Зоран Ђуровић: МИТАРСТВА ПРЕПОДОБНЕ ТЕОДОРЕ - Ваше мишљење?

[Александар Милојков]

Иначе, слично, готово идентично учење се среће у паганској култури - у египатској Књизи мртвих. И тамо душа пролази кроз двадесет капија, као и код "Теодоре" (календар не зна за ту "светитељку").

[mario beloti]

ха ха ја као друг Стари не признајем Суд него само моје партије.

Шалим се па наравно Владика је као и увек наиван био и остао. 

Сам је рекао да не треба да се бави политиком

[Родољуб Лазић]

Александре,  можда је теби теологумена, светом Јустин је свето Предање. У његовој Догматици, 3.део.

[Дејан]

пре 2 минута, Александар Милојков рече

Није ни предање. То је теологумена појединих личности (отаца и других) у Цкрви. Митрополит Порфирије је једном у емисији Духовници лепо објаснио поенту тог учења - само педагошка.

Лично, не треба ми престрављивање ђаволима да бих љубио Заповести Господње. Ја ћу, колико могу, творити Његову вољи али из некух других побуда, а не зато што се бојим ђаволског испитивања.То је бесмислица. Чак и догматски та теологумена је неисправна. У икономијскм смислу, може да послужи, како рекох, само као педагогија - у духовном узрастању, као почетна храна, за духовну недоношчад. Само духовно малоуман ће на таквој храни остати целог живота.

Роб - најамник - син

Ко разуме, схватиће.

Да, мислим да је ово индикатор који показује ко су синови Божији а ко Алахови робови.

[mario beloti]

пре 1 минут, Родољуб Лазић рече

Можда је теби теолог ена, светом Јустин је свето Предање. У његовој Догматици, 3.део.

Ава Јустин да је међу нама препао би се шта причају модерни теолози.

[Александар Милојков]

Управо сада, Дејан рече

Да, мислим да је ово индикатор који показује ко су синови Божији а ко Алахови робови.

Оци су говорили о три стадијума у човековом духовном узрастању: роб, најамник, син. Први служи због страха од казне (таквом су потребна "митарства), други из калкулантских разлога добре плате (награде од Бога) и трећи зато што је стекао синовску љубав прем Оцу.

Суштина хришћанства је - усиновљење (иотесиа, како каже апостол Павле). Не страх, него синовство. Можда човек и треба да прође ове газе, али је жалосно ако остане на фази роба или најамника.

[Дејан]

пре 2 минута, mario beloti рече

ха ха ја као друг Стари не признајем Суд него само моје партије.

Шалим се па наравно Владика је као и увек наиван био и остао. 

Сам је рекао да не треба да се бави политиком

Е добро, свестан си да овде на сајту сигурно нећемо да толеришемо овакво вређање владике Атанасија. Он јесте неуобичајена личност, али није то што ти пишеш о њему.

Две недеље идеш на "годишњи".

[Родољуб Лазић]

пре 2 минута, mario beloti рече

Ава Јустин да је међу нама препао би се шта причају модерни теолози.

Крстио би се левом руком. 

[Александар Милојков]

пре 2 минута, mario beloti рече

Ава Јустин да је међу нама препао би се шта причају модерни теолози.

Ава Јустин је у своје Догматике стављао различиту храну - да нахрани сваког, од духовног недоношчета до духовно одраслог човека. Свако нека се послужи оним што може да свари.

[Дејан]

пре 2 минута, Александар Милојков рече

Оци су говорили о три стадијума у човековом духовном узрастању: роб, најамник, син. Први служи због страха од казне (таквом су потребна "митарства), други из калкулантских разлога добре плате (награде од Бога) и трећи зато што је стекао синовску љубав прем Оцу.

Суштина хришћанства је - усиновљење (иотесиа, како каже апостол Павле). Не страх, него синовство. Можда човек и треба да прође ове газе, али је жалосно ако остане на фази роба или најамника.

Не знам ко је прошао, ја јесам ову прву.

[Родољуб Лазић]

пре 6 минута, Александар Милојков рече

Иначе, слично, готово идентично учење се среће у паганској култури - у египатској Књизи мртвих. И тамо душа пролази кроз двадесет капија, као и код "Теодоре" (календар не зна за ту "светитељку").

Кроз ово смо пролазили пре 10 година. Какав је ово "доказ"? На нивоу оних који проналазе у Христу култ Митре. 

 

[Александар Милојков]

пре 1 минут, Дејан рече

Не знам ко је прошао, ја јесам ову прву.

О томе знају само двоје (и треба да знају само двоје): Бог и дух човечији. Дакле Бог и ја знамо докле сам ја стигао. Одох сад да преводим Светог Августина. Немој да ми нервирате Аву. Поздрав.

[Родољуб Лазић]

пре 8 минута, Дејан рече

Да, мислим да је ово индикатор који показује ко су синови Божији а ко Алахови робови.

Могао би мало опрезније да причаш. Доносиш суд о десетинама хришћанских светих, међу њима и Оцима Цркве. 

[grigorije22]

пре 2 минута, Родољуб Лазић рече

Кроз ово смо пролазили пре 10 година. Какав је ово "доказ"? На нивоу оних који проналазе у Христу култ Митре. 

 

Stvar je u tome da nemaju osnov da u Hristu pronalaze kult Mitre. Drugo, kao po običaju mešaš kruške i jabuke. Hristos je spasitelj celog sveta pa čak i ako bi se našla neka paralela logično je. Kako bi inače pagani prihvatili Hrista..

[grigorije22]

O Predanju i Svetom Predanju.

ИГУМАН ПЕТАР МЕШЧЕРИНОВ
Што се тиче Житија светих, она нам не преносе све истините околности у животу овог или оног светитеља. Често она собом представљају црквену поезију, када се реално зрно, оно што је на самом делу стварно било, почне украшавати, допуњавати разним додацима, често се потуно изгуби из овог или оног разлога; понекад у житија продире паганизам, епски елементи «народног епоса». Зато хагиографска литература само посредно, према историјској провери, може бити приписана ка Светом Предању... А то, на пример, прича о томе да је Ап. Лука насликао 70 икона Мајке Божије – то је просто црквено Предање, али не Свето. Баш као, рецимо, посета Мајке Божије Атосу, црвенило ускршњег јајета у рукама св. Марије Магдалене, и много, много другога. Све су то поштоване древне ствари; али то не задовољава наш критеријум – то није Св. Предање.
Тако ни локални црквени обичаји не могу бити Св. Предање. Св. Предање обавезно мора испуњавати такве квалитете као што је универзалност, саборност; локални обичаји, уз сво поштовање према њима, само су особени живот ове или оне помесности – а не читаве Васељенске Цркве. Уопште, нужно је, према мисли В.Н. Лоског, разликовати само Св. Предање – као неки тајанствени ток виђења истине, која у Цркви не пресушује и коју је Дух Свети пренео њеним члановима, од споменика Предања.
Али постоје, упоредо са овим, једноставно басне, бунило, измишљотине и паганске приче које су ушле у црквену средину. На пример, Медовые, Яблочные Спасы, да се не једе ништа округло на Усековање, «Птица се не гнезди» на Благовештење, свећа се предаје само преко десног рамена, и још много, много дугога... И све то је за многе људе – Предање Цркве! Често се замењује учење Св. Отаца и приписује им се оно што они уопште нису говорили.
Тако се, на пример, често проповеда да «по учењу Св. Отаца постоје три знака краја света : 1) ход Иверске иконе Божије Мајке са Атоса, 2) престанак силаска Благодатног Огња и 3) сушење Мамвријског храста». Овде видимо жељу да се за Предање Цркве издају некакве потпуно непоуздане и личне ствари.Црква уопште не учи ништа подобно томе. Нико од Св. Отаца није писао о овоме: зато су они записали све сагласно томе како припремити своју душу за Царство Божије. Али о храсту, икони, огњу и осталим стварима нису писали. И ми данас анализирамо шта јесте, а шта није Св. Предање, да се не замени истинско, право Св. Предање кукњавом, апокалиптиком, паганством, измишљотинама, примитивизмом и «благоглупостима» које су данас, нажалост, распрострањеније више него здраво схватање црквеног учења.
О Священном Предании.