Ко негира Јасеновац, негира и Аушвиц: Како је српски историчар побио лажне тврдње у израелском листу

[JESSY]

Текст аустралијског новинара Давида Голдмана „Ова срамотна злоупотреба холокауста мора одмах да престане“ о усташком логору Јасеновац, објављен у „Џерузалем посту“, уклоњен је захваљујући брзој и одлучној реакцији Музеја жртава геноцида, саопштено је данас из ове институције.

„Уредништво „Џерузалем поста“ најпре је уклонило са интернет странице тог листа ревизионистички и срамотан ауторски текст Давида Голдмана у коме се, поред осталог, тврди како је укупан број жртава концентрационог логора смрти у Јасеновцу свега између 2.500 и 4.500 људи, као и да Срби и садашње српске власти манипулишу и злоупотребљавају холокауст како би вештачки и лажно увећавали број жртава српског порекла страдалих током Другог светског рата“, истакла је дирекција Музеја.

Након што је в. д. директора Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, ступио у непосредан контакт са главним и одговорним уредником, „Џерузалем поста“ Јаковом Кацом, овај лист је данас објавио Ристићев опширан и детаљан ауторски текст у коме су изнете историјске чињенице у вези са карактером концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и са до сада идентификованим бројем јасеновачких жртава.

Поред тога, Ристић је у свом тексту јасно и одлучно осудио сваки покушај релативизације карактера концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и умањивање броја жртава.

Ристић је у писму главном уреднику „Џерузалем поста“ навео да Голдман, који је иначе без стручних квалификација и потпуно непознат научној јавности, „користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмислио читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут „Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM)“.

„Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15 одсто). У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.

Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону „од – до“.

Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године.

Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.

Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту“, пише Ристић.

У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида, стоји у писму упућеном уреднику израелског листа.

„Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту. Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у „Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег. Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима“, наводи се у реакцији на Голдманов текст.

У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих, стоји у писму.

Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.

„Музеј жртава геноцида нема сазнања да је „Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије „оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге. Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја „Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија“, пише историчар Дејан Ристић.

Како наводе из Музеја жртава геноцида, та институција је 1997. године предала „Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.

„Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа? Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је „настало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске? Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500?“, наводи Ристић

Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).

Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.

У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој „Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“, стоји у писму директора Музеја.

„Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника Републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске. Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу. Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“, закључује Дејан Ристић.

https://rs.sputniknews.com/20210818/ko-negira-jasenovac-negira-i-ausvic-kako-je-srpski-istoricar-pobio-lazne-tvrdnje-u-izraelskom-listu-1128551049.html

 

View full Странице

[александар живаљев]

Vladika Jovan: "Velika mrlja na obrazu"

Sporni tekst u Džeruzalem postu o logoru Jasenovac velika je mrlja na obrazu tog uglednog lista, a suštinsko pitanje je kako se ovakav tekst uopšte pojavio.

IZVOR: TANJUG SREDA, 18.08.2021. | 19:38

 

Podeli

 

Foto: Printskrin/Prva TV

 

 

 

 

 

 

 

 

To je danas rekao vladika pakrački Jovan.

On je rekao da je glavno pitanje kako je Džeruzalem post mogao sebi da dozvoli da objavi takav tekst, dodajući da je tekst, srećom, brzo uklonjen i to zahvaljujući reakcijama sa svih strana.

• A najvažnija je, kaže vladika, bila reakcija beogradskog Muzeja žrtava genocida, odnosno njegovog direktora Dejana Ristića, čiji je tekst "Džeruzalem post danas preneo u potpunosti i dao mu kompletnu jednu stranu".

Kazao je i da ima mišljenja da je ovaj propust posledica "letnje šeme" tokom koje pomoćni urednici uređuju list, ali je ocenio da je to svejedno vrlo velika mrlja na obrazu ovih, inače ozbiljnih novina.

"Onaj ko je ponudio taj tekst Džeruzalem postu je svakako znao da se nalazimo u mesecu kad obeležavamo 80 godina od osnivanja logora Jasenovac i svakako da je to namerno, a velika je sramota Džeruzalem posta da je to prihvatio i objavio", ponovio je vladika pakrački.

On je primetio i da niko nikada nije čuo za Davida Goldmana, koji je inače autor teksta.

Episkop Jovan je skrenuo pažnju na to da se u Srbiji niko decenijama nije bavio pitanjem Jasenovca, te zaključio:"Glas iz Srbije će se čuti onda kada u Beogradu budete imali makar mali natpis ''Jasenovac'' na nekoj ulici. Dotad nemojte očekivati da se iz Srbije čuje bilo kakav glas o Jasnovcu".

Dodao je da je Muzej žrtava genocida institucija koja je formalno osnovana i onda zaboravljena, te da se tek u poslednje vreme oseća neki boljitak u odnosu države prema tom muzeju.

"Jasenovac nije beogradska tema, niti je tema vlasti Srbije, ne govorim za ove vlasti, govorim za sve vlasti od 1945. pa naovamo. Niti je tema akademske zajednice u Srbiji, jer ako pogledate samo na Filozofskom fakultetu u Beogradu od 1945. pa do danas odbranjen je samo jedan rad na temu Jasenovca i to daleke 1989 godine. Onda kad mi počnemo da se time ozbiljno bavimo onda će i naš glas moći da se čuje", bio je izričit vladika pakrački Jovan.

On je dodao da treba pitati šefove katedri na fakultetima i šefove istorijskih instituta koji su te funkcije obavljali poslednjih 80 godina, kao i ministre kulture od 1992. godine čija je dužnost bila da razvijaju Muzej žrtava genocida i zašto je on tako zanemaren.

Vladika je imao primedbu i na to što u Jerusalimu i Americi nikada nije napravljena izložba o Jasenovcu, a za onu organizovanu pre nekoliko godina u sedištu Ujedinjenih nacija je rekao da je "pola toga bilo pokriveno, zato što UN nisu prihvatale pola od toga" što je tamo prikazano.

Pozvao je na pokretanje akcije kojom bi žrtve Jasenovca dobileu bar ulicu u Beogradu, te dodao da niko na svetu neće da prihvati da mi brinemo o Jasenovcu ako u prestonici Srbije taj pojam ne postoji.

"Ne postoji monografija o Jasnovcu koju je napisao srpski istoričar, a kamoli da postoji takva knjiga na engleskom ili bilo kom drugom jeziku. Nema sumnje da je film ''Dara iz Jasenovca'' učinio mnogo za ovu temu, ali postoje ogromne praznine koje moraju da se popunjavaju tako što će da budu napisani ozbiljni naučni radovi koji će omogućiti da se ide i u druge sfere života", rekao je vladika.

Rekao je i da je Crkva podigla manastir u Jasenovcu i da radi ono što može, a to je da se moli za jasenovačke mučenike.

Vladika je podsetio da se 13. septembra obeležava dan Novomučenika jasenovačkih i pozvao sve koji to žele da dođu u manastir.