиепископ увек понавља речи Светог Јована Златоустог чије име достојно носи: „Слава Богу за све!“ Увек нас храбри речима да ће ово сигурно бити на корист Цркве, само ће плодови доћи у своје време. Знамо да нисте могли да га причестите и да је архиепископ био утамничен под најтежим затворским условима целе зиме у затвору Идризово – без посета, у леденој ћелији и потпуној изолацији. без лекова и лекарског надзора премда болује од дијабетеса. Да ли је нарушено његово здравље и да ли сада може да се причешћује? – Архиепископ се није причестио од кад је ушао у Македонију 12. децембра 2011. године. Не сумњамо да га благодат Божија укрепљује јер када човек страда правде ради и Бога ради онда се благодат изобилно излива на тог човека и даје му духовну снагу да изнесе крст до краја. Услови у затвору су благо речено бедни. То чак не крију ни власти које свакодневно добијају критике из ЕУ и других међународних организација о корумпираном судству и о условима у затворима који су испод сваког људског достојанства. Право на посету има само његова мајка која због нарушеног здравља једва путује и његова сестра која има троје малолетне деце. Мајка и сестра су сада на списку оптужених. Чак и када га посете причају преко стакла пред полицајцем. У тим условима у којима се налази архиепископ, здравље му је озбиљно нарушено па је због тога и суђење морало бити одложено два пута да би га трећи пут довели са лисицама на рукама иако се видело да се једва креће. Детаљније прочитајте у ПРАВОСЛАВЉУ број 1085. http://pravoslavlje.spc.rs/najava.html#Fus02

Да, свакако да нас ожалости лаж из уста оних који веле да су православни... Али, и њима је јасно да је отац Радован Биговић Морнар Неба, и да се као Морнар Неба пробија снагом Ватра кроз море њихових лажи... Што је већа бура, то Морнар доказује колико је вешт. Што је већа бура, пре ће доћи до Циља. Једрилица је раширила једра, а Морнар суверено господари својим спасењем, али и спасењем оних који су се са њиме укрцали. И ништа их не дотиче, таласи мора лажи се разбијају и после првог удара потпуно губе снагу.

Отац Радован Биговић је МОРНАР НЕБА! То име му дајем по његовој дивној књижици која обогаћује и остаје за сведочанство... Јел нас речи Христове теше? Да... Онда, пошто је тако, сећамо ли се речи: Бог није Бог мртвих, него живих (Мт. 22,32).

Заупокојена Литургија и опело биће служени у понедељак, 4. јуна 2012. године, у 9 часова, у земунској цркви Светог Архангела Гаврила, а у 13 часова је сахрана на гробљу у Земуну.

Ево и детаљнијих података на сајту СПЦ: http://www.spc.rs/sr/upokojio_se_u_gospodu_protojerejstavrofor_dr_radovan_bigovitsh_profesor_pravoslavnog_bogoslovskog Оде нам отац Радован Биговић... Али, Бог зна.

Неее, оче, па у среду смо се видели!?!?!?! Последњи наш разговор ми и даље одзвања у глави. Тежио си Свечовеку и Једином Човекољубцу Светог владике Николаја, па си брже - боље пожурио у Његов загрљај. Ако, и ми ћемо се ваљда на то привићи, иако смо тренутно ожалошћени као Тело. Марија, Никола... Ако ко од вас некад види ово, написах као утеху вама, а као подсећање свима нама и мени самом... За сада немам других речи и остајем нем од синоћ кад ми је јављено. Целу ноћ сам пробдео, нисам могао да заспим. Вечан спомен, блажено успење и васкрсење у слави подај Господе слуги Твоме, а оцу нашем, Радовану! Да га изљуби Господ, једини Човекољубац и Свети владика Николај и отац Шмеман које је неизмерно волео!

Да, па то је то... Све оно што се раније радило, сада се напушта, не ради се више. Све људе које су раније користили за напад на Православну Охридску Архиепископију, не користе више. Све полуге државне власти које су раније користили, више не користе. Увек мењају принципе. То чини човек/људи којем/којима савест није мирна. Сетите се Трифуна Костовског, и како је уопште и почело гоњење за "проневеру" где сама државна институција звана мпц није гонила Архиепископа (укључили су се накнадно, за паре, наравно), јер "проневере" никад није било... И колико су животињски загризли за "проневеру", тераће је и даље, до самог краја. Измишљаће, лагаће, чиниће неправду и зло као што чине у спрези - лажна заједница, лажно јединство, мпц - држава. И тако док их не заустави сам Господ. А осталим Епископима ће се из мржње качити "учествовање у проневери", или још и неко ново дело, измишљено, непостојеће ни у несретном македонском законодавству, ни у оном европском којем, наводно, теже. А то је дело као "распиривање националне и верске мржње (увек је националне пре верске!), раздора и нетрпељивости", због чега је Архиепископ такође био затваран... Колико је све јасно, Боже сачувај. А, пошто се све до сада напуштало и прелазило на нове начине гоњења, испоставиће се на крају да нема "проневере", као што је нема, да нема мржње и нетрпељивости, као што их нема, да нема ничег што су говорили. Онда ће остати само истина: У име Филипа и Александра, отаца наших, гонимо Цркву Божију и убијамо људе - иконе Божије, по затворима.

Марти, Валтеру, па то је управо оно што је Блажењејши владика Јован написао у својој књизи СЛОБОДА У ЗАТВОРУ, тачније, у његовој посланици (која је ту штампана) коју је слао Црквама Божијим из Идризова, пред Божић 2005. године. Рекао је (парафразирам): Пљунули су ка небу, и вратило им се у лице. Да, чудна је сила гравитације коју даде Бог. Али, ако је неко богоборац... Тај не зна за дела Божија.

Познајем бивше богослове Цетињске који говоре само речи хвале о њему као професору, док је предавао. Нарочито они који су се исповедали код њега, као што је брат горе и навео. Испред свега је његово смирење и живот у Христу. На страну то што га познајем, увек је лепо када од другог/других чујеш реч о ономе који те је родио за Царство Божије. А такви су сви Епископи Православне Охридске Архиепископије, зато и не могу да их сломе... Сваки од њих је у врлини и љубави, али и они сами су пуни врлина и љубави. Да је у свима нама бар делић Онога што/Који је у њима... Али, и биће. Другачије не може. Кад страда један, страда и мноштво. Тако је и са врлином и љубављу, када је један пун (а овде су сви) љубави, то се шири и на мноштво, Заједницу, Цркву... Нека би дао Бог!

Говори Господ: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство Небеско (Мт. 18,3).