Пост и глад и сва ментална стања која глад за месом собом доноси

[Тражитељ]

Христос васкрсе!

Данас након васкршњег доручка и ручка, схватио сам колико сам срећан и колико ми је све око мене лепо. До јуче, почео сам да упадам у депресивно стање. Све је почињало да ми буде тескобно, заморно, појачано ми се спавало, Боже прости - у неколико наврата ми се огадио живот који водим, иако никакав разлог за то тренутно, Богу хвала, немам.

И све је то нестало након јаја и сира за доручак, те комада меса за ручак. Није промена времена, није ништа друго, обичан комад меса и јача храна су ми вратили задовољство и оно је кренуло да се прелива и на људе око мене. Пре тога, постио сам током целог поста, и то чак и не на води, него на уљу, што је апсолутно комплетна исхрана. Нисам био гладан меса, нисам осећао ништа по том питању, а опет - данас, сваким залогајем меса, као да сам у себе уносио срећу.

Каква су ваша искуства са постом? Колико постите током целог периода поста и да ли се и код вас то одрази и на ментално стање?

Извињавам се ако је ово питање глупо или ако делујем као неко ко не уме да заузда сопствени стомак, али заиста нисам од оних који пате за храном и "не могу" без нечега... али испада да сам ипак зависнији од хране него што сам тога био свестан.

[Вукашин]

То сазнање ти је на већу корист, него да си постио са лакоћом на води, па умислио да си некаквав испосник.

И ја сам данас једва дочекао да дођем из цркве да нешто поједем  У петак сам већ традиционално јео само увече после изношења плаштанице, а у суботу сам нешто јурцао, заборавио да ручам, узео с'ногу крајку хлеба и попио кафу увече...данас било мало повуци-потегни на Литургији ,али надокнадио сам све касније 

[slovoA]

пре 40 минута, Тражитељ рече

И све је то нестало након јаја и сира за доручак, те комада меса за ручак.

Једном ријечју, све је то нестало у изобиљу природе које се јасно одразило и на тијело (природу) у којем блудни син ужива, као у свом имању. Али имању које је присвојио упркос Очевој вољи, само по Његовом допуштењу. То сви радимо и тек када потрошимо природу (то имање) и од њеног изобиља не остане ништа, као нишчи духом се обраћамо (враћамо) Оцу, гладни духа и истине. Јер то, што смо из саме природе црпили, то је и био разлог да блудимо, као богови по природи.

[mirko1929]

пре 10 часа, Тражитељ рече

Христос васкрсе!

Данас након васкршњег доручка и ручка, схватио сам колико сам срећан и колико ми је све око мене лепо. До јуче, почео сам да упадам у депресивно стање. Све је почињало да ми буде тескобно, заморно, појачано ми се спавало, Боже прости - у неколико наврата ми се огадио живот који водим, иако никакав разлог за то тренутно, Богу хвала, немам.

И све је то нестало након јаја и сира за доручак, те комада меса за ручак. Није промена времена, није ништа друго, обичан комад меса и јача храна су ми вратили задовољство и оно је кренуло да се прелива и на људе око мене. Пре тога, постио сам током целог поста, и то чак и не на води, него на уљу, што је апсолутно комплетна исхрана. Нисам био гладан меса, нисам осећао ништа по том питању, а опет - данас, сваким залогајем меса, као да сам у себе уносио срећу.

Каква су ваша искуства са постом? Колико постите током целог периода поста и да ли се и код вас то одрази и на ментално стање?

Извињавам се ако је ово питање глупо или ако делујем као неко ко не уме да заузда сопствени стомак, али заиста нисам од оних који пате за храном и "не могу" без нечега... али испада да сам ипак зависнији од хране него што сам тога био свестан.

Једноставно, услед нутриционистичког дефицита вегетаријанске исхране долази до здравствених проблема. Тога су вегани потпуно свесни, зато узимају суплементе (B12, K2+D3, Мg, Ω3, C+Fe, Ca, Zn). Познато је да мањак витамина B12 и D3 доводи до појаве депресије (јаја су добар извор витамина D3, a месо добар извор витамина B12). Ми смо себе убедили да је пост нешто здраво, па мислимо да не може да изазове проблеме. Приде, овај наш пост је разрешење на вегетаријанизам (а начин на који га многи људи упражњавају је екстремно нездрав, уместо разноврсног поврћа и орашастих плодова, људи се често ограниче само на кромпир, пиринач, итд. што може само до дијабетеса да доведе), прави пост би било потпуно гладовање и тада тело улази у посебан режим и то је оно што може имати здравствене бенефите (наравно, уколико не траје предуго, у супротном је врло штетно).

Не заборави да смо сви ми телесна бића, и да без хране и воде умиремо. Исто тако без ваздуха. Јеси ли пробао да се суздржаваш од дисања? Сматраш ли себе зависником од кисеоника? То нема везе са зависношћу. Зависност од хране је нешто потпуно друго (нпр. патолошка жудња за слаткишима).