Добитник Нобелове награде за физику, сер Роџер Пенроуз, тврди да је пре Великог праска постојао још један Универзум

[Milan Nikolic]

,,Ова претпоставка је део теоријског модела универзума названог конформна цикличка космологија.''

https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/4108385/nobelovac-rodzer-penrouz-univerzum-pre-naseg.html

 

[Milan Nikolic]

Моје је схватање да је свакако постојао материјални свет, онај из библијског стварања, пре класичног (поимања) Великог праска. Као што се све не врти око наше Планете, тако све нема првобитни почетак у том Великом праску. Првобитни почетак, како библијски верујемо, био је почетак Космоса каквог не можемо научно ни да испитамо, док је Велики прасак почетак палог стања тог Космоса.

[Dragi]

Veliki prasak je stari hrišćanski (jevrejski, gnostički?) nauk. Imaš ovde, u drugom ili slovenskom Enohu:

https://en.wikipedia.org/wiki/2_Enoch

- i sledeća poglavlja:

https://www.sacred-texts.com/bib/fbe/fbe131.htm
https://www.sacred-texts.com/bib/fbe/fbe132.htm

[Tristatri]

пре 13 часа, Milan Nikolic рече

,,Ова претпоставка је део теоријског модела универзума названог конформна цикличка космологија.''

https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/4108385/nobelovac-rodzer-penrouz-univerzum-pre-naseg.html

 

 

Mediji i nauka danas, ili zašto se Nobel odavno okreće u grobu ...

Ako su nagrade za mir, književnost, ekonomiju ... već odavno jasno devastirane, zašto bi npr. nagrade za medicinu, fiziku ... bile izuzete od sluzbe nekom 'višem cilju'? Ili, možda, njih dodeljuje neki drugi komitet?

 

Kako shvatiti ove dole izdvojene delove i iz samog pomenutog  teksta:

# Ова претпоставка је део теоријског модела универзума названог конформна цикличка космологија. 

# Ипак, многи научници оштро одбијају ову претпоставку, тврдећи да још увек не постоји чврст доказ о врсти зрачења која излази из црних рупа. Такође, да би бесконачно велики универзум постао бесконачно мали, потребно је да све честице изгубе своју масу како универзум стари, што је такође често оспоравана претпоставка.

# Научници Рајнхард Генцел и Андреа Гец, који са сер Роџером деле Нобелову награду, дошли су до најуверљивијег доказа за претпоставку да се у средини Млечног пута налази супермасивна црна рупа.

 

Btw, na istoj strani, ka kome vodi link iz prve poruke ovde, ima, bočno desno, npr. i link sa naslovom: Једите кору од банане, саветује чувена куварица Најџела Лосон. Može li mi ko objasniti svrhu tekstova sa ovakvim bizarnim savetima. Jasno su bizarni za veći deo populacije, a ipak su ih već poodavno prepuni svi pa i 'normalni' sajtovi kakav je i RTS. Nalaze se uglavnom, bočno ili pri dnu stranice. 

I da se samo podsetimo: ni zec bananu neće pojesti sa korom, a kamoli majmun. 

Dobro bi mi bilo ako bi mi ko rešio misteriju postojanja ovih bizarnih vesti, najčešće na temu lečenja i ishrane, a koje, slučajno eto, i 'poznati' i 'čuveni' savetuju. Rado bih, nakon toga, pričao i pitao o nekim stvarima i iz astronomije. Npr. koja je temperatura u otvorenom kosmosu, recimo tu blizu, oko medjunarodne orbitalne stanice i kako problem te temperature savladavaju kosmonauti na stanici ili prilikom izlazaka u otvoreno. Dobro, dobro, ovo i nije teško pitanje ... ali posle bi pričali i o ovim težim: теоријски модел универзума названог конформна цикличка космологија ...

.

 

[drvce]

пре 10 часа, Tristatri рече

Kako shvatiti ove dole izdvojene delove i iz samog pomenutog  teksta:

# Ова претпоставка је део теоријског модела универзума названог конформна цикличка космологија. 

# Ипак, многи научници оштро одбијају ову претпоставку, тврдећи да још увек не постоји чврст доказ о врсти зрачења која излази из црних рупа. Такође, да би бесконачно велики универзум постао бесконачно мали, потребно је да све честице изгубе своју масу како универзум стари, што је такође често оспоравана претпоставка.

# Научници Рајнхард Генцел и Андреа Гец, који са сер Роџером деле Нобелову награду, дошли су до најуверљивијег доказа за претпоставку да се у средини Млечног пута налази супермасивна црна рупа.

#mozes da nabacis kakve hoces pretpostavke, fora je da tvoj model ispljune broj koji se poklapa sa opazanjima.
#Hokingovo zracenje nije detektovano,  jos uvek. CCC polazi od toga da nakon isparavanja i poslednje crne rupe, ostaju samo cestice bez mase, a i to treba da se dokaze.
#takoe. crne rupe su, zapravo nevidljive, pa svoje prisustvo odaju svojim gravitacionim uticajem na okolnu materiju (snimali zvezde koje zvizde okolo neceg-masivnog-poput-milijuna-sunaca)

[Milan Nikolic]

Неко је изнео само једну претпоставку цикличног мултиверзума. А може их бити колико хоћеш. Чињеница је проста јер тако математика каже. Зато је Хокинг био самоуверен на свој начин, зато је сада Пенроуз самоуверен на свој начин, а можемо бити самоуверени и на другачији начин, на пример помоћу хришћанског и теолошког тумачења. Битно је да смо сви од једног прародитеља Адама ако хоћемо бити правоверни. Непоновљивог Адама, незаменљивог Адама, првог човека који је створен. Узрочника и прародитеља свих људи. А тај први Адам је створен пре класичног Великог праска у постојању које је првобитно и библијско, у свету који је након Адамовог пада ушао у пало стање кроз нама знан Велики прасак. Како се Адам заједно са Евом нашао у палом стању пре око десет хиљада година на Средњем истоку, док је остатак творевине пролазио кроз временски период од 13,8 милијарди година, то није на нама да дешифрујемо. Битно је да је овај наш свет постојао у пробитном стању пре онога што зовемо као догађајем Великог праска. Ако то одбацимо као могућност, онда смо ништа мање од геоцентриста онога доба. Били бисмо извесни бигбенцентристи, они који сматрају да је научни Велики прасак провобитни почетак једнак библијском.

[Драшко]

пре 11 часа, Tristatri рече

Једите кору од банане, саветује чувена куварица Најџела Лосон.

inace mi je ona omiljena kuvarica, ne toliko po receptima nego po dramatici

[Јанко]

пре 11 часа, Milan Nikolic рече

Неко је изнео само једну претпоставку цикличног мултиверзума. А може их бити колико хоћеш. Чињеница је проста јер тако математика каже. Зато је Хокинг био самоуверен на свој начин, зато је сада Пенроуз самоуверен на свој начин, а можемо бити самоуверени и на другачији начин, на пример помоћу хришћанског и теолошког тумачења. Битно је да смо сви од једног прародитеља Адама ако хоћемо бити правоверни. Непоновљивог Адама, незаменљивог Адама, првог човека који је створен. Узрочника и прародитеља свих људи. А тај први Адам је створен пре класичног Великог праска у постојању које је првобитно и библијско, у свету који је након Адамовог пада ушао у пало стање кроз нама знан Велики прасак. Како се Адам заједно са Евом нашао у палом стању пре око десет хиљада година на Средњем истоку, док је остатак творевине пролазио кроз временски период од 13,8 милијарди година, то није на нама да дешифрујемо. Битно је да је овај наш свет постојао у пробитном стању пре онога што зовемо као догађајем Великог праска. Ако то одбацимо као могућност, онда смо ништа мање од геоцентриста онога доба. Били бисмо извесни бигбенцентристи, они који сматрају да је научни Велики прасак провобитни почетак једнак библијском.

[drvce]

пре 22 часа, Milan Nikolic рече

зато је сада Пенроуз самоуверен на свој начин, а можемо бити самоуверени и на другачији начин, на пример помоћу хришћанског и теолошког тумачења.

Penrouz daje i uputstvo za proveru ispravnosti njegovog modela, a to je detektovanje Hokingovih tacaka na pozadinskom zracenju.

Ispravnost teoloskih ucenja se ne temelji na opazanjima sveta. Samouverenost moze da bude i potpuno neosnovana, pun dunjaluk samouverenih bolida.

[Александар Милојков]

Идеја цикличног понављања је једна од космолошких хипотеза. Мислим да је мало вероватна, чак и немогућа - објашњење зашто дао је Кант, говорећи о антиномијама ума (у Критици чистог ума). Укратко, један бесконачни низ космоса је немогућ. Доказ за то смо ми, наше искуство овог "сада" - до њега се не би могло стћи, уколико му претходи бесконачност.

Ево Кантових речи:

"Један бесконачни низ који је у свету протекао јесте немогућ, те је услед тога неки почетак света нужни услов његове егзистенције"

Ево и кратког објашњења из моје књиге Вера и атеизам:

"Шта је Кант желео да каже? Наиме, он полази од искуства нашег егзистенцијалног „сада“, које је неспорно. Чињеница да тренутно седим и пишем, дакле, то „тренутно сада“ је интуитивно неспорна. Ако би свет у којем доживљавам то „тренутно сада“ био беспочетан, стварност не би могла да дође до тог једног „тренутно сада“. Из разлога што се иза тог „тренутно сада“ налази бесконачност. Отуда, да би стварност, као сукцесивно смењивање и синтеза многих „тренутних сада“, дошла до овог мог „тренутно сада“, она мора да има свој апсолутни почетак у времену. У противном, у једном сукцесивном ланцу стварности који би био беспочетан, моје „тренутно сада“ не би могло да постоји као искуство – јер бесконачна сукцесивност не би могла да стигне до њега, будући да је иза мене бесконачност, а стизање представља неку коначност. Из овога следи закључак да ми чињеница моје егзистенције, мог исксутва „тренутног сада“, говори да свет има свој почетак."

[Александар Милојков]

Ту Нобелову награду је требало да добије још Хераклит (535-475 пре нове ере), који је рекао: 

"Свет је вечита ватра, која се са мером пали и са мером гаси"

Стари Грци су веровали у вечност космоса, односно у његово вечно кретање (сукцесивну или цикличну смену космоса, попут вечне опруге која осцилује - сличноо као данашња теорија великог праска, спојена са хипотезом мултиверзума). Таква вера је постојала и још увек постоји јер човек и да хоће не може да докучи стварање света ex nihilo. Дакле, другачија хипотеза од ове цикличне космологије, нужно подразумева прихватање постулата вере - стварање света ex nihilo. Торија великог праска иде до тих граница и стаје на том питању - порекло тог почетног стања сингуларитета. Остаје могућност спекуације. Мкар она била и научна, спекулација је спекулација. Легитимна, логична, смислена - али не никако и нужно тачна.

[Justin Waters]

пре 2 часа, Александар Милојков рече

Идеја цикличног понављања је једна од космолошких хипотеза. Мислим да је мало вероватна, чак и немогућа - објашњење зашто дао је Кант, говорећи о антиномијама ума (у Критици чистог ума). Укратко, један бесконачни низ космоса је немогућ. Доказ за то смо ми, наше искуство овог "сада" - до њега се не би могло стћи, уколико му претходи бесконачност.

Ево Кантових речи:

"Један бесконачни низ који је у свету протекао јесте немогућ, те је услед тога неки почетак света нужни услов његове егзистенције"

Ево и кратког објашњења из моје књиге Вера и атеизам:

"Шта је Кант желео да каже? Наиме, он полази од искуства нашег егзистенцијалног „сада“, које је неспорно. Чињеница да тренутно седим и пишем, дакле, то „тренутно сада“ је интуитивно неспорна. Ако би свет у којем доживљавам то „тренутно сада“ био беспочетан, стварност не би могла да дође до тог једног „тренутно сада“. Из разлога што се иза тог „тренутно сада“ налази бесконачност. Отуда, да би стварност, као сукцесивно смењивање и синтеза многих „тренутних сада“, дошла до овог мог „тренутно сада“, она мора да има свој апсолутни почетак у времену. У противном, у једном сукцесивном ланцу стварности који би био беспочетан, моје „тренутно сада“ не би могло да постоји као искуство – јер бесконачна сукцесивност не би могла да стигне до њега, будући да је иза мене бесконачност, а стизање представља неку коначност. Из овога следи закључак да ми чињеница моје егзистенције, мог исксутва „тренутног сада“, говори да свет има свој почетак."

Kad neko priča u prazno kao Kant u ovom primjeru, ne kaže se džabe da puno filozofira 

[Avocado]

пре 3 часа, Александар Милојков рече

Ту Нобелову награду је требало да добије још Хераклит (535-475 пре нове ере), који је рекао: 

"Свет је вечита ватра, која се са мером пали и са мером гаси"

Стари Грци су веровали у вечност космоса, односно у његово вечно кретање (сукцесивну или цикличну смену космоса, попут вечне опруге која осцилује - сличноо као данашња теорија великог праска, спојена са хипотезом мултиверзума). Таква вера је постојала и још увек постоји јер човек и да хоће не може да докучи стварање света ex nihilo. Дакле, другачија хипотеза од ове цикличне космологије, нужно подразумева прихватање постулата вере - стварање света ex nihilo.

Ako se i prihvati da vreme mora da ima početak (t=0), to ništa ne govori o materiji, te iz toga ne sledi da je matarija nastala ex nihilo... ostaje mogućnost da je materija uvek postojala... i u t=1 i u t=0...

Takođe, čak i ako su i vreme i materija počeli da postoje ex nihilo iz toga ne sledi nužno da Bog postoji i da on stoji iza tog početka... tako da čak i to može da se prihvati bez upuštanja u veru...

Ne znamo kako i da li su nastali materija i vreme...

 

 

[Tumaralo.]

пре 5 часа, Александар Милојков рече

Таква вера је постојала и још увек постоји јер човек и да хоће не може да докучи стварање света ex nihilo. Дакле, другачија хипотеза од ове цикличне космологије, нужно подразумева прихватање постулата вере - стварање света ex nihilo.

To je zatio što je stvaranje ex nihilo apsurd.

Kada pogledamo bliže, shvatamo da teističko stvaranje ex nihilio i nije baš stvaranje ni iz čega zato što već (večno) postojeći Bog stvara.

Dakle, već imamo Biće. Bog jeste. 

A onda On prema dogmi "na tajanstven način" stvara ono što je u odnosu na Njega realnost nižeg reda: prostor, vreme, materiju/energiju.. 

Prema tome univerzum sledi iz Boga, tvorevina nema zasebno biće, jer Biće je Jedno.

Problem nastaje kada pokušavamo da pomirimo teizam sa logikom što nikako ne ide.

Logika ukazuje na panteizam, što je jasno skoro svakom filozofu od Talesa naovamo.

[Tumaralo.]

пре 7 часа, Александар Милојков рече

Идеја цикличног понављања је једна од космолошких хипотеза. Мислим да је мало вероватна, чак и немогућа - објашњење зашто дао је Кант, говорећи о антиномијама ума (у Критици чистог ума). Укратко, један бесконачни низ космоса је немогућ. Доказ за то смо ми, наше искуство овог "сада" - до њега се не би могло стћи, уколико му претходи бесконачност.

Ево Кантових речи:

"Један бесконачни низ који је у свету протекао јесте немогућ, те је услед тога неки почетак света нужни услов његове егзистенције"

Da, ovo je teza Kantove Prve antinomije.

Međutim, antinomija ne bi bila antinomija da u isto vreme ne postoji jedna jednako validna antiteza.

U antitezi Prve antinomije Kant argumentuje da svet večno postoji a da je "početak sveta" u stvari apsurd.

Imajući u vidu validnost i teze i antiteze, Kant dolazi do zaključka da nikada ne možemo imati pouzdano znanje o početku/večnosti sveta jer se radi o pitanju koje se nalazi izvan okvira mogućeg iskustva.

Ako bismo ipak postulirali nekakvo postojanje, nekakvo Biće izvan prostora i vremena (kao Nemački idealisti posle Kanta) onda nužno upadamo u panteizam (jer su prostor i vreme principium individuationis tj. bez njih ne postoji mogućnost individualizacije bića).

Teizam je apsurd u svakom slučaju. 

пре 7 часа, Александар Милојков рече

Ево и кратког објашњења из моје књиге Вера и атеизам:

"Шта је Кант желео да каже? Наиме, он полази од искуства нашег егзистенцијалног „сада“, које је неспорно. Чињеница да тренутно седим и пишем, дакле, то „тренутно сада“ је интуитивно неспорна. Ако би свет у којем доживљавам то „тренутно сада“ био беспочетан, стварност не би могла да дође до тог једног „тренутно сада“. Из разлога што се иза тог „тренутно сада“ налази бесконачност. Отуда, да би стварност, као сукцесивно смењивање и синтеза многих „тренутних сада“, дошла до овог мог „тренутно сада“, она мора да има свој апсолутни почетак у времену. У противном, у једном сукцесивном ланцу стварности који би био беспочетан, моје „тренутно сада“ не би могло да постоји као искуство – јер бесконачна сукцесивност не би могла да стигне до њега, будући да је иза мене бесконачност, а стизање представља неку коначност. Из овога следи закључак да ми чињеница моје егзистенције, мог исксутва „тренутног сада“, говори да свет има свој почетак."

Da, ali si ostavio Kanta nedorečenog kao što smo prethodno objasnili  

Kant govori o prostoru i vremenu kao o apriornim formama opažaja a o uzročnosti kao o apriornoj kategoriji uma.

Kategorije i forme opažaja su ono što uređuje naše a posteriori iskustvo (fenomene). 

Svet prema Kantu jeste totalitet fenomena.

Početak sveta se nalazi izvan svakog mogućeg iskustva tako da o njemu ne možemo ništa pouzdano znati.