Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'добитник'.
Found 26 results
-
Патријарх српски Порфирије добитник Плакете мира
a Странице је објавио/ла JESSY у Остале вести из Цркве
Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију на свечаности која ће бити одржана 15. новембра 2022. године у 12 часова на великој сцени Народног позоришта у Нишу, биће уручена Плакета мира коју додељује Хуманитарна организација "Нађи Раула" из Ниша. Управни одбор те организације једногласно је донео одлуку да Плакета мира буде додељена Његовој Светости Патријарху г. Порфирију, кога су предложили ученици Средње стручне школе и Основне школе Радоје Домановић из Ниша и група студената са више факултета Универзитета у Нишу. Они су у образложењу истакли да их Патријархов рад задивљује, инспирише, мотивише и чини поносним, посебно на пољу његовог добротворног рада и отворености Српске Православне Цркве према младима. Организација Нађи Раула, основана 2011. године у част великог хуманисте Раула Валенберга, бави се добротворним радом и до сада је помогла велики број инстутуција, појединаца, угрожених породица, а посебну пажњу посвећује промоцији младих талената, будућих научника. Организација сваке године додељује награду Светислав Милић – младима од срца у шест категорија: наука и образовање, култура и уметност, хуманитарне активности, мирна борба за људска права, спорт, институција године и специјална признања. Награду додељују млади чланови организације, ученици и студенти који су претежно млађи од 30 година. Добитници Плакете мира предходних година били су Хери Робертс, Тамара Вучић, Хакон Виум Ли, принцеза Љубица Карађорђевић и други. Извор: Информативна служба СПЦ -
Митрополит Иларион Алфејев добитник Ордена српске заставе првог степена који ће поводом Дана државности, на Сретење, уручити председник Србије Александар Вучић. Свечаност, поводом Дана државности, биће одржана у уторак, 15. фебруара у Председништву Србије. https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1085674/orden-sretenje-mitropolitu-ilarionu-generalu-radenovicu-medju-dobitnicima-priznanja-predsednici-kulturne-institucije-humanitarci
-
ВЈ. ДРАГАН ЂУРИЋ ДОБИТНИК СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Светосавском наградом за радну/школску 2020/2021. годину Министарство просвјете и културе Републике Српске наградиће 42 истакнута наставника основних и средњих школа и васпитача у Републици Српској за постигнуте изузетне резултате у области васпитања и образовања ученика, односно дјеце у претходној школској, односно радној години. Међу добитницима Светосавске награде је и вјероучитељ Драган Ђурић, који ради у ЈУОШ „Бранко Радичевић“ Бањалука. Ово је уједно и први пут (од прве додјеле ове награде) да је овако значајна награда додијељена једном вјероучитељу. На основу пристиглих пријава на Јавни позив за избор кандидата за додјелу Светосавске награде одабрано је седам васпитача из предшколских установа, 24 наставника разредне и предметне наставе у основним школама те 11 професора средњих школа у Републици Српској којима се додјељује Светосавска награда за постигнуте изузетне резултате у области васпитања и образовања дјеце и ученика и допринос квалитетнијем васпитању и образовању у Републици Српској у радној/школској 2020/2021. години. Kандидате за додјелу Светосавске награде, према нивоима васпитања и образовања, могле су предлагати предшколске установе, основне и средње школе, стручни активи средњих школа те струковна удружења васпитно-образовних радника. Светосавскa наградa, која се састоји од Светосавске повеље и новчане награде, овогодишњим добитницима биће додијељена на свечаној манифестацији која ће бити уприличена 28. јануара 2022. године у Дјечијем позоришту Републике Српске у Бањој Луци. Извор: сајт Влада РС-Министарство Просвјете и културе и вјеронаука.нет
- 2 нових одговора
-
Борис Мусић, администратор и уредник медијских платформи Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, службеник Митрополије црногорско-приморске, добитник је друге награде у категорији репортажа на међународном фото такмичењу “OrthPhoto Awards”, које организује Православни фото портал Orthphoto.net. Мусић је награђен за фотографије величанствених литија у Црној Гори које су се одржавале широм Црне Горе против дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести. Церемонија додијеле награда је организована јуче, 10. августа 2021. године, у Центру православне културе у Бјалистоку у Пољској, и представља седамнаесто по реду издање OrthPhoto Awardsа – интернационалног Фестивала награда православне фотографије. Сабрање је благословио Архиепископ Бјалистока и Гдањска г. Јаков из Пољске православне цркве, док је већи дио саме организације носио пољски фотограф Александар Василик, предсједник ОrthNet-а, власник ОrthPhoto који је уједно био и модератор вечери. Награђени Мусић се током церемоније обратио присутнима путем видео линка – Zoom апликације. Он је истакао велику захвалност на номинацији и награди, као и самој прилици да учествује у једном тако важном и великом догађају који на репрезентативан начин приказује љепоту православља у фотографији, практично са свих меридијана гдје православци живе. Овом наградом Црна Гора, коју је представљао, нашла се међу мали број земаља попут Израела, Финске, Русије, Пољске, Србије, Румуније, Бјелорусије, Украјине, Бугарске и Грузије, из којих су дошли други добитници награда освојених у различитим категоријама. Церемонија у Бјалистоку представља реномирано интернационално, међународно такмичење које окупља професионалце и аматере фотографе из читавог свијета, додјељујући награде у седам категорија: Репортажа, Људи (Портрети), Мјеста, Детаљи, Приче, Архива и Covid-19. Награђене фотографије, међу којима и 12 фотографија са литија из Црне Горе, аутора Бориса Мусића, приказане су у православном Храму Светог Николе у Бјалистоку, гдје ће бити изложене наредних мјесец дана. Такође, издавачка кућа Пољске православне цркве објавиће крајем текуће године албум фотографија под називом „Боје православља“ са овогодишњег такмичења OrthPhoto Awards, који ће уредити и штампати Одељење за издаваштво Пољске цркве. Овогодишње издање OrthPhoto међународних награда Православне фотографије биљежи три пута већи одзив од очекиваног, па се тако у такмичењу нашло 650 аутора/фотографа из скоро 30 земаља, гдје је у седам категорија пријављено преко 4.500 фотографија које представљају православље у 35 земаља. Фотографије, радове, оцјењивао је интернационални жири састављен од стручњака и експерата из свих крајева свијета: Константин Караламус (Кипар) Јури Грипас (Сједињене Државе), Никос Гурарос (Грчка), Рами Хосни (Либан), Војислав Луковић (Србија), Денис Маканко (Русија), Костас Мигдалис (Грчка), свештеник Игор Палкин (Русија), свештеник Јивко Панев (Француска), др Андреас Салминен (Финска), Пенко Скумов (Бугарска), Јаковост Џејмс Сенгендо (Уганда), Данко Страхинић (Србија), Јонут Трандафреску (Румунија), Крис Влахонасиос (Аустралија), Питер Вилијамс (Швајцарска), Александар Василик (Пољска), Аурелијан Ифтимију (Румунија), Јарослав Царкијевић (Пољска), OrthoPhoto Awards није само такмичење које представља рад професионалних фотографа и фотографа аматера, већ је и мјесто на којем православни вјерници из цијелог свијета могу да подијеле своју културу и вјеру у Исуса Христа. „Током протекле године сви смо искусили изолацију за коју нисмо мислили да је могућа у нашем све више међусобно повезаном свету. Надамо се да ће Orthphoto Awards бити мали лијек за ту изолацију“, рекао је раније Александер Василук, власник ОrthPhoto.net, најављујући ову манифестацију. OrthPhoto је међународна заједница професионалних фотографа и фотографа аматера заинтересованих за представљање православне вјере и културе путем њихових фотографија, чиј портал постоји на 11 различитих језика и има преко 100.000 фотографија из 80 земаља, са око 5.000 појединачних корисника. OrthPhoto је основан 2004. године и подржава га волонтерски међународни уреднички тим. Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
- међународном
- награде
- (и још 10 )
-
Главни уредник Радија “Светигора” протојереј Никола Пејовић добитник је годишње награде Удружења новинара Црне Горе за најбољу репортажу, саопштено је данас из Удружења новинара Црне Горе. Награда му је припала за репортажу “Литије у Црној Гори”, која је награђена и на овогодишњем 25. Интерферу, интернационалном фестивалу репортаже и медија. Награда за најбољег фоторепортера припала је Николини Ковачевић из Никшића за изложбу фотографија „Хапшење владике Јоаникија“. Саопштење УН ЦГ о годишњим новинарским наградама објављујемо у цјелости: Жири Удружења новинара Црне Горе одржао је данас састанак на коме је донио долуку о додјели награда новинарима тог Удружења за 2020. годину. Жири је једногласно донио сљедеће одлуке. Награде за животно дјело добили су: Раде Вукићевић, дописник београдских медија“ из Црне Горе, Ранко Павићевић, бивши новинар Радија Црне Горе и дописник „Дана“ из Будве и Момчило Вуксановић, оснивач „Српских новина“, српске ТВ и радија. Жири је одлучио да годишње награде за 2020. годину припадну Мишу Вујовићу, новинар „ИН4С“, Перица Ђаковић, новинар и уредник Нови ТВ, Ива Бајковић, бивши новинар РТЦГ-а и бивши главни одговорни уредник РТВ Будва, Рајка Раичевић, уредник политичке рубрике у „Дану“. Награду за најбоље репортажу добио је директор Радио „Светигоре“ отац Никола Пејовић за репортажу „Литије“. Награда за колумну припала је колумнисти Михаилу Меденици за колумну „Тишина“. Награда за најбољег фоторепортера добила је Николина Ковачевић из Никшића за изложбу фотографија „Хапшење владике Јоаникија“. Награда за најбољи сајт и блог у 2020. години припала је Ивану Милошевићу, уреднику сајта „Српска24“ и блога „Српски одговор“. Жири УНЦГ у саставу Дражен Живковић, предсједник, Гојко Раичевић и Тихомир Бурзановић, чланови, одлуке је донио једногласно између 50 пристиглих предлога за награду. УНЦГ је поводом 150 година новинарства у Црној Гори и 75 година Удружења донио одлуку и да прву споменицу поводом ових значајнијих јубилеја додијели проф. др Здравку Кривокапићу, који би требало да буде и предсједник Организационог одбора академије поводом 150 година новинарства . Награде и признања биће додијељене 23. јануара на Дан новинара Црне Горе уз поштовање епидемиолошких мјера. Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
- протопрезвитер
- никола
- (и још 12 )
-
,,Ова претпоставка је део теоријског модела универзума названог конформна цикличка космологија.'' https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/4108385/nobelovac-rodzer-penrouz-univerzum-pre-naseg.html
-
Протојереј Никола Пејовић - добитник Златне Нике за најбољу радио репортажу
a Странице је објавио/ла Поуке.орг инфо у Култура
-
- протојереј
- никола
- (и још 7 )
-
- 10 коментара
-
"Драги моји пријатељи, ово признање града Крушевца је наше заједничко признање: колико моје-толико и ваше. Бодрили смо једни друге, сведочили Истину да је Бог изнад сваке невоље и да са Богом можемо сваку муку и невољу превазићи. Поздрављамо вас све Драгана и ја, честитајући вам празник Видовдана из царског града Крушевца."-пренео је о. Иван на свом фејсбук профилу https://www.facebook.com/ivanzru/posts/10220284798062604?__tn__=-R View full Странице
- 10 нових одговора
-
Епископ новосадски и бачки др Иринеј добитник признања Удружења књижевника Србије
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Његовом Преосвештенству Епископу новосадском и бачком г. Иринеју уручено је, 22. јануара 2020. године, признање Удружења књижевника Србије, које се додељује заслужнима за допринос бољитку ове књижевничке организације у земљи. Звучни запис обраћања владике Иринеја Благодарје – посебан вид признања Удружења књижевника Србије, бива уручен појединцима и институцијама које су допринеле бољитку Удружења. Међу овогодишњим добитницима су: Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин др Иринеј, као и Прво београдско певачко друштво. Имамо пред собом много разлога који нас позивају на одговорност и труд, и изнад свега на слогу и заједништво, што нам је, нажалост, Ахилова пета у историји, па и у садашњости. Свети Сава би требало да нам је надахнуће и за књижевни напор, и за напор у служби Богу и Цркви, и за напор у одржању народа и државе, и на сваком другом пољу. Ми већег надахнитеља, учитеља и просветитеља немамо, а мени се чини да нећемо ни имати докле год нас има на земљи, навео је владика Иринеј у свом обраћању, заблагодаривши на додељеном признању. Светосавска академија, коју организује Удружење књижевника Србије, биће уприличена 24. јануара, са почетком у 12 часова, у дворани наведене организације културе. Удружење књижевника Србије основано је 1905. године, и првобитно се звало Српско књижевничко друштво. Чланови ове организације су стручњаци српских, иностраних и међународних академија уметности, као и добитници највишег националног признања за допринос развоју културе у Србији. Извор: Инфо-служба Епархије бачке-
- епископ
- новосадски
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
Радио Светигора добитник Прве годишње награде
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Редакцији Радија „Светигора“ припала је Прва годишња награда Удружења новинара Црне Горе, саопштио је жири за додјелу годишњих новинарских награда за 2018. годину. Жири у саставу Милица Краљ (предсједник), Ђорђе Брујић и Горан Ћетковић (чланови) одлучили су да Друга годишња награда буде додијељена главном уреднику Барског портала Миленку Јовановићу а трећа Здравку Шакотићу, дописнику Дана из Херцег Новог. Награда за репортажу „Бошко Пушоњић“ припала је дописнику агенције Анадолија из Подгорице Аделу Омерагићу. Награда за животно дјело ове године, по одлуци Жирија, припала је новинарима Милану Шћекићу и Слободану Вучинићу. Уручивање награда ће се обавити 23. јануара на Дан новинара Црне Горе, што је уједно 73. свечаност Удружења новинара Црне Горе. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић добитник Златног витеза
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Култура
Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић добитник Златног витеза на Деветом међународном фестивалу словенских и православних књижевника у Пјатигорску, Русија Под покровитељством Председника Руске Федерације г. Владимира Путина и Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, у руском граду Пјатигорску, од 15. до 18. октобра 2018. године, одржавао се Девети међународни фестивал словенских и православних књижевника „Златни витез“, једна од најпрестижнијих културно-уметничких манифестација у овој земљи, али и широм словенског и православног света. Међу позната имена писаца, историчара, доајена филмског и позоришног глумишта, убројао се један од лауреата за 2018. годину, протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода. Награда Златни витез, која је проти Саву уручена за књигу Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији, још једно је у низу одликовања за велики допринос не само српској, већ и словенској, па и светској култури уопште. Изражавајући благодарност при добијању овог признања, прота Саво је рекао: „Велика радост ме обузима данас, не због самог награђивања, него због чињенице да се у свету још увек препознаје и цени духовно прегалаштво. Захваљујем г. Николају Петровичу Бурљајеву – председнику и оснивачу овог Фестивала, затим цењеном жирију, на челу са госпођом Јеленом Гусковом, као и г. Владимиру Крупину, председнику литерарног Фестивала који су ме одабрали и прибројали лепом и вредном низу оних који су у протеклим годинама добили ову награду, и верујем да тај низ нећу увећати само бројем. Драго ми је што су чланови жирија у сведочанствима о страдању Српског народа, обједињеним у студији Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији, препознали једну малу кап која ће се, надам се, придружити великој реци која нас обавезује и подсећа да вертикала нашег постојања увек буде мерило нашег стремљења, и да се издиже изнад свих наших посртања, сведочећи да народ не може бити мали све док баштини велику културу“. Рекавши неколико речи о тренутној ситуацији и животу Срба на Косову и Метохији, овогодишњи лауреат је закључио: „Уздајући се у правду Божју, морамо бити њени носиоци и трудити се да у људима тражимо добро, свесни да смо на нашем овоземаљском путу по лику Бога створени да будемо ствараоци, и да увек будемо свесни да је наше спасење у рукама наших ближњих. Ова награда подстиче ме да и даље наставим да сведочим истину, свестан да идење тим путем води радости стваралаштва, радости која приближава Творцу, истовремено ме обавезујући да још преданије остварујем љубав према ближњем и свету у коме смо сви позвани да га својим животом обогаћујемо“. Извор: Српска Православна Црква-
- протојереј-ставрофор
- саво
- (и још 4 )
-
Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић добитник Златног витеза на Деветом међународном фестивалу словенских и православних књижевника у Пјатигорску, Русија Под покровитељством Председника Руске Федерације г. Владимира Путина и Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, у руском граду Пјатигорску, од 15. до 18. октобра 2018. године, одржавао се Девети међународни фестивал словенских и православних књижевника „Златни витез“, једна од најпрестижнијих културно-уметничких манифестација у овој земљи, али и широм словенског и православног света. Међу позната имена писаца, историчара, доајена филмског и позоришног глумишта, убројао се један од лауреата за 2018. годину, протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода. Награда Златни витез, која је проти Саву уручена за књигу Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији, још једно је у низу одликовања за велики допринос не само српској, већ и словенској, па и светској култури уопште. Изражавајући благодарност при добијању овог признања, прота Саво је рекао: „Велика радост ме обузима данас, не због самог награђивања, него због чињенице да се у свету још увек препознаје и цени духовно прегалаштво. Захваљујем г. Николају Петровичу Бурљајеву – председнику и оснивачу овог Фестивала, затим цењеном жирију, на челу са госпођом Јеленом Гусковом, као и г. Владимиру Крупину, председнику литерарног Фестивала који су ме одабрали и прибројали лепом и вредном низу оних који су у протеклим годинама добили ову награду, и верујем да тај низ нећу увећати само бројем. Драго ми је што су чланови жирија у сведочанствима о страдању Српског народа, обједињеним у студији Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији, препознали једну малу кап која ће се, надам се, придружити великој реци која нас обавезује и подсећа да вертикала нашег постојања увек буде мерило нашег стремљења, и да се издиже изнад свих наших посртања, сведочећи да народ не може бити мали све док баштини велику културу“. Рекавши неколико речи о тренутној ситуацији и животу Срба на Косову и Метохији, овогодишњи лауреат је закључио: „Уздајући се у правду Божју, морамо бити њени носиоци и трудити се да у људима тражимо добро, свесни да смо на нашем овоземаљском путу по лику Бога створени да будемо ствараоци, и да увек будемо свесни да је наше спасење у рукама наших ближњих. Ова награда подстиче ме да и даље наставим да сведочим истину, свестан да идење тим путем води радости стваралаштва, радости која приближава Творцу, истовремено ме обавезујући да још преданије остварујем љубав према ближњем и свету у коме смо сви позвани да га својим животом обогаћујемо“. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Хамдија Липовача, добитник ОРДЕНА СВЕТОГ САВЕ: Јадни смо ако бројимо колико се ко пута љуби
a Странице је објавио/ла Поуке.орг инфо у Друштво
На одликовању Вам је честитао и предсједник Српске Милорад Додик. У каквим сте односима са њим? Господин Додик је пришао да ми честита. Не видим ту ништа спорно. Тиме је поздравио концепт који заступам. Вјерујем да ће њему и свим политичарима у РС ово бити подстрек да на свом подручју више заштите Бошњаке и Хрвате. Јер то тако треба. Додик својевремено није прихватио Ваш позив на „ледени изазов“, уз коментар: „Ко је Хамдија Липовача? Немам појма“. Да ли сте му на томе замјерили? Мислим да се од Додика превише прави публицитет. Гледа се шта он каже, како реагује. С тиме га афирмишу они који своју власт заснивају на страху од других и другачијих. Ја га доживљавам као изабраног представника српског народа. И то је све. Рачуне полаже народу који га бира. Сутра, ако побиједи, биће члан Предсједништва БиХ. Значи, дио Предсједништва наше земље. Значи, дио Предсједништва свих њених грађана. Са патријархом и са Додиком сте се пољубили три пута, по обичају Срба. Због чега? Ја потичем из старе муслиманске беговске породице Поздераца и Липовача. Код нас је адет да се стари људи пољубе у руку, а посебно вјерски поглавари. Ја никада нисам пропустио да пољубим руку и свом реису Церићу и Кавазовићу. А, кад вам неко дође у кућу научен сам да му треба пружити све почасти. На крају, јадни смо ми кад се у 21. вијеку броји колико се ко пута пољуби. Ја знам да би многи вољели да сам одбио руку господина Додика, или на неки начин довео до инцидента, али то није БиХ и није мој одгој. У каквим односима живе Бошњаци и Срби у Унско-санском кантону? Нормалним. Дијелимо и добро и зло. Посјећујемо се за Бајраме и Божиће, помажемо једни другима. То управо смета националистима. Но, то је њихов проблем. Зашто вас нема на овјереним кандидатским листама за идуће опште изборе у БиХ? Чиме се сада бавите? Видите, ја сам један од првих људи који је био сметња зеленој властели. Анонимно вас пријаве, њихови људи у тужилаштвима вас оптуже и смакну на тај начин. Након исцрпних монтираних судских процеса у три од четири сам ослобођен оптужбе. СДП није сматрао да требам бити на листама, па сам одлучио да се не кандидујем нити на другим листама. Никшић се није јавио Да ли сте још члан СДП БиХ и какав изборни резултат прогнозирате за ту странку? Ја сам члан Главног одбора СДП. Људи који воде партију у УСК су учинили све да ме маргинализирају јер се не слажем са њиховим концептом вођења Партије, гдје четири године дјелују као кец из рукава владајуће СДА, али само за своје личне интересе. Предсједник Никшић и ја смо имали састанак у априлу, гдје смо се договорили да се ухрпамо и кренемо радити. На жалост, више се никад није јавио. СДП-у желим сву срећу и успјех на изборима. https://srpskainfo.com/hamdija-lipovaca-dobitnik-ordena-svetog-save-jadni-smo-ako-brojimo-koliko-se-ko-puta-ljubi/ -
Не дешава се сваки дан да Бошњак добије признање Српске православне цркве, па још орден назван по Светом Сави. Управо то се десило у недјељу у Бихаћу, гдје је патријарх српски Иринеј за заслужног грађанина прогласио Хамдију Липовачу, бившег начелника тог града и такође бившег премијера Унско-санског кантона. На питање како је у БиХ бити Бошњак награђен од православног патријарха, Липовача каже да је то „још једна цигла уграђена у БиХ са бољом будућности, јер прошлост није била фина, али будућност можемо направити да буде“. – Ради дјеце, ако ништа. Ја у континуитету исто мислим, говорим и радим и кад сам у Бањалуци, и у Загребу, Београду или Бихаћу. Вјерујем да огромна већина Бошњака поздравља ово одликовање – каже Липовача у интервјуу за Српскаинфо. За шта сте конкретно од патријарха награђени Орденом Светог Саве? На који начин сте помогли градњу Храма Свете Тројице у Бихаћу? То би било најбоље питати људе из Српске православне цркве и сам народ српски који овдје живи. Углавном, од 2004. до 2015. као СДП-ов начелник и премијер УСК увијек сам, за разлику од претходних, али и власти након мог мандата, Бошњаке, Србе и Хрвате гледао као своје. Равноправно. Градио сам и помагао Исламску заједницу, Католичку цркву и Српску православну цркву са истом љубављу. Међу коментарима на Ваше одликовање има и негативних. Шта поручујете онима који у том чину виде нешто лоше? Велика већина је лажних профила и националстички обојених портала, те покојег кандидата „зелене династије” који сад позивају на патриотизам, вјеру, нацију, а сваке седмице иду у Бањалуку, сједе са Драганом Лукачем и другим српским представницима, праве договоре, траже услуге. Па, код двије трећине ових критичара је грб Републике Српске на дипломама. Тад им ништа не смета. На такве се не обазирем, само је евидентно да би у сва три националистичка концепта сви Босну и Херцеговину, али да друга два народа постоје само на папиру. Е, неће моћи. На одликовању Вам је честитао и предсједник Српске Милорад Додик. У каквим сте односима са њим? Господин Додик је пришао да ми честита. Не видим ту ништа спорно. Тиме је поздравио концепт који заступам. Вјерујем да ће њему и свим политичарима у РС ово бити подстрек да на свом подручју више заштите Бошњаке и Хрвате. Јер то тако треба. Додик својевремено није прихватио Ваш позив на „ледени изазов“, уз коментар: „Ко је Хамдија Липовача? Немам појма“. Да ли сте му на томе замјерили? Мислим да се од Додика превише прави публицитет. Гледа се шта он каже, како реагује. С тиме га афирмишу они који своју власт заснивају на страху од других и другачијих. Ја га доживљавам као изабраног представника српског народа. И то је све. Рачуне полаже народу који га бира. Сутра, ако побиједи, биће члан Предсједништва БиХ. Значи, дио Предсједништва наше земље. Значи, дио Предсједништва свих њених грађана. Са патријархом и са Додиком сте се пољубили три пута, по обичају Срба. Због чега? Ја потичем из старе муслиманске беговске породице Поздераца и Липовача. Код нас је адет да се стари људи пољубе у руку, а посебно вјерски поглавари. Ја никада нисам пропустио да пољубим руку и свом реису Церићу и Кавазовићу. А, кад вам неко дође у кућу научен сам да му треба пружити све почасти. На крају, јадни смо ми кад се у 21. вијеку броји колико се ко пута пољуби. Ја знам да би многи вољели да сам одбио руку господина Додика, или на неки начин довео до инцидента, али то није БиХ и није мој одгој. У каквим односима живе Бошњаци и Срби у Унско-санском кантону? Нормалним. Дијелимо и добро и зло. Посјећујемо се за Бајраме и Божиће, помажемо једни другима. То управо смета националистима. Но, то је њихов проблем. Зашто вас нема на овјереним кандидатским листама за идуће опште изборе у БиХ? Чиме се сада бавите? Видите, ја сам један од првих људи који је био сметња зеленој властели. Анонимно вас пријаве, њихови људи у тужилаштвима вас оптуже и смакну на тај начин. Након исцрпних монтираних судских процеса у три од четири сам ослобођен оптужбе. СДП није сматрао да требам бити на листама, па сам одлучио да се не кандидујем нити на другим листама. Никшић се није јавио Да ли сте још члан СДП БиХ и какав изборни резултат прогнозирате за ту странку? Ја сам члан Главног одбора СДП. Људи који воде партију у УСК су учинили све да ме маргинализирају јер се не слажем са њиховим концептом вођења Партије, гдје четири године дјелују као кец из рукава владајуће СДА, али само за своје личне интересе. Предсједник Никшић и ја смо имали састанак у априлу, гдје смо се договорили да се ухрпамо и кренемо радити. На жалост, више се никад није јавио. СДП-у желим сву срећу и успјех на изборима. https://srpskainfo.com/hamdija-lipovaca-dobitnik-ordena-svetog-save-jadni-smo-ako-brojimo-koliko-se-ko-puta-ljubi/ View full Странице
-
Херцег Нови добитник Ордена Светог Саве првог реда
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
На Литургији су саслуживали Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки г. Јоаникије и диоклијски новоизабрани буеносајрески и јужноцентрално-амерички г. Кирило са бројним свештенством и монаштвом уз молитвено учешће вјерног народа. У литургијској проповједи Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је честитајући велики јубилеј 300 година Топаљске комунитади казао да је то значајан датум који нас подсјећа на нашу вјековну борбу за слободу јер је и ова значајна институција основана три деценије послије ослобођења града. Говорећи о чудесном празнику Светих бесребреника и чудотворних љекара Козме и Дамјана које данас прослављамо, Преосвећени је рекао да је Господ Исус Христос чинећи многа чудеса, међу којима су исцјељења за која је говорио кад би неког исцјелио Вјера твоја спасла те је, заправо ширио вјеру. Свети Козма и Дамјан су примили дар од Бога да наставе да творе она чудеса која је и сам Господ чинио на земљи. Нагласио је да су Свети Козма и Дамјан иако познаваоци љекарских вјештина више лијечили Ријечју Божјом и молитвом и да су се показали као брзи помоћници дарујући многима душевно и тјелесно здравље. Епископ Јоаникије је истакао да душевно здравље има већу важност јер оно укрепљује тјелесно као и да смо запоставили вјеру која је извор здравља и да многе болести савременог доба потичу од душевних слабости. Подсјећајући да смо се сабрали у светињи за чију историју су везана многа значајна имена српске историје (митрополит Саватије Љубибратић, Сава Владиславић..), Преосвећени је нарочито истакао Петра Другог Ловћенског Тајновидца који се ту школовао и испјевао најљепшу химну овоме граду. На крају Литургије Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је Стевану Катићу, предсједнику Општине Херцег Нови, уручио орден Светога Саве првога степена који је Свети Синод Српске православне цркве додијелио Херцег Новом у знак поштовања и благослова Божијег за изузетни допринос животу и мисији Цркве, као и сарадњу на корист вјерног народа херцегновске општине и Митрополије црногорско-приморске. Митрополит је позвао све да наставимо 300 годишње предање Топаљске комунитади, предање јединства и заједништва свега народа. „Дај Боже да се и сва Црна Гора научи овим примјером Топаљске комунитади и да сви они које Бог данас удостојава да буду челници ове државе, општина, народа, да и они слиједе пут садашње Владе херцегновске и на истински начин обједињују народ Божији око светиње, имена Божијег у коме је суд и правда а у исто вријеме да дијеле дарове које нам је Бог подарио на подједнаке дјелове, као што нам се Христос дарује свима подједнако у Светој тајни причешћа“, казао је владика Амфилохије. Митрополит је истакао да је овај примјер Топаљске комунитади значајан за читаву Црну Гору, да буде узор и примјер свима, да се вратимо путу Светога Јована Владимира Зетскога, Светога Саве, Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога. Захваљујући се на овом високом признању које је добила Општина Херцег Нови, прва у Црној Гори, Стеван Катић је казао да је част и привилегија да у име Општине, сарадника и грађана прими ово највише одликовање СПЦ. „Посебно је привилегија, али и обавеза бити прва општина која је добила овако значајно признање и данас вам гарантујем да ћемо наставити овај наш заједнички пут како би у временима која су пред нама оправдали ову част. Овај орден заслуга је свих покољења нашега града од времена Светог Стефана Твртка I Котроманића и Стефана Вукчића Косаче .“ Катић је нагласио да ће данашњи дан остати уписан у историју Херцег Новог јер је јединствен случај бити дио генерације која обиљежава један овако важан јубилеј и на исти дан прима највише одликовање и отвара објекат од историјског значаја – музеј „Његошева школа“. „Као локална управа сарађујемо са онима који творе живот херцегновске заједнице и представљају чуваре њеног културног и материјалног наслеђа, што Српска православна црква – Митрополија црногорско-приморска ради вјековима уназад“, истакао је предсједник Општине Стеван Катић и посебну захвалност упутио Црквеној општини топаљско-херцегновској на истрајности и великој пожртвованости коју је исказала приликом прославе овог значајног јубилеја. Након Литургије обављено је освећење и свечано отварање музеја „Његошева школа“ при Храму Светог Спаса. Свечаном обиљежавању 300 година Топаљске комунитади присуствовали су амбасадори Србије и Босне и Херцеговине у Црној Гори Зоран Бингулац и Винко Радовановић, конзул Србије Зоран Дојчиновић, челници Котора и Требиња, одорници херцегновског локалног парламента, представници локалне управе, бројно свештенство и велики број грађана. Вечерас у 18 часова поводом храмовске славе Цркве Полагања Ризе Пресвете Богородице у Бијелој и овог јубилеја биће служена Вечерња а у 19 часова одржана Духовна академија на тему “Бијела у дјелима Петра Шеровића”. Топаљска градска општина – комунитад основана је 14. јула 1718. године дукалом млетачког дужда Ђованија (Јована) Корнера. Заснована на владавини локалног становништва, по први пут након 1482. године и 200 година владавине Османске империје, она је претеча локалне самоуправе у Херцег Новом. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Светом архијерејском литургијом у Цркви Светог Спаса на Топлој којом је началствовао Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и отварањем музеја „Његошева школа“ данас је почела централна свечаност поводом 300 година Топаљске комунитади, претече данашње Општине Херцег Нови. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На Литургији су саслуживали Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки г. Јоаникије и диоклијски новоизабрани буеносајрески и јужноцентрално-амерички г. Кирило са бројним свештенством и монаштвом уз молитвено учешће вјерног народа. У литургијској проповједи Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је честитајући велики јубилеј 300 година Топаљске комунитади казао да је то значајан датум који нас подсјећа на нашу вјековну борбу за слободу јер је и ова значајна институција основана три деценије послије ослобођења града. Говорећи о чудесном празнику Светих бесребреника и чудотворних љекара Козме и Дамјана које данас прослављамо, Преосвећени је рекао да је Господ Исус Христос чинећи многа чудеса, међу којима су исцјељења за која је говорио кад би неког исцјелио Вјера твоја спасла те је, заправо ширио вјеру. Свети Козма и Дамјан су примили дар од Бога да наставе да творе она чудеса која је и сам Господ чинио на земљи. Нагласио је да су Свети Козма и Дамјан иако познаваоци љекарских вјештина више лијечили Ријечју Божјом и молитвом и да су се показали као брзи помоћници дарујући многима душевно и тјелесно здравље. Епископ Јоаникије је истакао да душевно здравље има већу важност јер оно укрепљује тјелесно као и да смо запоставили вјеру која је извор здравља и да многе болести савременог доба потичу од душевних слабости. Подсјећајући да смо се сабрали у светињи за чију историју су везана многа значајна имена српске историје (митрополит Саватије Љубибратић, Сава Владиславић..), Преосвећени је нарочито истакао Петра Другог Ловћенског Тајновидца који се ту школовао и испјевао најљепшу химну овоме граду. На крају Литургије Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је Стевану Катићу, предсједнику Општине Херцег Нови, уручио орден Светога Саве првога степена који је Свети Синод Српске православне цркве додијелио Херцег Новом у знак поштовања и благослова Божијег за изузетни допринос животу и мисији Цркве, као и сарадњу на корист вјерног народа херцегновске општине и Митрополије црногорско-приморске. Митрополит је позвао све да наставимо 300 годишње предање Топаљске комунитади, предање јединства и заједништва свега народа. „Дај Боже да се и сва Црна Гора научи овим примјером Топаљске комунитади и да сви они које Бог данас удостојава да буду челници ове државе, општина, народа, да и они слиједе пут садашње Владе херцегновске и на истински начин обједињују народ Божији око светиње, имена Божијег у коме је суд и правда а у исто вријеме да дијеле дарове које нам је Бог подарио на подједнаке дјелове, као што нам се Христос дарује свима подједнако у Светој тајни причешћа“, казао је владика Амфилохије. Митрополит је истакао да је овај примјер Топаљске комунитади значајан за читаву Црну Гору, да буде узор и примјер свима, да се вратимо путу Светога Јована Владимира Зетскога, Светога Саве, Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога. Захваљујући се на овом високом признању које је добила Општина Херцег Нови, прва у Црној Гори, Стеван Катић је казао да је част и привилегија да у име Општине, сарадника и грађана прими ово највише одликовање СПЦ. „Посебно је привилегија, али и обавеза бити прва општина која је добила овако значајно признање и данас вам гарантујем да ћемо наставити овај наш заједнички пут како би у временима која су пред нама оправдали ову част. Овај орден заслуга је свих покољења нашега града од времена Светог Стефана Твртка I Котроманића и Стефана Вукчића Косаче .“ Катић је нагласио да ће данашњи дан остати уписан у историју Херцег Новог јер је јединствен случај бити дио генерације која обиљежава један овако важан јубилеј и на исти дан прима највише одликовање и отвара објекат од историјског значаја – музеј „Његошева школа“. „Као локална управа сарађујемо са онима који творе живот херцегновске заједнице и представљају чуваре њеног културног и материјалног наслеђа, што Српска православна црква – Митрополија црногорско-приморска ради вјековима уназад“, истакао је предсједник Општине Стеван Катић и посебну захвалност упутио Црквеној општини топаљско-херцегновској на истрајности и великој пожртвованости коју је исказала приликом прославе овог значајног јубилеја. Након Литургије обављено је освећење и свечано отварање музеја „Његошева школа“ при Храму Светог Спаса. Свечаном обиљежавању 300 година Топаљске комунитади присуствовали су амбасадори Србије и Босне и Херцеговине у Црној Гори Зоран Бингулац и Винко Радовановић, конзул Србије Зоран Дојчиновић, челници Котора и Требиња, одорници херцегновског локалног парламента, представници локалне управе, бројно свештенство и велики број грађана. Вечерас у 18 часова поводом храмовске славе Цркве Полагања Ризе Пресвете Богородице у Бијелој и овог јубилеја биће служена Вечерња а у 19 часова одржана Духовна академија на тему “Бијела у дјелима Петра Шеровића”. Топаљска градска општина – комунитад основана је 14. јула 1718. године дукалом млетачког дужда Ђованија (Јована) Корнера. Заснована на владавини локалног становништва, по први пут након 1482. године и 200 година владавине Османске империје, она је претеча локалне самоуправе у Херцег Новом. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
-
Присустне је поздравио генерални секретар Културно-просветне заједнице Београд г. Живорад Ајдачић нагласивши да је Златни беочуг признање за заокружене духовне вредности и достигнућа које континуирано повезују све оне који омогућавају успешнији духовни живот града Београда и Србије. -Како ова награда чини част лауреатима, тако и лауреати чине част овом великом признању за допринос у културном, духовном и историјском животу престоног Београда, пручио је г. Ајдачић. -Награде се додељуују у години када се навршило 100 година од завршетка великог и страшног Првог светског рата. Ове године навршило се и 150 година од убиства кнеза Михаила Обреновића, који је годину дана пре смрти примио кључеве града Београд од Али Риза паше, а на београдској тврђави се завијорила и српска застава. Такође, пре 150 година кнез Михаило Обреновић иницирао је оснивање Народног позоришта у Београду, ове знамените установе која нам увек пружа гостопримство, казао је г. Ајдачић. Председник Културно-просветне заједнице Београда књижевник Милован Витезовић је подсетио на речи Васка Попе, великог српског песника, када је 1968. примао у Бечу Аустријску државну награду за европску књижевност: -Примам ову награду у првом реду као похвалу песништву мога народа и његовом језику... Песништво Срба од својих почетака до данас представља значајан органски незаобилазан део европске књижевности. Милован Витезовић је искористио свечаност уручења награде коју је створио Васко Попа и у име Културно-просветне заједнице Београд казао да ће великом песнику бити подигнут споменик на Теразијама са стиховима посвећеним престоном граду. -Додељујући Вам ова признања, исказујемо Вам неизмерну захвалност грађана што сте са нама чували и сачували српску културу и у немогућим условима, казао је г. Витезовић. Изванредни Златни беоучуг за животно дело додељено је протојереју-ставрофору др Саву Б. Јовићу и г. Милутину Дедићи, историчару, сликару и публицисти. Изванредни Златни беочуг припао је Историјском музеју Србије, Машинском факултету Универзитета у Београду и Афричком музеју у Београду. Добитници Златног беочуга за трајан допринос култури су: Ашхтен Атаљанц, балетска уметница; мр Светлана Бојчевић Цицовић, оперска уметница; проф. др Славица Гароња Рдованац, књижевница; проф др Димитрије Големовић, етномузиколог, композитор; КУД Димитрије Котуровић; Небојша Кундачина, драмски уметник; Драгољуб Којчић, издавач; мр Павле Медаковић, диригент; проф. др Предраг Марковић, историчар; Душица Милановић, новинарка књижевница; проф. Др Драган Никодијевић, теоретичар културе и уметности; Душко Новаковић, књижевник; Бранислав Обрадовић, продуцент, организатор; Рибља чорба, рок група; проф. др Дрган Симеуновић, политиколог и књижевник; Удружење музичара џеза, забавне и рок музике Србије и Шпиро Соломун, културни посленик. У име награђених пригодно слово је произнео протојереј-ставрофор др Саво Јовић, овогодишњи лауерат Изванредног Златног беочуга за животно дело: -Указана ми је велика част да у име свих награђених изразим захвалност Културно-просветној заједници Београда на додељивању нам овог престижног признања за трајни допринос култури нашег града. Верујем да и остали добитници деле моје осећање радости не због самог награђивања, већ због чињенице да се код нас још увек препознаје и цени прегалаштво које обогаћује целокупну заједницу. Пред вама су данас културни делатници, уметници, научници, руководиоци културних и научних установа, представљајући све оне који у њима истрајно раде и стварају. Благодарим цењеном жирију који нас је одабрао и прибројао лепом и вредном низу оних који су у протеклим годинама добили ову награду, и верујемо да тај низ нисмо увећали само бројем. -Надамо се да смо српској култури додали једно мало бреме које ће долазеће генерације обавезивати да вертикала нашег постојања увек буде мерило нашег стремљења и да се неупрљана издиже изнад свих наших посртања сведочећи да народ не може бити мали све док баштини велику културу. Као симбол затвореног и вечног, али и никад довршеног, беочуг нас подсећа да смо бића ограничена, али и позвана да из свог ограничења иступимо снагом духа, што су сви, који су своје таленте умножили, и учинили. У том смислу, награде су и опомена да смо на нашем овоземаљском путу, по лику Бога, створени да будемо ствараоци. Када човек испуњава то свето назначење свога посланства, онда зна да је бити и у подножју светионика, где се само назире светлост којој стреми, светлост дивних ликова из олтара наше културне историје, привилегија коју не сме изневерити. -Нема сумње да ће овогодишњи добитници предано наставити да раде и напредују, свако у својој области, јер су осетили радост стваралаштва која их приближава Творцу, истовремно сведочећи љубав према ближњем и свету, у ко-ме смо сви позвани да га својим животом обогатимо. Хвала вам. Годишња награда Културно-просветне заједнице Београда за припала је гђи Марији Бишоф, професору и књижевници, за допринос раду Културно-просветној заједници Београда, док су повеље за допринос култури Београда додељене г. Браниславу Баћовићу, привреднику и мецени културе, као о Уметничкој ливници „Јеремић“. Златни беочуг се додељује као годишња награда за трајни допринос култури Београда. Културно просветна заједница Београда од 1970. године додељује награду и признање Златни беочуг уметницима, ствараоцима, научницима, ансамблима, организацијама и установама за трајни допринос култури Београда. Награда Златни беочуг је признање које се додељује онима који омогућавају успешнији духовни живот града Београда, негују духовне вредности и вреднују научна и културна достигнућа. Награде, које се састоје од повеље и слике Саве Стојкова, уручили су председник жирија проф. др Зоран Аврамовић и Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно просветне заједнице Србије. Творци ове награде су песник Васко Попа који је дао и име награди, Радомир Стевић Рас и Јевта Јевтовић. Данашњем свечаном уручењу награда Златни беочуг присуствовали су изасланици Председника Републике Србије, представници Владе Републике Србије, државни секретари и помоћници у министарствима Владе Србије, представници Народне скупштине Републике Србије, председници посланичких група, представници дипломатског кора, верских заједница, Српске академије наука и уметности, Града Београда, ректори и декани Универзитета и факултета у Београду, директори установа културе, просвете и науке, представници средстава јавног информисања и црквених медија: Информативне службе Српске Православне Цркве - главни и одговорни уредник протођакон Радомир Ракић; Радија Слово љубве, Информативне службе Епархије бачке. Свечаности су присуствовали протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја Српске Правослвне Цркве; протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, протођакон Игор Давидовић, представници Патријаршијске библиотеке, Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке, бројни пријатељи и сатрудници, директор новосадске Издавачке куће Православна реч г. Зоран Гутовић. Покровитељи манифестације су Скупштина Града, Министарство културе и информисања Републике Србије, Компанија Митеко, Организација ПИ, Организација за производњу фонограма Србије, Транспортшпед, Беотелепром, Саобраћајни институт ЦИП, Народно позориште. Програм су видили драмски уметници Биљана Ђуровић и Драган Коларевић. *** Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, рођен је на Савиндан 1954. године у Милином Селу, општина Лопаре, Босна и Херцеговина, где je завршио основну школу. Потом се уписао у петогодишњу Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Када је био четврти разред од стране Војног одсека 1974 год. бива позван у војску (коју нису хтели да му одложе као што су то ученицима других школа чинили). Цео војни рок је одслужио у Шибенику. По повратку из војске завршио је Богословију 1976. године. Исте године је рукоположен у чин ђакона, потом презвитера и служио је у Епархији зворничко-тузланској. Дана 15. маја 1980. године, након непуне четири године свештеничке службе комунистички режим га хапси, а Окружи суд у Тузли суди, за вербални деликт, (чл. 133 КЗ СФРЈ) на шест година затвора. Ову казну је Врховни суд БиХ у Сарајеву смањио на пет година коју је одробијао у зеничком казамату. По изласку из казамата остао је у Епархији зворничко-тузланској до 1987. године када прелази у Панчево, Епархија банатска, из које 1996. на предлог тадашњег Патријарха српског Павла, а по одлуци Светог Архијерејског Синода долази у Београд, Архиепископија београдско-карловачка, и ради као службеник у Канцеларији Синода. Дипломирао је на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи са оценом одличан 10, са просечном оценом у току студија 9,33. Тренутно ради на месту главног секретара Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и духовник је при цркви Ружици и капели Свете Петке на Калемегдану у Београду. До сада је објавио осам књига које су имале по неколико издања, а књиге Свети исповедник Варнава и Етнчко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији су преведене на енглески језик. Објавио је и шест верско-поучних књижица, као и многе чланке како у црквеним, тако и световним часописима. Држао је предавања у Србији и дијаспори и учествовао у радио и тв емисијама. Већ десет година припрема текст џепног календара, а 2012. године је именован, од стране Светог Архијерејског Синода, за главног урeдника часописа Црква. Објављене књиге (наводи се последње издање): Анђели звериње куће, Православна реч, Нови Сад, (2012), Записи из зеничке тамнице, Православна реч, Нови Сад, (2012), Кроз босански огањ, Православна реч, Нови Сад, (2012), Свитање у предвечерје, Православна реч, Нови Сад, (2012), Утамничена цркв, Православна реч, Нови Сад, (2012), Христов Светосавац Михајло Пупин, Правосл. реч, Нови Сад, (2012), Свети исповедник Варнава Епископ Хвостански, Прав. реч, Н. Сад, (2012), Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији,Православна реч, Нови Сад, (2012) Објављене верско-поучне књижице: Свети отац Николај, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1998), Божић и божићи обичаји, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1998), Свети великомученик Георгије, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1999), Велики часни пост, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1999), Васкрсење Господа Исуса Христа - Васкрс, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1999), Свети Јован Крститељ, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (2000). Године 2012. Фондација „Младен Селак“ из Беогрaда доделила му је у Идвору, родном месту Михајла Пупина, медаљу која носи име овог великог научника за књигу Христов Светосавац Михајло Пупин. Зорица Зец Извор: Српска Православна Црква
-
- протопрезвитер-ставрофор
- саво
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
Златни беочуг за 2018. годину, који 47. пут додељује Културно-просветна заједница Београда, уручен је данас, 19. апила 2018. године, лауреатима на свечаности у Народном позоришту у Београду. Присустне је поздравио генерални секретар Културно-просветне заједнице Београд г. Живорад Ајдачић нагласивши да је Златни беочуг признање за заокружене духовне вредности и достигнућа које континуирано повезују све оне који омогућавају успешнији духовни живот града Београда и Србије. -Како ова награда чини част лауреатима, тако и лауреати чине част овом великом признању за допринос у културном, духовном и историјском животу престоног Београда, пручио је г. Ајдачић. -Награде се додељуују у години када се навршило 100 година од завршетка великог и страшног Првог светског рата. Ове године навршило се и 150 година од убиства кнеза Михаила Обреновића, који је годину дана пре смрти примио кључеве града Београд од Али Риза паше, а на београдској тврђави се завијорила и српска застава. Такође, пре 150 година кнез Михаило Обреновић иницирао је оснивање Народног позоришта у Београду, ове знамените установе која нам увек пружа гостопримство, казао је г. Ајдачић. Председник Културно-просветне заједнице Београда књижевник Милован Витезовић је подсетио на речи Васка Попе, великог српског песника, када је 1968. примао у Бечу Аустријску државну награду за европску књижевност: -Примам ову награду у првом реду као похвалу песништву мога народа и његовом језику... Песништво Срба од својих почетака до данас представља значајан органски незаобилазан део европске књижевности. Милован Витезовић је искористио свечаност уручења награде коју је створио Васко Попа и у име Културно-просветне заједнице Београд казао да ће великом песнику бити подигнут споменик на Теразијама са стиховима посвећеним престоном граду. -Додељујући Вам ова признања, исказујемо Вам неизмерну захвалност грађана што сте са нама чували и сачували српску културу и у немогућим условима, казао је г. Витезовић. Изванредни Златни беоучуг за животно дело додељено је протојереју-ставрофору др Саву Б. Јовићу и г. Милутину Дедићи, историчару, сликару и публицисти. Изванредни Златни беочуг припао је Историјском музеју Србије, Машинском факултету Универзитета у Београду и Афричком музеју у Београду. Добитници Златног беочуга за трајан допринос култури су: Ашхтен Атаљанц, балетска уметница; мр Светлана Бојчевић Цицовић, оперска уметница; проф. др Славица Гароња Рдованац, књижевница; проф др Димитрије Големовић, етномузиколог, композитор; КУД Димитрије Котуровић; Небојша Кундачина, драмски уметник; Драгољуб Којчић, издавач; мр Павле Медаковић, диригент; проф. др Предраг Марковић, историчар; Душица Милановић, новинарка књижевница; проф. Др Драган Никодијевић, теоретичар културе и уметности; Душко Новаковић, књижевник; Бранислав Обрадовић, продуцент, организатор; Рибља чорба, рок група; проф. др Дрган Симеуновић, политиколог и књижевник; Удружење музичара џеза, забавне и рок музике Србије и Шпиро Соломун, културни посленик. У име награђених пригодно слово је произнео протојереј-ставрофор др Саво Јовић, овогодишњи лауерат Изванредног Златног беочуга за животно дело: -Указана ми је велика част да у име свих награђених изразим захвалност Културно-просветној заједници Београда на додељивању нам овог престижног признања за трајни допринос култури нашег града. Верујем да и остали добитници деле моје осећање радости не због самог награђивања, већ због чињенице да се код нас још увек препознаје и цени прегалаштво које обогаћује целокупну заједницу. Пред вама су данас културни делатници, уметници, научници, руководиоци културних и научних установа, представљајући све оне који у њима истрајно раде и стварају. Благодарим цењеном жирију који нас је одабрао и прибројао лепом и вредном низу оних који су у протеклим годинама добили ову награду, и верујемо да тај низ нисмо увећали само бројем. -Надамо се да смо српској култури додали једно мало бреме које ће долазеће генерације обавезивати да вертикала нашег постојања увек буде мерило нашег стремљења и да се неупрљана издиже изнад свих наших посртања сведочећи да народ не може бити мали све док баштини велику културу. Као симбол затвореног и вечног, али и никад довршеног, беочуг нас подсећа да смо бића ограничена, али и позвана да из свог ограничења иступимо снагом духа, што су сви, који су своје таленте умножили, и учинили. У том смислу, награде су и опомена да смо на нашем овоземаљском путу, по лику Бога, створени да будемо ствараоци. Када човек испуњава то свето назначење свога посланства, онда зна да је бити и у подножју светионика, где се само назире светлост којој стреми, светлост дивних ликова из олтара наше културне историје, привилегија коју не сме изневерити. -Нема сумње да ће овогодишњи добитници предано наставити да раде и напредују, свако у својој области, јер су осетили радост стваралаштва која их приближава Творцу, истовремно сведочећи љубав према ближњем и свету, у ко-ме смо сви позвани да га својим животом обогатимо. Хвала вам. Годишња награда Културно-просветне заједнице Београда за припала је гђи Марији Бишоф, професору и књижевници, за допринос раду Културно-просветној заједници Београда, док су повеље за допринос култури Београда додељене г. Браниславу Баћовићу, привреднику и мецени културе, као о Уметничкој ливници „Јеремић“. Златни беочуг се додељује као годишња награда за трајни допринос култури Београда. Културно просветна заједница Београда од 1970. године додељује награду и признање Златни беочуг уметницима, ствараоцима, научницима, ансамблима, организацијама и установама за трајни допринос култури Београда. Награда Златни беочуг је признање које се додељује онима који омогућавају успешнији духовни живот града Београда, негују духовне вредности и вреднују научна и културна достигнућа. Награде, које се састоје од повеље и слике Саве Стојкова, уручили су председник жирија проф. др Зоран Аврамовић и Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно просветне заједнице Србије. Творци ове награде су песник Васко Попа који је дао и име награди, Радомир Стевић Рас и Јевта Јевтовић. Данашњем свечаном уручењу награда Златни беочуг присуствовали су изасланици Председника Републике Србије, представници Владе Републике Србије, државни секретари и помоћници у министарствима Владе Србије, представници Народне скупштине Републике Србије, председници посланичких група, представници дипломатског кора, верских заједница, Српске академије наука и уметности, Града Београда, ректори и декани Универзитета и факултета у Београду, директори установа културе, просвете и науке, представници средстава јавног информисања и црквених медија: Информативне службе Српске Православне Цркве - главни и одговорни уредник протођакон Радомир Ракић; Радија Слово љубве, Информативне службе Епархије бачке. Свечаности су присуствовали протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја Српске Правослвне Цркве; протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, протођакон Игор Давидовић, представници Патријаршијске библиотеке, Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке, бројни пријатељи и сатрудници, директор новосадске Издавачке куће Православна реч г. Зоран Гутовић. Покровитељи манифестације су Скупштина Града, Министарство културе и информисања Републике Србије, Компанија Митеко, Организација ПИ, Организација за производњу фонограма Србије, Транспортшпед, Беотелепром, Саобраћајни институт ЦИП, Народно позориште. Програм су видили драмски уметници Биљана Ђуровић и Драган Коларевић. *** Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, рођен је на Савиндан 1954. године у Милином Селу, општина Лопаре, Босна и Херцеговина, где je завршио основну школу. Потом се уписао у петогодишњу Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Када је био четврти разред од стране Војног одсека 1974 год. бива позван у војску (коју нису хтели да му одложе као што су то ученицима других школа чинили). Цео војни рок је одслужио у Шибенику. По повратку из војске завршио је Богословију 1976. године. Исте године је рукоположен у чин ђакона, потом презвитера и служио је у Епархији зворничко-тузланској. Дана 15. маја 1980. године, након непуне четири године свештеничке службе комунистички режим га хапси, а Окружи суд у Тузли суди, за вербални деликт, (чл. 133 КЗ СФРЈ) на шест година затвора. Ову казну је Врховни суд БиХ у Сарајеву смањио на пет година коју је одробијао у зеничком казамату. По изласку из казамата остао је у Епархији зворничко-тузланској до 1987. године када прелази у Панчево, Епархија банатска, из које 1996. на предлог тадашњег Патријарха српског Павла, а по одлуци Светог Архијерејског Синода долази у Београд, Архиепископија београдско-карловачка, и ради као службеник у Канцеларији Синода. Дипломирао је на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи са оценом одличан 10, са просечном оценом у току студија 9,33. Тренутно ради на месту главног секретара Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и духовник је при цркви Ружици и капели Свете Петке на Калемегдану у Београду. До сада је објавио осам књига које су имале по неколико издања, а књиге Свети исповедник Варнава и Етнчко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији су преведене на енглески језик. Објавио је и шест верско-поучних књижица, као и многе чланке како у црквеним, тако и световним часописима. Држао је предавања у Србији и дијаспори и учествовао у радио и тв емисијама. Већ десет година припрема текст џепног календара, а 2012. године је именован, од стране Светог Архијерејског Синода, за главног урeдника часописа Црква. Објављене књиге (наводи се последње издање): Анђели звериње куће, Православна реч, Нови Сад, (2012), Записи из зеничке тамнице, Православна реч, Нови Сад, (2012), Кроз босански огањ, Православна реч, Нови Сад, (2012), Свитање у предвечерје, Православна реч, Нови Сад, (2012), Утамничена цркв, Православна реч, Нови Сад, (2012), Христов Светосавац Михајло Пупин, Правосл. реч, Нови Сад, (2012), Свети исповедник Варнава Епископ Хвостански, Прав. реч, Н. Сад, (2012), Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији,Православна реч, Нови Сад, (2012) Објављене верско-поучне књижице: Свети отац Николај, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1998), Божић и божићи обичаји, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1998), Свети великомученик Георгије, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1999), Велики часни пост, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1999), Васкрсење Господа Исуса Христа - Васкрс, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1999), Свети Јован Крститељ, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (2000). Године 2012. Фондација „Младен Селак“ из Беогрaда доделила му је у Идвору, родном месту Михајла Пупина, медаљу која носи име овог великог научника за књигу Христов Светосавац Михајло Пупин. Зорица Зец Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
- протопрезвитер-ставрофор
- саво
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
Како јављају данашње "Вечерње новости" Свјатејши патријарх српски Господин Иринеј овогодишњи је добитник награде Фонда јединства православних народа. Награду ће Његовој Светости на свечаности која се одржава у Калуги код Москве од 21. до 24. марта уручити Свјатејши патријарх московски и све Руси Велики Господин Кирил. Да подсетимо, при установљењу ове, у међувремену постале, најпрестижније награде у православном свету, њен први добитник је био Блаженог Спомена патријарх Павле.
-
Како јављају данашње "Вечерње новости" Свјатејши патријарх српски Господин Иринеј овогодишњи је добитник награде Фонда јединства православних народа. Награду ће Његовој Светости на свечаности која се одржава у Калуги код Москве од 21. до 24. марта уручити Свјатејши патријарх московски и све Руси Велики Господин Кирил. Да подсетимо, при установљењу ове, у међувремену постале, најпрестижније награде у православном свету, њен први добитник је био Блаженог Спомена патријарх Павле. View full Странице
-
Владика Григорије добитник „Кочићевог пера“ и „Кочићеве књиге“
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Жири је донио једногласну одлуку о додјели „Кочићевог пера“ за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост љепоти Кочићеве мисли и ријечи, те „Кочићеве књиге“ за цјелокупно књижевно стваралаштво, саопштено је из Задужбине „Петар Кочић“ Бањалука-Београд. Предсједник жирија, књижевник Никола Вуколић рекао је да књига „Преко прага“ носи „дубоку хуманистичку поруку, с обзиром да владика Григорије у њој људе не дијели према националности, вјерама или другим одређењима“. „Најважнија подјела у овој књизи је она због чега је књига постала и најчитанија, а то је постојање људи и нељуди“, рекао је Вуколић и додао да је књига написана, како каже, лијепим кочићевим језиком о судбинама малих људи из Херцеговине с краја 20. вијека, о њиховим несрећама, неспоразумима, заблудама, тузи, смијеху. У саставу жирија били су књижевници Миљенко Јерговић и Младен Весковић. Награде „Кочићево перо“ и „Кочићева књига“ биће уручене 22. децембра у Коларчевој задужбини у Београду. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска -
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије добитник је књижевне награде „Кочићево перо“ за зиму 2017. године за књигу „Преко прага“, као и овогодишње књижевне награде „Кочићева књига“. Жири је донио једногласну одлуку о додјели „Кочићевог пера“ за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост љепоти Кочићеве мисли и ријечи, те „Кочићеве књиге“ за цјелокупно књижевно стваралаштво, саопштено је из Задужбине „Петар Кочић“ Бањалука-Београд. Предсједник жирија, књижевник Никола Вуколић рекао је да књига „Преко прага“ носи „дубоку хуманистичку поруку, с обзиром да владика Григорије у њој људе не дијели према националности, вјерама или другим одређењима“. „Најважнија подјела у овој књизи је она због чега је књига постала и најчитанија, а то је постојање људи и нељуди“, рекао је Вуколић и додао да је књига написана, како каже, лијепим кочићевим језиком о судбинама малих људи из Херцеговине с краја 20. вијека, о њиховим несрећама, неспоразумима, заблудама, тузи, смијеху. У саставу жирија били су књижевници Миљенко Јерговић и Младен Весковић. Награде „Кочићево перо“ и „Кочићева књига“ биће уручене 22. децембра у Коларчевој задужбини у Београду. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска View full Странице
-
Казуо Ишигуро добитник Нобелове награде за књижевност
тема је објавио/ла александар живаљев у Књижевност
Казуо Ишигуро добитник Нобелове награде за књижевност четвртак, 05. окт 2017, 13:11 -> 14:07 Извор: Бета Енглески писац Казуо Ишигуро добитник је овогодишње Нобелове награде за књижевност, саопштила је Шведска академија. У кратком саопштењу Шведске академије наводи се да је Ишигуро у романима велике емоционалне снаге открио понор испод нашег илузорног осећања повезаности са светом. Саопштавање одлуке о Нобеловој награди за књижевност Ишигуро је рођен 1954. у Јапану, а у Британију се преселио као дечак, 1960. године. Аутор је осам романа и више филмских и ТВ сценарија. У Србији су преведени његови романи "Остаци дана", за који је добио Букерову награду, и "Не дај ми никада да одем". У последњем роману "Покопани џин" (Buried Giant) из 2015. Ишигуро истражује повезаност сећања и заборава, историје и садашњости, фантазије и реалности. Британски романописац и сценариста није помињан међу фаворитима за овогодишњу Нобелову награду, а уочи објављивања добитника на кладионицама су најбоље стајали кенијски писац Нгуги ва Тионго, Јапанац Харуки Мураками и канадска књижевница Маргарет Атвуд. Прошле године Нобелова награда за књижевност додељена је америчком музичару Бобу Дилану. Прву Нобелову награду за књижевност добио је 1901. године француски писац Сили Придом. Нобелова награда се састоји од златне медаље, дипломе и чека на девет милиона круна (око милион евра). Новчани износ награде се дели ако има више лауреата у једној дисциплини. -
Арво Перт добија од папе „Нобелову награду богословља“ 26. Септембар 2017 - 15:23 Награда ватиканске Фондације „Јозеф Рацингер – Бенедикт XVI“ додељена естонском композитору и двојици Немаца Награду ватиканске Фондације „Јозеф Рацингер – Бенедикт XVI“, познату и као „Нобелова награда богословља“, ове године ће примити естонски композитор Арво Перт. Поред њега, који је православни хришћанин, ову награду су добили и евангелистички теолог из Страсбура Теодор Дитер, један од писаца заједничке католичко-лутерантске изјаве о оправдању из 1990, и католички догматичар из Бона Карл-Хајнц Менке. Арво Перт, рођен 1935. године, од 2011. члан Папског савета за културу, компоновао је недавно музички комад „Три мала пастира из Фатиме“, који је изведен поводом 100-годишњице јављања Богородице у Португалу. На конференцији за штампу председник Папског савета за културу, кардинал Ђанфранко Раваси је рекао да је Перт за њега „можда највећи живи композитор“. Ватиканска Фондација „Бенедикт XVI“ објавила је да се ова награда даје, и поред „строго теолошких“ радова, и за радове који стварају верску инспирацију као што је музика Пертова. Награду ће 18. новембра уручити лично папа Фрања. Перт је као одрасли примио православље, а родом је из Естоније. Теодор Дитер (рођ. 1951) је лутеран и родом је из Немачке. Он се веома залажеза екуменски дијалог као и Карл-Хајнц Менке (рођен 1950). Извор: Катпрес (превод – Информативна служба СПЦ) Додатак вести: Послушајте композицију Арво Перта "Te Deum" у извођењу Естонског националног оркестра и хора, у којој се, по мишљењу познавалаца, најбоље преплићу августијанско-грегоријанска и византијска музичка традиција, са употребом исона.
- 2 коментара
-
- православни
- композитор
-
(и још 7 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.